OCENA USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI: Podneta inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba Krivičnog zakonika, kojima se propisuje kazna doživotnog zatvora
Za nešto manje od tri meseca, 1. decembra, u Srbiji bi trebalo da počne primena novih zakonskih odredbi koje za najteža krivična dela propisuju kaznu doživotnog zatvora, a za neke od osuđenih ne predviđaju mogućnost da se ikad više nađu na slobodi. Usvajanje izmena i dopuna Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019 - dalje: KZ) izazvalo je mnogo polemike u javnosti, a više organizacija najavilo je da će tražiti ocenu ustavnosti odredbe koja će u nekim slučajevima najtežih zločina, počinjenih posle 1. decembra isključiti mogućnost bilo kakvog preispitivanja ili ublažavanja kazne.
Fond za humanitarno pravo (FHP) prva je i za sada jedina organizacija koja je pre nekoliko dana podnela Ustavnom sudu inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ovih odredbi. FHP smatra da novouvedena odredba KZ direktno krši odredbu člana 25 Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006), odnosno člana tri Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava. Fond je ukazao da su ignorisani stavovi stručne javnosti koja je od početka ukazivala da je takvo rešenje suprotno zabrani mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja, što predviđaju svi međunarodni akti i praksa suda u Strazburu.
FHP kao argument ističe niz rezolucija i preporuka Saveta Evrope, dokumente Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnog postupanja ili kažnjavanja, odredbe Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda i propise EU.
"Iz ovih razloga, FHP smatra da je obaveza Ustavnog suda da u što kraćem roku uzme u razmatranje ovu inicijativu, te da oglasi neustavnim odredbe Zakona o izmenama i dopunama KZ koje nisu u skladu sa zahtevima iz člana tri Konvencije i koje su suprotne pravnoj sigurnosti i opštim načelima o statusu žrtve", navode u FHP-u.
U Ustavnom sudu Srbije je rečeno da je inicijativa FHP tek podneta, što znači da tek sledi formiranje ustavnosudskog predmeta. Za sada nema drugih inicijativa za ocenu osporenog zakona, kažu u sudu. "Ustavni sud na sve inicijative kojima se traži utvrđivanje neustavnosti bilo kog opšteg pravnog akta primenjuje postupak propisan Zakonom o Ustavnom sudu("Sl. glasnik RS", br. 109/2007, 99/2011, 18/2013 - odluka US, 103/2015 i 40/2015 - dr. zakon). Ishod postupka po podnetoj inicijativi se ne može znati sve do okončanja postupka pred Ustavnim sudom", odgovoreno je u Ustavnom sudu.
Kako je objašnjeno, postupak za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta pokreće se predlogom ovlašćenog predlagača. Pravo na pokretanje postupka imaju samo ovlašćeni predlagači, dok pravo na podnošenje inicijative ima svako.
Kada Ustavni sud oceni da ima osnova za pokretanje postupka povodom inicijative, donosi o tome rešenje. Ako nađe da nema osnova za pokretanje postupka, Ustavni sud neće prihvatiti inicijativu. Ukoliko Ustavni sud utvrdi da neki zakon nije u saglasnosti sa Ustavom taj zakon prestaje da važi danom objavljivanja odluke u "Sl. glasniku RS". Odluka se može odnositi kako na opšti akt u celini ili samo na pojedine odredbe.
Bezuslovna doživotna kazna predviđena je za najteže oblike ubistava, za ubice i silovatelje dece ili za silovanje sa smrtnim ishodom. Ministarstvo pravde usvojilo je predlog Fondacije "Tijana Jurić", koja nosi ime po devojčici koja je silovana i ubijena, da se za takve zločine uvede kazna doživotnog zatvora.
Oko sto advokata, profesora, sudija, tužilaca, organizacija i udruženja potpisalo je početkom maja peticiju Beogradskog centra za ljudska prava protiv kazne doživotnog zatvora bez prava na uslovni otpust, a na sporne odredbe ukazao je i Savet Evrope. Sličan je i stav Komiteta pravnika za ljudska prava "Yucom", iznet u otvorenom pismu Ministarstvu pravde, a Advokatska komora Beograda ocenila je da izmene KZ neće uticati na smanjenje broja krivičnih dela.
Poznati advokat Ilija Radulović smatra da kazna doživotnog zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta treba da postoji za najteže zločince i podseća da je on jedan od malobrojnih krivičara koji su se oduvek zalagali i za smrtnu kaznu.
"Za neke zločine nije dovoljna ni doživotna kazna bez uslovnog otpusta. Naravno, to treba sprovoditi pod strogim zakonskim uslovima. To je večita borba retencionista i abolicionista. Moje je mišljenje usamljeno jer ne podražava dnevno političke potrebe. Ovo je američki uticaj na naše pravosuđe, a u SAD u 38 država postoji smrtna kazna, u nekima se čak može izreći i deci od sedam godina, dok u drugim državama propagiraju lažni humanizam", kaže Ilija Radulović.
Izvor: Vebsajt Politika, Dorotea Čarnić, 11.09.2019.Naslov: Redakcija