Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O POSTUPKU UPISA U KATASTAR NEPOKRETNOSTI I VODOVA: Nacrt zakona uvodi upis ex officio, što znači da će sudovi, javni beležnici, javni izvršitelji i drugi imaoci javnih ovlašćenja biti obavezni da po službenoj dužnosti Republičkog geodetskog zavoda, kroz elektronski šalter dostave odluke koje su doneli, odnosno ugovore koje su overili radi upisa u katastar. Nezavisno od toga, ostavlja se mogućnost i stranci da sama zatraži upis u katastar po istom osnovu, kako građani ne bi trpeli posledice neažurnosti sprovođenja pomenute obaveze


U Srbiji se danas kuće i placevi još vode na vlasnike koji su ih davno prodali ili su preminuli. Prema Nacrtu zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, od 1. januara 2020.godine u katastru će se svaka promena vlasništva registrovati istog dana.

Usvajanjem novog zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, koji bi tokom jeseni trebalo da uđe u skupštinsku proceduru, zaokružiće se reformski proces započet uvođenjem jednošalterskog sistema za izdavanje građevinskih dozvola, na osnovu koga će se Srbija pozicionirati kao zemlja sa prestižnim pravnim okvirom za izgradnju i visokim stepenom pravne sigurnosti u posedovanju i prometu nepokretnosti.

Na tekstu Nacrta zakona je radila radna grupa koju je oformilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, sastavljena od predstavnika tog ministarstva, Republičkog geodetskog zavoda, Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Projekta za bolje uslove poslovanja Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID BEP). Izuzetan doprinos kvalitetu zakonskih rešenja dali su i predstavnici Ministarstva pravde, Javnobeležničke komore i Advokatske komore, kao i predstavnici poslovne zajednice i nevladinog sektora, koji su svoje sugestije iznosili tokom konsultativnog procesa i javne rasprave, koja je finalizovana prezentacijom Nacrta zakona u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Nišu.

Ova reforma se nametnula kao jedna od prioritetnih sistemskih reformi, jer su sve analize uslova poslovanja u Srbiji pokazale da je postojeći Zakon o državnom premeru i katastru ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 - odluka US, 96/2015 i 47/2017 - autentično tumačenje) jedna od ključnih prepreka za dolazak novih investitora. Ako bilo ko u javnosti ima dilemu da li treba reformisati katastar, treba ga podsetiti na probleme sa kojima se već decenijama suočavamo u praksi. Ključni je problem što je katastar neažuran, a to znači da se nepokretnosti (kuće, stanovi, placevi...) vode na vlasnike koji su davno preminuli ili su prodali te nepokretnosti ili su, pak, njihova vlasnička prava ograničena sudskom odlukom ili nekim drugim aktom, a propušteno je da se takva promena upiše u katastar.

Ovakva situacija je neprihvatljiva, jer je katastar javna knjiga, čija je osnovna svrha da se javnost može pouzdati u tačnost upisanih podataka. Građani treba lako da saznaju da li su papiri neke nepokretnosti "čisti" i ne treba da im stižu poreska rešenja na imovinu koju su davno otuđili.

Ovaj problem će se rešiti tako što Nacrt zakona uvodi upis ex officio, što znači da će sudovi, javni beležnici, javni izvršitelji i drugi imaoci javnih ovlašćenja biti obavezni da po službenoj dužnosti Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), kroz elektronski šalter dostave odluke koje su doneli, odnosno ugovore koje su overili radi upisa u katastar. Nezavisno od toga, ostavlja se mogućnost i stranci da sama zatraži upis u katastar po istom osnovu, kako građani ne bi trpeli posledice neažurnosti sprovođenja pomenute obaveze.

Izvor: Facebook stranica NIN-a, 18.11.2017.
Naslov: Redakcija