PREDLOZI ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRŽAVNOM PREMERU I KATASTRU I O POSTUPKU UPISA U KATASTAR NEPOKRETNOSTI I VODOVA: Predviđeno uvođenje kazne trajnog oduzimanja licence za rad geodetskoj organizaciji koja u elaboratu geodetskih radova prikaže nepostojeće promene na terenu ili neistinite podatke o nastalim promenama na terenu, kao i stvaranje novog katastra infrastrukturnih i podzemnih objekata, koji bi se zvao katastar infrastrukture

U Narodnu skupštinu Republike Srbije stigli su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Među ključnim izmenama Zakona o državnom premeru i katastru je uvođenje kazne trajnog oduzimanja licence za rad geodetskoj organizaciji koja u elaboratu geodetskih radova prikaže nepostojeće promene na terenu ili neistinite podatke o nastalim promenama na terenu, kao i stvaranje novog katastra infrastrukturnih i podzemnih objekata, koji bi se zvao katastar infrastrukture.

U obrazloženju predloženih izmena, a kada je reč o “fantomskim spratovima”, navedeno je da se u praksi pokazalo da pojedine geodetske organizacije zloupotrebljavaju preneto ovlašćenje za obavljanje terenskih geodetskih radova.

“Umesto da u elaboratu geodetskih radova prikažu faktičko stanje utvrđeno na terenu, one prikazuju neistinite podatke. Na primer, za objekat koji na terenu ima dva sprata prikažu u elaboratu da ima tri sprata. Sa ciljem da se spreči ova pojava, predviđena je kazna trajno oduzimanje licence za rad geodetskoj organizaciji koja prikaže nepostojeće promene na terenu ili neistinite podatke o nastalim promenama na terenu”, stoji u obrazloženju izmena zakona.

Izmenama je predviđeno i da RGZ uspostavlja Informacioni sistem za katastar infrastrukturnih i podzemnih objekata, i to najkasnije do 1. jula 2025. godine.

Katastar infrastrukturnih i podzemnih objekata “naslednik” je katastra vodova, a u obrazloženju predloženih izmena stoji da se, prema sada važećim zakonskim rešenjima, neke vrste infrastrukturnih i podzemnih objekata upisuju u bazu podataka katastra nepokretnosti, neke u bazu podataka katastra vodova, “dok za pojedine vrste infrastrukturnih i podzemnih objekata upis u navedene baze podataka uopšte nije moguć ili nije adekvatan”.

Prerastanje katastra vodova u “katastar infrastrukturnih i podzemnih objekata – katastar infrastrukture” zapravo znači da on tada postaje deo integrisanog Geodetsko-katastarskog informacionog sistema.

“Predloženim izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru predviđeno je da ta baza podataka obuhvati celokupnu infrastrukturu u Srbiji, i to iz oblasti saobraćaja, podzemnih i nadzemnih instalacija (vodova), energetskih i elektronskih komunikacionih mreža i sredstava, sa pripadajućim uređajima i postrojenjima, kao i podzemne objekte (podzemni prolazi, skloništa)”, precizirano je u obrazloženju.

Navedeno je i da ovakav sistemski pristup, između ostalog, omogućava i da se bolje planira prostor, spreči oštećenje instalacija tokom radova, nesmetanu preparcelizaciju i druge prednosti i uštede.

Predložene izmene i dopune bave se i problemom obračunavanja katastarskog prihoda, odnosno činjenicom da su poreski propisi izmenjeni, tako da se više ne plaća porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod, a osnovica poreza na imovinu kod poljoprivrednog i šumskog zemljišta više nije katastarski prihod, već vrednost nepokretnosti.

“Budući da katastarski prihod više nije relevantan pokazatelj ostvarenih prihoda građana od poljoprivrede i šumarstva, predloženo je da se iz delokruga RGZ izbriše obračun katastarskog prihoda”, stoji u obrazloženju izmena zakona.

Izmenama i dopunama Zakona o upisu u katastar nepokretnosti i vodova ukazano je na problem upisa po službenoj dužnosti, kada RGZ mora da poštuje kratke rokove, a da u isto vreme utvrđuje činjenice i dokaze.

“Usled velikog broja postupaka pokrenutih po službenoj dužnosti, za koje je propisan rok za rešavanje od pet radnih dana, kao i nesavladivog priliva zahteva za upis koje podnose stranke… u Službama za katastar nepokretnosti dolazi do zaostataka u rešavanju predmeta u zakonom propisanim rokovima, pa je usled toga pokrenut veliki broj prekršajnih postupaka protiv zaposlenih, koji povlače visoke novčane kazne… a u toku je i nekoliko parničnih postupaka protiv RGZ i Srbije, što se može nepovoljno odraziti po republički budžet”, navedeno je u obrazloženju.

Rešenje za ovakvu situaciju nađeno je u izmeni Zakona o upisu u katastar nepokretnosti i vodova, kojom se propisuje da se upis po službenoj dužnosti i kratkim rokovima obavlja samo ako ne podrazumeva donošenje rešenja i utvrđivanja ispunjenosti uslova.

Predloženo je, takođe, da se ovaj propis ubuduće zove Zakon o upisu u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture.

Izvor: Vebsajt Biznis, Milica Rilak, 16.10.2023.
Naslov: Redakcija