UDRUŽENJE BANKARSKIH KLIJENATA TRAŽI USVAJANJE ZAKONA O KONVERZIJI KREDITA U ŠVAJCARSKIM FRANCIMA: "Efektiva", osim donošenja zakona, traži i obustavu prinudne naplate u svim kreditima u švajcarcima kao i u svim ostalim kreditima, dok NBS ne preuzme svoju kontrolnu funkciju i ne poništi sve ugovorne odredbe koje su nezakonite

Ustavni sud Hrvatske ocenio je ustavnim Zakon o konverziji stambenih kredita u švajcarskim francima i poslao jasnu poruku svim vladama u regionu.

Ustavnošću propisa koji omogućava konverziju ovih kredita u evre po kursu na dan uzimanja zajma poručeno je praktično da država sme, može i treba da se umeša u problem sa kojim su se njeni građani suočili uzimanjem stambenih kredita u ovoj valuti.

– To je u skladu sa Ustavom i evropskim standardima, ali predstavlja i obavezu socijalne države. Ocenjujući ustavnost ovog zakona, Ustavni sud Hrvatske je detaljno obrazložio zbog čega je država mešanjem u ugovorne odnose građana i banaka, postupala sa legitimnim ciljem, kao i zašto to mešanje nije ni na koji način povredilo prava banaka. Svi oni argumenti koje su banke isticale u Hrvatskoj, poput navodne diskriminacije, povrede prava na imovinu ili retroaktivnosti, a koji se suštinski ne razlikuju od argumenata koji su isticani i u Srbiji, ocenjeni su kao neosnovani. Time je, bar što se Hrvatske tiče stavljena tačka na agoniju korisnika kredita u švajcarskim francima, i to na način koji jeste najprikladniji - kaže advokat Vojin Biljić.

Budući da je slične argumente Narodna banka Srbije (NBS) koristila u opravdavanju razloga nedonošenja istog zakona i u Srbiji, Udruženje bankarskih klijenata "Efektiva" je zatražilo hitno donošenje ovog propisa.

– Ovakvo zakonsko rešenje doneto je u Hrvatskoj i Crnoj Gori, a u Bosni i Hercegovini je u proceduri. Jedino naša država, odnosno centralna banka, nije uradila ništa konkretno kako bi pomogla svojim građanima - kaže Dejan Gavrilović iz ovog udruženja i podseća na jedan primer koji je dokumentovan u njihovom udruženju, a reč je o građaninu koji je podigao 150.000 evra u francima, uplatio banci 135.000 evra, a banka od njega potražuje još 400.000 evra.

"Efektiva", osim donošenja zakona, traži i obustavu prinudne naplate u svim kreditima u švajcarcima kao i u svim ostalim kreditima, dok NBS ne preuzme svoju kontrolnu funkciju i ne poništi sve ugovorne odredbe koje su nezakonite.

Zanimljivo je i to da je Ustavni sud Hrvatske primetio da građani prilikom zaključenja kredita nisu bili zaštićeni od nepoštene bankarske prakse, a to tretirao kao ključnu činjenicu. Takođe je zaključeno da zakonom na banke nije pao prekomeran teret i da je mera konverzije kredita iz švajcarskih franaka u evre, legitimna i pravična.

Biljić kaže da se sud nije bavio time da li je dozvoljena valutna klauzula u ovim kreditima, što je i bilo očekivano s obzirom na to da su inicijativu podnele banke. Međutim, u nekim drugim državama, i ovo pitanje je rešeno i to tako što su sudovi nalazili da valutna klauzula u švajcarcima nije ni bila dozvoljena u trenutku zaključenja ugovora o kreditu.

– Interesantna je argumentacija španskih sudova, koji su na stanovištu da su krediti u švajcarskim francima izvedeni finansijski derivati (ugovori koji se preprodaju na tržištu i koji su kod nas zabranjeni), a da građani koji te kredite imaju protiv svoje volje učestvuju u toj trgovini, zbog čega ovi krediti nisu bili dozvoljeni ni u trenutku zaključenja – kaže on.

Dok čekamo kako će se o pitanju kredita u švajcarskim francima izjasniti naši sudovi, treba podsetiti da je pravni okvir u Srbiji isti kao i u Hrvatskoj, Austriji, Španiji, Mađarskoj i drugim zemljama čiji građani više nemaju problem sa ovim kreditima, uz samo jednu razliku. U Srbiji su krediti u švajcarskim francima i formalno zabranjeni odlukom NBS iz 2011. godine, zbog čega je bilo očekivano da se problem kredita prvo reši upravo kod nas. Da podsetimo, to je bilo pre šest godina, sudovi i država ćute, a građani i dalje plaćaju rate u švajcarcima.

U Srbiji je oko 20.000 ljudi podiglo stambene kredite u švajcarskim francima. Oko 2.500 njih je podnelo tužbe protiv banaka po raznim osnovima, a 500 se odlučilo na raskid ugovora.

Izvor: Vebsajt Politika, Jelica Antelj, 10.04.2017.
Naslov: Redakcija