ZAKON O ORUŽJU I MUNICIJI: Rok za zamenu oružnih listova ističe 5. marta 2020. godine. Takse za ovu zakonsku obavezu prepolovljene

Iako zakonski rok za zamenu oružnih listova ističe 5. marta, mnogi vlasnici oružja još nisu izvršili ovu obavezu. U MUP-u Srbije nisu hteli da se izjašnjavaju da li će taj rok biti još jednom produžen, budući da o tome, u vidu izmena i dopuna Zakona o oružju i municiji ("Sl. glasnik RS", br. 20/2015 i 10/2019 - dalje: Zakon), odluku može da donese samo Narodna skupština, kako je to bilo i prošle godine.

"Od početka primene Zakona, tačnije od 5. marta 2016. godine, preregistrovano je 146.028 komada oružja", navodi se u pisanim odgovorima MUP-a Srbije.

Ovog puta nema odgovora koliko u Srbiji ima oružja u legalnom posedu građana, dok je 2018. dostavljen podatak nadležnih da je reč o čak 923.700 komada oružja. Tada je naglašeno da to nije samo oružje građana, već i ono koje je u vlasništvu preduzetnika i pravnih lica.

- S obzirom na to da je u Republici Srbiji veći broj registrovanog lovačkog oružja, shodno tome veći je i broj izdatih oružnih listova za držanje i nošenje ovog oružja od oružnih listova za držanje oružja za ličnu bezbednost - napominju u MUP-u Srbije.

Dakle, ako se pretpostavi da su preduzetnici i pravna lica u najvećem broju obavili dužnost zamene oružnih listova, izvesno je da veliki broj građana to još nije uradio. Taj broj se sigurno meri desetinama, a možda i stotinama hiljada "cevi" čiji vlasnici bi trebalo da u narednim nedeljama opsednu šaltere MUP-a.

Da li će predstavnici zakonodavne vlasti još jednom produžiti rok za zamenu oružnih listova, možda i za duže od godinu dana, ili će MUP biti zasut zahtevima građana koji, po svojevrsnom nacionalnom običaju, zakonske obaveze završavaju u poslednji čas, pokazaće se u narednim nedeljama.

- Zakonom, koji se primenjuje od marta 2016. godine, bila je predviđena obaveza građana da preregistruju oružje do 5. marta 2019. godine. Taj rok je dodatno produžen na još godinu dana izmenom Zakona, tako da je krajnji rok za zamenu isprava o oružju sada 5. mart 2020. godine. Vlasnici oružja imali su, odnosno i dalje imaju, rok od ukupno četiri godine za preregistraciju oružja, čiji je cilj da se bezbednost građana kroz efikasnu kontrolu dodatno unapredi - naglašavaju u MUP-u Srbije.

Svakom vlasniku legalnog oružja jasno je da se zakon mora poštovati, ali većina njih je nezadovoljna obavezama koje imaju. To pre svega važi za porez na oružje koji se naplaćuje dvadesetak godina, ali i na aktuelnu zamenu oružnih listova uz naplatu raznih taksa.

U MUP-u Srbije apeluju na građane da ispune svoju zakonsku obavezu, naglašavajući da su ove takse smanjene.

- Novim Zakonom o republičkim administrativnim taksama ("Sl. glasnik RS", br. 43/2003, 51/2003 - ispr., 61/2005, 101/2005 - dr. zakon, 5/2009, 54/2009, 50/2011, 70/2011 - usklađeni din. izn., 55/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 47/2013 - usklađeni din. izn., 65/2013 - dr. zakon, 57/2014 - usklađeni din. izn., 45/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015, 112/2015, 50/2016 - usklađeni din. izn., 61/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 3/2018 - ispr., 50/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 38/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019 i 90/2019 - ispr.) koji je na snazi od 14. decembra prošle godine, cena taksa za izdavanje oružnih listova je smanjena. Za izdavanje oružnog lista sa mikrokontroler čipom u koji se unose podaci o registrovanom oružju sa olučenim cevima ona iznosi 2.800 dinara, dok za oružje sa neolučenim cevima 1.330 dinara. Takse su ranije bile 5.590 dinara, odnosno 2.670 dinara - objašnjavaju u MUP-u.

Bilo je i onih građana kojima je ionako dozlogrdilo plaćanje poreza na oružje, pa im je zamena oružnih listova bila samo kap koja je prelila čašu, zbog čega su odlučili da pištolje, revolvere ili lovačke puške predaju državi. Ili, jednostavno, više nisu želeli oružje u svojim domovima čak i kada je ono nasledstvo.

- U 2019. godini ukupno je predato u korist Republike Srbije 28.914 komada oružja - precizno se navodi u odgovorima MUP-a.

Tokom ovog višegodišnjeg birokratskog procesa bilo je i raznih dezinformacija, poput onih da policija masovno oduzima oružje vlasnicima. To nije tačno, ali izvestan broj građana ostao je bez oružnog lista (i oružja) u skladu sa zakonima, tvrde nadležni.

- Od ukupnog broja podnetih zahteva za izdavanje oružnog lista na godišnjem nivou odbije se maksimalno pet odsto, zbog neispunjavanja zakonom propisanih uslova, na primer podnosilac zahteva nije zdravstveno sposoban, nema uslove za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja, izvršilac je krivičnih dela ili prekršaja sa elementima nasilja - kažu u MUP-u.

Jedna od novina koje je doneo Zakon o oružju i municiji su i periodični lekarski pregledi za vlasnike oružja. To je opšteprihvaćeno, nije logično da vozači, u određenim godinama, moraju proći preglede da bi produžili vozačke dozvole a da vlasnici oružja tokom celog života ne moraju na pregled. Uostalom, neke tragedije koje su se događale upotrebom oružja u legalnom posedu građana, prouzrokovane su narušenim zdravljem njegovih vlasnika.

Tema "razoružavanja" građana često se poteže posle nekih zločina, ali činjenica je da izvršioci najtežih krivičnih dela koriste oružje nabavljeno na crnom tržištu, pokušavajući da zametnu trag i izbegnu pravdu. Zbog toga je policija i usredsređena na ilegalne arsenale, a povremeno se sprovode i legalizacije, registrovanje ilegalnog oružja ili njegova predaja državi bez krivične odgovornosti za građane koji se odazovu na ove pozive države.

Izvor: Vebsajt Politika, Milan Galović, 03.02.2020.
Naslov: Redakcija