NACRTI ZAKONA O TRGOVINI I IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ELEKTRONSKOJ TRGOVINI: Regulisani novi načini elektronske i trgovine na daljinu
Udruženje za trgovinu Privredne komore Srbije (PKS) realizovalo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini i Nacrtu zakona o trgovini, na kojoj je učešće uzelo oko 80 predstavnika trgovinskih kompanija, institucija i organizacija.
U radnom delu skupa održane su sesije na kojima su predstavnici Radne grupe za izradu nacrta ovih zakona predstavili oba zakonska dokumenta. Nacrt zakona o trgovini uređuje uslove i način za obavljanje trgovine na jedinstvenom tržištu Republike Srbije, unapređenje trgovine i zaštitu tržišta, zabranu nepoštene tržišne utakmice i nadzor.
Sa druge strane, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini reguliše uslove i način pružanja usluga informacionog društva, obaveze informisanja korisnika usluga, komercijalnu poruku, pravila u vezi sa zaključenjem ugovora u elektronskom obliku, odgovornost pružaoca usluga informacionog društva, nadzor i prekršaje.
Nakon prve i druge radne sesije održane su diskusije između predstavnika kompanija i članova obe Radne grupe tokom kojih su objašnjene sve pojedinosti i nejasnoće kod zakonskih rešenja, a takođe predstavnici trgovinskih kompanija usmenim putem su iznosili predloge za izmene i dopune na oba nacrta zakona.
Predstavnici sektora trgovine upozorili su na značaj uvođenja obaveze stavljanja bar koda na sve proizvode. Kako se novi zakon donosi posle devet godina važenja starog, u Nacrtu su regulisani i novi načini elektronske i trgovine na daljinu.
U predloženom zakonu se određuje da se deklaracija proizvoda mora na "jasan, lako uočljiv i čitljiv način" učiniti dostupnom na srpskom jeziku. Cene će i dalje biti isticane u dinarima osim u trgovini u sektoru turizma kada se posluje sa inostranstvom kao i elektronskoj trgovini softverom i digitalnim proizvodima, kada se izvozi IT tehnologija.
Elektronska trgovina ka Srbiji, kako je predloženo, moraće da ima opcionu valutu - pa će potrošač moći da bira koju cenu želi da vidi. Prepoznavanjem određenih oblika trgovine i uvođenjem novih pojmova koji postoje u svetu unapređuje se elektronska trgovina, istaknuto je na skupu. Takođe, iznet je podatak da u sektoru trgovine radi 19 odsto zaposlenih u Srbiji, a trgovina ostvaruje 10 odsto BDP- a.
Jedan od tema koju su trgovci pokrenuli je i pojam "nepoštene trgovačke prakse" koji se po prvi put nalazi u predloženom zakonu, a za koju privrednici kažu da je potrebno da se dodatno pojasni ili izostavi. Nacrtom zakona "nepoštena trgovačka praksa" definiše se kao "postupanje suprotno načelu savesnosti i poštenja" kojim se, kako navode predstavnici trgovaca, neopravdano i nesrazmerno prenosi rizik poslovanja na druge učesnike u lancu snabdevanja.
Kao primeri takve prakse u Nacrtu se navodi da je reč o "bezuslovnom povratu robe, uslovljavanje prodaje robe kompenzacijom, nametanje obaveze plaćanja u visini koja nije adekvatna vrednosti usluge - naknada za izlaganje i uvrštavanje proizvoda u asortiman". Primedba koja se mogla čuti je da će ova odredba "uneti zabunu o tome šta se sve može tretirati kao nepoštena praksa".
"Do nacrta novog zakona došlo je posle analiza stanja čitavog sektora trgovine", rekao je pomoćnik resornog ministra Jovan Stojić i dodao da dokument donosi novine u definisanju trgovine na malo, kao i one koje se odnose na akcije, popuste, rasprodaju i prikupljanje podataka. Primedbe su izrečene i na definisanje "akcijske prodaje" za koju je u Nacrtu zakona navedeno da je prodaja "po ceni koja je niža od redovne cene".
Trgovci su s druge strane tražili da postoji donja granica akcijske cene, odnosno, da one ne može biti niža od neto proizvođačke cene. Javna rasprava o nacrtima zakona trajaće do 21. februara, do kada se mogu uputiti primedbe, predlozi i sugestije
Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 06.02.2019.Naslov: Redakcija