NACRT REVIDIRANOG AKCIONOG PLANA ZA POGLAVLJE 23: Primedbe Advokatske komore Srbije na Nacrt

Povodom Nacrta revidiranog Akcionog plana za poglavlje 23, Advokatska komore Srbije dostavila je Ministarstvu pravde sledeće primedbe i komentare na tekst Nacrta:

I – PRISTUPNI PREGOVORI I ADVOKATURA

Podsećamo da je odredbom člana 67 Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) u poglavlju "Ljudska prava i slobode" građanima Srbije garantovano pravo na pravnu pomoć koju pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave.

Podsećamo da je Univerzalnom deklaracijom UN o ljudskim pravima i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima koje je ratifikovala država Srbije svima garantovano pravo na pravnu pomoć nezavisnog pravnog stručnjaka u odbrani ljudskih prava i interesa. Taj nezavisni pravni stručnjak jeste advokat.

Imajući u vidu ustavno-pravni položaj advokature u Srbiji i nespornu činjenicu da je advokatura jedina samostalna i nezavisna služba pružanja pravne pomoći čiji je osnovni zadatak zaštita i odbrana ljudskih prava i sloboda građana i njihovih interesa, ukazujemo da je nedopustivo da advokatura i Advokatska komora Srbije nisu deo Akcionog plana za Poglavlje 23 pristupnih pregovora sa EU.

Naglašavamo da je za advokaturu Srbije neprihvatljivo da ne učestvuje u postupku harmonizacije propisa RS tokom pristupnih pregovora za oblast pravosuđa i ljudskih prava i da se njen pravni položaj, uloga i zadaci analiziraju izvan Poglavlja 23. Advokatura Srbije ne prihvata da se o pravnoj pomoći i normativnom uređenju advokature raspravlja u Poglavlju 3 – Uslugama, jer pravna pomoć nije i ne može biti usluga na tržištu.

Ukazujemo da su sve države regiona u pristupnim pregovorima sa EU, propise o advokaturi usaglašavali u okviru Poglavlja za oblast pravosuđa i ljudskih prava, zbog čega razvrstavanje advokature u pristupnim pregovorima RS u Poglavlje 3 – Usluge predstavlja nedopustiv eksperiment koji je u suprotnosti sa položajem i interesima građana na stručno, efikasno i nezavisno pravosuđe.

Advokatsku komoru Srbije posebno zabrinjava i ima primedbu na deo Prvog nacrta revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23 (strana 20) kojim su planirane aktivnosti za usklađivanje propisa kojima se reguliše oblast advokature, a u cilju sprečavanja blokade pravosudnog sistema u budućnosti, posebno sa:

Opštom direktivom o uslugama – Direktiva 2006/123/EZ od 12.12.2006. godine o uslugama na unutrašnjem tržištu;
Direktivom Saveta Evropske unije od 22.03.1977. godine o omogućavanju advokatima efektivne slobode pružanja usluga (77/249/EES),
Direktivom Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije 98/5/EC od 16.02.1998. godine za olakšavanje trajnog bavljenja advokaturom u državama članicama u kojima nije stečeno advokatsko zvanje,
Direktivom 2005/36/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 07.09.2005. godine o priznanju stručnih kvalifikacija;
Preporukom Evropske komisije REC (2013) 8179/2 o pravu na pravnu pomoć okrivljenih u krivičnom postupku.

Advokatura ukazuje da se Opšta direktiva o uslugama – Direktiva 2006/123/EZ od 12.12.2006. godine kojom se regulišu usluge na unutrašnjem tržištu ne može primeniti na advokaturu s obzirom da se odnosi na usluge iz privredne delatnosti, a advokatura to nije, niti može da bude.

U ovom delu Revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23 Ministarstvo pravde ukazuje na blokadu pravosuđa usled protesta advokata u od septembra 2014. do januara 2015. godine. Advokatska komora Srbije ukazuje da je protest advokata bio posledica donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu 2014. kojim je uveden monopol javnih beležnika da sastavljaju ugovore o prometu nepokretnosti u obliku javnobeležničkog zapisa, čime su bila povređena prava građana da sačinjavaju privatne pravne poslove i pravo na pravnu pomoć od strane advokata. Ministarstvo pravde najavljivanjem sprečavanja blokade pravosudnog sistema izmenom propisa o advokaturi zamenjuje teze, jer je protest advokata bio posledica postupanja Ministarstva pravde, a ne uzrok blokade pravosuđa. Takođe, neprihvatljivo je da se advokatura u Prvom nacrtu revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23 jedino pominje kao remetilački faktor koji može da izazove blokadu pravosuđa i da je jedan od ciljeva ovog Akcionog plana kako onemogućiti advokaturu da u budućnosti blokira pravosuđe.

Kada se ima u vidu napred izneto, činjenica da je advokatura u pristupnim pregovorima RS sa EU razvrstana u Poglavlje 3 – Usluge ima karakter svojevrsne odmazde za opravdani protest advokata i kritičke stavove koje ona sa pravom iznosi.

Ovim rešenjem, Ministarstvo pravde osim što krši Ustav RS, krši i Zakon o ministarstvima ("Sl. glasnik RS", br. 44/2014, 14/2015, 54/2015, 96/2015 - dr. zakon i 62/2017) tako što advokaturu svrstavanjem u Poglavlje 3 – Usluge, izmešta iz svoje nadležnosti u nadležnost Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Bez učešća advokature u Akcionom planu za Poglavlje 23, isti ne može biti realizovan u interesu građana Srbije, jer bez učešća advokature u reformskim procesima nema ni nezavisnog, stručnog i efikasnog pravosuđa.

II - AMANDMANI NA USTAV REPUBLIKE SRBIJE U OBLASTI PRAVOSUĐA

Predlog za promenu Ustava RS u oblasti pravosuđa usvojen je na sednici Vlade RS koja je održana 29.11.2018. godine. Ovim predlogom je trebalo unaprediti nezavisnost pravosuđa i izmene Ustava u delu koji se odnosi na uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na proces izbora nosilaca pravosudnih funkcija i izbornih članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

Advokatska komora Srbije smatra da isključivanje predstavnika advokature iz sastava VSS i DVT predstavlja pogrešan korak, snižavanje dostignutog nivoa prava propisanih Ustavom RS jer je advokatura u funkcionalnom smislu deo pravosuđa, pa bi predstavnik advokature kao samostalne i nezavisne službe pružanja pravne pomoći unapredio kvalitet rada i odluka ovih tela, uz uslov da advokatura sama odredi svog predstavnika u ovim telima. Na ovo rešenje je uputila i Venecijanska komisija u svom ekspertskom mišljenju.

Advokatska komora Srbije i dalje predlaže da se u izmenama Ustava RS u delu koji se tiče pravosuđa unese odredba koja bi definisala advokaturu na sledeći način: "Advokatura kao deo pravosuđa je samostalna i nezavisna službe pružanja pravne pomoći koja se uređuje zakonom." Ovakva odredba bi potvrdila činjenicu da je advokatura u svakom mislu deo pravosuđa i istakla suštinsku razliku između advokature i usluga na tržištu, a što bi za posledicu imalo da u pristupnim pregovorima bude svrstana u Poglavlje 23 gde i pripada.

III - USPOSTAVLJANJE SISTEMA IZBORA I NAPREDOVANJA SUDIJA I JAVNIH TUŽILACA

Smatramo da prvi izbor sudija treba da ostane u nadležnosti Narodne skupštine RS koja predstavlja izraz suvereniteta naroda u čije ime se presude i izriču. Uvereni smo da bi ovakvo rešenje doprinelo jačanju sudijske funkcije i ugleda sudijske profesije, pod uslovom stalnosti sudijske funkcije, a da o pitanjima daljeg karijernog napredovanja odlučuje VSS i DVT.

Advokatska komora Srbije smatra da početna obuka na Pravosudnoj akademiji i izuzimanje kandidata koji su završili tu obuku od obaveze polaganja ispita koji organizuje VSS/DVT za izbor kandidata koji se prvi put biraju za sudijsku/tužilačku funkciju otežava pristup pravosudnim funkcijama kandidatima iz advokature. Smatramo da će ovakvo rešenje dodatno ojačati barijere između pravosudnih profesija i doprineti nepotizmu i internom protekcionizmu u postupku izbora pravosudnih funkcija. Ovo posebno sa razloga, što Pravosudna akademija u svom dosadašnjem radu nije pokazala potrebne kapacitete za sprovođenje početne i kontinuirane obuke nosilaca pravosudnih funkcija.

IV – USPOSTAVLJANJE EFIKASNOG RADA DISCIPLINSKIH ORGANA VISOKOG SAVETA SUDSTVA I DRŽAVNOG VEĆA TUŽILACA

I pored donošenja Pravilnika o postupku za utvrđivanje disciplinske odgovornosti sudija i predsednika sudova ("Sl. glasnik RS", br. 41/2015), u praksi se primećuje da u ovoj oblasti nije učinjen napredak, jer nosioci pravosudnih funkcija ne odgovaraju za disciplinske prekršaje u najvećem broju slučajeva.

U jednom broju procesnih zakona postoje odredbe kojima se propisuje šta se smatra nestručnim radom sudija ili disciplinskim prekršajem, a ove odredbe se u praksi retko primenjuju ili se uopšte ne primenjuju. Kako su u toku izmene pojedinih procesnih zakona, upravo članovi radnih grupa iz pravosuđa predlažu brisanje tih odredbi kojima se uređuje pitanje njihove odgovornosti za nepostupanje po zakonu.

V – POBOLJŠANJE EFIKASNOSTI RADA PRAVOSUĐA I SPROVOĐENJE JEDINSTVENOG PROGRAMA REŠAVANJA STARIH PREDMETA

Nacrt revidiranog Akcionog plana kao mere za poboljšanje efikasnosti prepoznaje aktivnosti na podizanju stručnosti nosilaca pravosudnih funkcija kroz razvoj sistema kvaliteta početne, kontinuirane i specijalizovane obuke, i sprovođenje jedinstvenog programa rešavanja starih predmeta. Kao razlog neostvarivanja jedinstvenog programa starih predmeta navodi se ustanovljenje nove mreže sudova i protest advokata, kao objektivne okolnosti koje su onemogućavale sudove da rade u punom kapacitetu.

Ustanovljena nova mreža sudova ne odgovara stvarnim potrebama građana i nužno je nakon usvajanja izmena Ustava RS i donošenja zakona u oblasti pravosuđa, ustanoviti drugačiju mrežu sudova koja će imati u vidu ravnomernu opterećenost nosilaca pravosudnih funkcija, što se može učiniti i procesnim zakonima - odredbama o mesnoj nadležnosti sudova.

Neprihvatljiva je ocena iz Prvog nacrta revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23 da jedan od razloga za neostvarivanje jedinstvenog programa rešavanja starih predmeta protest advokata od 17.09.2014. do 26.01.2015. godine. Činjenica da je protest advokata trajao 4 meseca nije od uticaja na rešavanje predmeta koji su stari i po više desetina godina i u kojima se ročišta po redovnom toku stvari i danas zakazuju dva puta godišnje, iako je protest advokata okončan pre 4 godine, a deo sudske nadležnosti prešao na javne beležnike i javne izvršitelje.

Poboljšanje efikasnosti rada pravosuđa može se ostvariti putem obezbeđivanja adekvatnih uslova za rad nosilaca pravosudnih funkcija, zapošljavanjem potrebnog broja sudijskih pomoćnika, odgovornošću nosilaca pravosudnih funkcija i sankcionisanjem neodgovornih.

Namera da se unapredi efikasnost pravosuđa uvođenjem novih pravosudnih profesija – javnih beležnika i javnih izvršitelja i njihovo uvođenje u pravosudni sistem nije dalo očekivane rezultate.

Uspostavljanje efikasnog i kvalitetnog javnog beležništva i javnih izvršitelja koje će biti u stanju da smanje opterećenje u sudovima se nije dogodilo, jer nosioci ovih novih pravosudnih profesija nisu dovoljno stručni, niti u okviru svojih organizacija imaju funkcionalno profesionalno telo koje nadzire i kontroliše njihov rad, ustanovljava profesionalne standarde i sprovodi disciplinske postupke kada je to potrebno.

Advokati uočavaju svakodnevno da javni beležnici i javni izvršitelji u svom postupanju izlaze iz okvira svojih nadležnosti propisanih zakonom na štetu građana. I pred izmena pojedinih odredbi javnobeležničke tarife kojima su naknade javnih beležnika umanjene, te naknade su i dalje znatno više u odnosu na period kada su te poslove građani obavljali pred sudovima. Poseban problem je tarifa za rad javnih izvršitelja koja mora biti izmenjena, jer javnim izvršiteljima omogućava enormne zarade tarifiranjem radnji koje su nepotrebne za sprovođenje izvršenja ili koje se nepotrebno multipliciraju radi sticanja prava na nagradu.

Pre poveravanja predmeta u rad javnim beležnicima po Zakonu o vanparničnom postupku ("Sl. glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Sl. glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon, 18/2005 - dr. zakon, 85/2012, 45/2013 - dr. zakon, 55/2014, 6/2015 i 106/2015 - dr. zakon), mora se sačiniti sveobuhvatna analiza kako broja predmeta, broja javnih beležnika i njihove stručne osposobljenosti i očekivani uticaj na efikasnost pravosuđa sa stanovišta građana. Efikasnost pravosuđa ne može biti sama sebi cilj i podrazumevati da se efikasnost ostvaruje smanjenjem broja predmeta u sudovima. Efikasnost se mora analizirati u odnosu na efikasnost ostvarivanja prava građana i da li imaju delotvorno pravno sredstvo i postupak za ostvarenje i zaštitu prava i interesa.

VI – REFORME PRAVOSUDNIH PROFESIJA

U delu Prvog nacrta revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23 koji se tiče reforme pravosudnih profesija, advokatura nije svrstana u pravosudne profesije kao samostalne i nezavisne profesije niti se na bilo koji način advokatura pominje kao pravosudna profesija koja treba da doprinese reformi pravosuđa.

VII – E-PRAVOSUĐE

Ovim Revidiranim Akcionim planom se stavlja fokus na sporedne i pomoćne faktore, kao što su delotvorna softverska i elektronska rešenja. Nijedna tehnologija bez samostalnih i nezavisnih sudija, neće pravosuđu sama po sebi doneti napredak, kao ni uskraćivanje advokatima mogućnosti da upravo upotrebom tih softverskih i elektronskih rešenja svoj rad obavljaju brže i kvalitetnije. U tom smislu, advokatura se zalaže da se advokatima obezbedi mogućnost uvida u tok predmeta, skenirana dokumenta u predmetu, pretraživanje predmeta po imenu stranke, podnošenje podnesaka i pravnih lekova u svim predmetima, tonsko snimanje toka suđenja. Ako je prihvatanje novih tehnologija imperativ, svi učesnici u postupku moraju imati isti položaj u korišćenju tih tehnologija.

VIII – POBOLJŠANJE UJEDNAČENOSTI SUDSKE PRAKSE

Iz ovog Akcionog plana se ne mogu sagledati pravci delovanja i potencijalnih izmena ustavnog i zakonskog okvira, kada je ujednačenost sudske prakse u pitanju.

Problem neujednačene sudske prakse je prisutan i ima uticaja na kvalitet pravde, jednakost građana i na pravično suđenje. Obezbeđivanje ujednačene sudske prakse bi morao da bude prvorazredni cilj u domaćem pravnom poretku, jer on obezbeđuje ustavni princip pravne sigurnosti i pravne jednakosti kroz visoki stepen predvidljivosti sudskih odluka.

Sudska praksa u našem zakonodavstvu nije izvor prava, ali zakonodavac nije bio dosledan pa je zadržana odredba o sednicama Vrhovnog kasacionog suda na kojima se zauzimaju pravni stavovi koji su obavezujući za sva veća sudskih odeljenja. Takođe, u nadležnosti Opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda je sadržana i nadležnost "da razmatra primenu zakona i drugih propisa i rad sudova".

Potreba za ovakvo zakonsko rešenje objašnjavana je potrebom da se stavovi Vrhovnog kasacionog suda zauzimaju kada postoje duboke i dugoročne razlike u sudskoj praksi kao sistemski poremećaj koji je doveo do kršenja prava na pravnu sigurnost. Međutim, u praksi Vrhovni kasacioni sud često zauzima stavove koje nemaju uporište u zakonima (kao na primer: kada je VKS zauzeo stav da javni beležnici mogu da sačinjavaju ugovore o prometu nepokretnosti poslovno sposobnih lica u formi javnobeležničkog zapisa).

Advokatura smatra da je nadležnost Vrhovnog kasacionog suda van suđenja neustavna, jer je protivna podeli vlasti, sudskoj nezavisnosti i ulozi sudova. Zauzimanje pravnog stava jeste donošenje opšte pravne norme i to je aktivnost koja je slična zakonodavnoj za šta Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen po Ustavu RS. Organizacija sudstva mora da se u temelju reformiše u skladu sa Ustavom RS, tako što će se, pre svega, brisati sve nadležnosti koje nemaju nikakve veze sa vršenjem sudske vlasti, a usmerene su ka zauzimanju pravnih stavova. Vrhovni kasacioni sud je pozvan da ujednačava sudsku praksu kroz vršenje sudske vlasti, a takvo ujednačavanje sudske prakse zavisi o dostupnosti Vrhovnog kasacionog suda u konkretnim predmetima. Sadašnje stanje pokazuje da je Vrhovni kasacioni sud u dobrom delu dostupan kroz pravi pravni lek, ali istih nema dovoljno da kroz vršenje sudske vlasti Vrhovni kasacioni sud zauzme stav. Stoga je potrebna analiza procesnih zakona i omogućavanje da se kroz delotvorne pravne lekove i kroz vršenje sudske vlasti u konkretnom predmetu ujednačava sudska praksa.

IX – UKLJUČIVANJE PROFESIONALNIH ORGANIZACIJA I ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUŠTVA U PROCES PLANIRANJA I PRAĆENJA REFORMSKIH AKTIVNOSTI

Advokatska komora Srbije ukazuje da je apsolutno ne prihvatljivo da advokatska komora kao obavezno strukovno udruženje advokata koja vrši javna ovlašćenja ne bude uključena u proces planiranja i praćenja reformskih aktivnosti u oblasti pravosuđa i ukazuje da nijedno od pobrojanih profesionalnih udruženja u Prvom nacrtu revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23 nema pravni položaj koji ima advokatska komora.

X – ZAKLJUČCI

Advokatura kao profesija koja je najdirektnije uključena u svakodnevnu primenu profesija i ima neposredan dodir sa svim problemima koje imaju građani uvek može ponuditi praktična i kvalitetna rešenja koja bi dovela do ispunjavanja uslova potrebnih za pridruživanje Srbije EU, a koja su predmet Poglavlja 23.

U pogledu harmonizacije propisa RS sa propisima EU koji se tiču advokature, Advokatska komora Srbije ostaje otvorena za saradnju sa relevantnim činiocima i zastupaće rešenja koja odgovaraju tradicijama srpske advokature i srpskog pravosuđa. Upravni odbor Advokatske komore Srbije ističe da advokatura poseduje ogromne resurse u smislu znanja, iskustva i spremnosti učestvuje u procesu iznalaženja najboljih rešenja za regulisanje pravnog okvira kojim se uređuje pravosuđe u Republici Srbiji, i na tom zajedničkom poslu je prirodni saveznik.

S toga, insistiramo da je advokaturi mesto u Poglavlju 23 koje govori o pravosuđu, a ne u Poglavlju 3 koje uređuje privredne usluge, jer smatramo da se Akcioni plan za Poglavlje 23 ne može realizovati u interesu građana Srbije bez advokature.

Izvor: Vebsajt Advokatske komore Srbije, 07.02.2019.
Naslov: Redakcija