NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VOJSCI SRBIJE: Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona

Odbor za pravni sistem i državne organe Vlade Republike Srbije na sednici održanoj 2. novembra 2017. godine odredio je sprovođenje javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije, u skladu sa kojim je Ministarstvo odbrane sprovelo javnu raspravu.

Javna rasprava o Nacrtu zakona sprovedena je u periodu od 3. do 23. novembra 2017. godine, a u okviru javne rasprave održani su okrugli stolovi u Novom Sadu (8. novembra), Nišu (10. novembra) i Beogradu (14. novembra).

Predlozi, sugestije i primedbe na tekst Nacrta zakona dostavljeni su putem pošte i elektronskim putem, a odnosili su se uglavnom na prijem u profesionalnu vojnu službu, ovlašćenja Vojne policije, stanja u službi profesionalnih vojnih lica, plate, naknade i druga novčana primanja profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, uslove za prestanak profesionalne vojne službe i prestanak službe za vreme ratnog stanja, prijem na službu i prestanak službe civilnih lica na službi u Vojsci Srbije, usklađivanje sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 104/2009 - dr. zakon, 68/2012 - odluka US i 107/2012) i disciplinsku odgovornost profesionalnih pripadnika Vojske Srbije.

U Pravnoj upravi Sekretarijata Ministarstva odbrane razmotrene su sve pisane primedbe i predlozi koji su Ministarstvu odbrane dostavljeni na Nacrt zakona u toku javne rasprave, kao i usmene primedbe i sugestije iznete na okruglim stolovima.

Primedbe koje su prihvaćene unete su u tekst Nacrta zakona. Ministarstvo odbrane objavilo je Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona.

PRIMEDBE NA NACRT ZAKONA KOJE NISU PRIHVAĆENE:

Nisu prihvaćene primedbe i predlozi koje se odnose na terminološko usklađivanje i preciziranje pojmova u pojedinim odredbama, kao ni primedbe kojima se ukazuje da se pojedine nadležnosti u komandovanju i rukovođenju Vojskom Srbije ponavljaju kroz odredbe važećeg zakona ili Zakona o odbrani ("Sl. glasnik RS", br. 116/2007, 88/2009, 88/2009 - dr. zakon, 104/2009 - dr. zakon i 10/2015), a kojima se pri tom ne postižu efekti u primeni Zakona.

Nije prihvaćena primedba da treba korigovati dopunu predloženu u članu 18. stav 1. tačka 8a), odnosno da načelnik Generalštaba VS treba da učestvuje u donošenju plana istraživanja i razvoja sredstava naoružanja i vojne opreme. Poslovi istraživanja i razvoja sredstava naoružanja i vojne opreme nisu u nadležnosti Vojske Srbije. Reč je o poslovima iz neposredne nadležnosti Uprave za odbrambene tehnologije u sastavu Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane.

Nije prihvaćena primedba u vezi izmena u članu 42. Zakona i predlog da se ne menja važeće zakonsko rešenje u pogledu starosne granice do koje se može obnoviti ugovor o radu sa profesionalnim vojnikom, podoficirom ili oficirom na određeno vreme. Nadležne organizacione jedinice Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, kao i većina učesnika u javnoj raspravi podržali su predloženu izmenu sa obrazloženjem da doprinosi poboljšanju položaja ovih kategorija profesionalnih vojnih lica.

Nije prihvaćena primedba na predložene izmene u članu 53. stav 1. Zakona, jer pojedina lica iz člana 1. Uredbe o određivanju poslova bezbednosne zaštite određenih lica i objekata ("Sl. glasnik RS", br. 72/2010 i 64/2013) nisu iz sastava Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, zbog čega je neophodno da se nakon izvršene bezbednosne procene nadležnih organa i preporuke Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti, za angažovanje Vojne policije na poslovima bezbednosne zaštite tih lica stvori zakonski osnov za donošenje odluke kojom će se regulisati poslovi bezbednosne zaštite koje će Vojna policija i organizacione jedinice MO preduzimati iz svoje nadležnosti. Kako se na poslovima bezbednosne zaštite angažuju i organizacione jedinice MO sa kojima Vojna policija koordinira i sarađuje pri izvršenju navedenih poslova, neophodno je da odluka o angažovanju na poslovima bezbednosne zaštite određenih lica i objekata, nakon izvršene procene i dobijene preporuke Biroa, bude u nadležnosti ministra odbrane. U važećem Zakonu o Vojsci Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 116/2007, 88/2009, 101/2010 - dr. zakon, 10/2015 i 88/2015 - odluka US) propisano je da poslove protivterorističke zaštite u MO i VS vrši Vojna policija, koja se na osnovu zahteva nadležnog organa može angažovati u pružanju pomoći organima unutrašnjih poslova (policije) u miru i vanrednom stanju, pri čemu će izvršavati i poslove protivterorističke zaštite van MO i VS, a odluka o navedenom angažovanju je u nadležnosti ministra odbrane. Sastavni deo protivterorističke zaštite je i izvršenje protivterorističkih pregleda, koje Vojna policija u sklopu realizacije bezbednosne zaštite lica i objekata iz svoje nadležnosti vrši svakodnevno i van MO i VS, zbog čega je potrebno propisati zakonski osnov za izvršenje ovih poslova, koji bi se bliže uredili podzakonskim aktima iz nadležnosti ministra odbrane.

Primedba na predloženo rešenje u članu 53. stav 9. Zakona nije prihvaćen. Naime, Vojna policija može primeniti službena ovlašćenja i prema civilima koji su zatečeni u izvršenju krivičnog dela, o čemu u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014) izveštava nadležnog tužioca i dalje postupa po njegovom nalogu. Iz tog razloga, opravdano je brisan stav kojim je propisana obaveza Vojne policije da izvesti najbliži organ Policije i da mu sa potrebnom dokumentacijom preda zatečena ili zadržana lica na dalji postupak.

Primedba na član 53a Zakona kojom se ukazuje da zakonitost primene policijskih ovlašćenja ne treba da kontroliše samo Unutrašnja kontrola Vojne policije kao organizaciona jedinica u sastavu Uprave vojne policije Generalštaba Vojske Srbije nije prihvaćena, jer nema smetnji da se zakonitost primene navedenih ovlašćenja kontroliše i kroz druge zakonom predviđene postupke (disciplinski, prekršajni, krivični, za naknadu štete).

Primedba na predložene izmene u članu 53b Zakona da se pojam "vojnopolicijski inspektor" zameni pojmom "ovlašćeno službeno lice", koje treba da bude neposredno odgovorno načelniku Uprave Vojne policije umesto ministru odbrane, nije prihvaćena. Unutrašnja kontrola Vojne policije, kojom rukovodi vojnopolicijski inspektor, u pogledu primene policijskih mera, radnji i policijskih ovlašćenja kontroliše sve pripadnike Vojne policije, kao i načelnika Uprave Vojne policije, kome zbog toga vojnopolicijski inspektor ne treba da bude neposredno odgovoran, niti da mu podnosi godišnje izveštaje o radu. U Unutrašnjoj kontroli Vojne policije rade pretežno ovlašćena službena lica, pa iz praktičnih razloga starešinu ove organizacione jedinice treba označiti posebnim nazivom, a ne na isti način kao ostala ovlašćena lica u njenom sastavu.

Primedba da ne treba menjati važeće rešenje u članu 58. stav 1. Zakona nije prihvaćena. Praksa u primeni ove odredbe pokazala je da nije celishodno da se za postavljenje lica na formacijsko mesta višeg čina izrađuju liste kandidata, jer takve liste često nije moguće formirati ili njihovo formiranje gubi smisao zbog specifičnosti službe i propisanih ograničenja za postavljenje na određeno formacijsko mesto.

Nije prihvaćena primedba na dopunu predloženu u članu 69. stav 7. kojim je uređeno postavljenje oficira, odnosno podoficira ili njihovo zastupanje na formacijskim/radnim mestima koja se ne mogu popuniti vojnim, odnosno državnim službenikom. Predloženom dopunom izjednačava se položaj profesionalnih vojnih lica i vojnih, odnosno državnih službenika u pogledu prava da zastupaju ili budu postavljeni na određeno formacijsko/radno mesto, pri čemu treba imati u vidu da se ova mogućnost primenjuje izuzetno, kao i da je ograničena saglasnošću oficira, odnosno podoficira.

Nisu prihvaćene primedbe na rešenja predložena u: članu 72. Zakona kojim se omogućava upućivanje oficira i podoficira u drugi državni organ ili pravno lice; članu 72a Zakona koji omogućava njihovo angažovanje u strukturama međunarodne organizacije ili regionalne inicijative bez prethodno zaključenog međunarodnog ugovora; članu 74. Zakona koji uređuje upućivanje na školovanje i usavršavanje; kao i članu 90a Zakona koji omogućava upućivanje na rad u inostranstvo radi izvršavanja obaveza preuzetih (komercijalnim) ugovorom zaključenim između domaćeg i inostranog pravnog lica, jer je praksa pokazala da postoji potreba sistema odbrane i profesionalnih vojnih lica da se navedena pitanja urede zakonom.

Iz istih razloga nije prihvaćena primedba u vezi dopune člana 67. stav 1. i novog člana 76a Zakona kojim se uređuje mirovanje prava i obaveza profesionalnih vojnih lica na službi i po osnovu službe u Vojsci Srbije. Naime, kada nekom profesionalnom vojnom licu miruje služba u dužem periodu (npr. zbog imenovanja na javnu ili drugu funkciju), na njegovo formacijsko mesto ne može biti postavljeno drugo lice, već je jedino moguće odrediti zastupnika na period do godinu dana. Međutim, kada su u pitanju dužnosti čije obavljanje zahteva određena stručna znanja ili visok stepen odgovornosti, takva mesta se nisu mogla privremeno popuniti, zbog čega su za sistem odbrane mogle nastupiti (ili su nastupale) štetne posledice. Ovaj problem se prevazilazi prihvatanjem predloga da se oficir, odnosno podoficir kojem prava i obaveze po osnovu službe u Vojsci Srbije miruju duže od šest meseci razrešava od dužnosti.

Primedbe u vezi sa izmenama u čl. 92. i 95. Zakona kojima se uređuju naknade putnih i drugih troškova, odnosno plata i druga primanja profesionalnih vojnih lica nisu prihvaćene, jer su predložena rešenja usaglašena sa odredbama zakona kojim se uređuje sistem plata u javnom sektoru.

Primedba na član 110. Zakona u pogledu predloga za produženje profesionalne vojne službe određenim kategorijama oficira do 65 godine života, nije prihvaćena. Predloženo rešenje ima za cilj da stručna znanja pojedinih oficira doprinesu usavršavanju mlađih lekara, nastavnika i naučnih radnika, a time i kvalitetu pružanja zdravstvene zaštite, realizacije nastave, odnosno naučnih i istraživačkih projekata u oblasti odbrane. Pri tom se radi o mogućnosti, jer se odredba neće primenjivati na sve oficire navedenih službi, već izuzetno samo na oficire koji su zbog svoje stručnosti i rezultata u radu neophodni sistemu odbrane.

Nije prihvaćena primedba da je formulacija člana 119. Zakona neusklađena sa odredbom člana 110. Zakona i razlozima za prestanak službe po sili zakona, jer predloženi uslovi za prestanak službe profesionalnih vojnih lica za vreme ratnog stanja predstavljaju odstupanje od opštih uslova za prestanak službe profesionalnih vojnih lica, pa i uslova za prestanak službe po sili zakona. Prihvaćen je predlog da se smrt lica predvidi kao uslov za prestanak službe za vreme ratnog stanja.

Primedba u vezi novog člana 120a Zakona nije prihvaćena, jer je cilj predložene dopune usaglašavanje sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti i stvaranje zakonskog osnova za vođenje evidencije koja sadrži lične podatke lica koja su zainteresovana za prijem na službu u Vojsci Srbije, pri čemu to ne podrazumeva obavezu da se na službu u Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije primaju samo lica sa ove evidenciji, kao ni da će se ova lica primati bez javnog konkursa.

Primedba na izmene predložene u članu 125. Zakona nisu prihvaćene, jer je tendencija izmene da se civilnim licima koja konkurišu za prijem na službu u Vojsci Srbije, umesto prvenstva pod jednakim uslovima, u postupku i na način bliže uređen podzakonskim propisom omogući dodatno vrednovanje činjenice da su supružnici ili članovi porodice poginulih, umrlih ili premeštenih profesionalnih vojnih lica, odnosno deca palih boraca.

Nije prihvaćena primedba da je potrebno precizirati izmenu člana 131. tačka 2) Zakona kojom se propisuje da civilnom licu na službi u Vojsci Srbije prestaje služba po sili zakona kada navrši 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja ukoliko se ministar odbrane i civilno lice na službi u Vojsci Srbije drugačije ne sporazumeju. Predložena izmena predstavlja usklađivanje sa odredbom člana 175. tačka 2) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017 - odluka US), u kojoj je propisano identično materijalno rešenje.

PREDLOZI KOJI NISU OBUHVAĆENI NACRTOM ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VOJSCI SRBIJE:

Predlog da član 5. stav 5. važećeg zakona treba usaglasiti sa članom 56. stav 2. Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi ("Sl. glasnik RS", br. 88/2009 i 95/2010) nije prihvaćen, jer navedene odredbe nisu u suprotnosti. U Zakonu o Vojsci Srbije utvrđeno je da gornja starosna granica za stupanje u aktivnu vojnu rezervu mora biti niža od 60 godina, a Zakonom o vojnoj radnoj i materijalnoj obavezi precizirano je da gornja starosna granica iznosi 45 godina za rezervne vojnike i rezervne podoficire, odnosno 55 godina za rezervne oficire.

Nije prihvaćen predlog da se član 14. stav 2. Zakona usaglasi sa čl. 39. i 120. tako što će se propisati da članstvo u političkoj stranci predstavlja smetnju za prijem u profesionalnu vojnu službu, što treba obavezno navesti u raspisanom javnom konkursu. Imajući u vidu da povreda načela političke neutralnosti ili izražavanje i zastupanje političkih uverenja u službi predstavlja disciplinski prestup (član 149. tačka 26. Zakona), za koji se izriče propisana disciplinska kazna, navedeno pitanje je na adekvatan način regulisano u Zakonu.

Predlog da se u članu 39. Zakona kao uslov za prijem u profesionalnu vojnu službu propiše da lice nema dvojno državljanstvo nije prihvaćen, jer je uslov za vršenje službe u Vojsci Srbije u pogledu obaveze državljanstva uređen u članu 6. stav 6. Zakona o Vojsci Srbije.

Nije prihvaćen predlog da se član 40. stav 2. Zakona dopuni tako što će se precizirati da se kadet visokoškolske ustanove nakon završetka školovanja prima u profesionalnu vojnu službu u Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije, jer bi to omogućilo prijem i raspoređivanje kadeta u jedinice i ustanove Ministarstva odbrane. Pojam službe u Vojsci Srbije uređen je članom 6. stav 3. Zakona i obuhvata vršenje vojnih i drugih dužnosti profesionalnih vojnih lica na radnim mestima u Ministarstvu odbrane.

Predlog da se u članu 48. Zakona doda novi stav kojim će se precizirati u kojim prilikama lica koja ne vrše vojnu službu mogu nositi vojnu uniformu sa znacima pripadnosti VS, oznakama činova i odlikovanjima nije prihvaćen, obzirom da je važećim zakonskim rešenjem ovo pitanje uređeno, odnosno propisano je da lica koja ne vrše vojnu službu mogu nositi vojnu uniformu sa oznakama činova samo po posebnom odobrenju ministra odbrane.

Nije prihvaćen predlog da se član 110. Zakona dopuni novim stavom 6. koji bi bio osnov za prestanak službe s pravom na starosnu penziju profesionalnom vojnom licu kod kojeg je nastupilo trajno ograničenje radne sposobnosti za vojnu službu, koje je oglašeno radno nesposobnim za vojnu službu ili je ranjavano vršeći vojnu službu, a navršilo je 40 godina života i 20 godina efektivne službe. Navedeni predlog delimično je obuhvaćen u stavu 1. tačka 2) ove odredbe, kao i stavu 5. u kojem je, po okončanju javne rasprave, starosna granica sa 50 godina umanjena na 45. godina života.

Predlog da se član 130. stav 1. Zakona dopuni rečima "ili prihvati da bude raspoređeno na drugo odgovarajuće formacijsko mesto u skladu sa potrebama službe", nije prihvaćen. Civilnom licu koje prihvati da bude raspoređeno na drugo odgovarajuće formacijsko mesto u skladu sa potrebama službe ne prestaje služba, zbog čega ne ispunjava uslove za ostvarenje prava na jednokratnu otpremninu, što je inače predmet uređivanja navedene odredbe.

Predlog da se član 149. Zakona dopuni tačkama koje propisuju odgovornost za svako postupanje van službe koje je nespojivo sa dužnostima pripadnika Vojske Srbije nije prihvaćen, jer postupanje lica van službe ne treba da bude predmet postupka pred Vojno disciplinskim sudom, već predmet prekršajnog, krivičnog ili drugog zakonom propisanog postupka. Takođe, nije prihvaćen predlog da se kao disciplinski prestupi ponovo propišu rešenja koja su bila sadržana u tačkama 21), 22) i 23), a koje su brisane Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije iz 2015. godine, a sankcionisale su dodatni rad bez odgovarajućeg odobrenja. Za brisanje ovih tačaka dato je prihvatljivo obrazloženje da su u njima navedeni samo određeni oblici dodatnog rada iz tačke 20), kao i da se u praksi nije desilo da se profesionalnom vojnom licu stavi na teret izvršenje ovih prestupa.

Izvor: Vebsajt Ministarstva odbrane, 05.12.2017.