Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O TRGOVINI - Tekst propisa


I OSNOVNE ODREDBE

Predmet

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi i način za obavljanje trgovine na jedinstvenom tržištu Republike Srbije, unapređenje trgovine i zaštita tržišta, zabrana nepoštene tržišne utakmice i nadzor.

Primena zakona

Član 2.

Ovaj zakon se primenjuje na sva lica koja obavljaju trgovinu u Republici Srbiji.

Ovaj zakon se ne primenjuje na usluge koje su regulisane posebnim zakonom.

Značenje pojedinih izraza

Član 3.

Pojedini izrazi u smislu ovog zakona imaju sledeće značenje:

1)         tržište je institucionalno uređen odnos između subjekata ponude i tražnje;

2)         roba je proizvod ljudskog rada u materijalnom ili nematerijalnom obliku namenjen prodaji na tržištu, kao i voda, gas i električna energija kada se prodaju po unapred određenoj količini;

3)         prodajni objekat je prostor koji čini jedinstvenu fizičku, funkcionalnu i tehničko-tehnološku celinu, trajnog ili privremenog građevinskog karaktera, opremljen na propisani način, koji je namenjen za obavljanje trgovine;

4)         prodajno mesto je prodajni objekat ili drugo mesto van prodajnog objekta na kojem je predviđeno i odobreno obavljanje trgovine, u skladu sa zakonom i drugim propisima;

5)         potrošač je fizičko lice koje kupuje robu, odnosno usluge radi zadovoljavanja ličnih potreba ili potreba domaćinstva;

6)         otkupno mesto je specijalizovana trgovina na veliko poljoprivrednim proizvodima i domaćim životinjama, u kojem se obavlja organizovani otkup poljoprivrednih proizvoda i domaćih životinja, od poljoprivrednih proizvođača, radi dalje prodaje ili obavljanja druge poslovne delatnosti kupaca;

7)         konkurent je trgovac koji prodaje robu ili pružalac usluge koja je po svojim osobinama, nameni i ceni, zamenjiva sa robom ili uslugom drugog trgovca ili pružaoca usluge na istom tržišnom području;

8)         elektronska platforma je sredstvo putem kojeg lice koje ima svojstvo pružaoca usluge informacionog društva u smislu zakona kojim se uređuje elektronska trgovina pruža uslugu povezivanja stranama koje trguju elektronskim putem. Lice koje upravlja elektronskom platformom može i da obavlja prodaju sopstvene robe/usluge preko te platforme;

9)         elektronska prodavnica je prodavnica na internetu preko koje trgovac nudi robu/usluge.

1. Načela trgovine

Načelo slobodne trgovine

Član 4.

Trgovina se na tržištu obavlja slobodno.

Zabranjena su ograničenja slobode obavljanja trgovine.

Izuzetno ograničenje slobode trgovine može se privremeno uvesti na način i pod uslovima propisanim zakonom.

Načelo ravnopravnosti i zabrane diskriminacije

Član 5.

Trgovci su ravnopravni i imaju jednak pravni položaj na tržištu.

Zabranjen je svaki oblik diskriminacije u pogledu uslova za obavljanje trgovine ili narušavanja ravnopravnosti trgovaca na tržištu.

Načelo jedinstvenog tržišta

Član 6.

Tržište Republike Srbije je jedinstveno i celovito.

Izuzetno, dozvoljeni su akti ili radnje u skladu sa zakonom, usmereni na podsticanje regionalnog razvoja nerazvijenih područja, za određene socijalno ugrožene kategorije stanovništva, za proizvodnju i trgovinu robom/uslugama koje su od egzistencijalnog značaja za stanovništvo, kao i za razvoj određenih delatnosti koje su od javnog interesa, odnosno zaštite određenih dobara od posebnog značaja.

Načelo poštenja

Član 7.

Trgovci u tržišnoj utakmici postupaju pošteno, na način koji nije usmeren na nanošenje štete drugim trgovcima, odnosno kupcima, kao i javnom interesu, a u skladu sa poslovnim moralom i dobrim poslovnim običajima.

Načelo stabilnosti i snabdevenosti

Član 8.

Republika Srbija obezbeđuje uslove za održavanje stabilnosti i snabdevenosti tržišta, naročito u pogledu robe/usluga od egzistencijalnog značaja za stanovništvo.

Zabranjeno je učesnicima na tržištu preduzimanje radnji kojima se izaziva nestabilnost i poremećaj u snabdevenosti tržišta.

Načelo srazmernosti

Član 9.

Državni organi i organizacije koje su zakonom i drugim propisima ovlašćeni da donose akte ili preduzimaju radnje ograničenja trgovine, kao i u poslovima nadzora, dužni su da u pogledu obima, načina, uslova i trajanja tih ograničenja, odnosno obavljanja nadzora, postupaju srazmerno razlozima za ograničenje.

II TRGOVINA

1. Pojam i vrste trgovine

Pojam

Član 10.

Trgovina je privredna delatnost koja predstavlja skup poslovnih aktivnosti u vezi sa nabavkom i prodajom robe, kao i pružanje usluga sa ciljem ostvarivanja dobiti, kao i drugog društveno-ekonomskog cilja.

Trgovina se obavlja kao trgovina na veliko, trgovina na malo i pružanje usluga.

Trgovina na veliko

Član 11.

Trgovina na veliko (veleprodaja, veletrgovina) je kupovina radi dalje prodaje pravnim ili fizičkim licima upisanim u odgovarajući registar.

Trgovina na malo

Član 12.

Trgovina na malo (maloprodaja) je prodaja robe potrošačima radi zadovoljavanja ličnih potreba ili potreba domaćinstva.

Način obavljanja trgovine na malo i pružanja usluga potrošačima

Član 13.

Trgovina na malo i pružanje usluga potrošačima obavlja se kao:

1)         trgovina na prodajnom mestu;

2)         trgovina ličnim nuđenjem;

3)         daljinska trgovina:

(1) elektronska trgovina;

(2) ostala daljinska trgovina putem drugih sredstava.

Trgovina na prodajnom mestu

Član 14.

Trgovina na prodajnom mestu je trgovina:

1)         u prodajnom objektu sa fiksnom lokacijom;

2)         trgovina u prenosivim prodajnim objektima tipa kiosk, tezga, automat ili slična sredstva i oprema koja je relativno vezana za određeno mesto;

3)         trgovina sa pokretnih sredstava i opreme.

Trgovina u prodajnom objektu sa fiksnom lokacijom obavlja se u različitim trgoviniskim formatima.

Trgovinski formati su organizaciono-tehnički oblici obavljanja trgovine, koji imaju specifičnu strategiju prodaje prema kupcima i konkurentima (npr. supermarket, hipermarket, diskont, trgovinski centar, cash and carry centar i dr.).

Ministar nadležan za poslove trgovine (u daljem tekstu: ministar) bliže uređuje klasifikaciju trgovinskih formata, vrstu prenosivih prodajnih objekata i oblike trgovine sa pokretnih sredstava i opreme.

Aktom nadležnog organa lokalne samouprave određuje, se odnosno odobrava prodajno mesto na javnoj i drugoj površini na kojem se obavlja trgovina u prenosivim prodajnim objektima, i vreme i mesto trgovine sa pokretnih sredstava i opreme.

Trgovina ličnim nuđenjem

Član 15.

Trgovina ličnim nuđenjem je trgovina koja se obavlja:

1)         van prodajnog mesta;

2)         uz istovremeno fizičko prisustvo trgovca i potrošača;

3)         bez prethodnog zahteva potrošača da mu se učini ponuda.

Trgovina iz stava 1. ovog člana se naročito obavlja kao:

1)         trgovina u domu ili na radnom mestu potrošača;

2)         trgovina na promotivno-prodajnim skupovima.

Trgovina ličnim nuđenjem se obavlja u odgovarajuće vreme i na način da se ne vrši neprimereno uznemiravanje lica prema kojima je usmerena ponuda.

Poljoprivredni i prehrambeni proizvodi mogu se prodavati ličnim nuđenjem ukoliko ispunjavaju uslove propisane posebnim propisima.

Punomoćnik i izjava o trgovini ličnim nuđenjem

Član 16.

Trgovina ličnim nuđenjem može da se obavlja lično ili preko zaposlenih i radno angažovanih lica, odnosno preko punomoćnika.

Trgovac i pružalac usluge, kao i njegov punomoćnik, dužni su da poseduju pisanu potvrdu potpisanu od strane trgovca o obavljanju trgovine ličnim nuđenjem, koja naročito sadrži podatke o: matičnom broju, PIB, sedištu i poslovnom imenu trgovca, imenu punomoćnika, zaposlenog odnosno radno angažovanog lica, opisu robe/usluga koja se nudi na prodaju, podatke o periodu, načinu i području na kojem će se obavljati trgovina, kao i druge potrebne podatke.

Trgovac i pružalac usluge, kao i njegov punomoćnik, dužni su da potvrdu iz stava 2. ovog člana drže vidno istaknutu na mestu ponude, odnosno da je da na uvid licu prema kojem je usmerena ponuda u trenutku prvog obraćanja.

Ministar bliže propisuje sadržinu i oblik potvrde iz stava 2. ovog člana.

Na odnose punomoćnika i trgovca, odnosno pružaoca usluge koji nisu uređeni ovim zakonom i podzakonskim aktima shodno se primenjuju pravila zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi u delu koji se odnosi na zastupanje.

Daljinska trgovina

Član 17.

Daljinska trgovina je isticanje ponude i zaključenje ugovora za prodaju robe/usluge upotrebom jednog ili više sredstava komunikacije na daljinu.

Elektronska trgovina je vid daljinske trgovine koja se ostvaruje na način da se robe/usluga nudi, naručuje i prodaje putem interneta.

Elektronska trgovina se naročito obavlja kao:

1)         prodaja robe/usluga preko elektronske prodavnice (osnovni oblik elektronske trgovine);

2)         prodaja robe/usluga preko elektronske platforme koja povezuje trgovce i potrošače (prodaja preko e-commerce platforme);

3)         prodaja robe preko elektronske prodavnice ili preko elektronske platforme, pri čemu se roba isporučuje potrošaču direktno od proizvođača/veletrgovca ("dropshipping" oblik elektronske trgovine).

Ostala daljinska trgovina se obavlja putem drugih sredstava masovne komunikacije, a naročito kao kataloška prodaja, TV prodaja, trgovina posredstvom pošte, štampanih pošiljki, reklamnih materijala sa narudžbenicom, telefona, tekstualnih ili multimedijalnih poruka u mobilnoj telefoniji i govornih automata.

Smatra se da strano lice obavlja daljinsku trgovinu u Republici Srbiji ako je usmerena na potrošače u Republici Srbiji.

Daljinska trgovina je usmerena na potrošače u Republici Srbiji naročito ako se:

1)         koristi jezik u upotrebi u Republici Srbiji ili ističe cenu u dinarima, i

2)         nudi isporuku robe na teritoriji Republike Srbije.

2. Posebne tržišne institucije

Pojam i vrste

Član 18.

Posebne tržišne institucije su posebni, uređeni oblici tržišta koji organizuju susret prodavaca i kupaca robe/usluga, sa ciljem njene prodaje ili promocije.

Posebne tržišne institucije su:

1) robna berza;

2) sajam;

3) privredne izložbe i tradicionalne manifestacije;

4) pijaca;

5) veletržnica;

6) aukcijska kuća.

Posebne tržišne institucije ne mogu da učestvuju ni kao prodavci ni kao kupci u trgovini čiji su organizatori.

Robna berza

Član 19.

Robna berza uređuje se posebnim zakonom.

Sajam

Član 20.

Sajam je posebna tržišna institucija koja se bavi organizovanjem sajamskih izložbi, kao i pružanjem pratećih usluga, a naročito iznajmljivanja, projektovanja i pripremanja izložbenih mesta u sajamskom prostoru, skladištenja robe ili izdavanja skladišnog prostora, organizovanja ili obavljanja prevoza robe za izlagače, utovara, istovara i pakovanja robe, marketinških, ugostiteljskih i drugih usluga u vezi sa organizovanjem sajamskih izložbi.

Sajam je pravno lice, registrovano u skladu sa propisima o registraciji privrednih subjekata koje obavlja sajamsku delatnost u naročito namenjenom prostoru (sajmištu).

Sajamska izložba iz stava 1. ovog člana predstavlja izlaganje robe u tačno određenom vremenskom periodu, na prostoru posebne namene (sajamski prostor, sajmište), od strane određenog izlagača, radi njenog predstavljanja i upoznavanja zainteresovanih kupaca sa tom robom, odnosno uslugama koje taj izlagač nudi.

Trgovina na sajamskoj izložbi smatra se trgovinom na prodajnom mestu.

Sajam može da organizuje i druge kulturne i sportske priredbe i manifestacije.

Privredne izložbe i tradicionalne manifestacije

Član 21.

Privredne izložbe su izložbe robe/usluga, privremenog ili povremenog karaktera, van sajamskog prostora.

Tradicionalne manifestacije su vašari, festivali i druge manifestacije na kojima se u sklopu kulturnih, muzičkih, sportskih i drugih društvenih aktivnosti, prodaje određena roba/usluge, a u skladu sa običajima vezanim za odvijanje tih aktivnosti i za to područje (npr. "dani" pojedinih lokalnih proizvoda, sabori i sl.).

Organizator privrednih izložbi i tradicionalnih manifestacija je dužan da:

1) vodi evidenciju lica koja izlažu ili prodaju robu/usluge;

2) obezbedi uslove za prisustvo i rad nadležnih inspekcija za sve vreme trajanja manifestacije;

3) jasno obeleži i izdvoji prostor na kome se održava izložba i manifestacija od okolnog prostora;

4) vidno istakne organizatora manifestacije i trajanje manifestacije.

Na privrednim izložbama i tradicionalnim manifestacijama dozvoljena je prodaja robe i pružanje usluga koje su predmet i svrha organizovanja pomenutih izložbi i manifestacija.

 Privredna izložba i tradicionalna manifestacija može trajati najduže do 60 dana u toku jedne kalendarske godine.

Trgovina na ovim privrednim izložbama i manifestacijama se smatra trgovinom na prodajnom mestu.

Vreme i mesto održavanja privrednih izložbi i tradicionalnih manifestacija je u nadležnosti lokalne samouprave.

Pijaca

Član 22.

Pijaca je posebna tržišna institucija koja se bavi organizovanjem trgovine na malo, putem uređivanja, održavanja i izdavanja specijalizovanog prostora za obavljanje pijačne prodaje robe, kao i pratećih usluga.

Pijačna prodaja obuhvata prodaju robe naročito na tezgama, boksovima ili posebnim prodajnim objektima, i to svežih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, proizvoda domaće radinosti i zanatskih proizvoda, druge robe široke potrošnje, kao i pružanje pratećih usluga.

Pijaca je pravno lice registrovano u skladu sa propisima o registraciji privrednih subjekata.

Prodaju na pijaci obavljaju trgovci.

Pijaca je dužna da:

1) jasno obeleži i izdvoji pijačni prostor od okolnog prostora, kao i da vidno istakne dane i vreme pijačne trgovine;

2) obezbedi vagu na kojoj se vrši provera mase kupljene robe (kontrolna vaga), da je jasno označi na mestu njenog nalaženja i da omogući lak pristup toj vagi;

3) obezbedi da prodaju robu na pijaci obavljaju isključivo trgovci;

4) obezbedi uslove za prisustvo i rad nadležnih inspekcija za sve vreme pijačne trgovine.

Aktom nadležnog organa lokalne samouprave uređuje se lokacija, opremanje i održavanje pijace, način izdavanja pijačnog prostora, radno vreme i druga pitanja od značaja za rad pijace.

Veletržnica

Član 23.

Veletržnica je posebna tržišna institucija koja se bavi organizovanjem trgovine na veliko, putem uređivanja, održavanja i izdavanja specijalizovanog prostora za izlaganje i prodaju voća, povrća i drugih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, ostale robe široke potrošnje, kao i pružanje pratećih usluga, a naročito skladištenje robe, njena dorada, prerada, pakovanje i druge usluge u vezi sa rukovanjem i prevozom.

Veletržnica je pravno lice registrovano u skladu sa propisima o registraciji privrednih subjekata.

Prodaju na veletržnici obavljaju trgovci.

Na veletržnici se obavlja trgovina na veliko, a izuzetno i trgovina na malo pod uslovima koji su propisani za pijacu.

Aukcijska kuća

Član 24.

Aukcijska kuća je posebna tržišna institucija koja organizuje kupovinu i prodaju robe putem javnog nadmetanja.

Trgovina javnim nadmetanjem je prodaja robe kupcu koji prodavcu, povodom njegovog javnog poziva, istakne povoljniju ponudu u odnosu na ostale učesnike u nadmetanju.

Poziv na prodaju je javan ako je učinjen na način da za njega može da sazna veći broj neodređenih lica i ako sadrži određenje robe, početnu cenu i ostale uslove prodaje.

Pravila o javnom nadmetanju radi prodaje shodno se primenjuju i na javno nadmetanje radi kupovine.

Aukcijska kuća je privredno društvo u skladu sa propisima o registraciji privrednih subjekata.

Trgovac koji organizuje prodaju robe javnim nadmetanjem u svoje ima i za svoj račun ne smatra se aukcijskom kućom.

Opštim aktom aukcijske kuće bliže se uređuje način i pravila trgovine javnim nadmetanjem.

III USLOVI ZA OBAVLjANjE TRGOVINE

1. Opšti uslovi za trgovinu

Trgovac i pružalac usluga

Član 25.

Trgovinu mogu da obavljaju pravna lica i preduzetnici.

Trgovinu mogu da obavljaju i:

1) poljoprivrednici, registrovani u skladu sa propisima kojima se uređuje poljoprivreda;

2) lica koja vrše prodaju ulovljene divljači, ribe, gljiva, divlje flore i faune, i ostalih šumskih plodova, u skladu sa posebnim propisima o lovu, ribljem fondu, veterini, zaštiti prirode i šumama;

3) fizička lica koja u vidu zanimanja obavljaju delatnost slobodne profesije uređenu posebnim propisima.

Lica iz stava 1. i 2. ovog člana koja obaljaju trgovinu na veliko i/ili trgovinu na malo su trgovci u smislu ovog zakona, dok su lica koja pružaju usluge u skladu sa ovim zakonom pružaoci usluga.

 Za obavljanje trgovine na veliko, odnosno na malo, kao i pružanje usluga, moraju biti ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom, kao i posebnim propisima.

Minimalni tehnički uslovi

Član 26.

Za obavljanje trgovine na prodajnom mestu moraju biti ispunjeni minimalni tehnički uslovi, koji se odnose na prostor, opremu i uređaje.

Ministar bliže propisuje minimalne tehničke uslove iz stava 1. ovog člana.

Ministar i ministar nadležan za poslove poljoprivrede, sporazumno bliže propisuju minimalne tehničke uslove za trgovinu na otkupnim mestima.

Svojstva robe

Član 27.

Roba u trgovini mora da ispunjava uslove zdravstvene i opšte bezbednosti, tehničke zahteve, uslove pakovanja (ambalaže), obeležavanja, zaštite životne sredine, odnosno druge uslove utvrđene ovim zakonom i posebnim propisima.

Cena

Član 28.

Obrazovanje cena na tržištu je slobodno, osim za robu/usluge za koje je zakonom utvrđen drugačiji način obrazovanja cena.

Vlada se u uslovima slobodnog obrazovanja cena na tržištu, stara da putem mera ekonomske politike obezbedi stabilnost tržišta i cena.

Ako je zakonom određeno da Vlada daje saglasnost na cene određene robe/usluga, da utvrđuje kriterijume za njihovo obrazovanje ili da ih formira svojom odlukom, Vlada o tim pitanjima odlučuje na predlog ministra i ministra nadležnog za odgovarajuću oblast.

Isprave o robi

Član 29.

Trgovac je dužan da poseduje isprave o proizvodnji, nabavci i prodaji robe naročito sa podacima o: poslovnom imenu, adresi i PIB ili matični broj proizvođača, ili dobavljača; broju i datumu izdavanja isprave; nazivu, mernoj jedinici i količini robe; nabavnoj ceni robe; zaduženju za vlastitu robu; prodajnoj ceni robe.

Robu u prevozu moraju da prate isprave koje su u neposrednoj vezi sa njenim prevozom i koje naročito sadrže: broj i datum isprave, poslovno ime, adresu i PIB ili matični broj isporučioca, primaoca i prevoznika (ukoliko ga ima), mesto i adresu objekta iz koga se isporučuje i u koji se isporučuje, ime, prezime i potpis odgovornih lica isporučioca i prevoznika, naziv robe i količinu.

Trgovac je dužan da poseduje i isprave o kojima se potvrđuje ispunjenost uslova u pogledu svojstva robe kada je to propisano posebnim propisima.

Isprave iz ovog člana mogu biti u originalu ili kopiji.

Isprave mogu imati formu elektronskog dokumenta.

Evidencija prometa

Član 30.

Trgovac je dužan da vodi Evidenciju prometa robe na osnovu isprava iz člana 29. ovog zakona.

Za trgovinu na prodajnom mestu vodi se evidencija za svako prodajno mesto posebno.

Za trgovinu ličnim nuđenjem i trgovinu putem automata iz člana 14. stav 1. tačka 2) evidencija se vodi na nivou celokupne trgovine tog trgovca na tržištu Republike Srbije.

Za daljinsku trgovinu evidencija se vodi na nivou celokupne daljinske trgovine tog trgovca na tržištu Republike Srbije ili posebno za pojedine organizacione celine u skladu sa prethodno donetom odlukom trgovca.

Trgovac je dužan da evidenciju iz stava 2. ovog člana učini dostupnom na prodajnom mestu.

Trgovac je dužan da evidenciju iz stava 3. i 4. učini dostupnom na mestu koje se prijavi ministarstvu nadležnom za poslove trgovine.

Ministar bliže propisuje sadržinu, oblik, način vođenja i mesto čuvanja evidencije iz stava 1. ovog člana.

Oznaka poverenja

Član 31.

Oznaka poverenja je oznaka kojom se trgovac, pružalac usluge, roba/usluga ističe u odnosu na konkurente, prema unapred utvrđenim kriterijumima.

Izdavalac oznake poverenja je pravno lice koje ne obavlja trgovinu robom/uslugama na koju se oznaka poverenja odnosi, kao i povezano lice u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva.

Izdavalac oznake poverenja može biti i državni organ, organizacija kojoj su poverena javna ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.

Uslovi izdavanja oznake poverenja, odnosno kriterijumi za ocenu svojstava trgovca, pružaoca usluge, robe/usluge i izdavanja oznake, određuju izdavalac oznake svojim aktom.

 Uslovi iz stava 4. ovog člana moraju biti u neposrednoj vezi sa trgovcem, pružaocem usluge, robom ili uslugom, obuhvatom robe/usluga na koju može da se odnosi i kriterijuma za izdavanje.

Izdavalac oznake poverenja dužan je da trgovcu, odnosno pružaocu usluge izda akt o ispunjenosti uslova i kriterijuma iz stava 4. ovog člana.

Izdavalac oznake poverenja, odnosno trgovac i pružalac usluge, dužni su da učine dostupnim akt iz stava 4. i 6. ovog člana, svakom zainteresovanom licu, na mestu prodaje, putem interneta ili na drugi način kojim se omogućava jednostavan i besplatan pristup tom dokumentu.

2. Posebni uslovi za obavljanje trgovine na malo i pružanje usluga potrošačima

Podaci o trgovcu i pružaocu usluge

Član 32.

Trgovac i pružalac usluge su dužni da na prodajnom mestu vidno istaknu poslovno ime, matični broj i adresu sedišta.

Trgovac i pružalac usluge koji je fizičko lice, dužni su da na prodajnom mestu vidno istaknu ime i prezime, adresu i broj iz odgovarajućeg registra.

Trgovac i pružalac usluge su dužni da na prodajnom objektu sa fiksnom lokacijom vidno istaknu i adresu tog prodajnog objekta.

Ako trgovac na prodajnom objektu ističe vrstu trgovinskog formata, dužan je da prodajni objekat klasifikuju u skladu sa članom 14. stav 4. ovog zakona.

Trgovac i pružalac usluge u trgovini na daljinu dužni su da potrošaču pre kupovine učine dostupnim podatke iz stava 1. i 2. ovog člana.

Radno vreme

Član 33.

Trgovac i pružalac usluge samostalno određuju radno vreme u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom.

Trgovac i pružalac usluge su dužni da na jasan, nesumnjiv i lako uočljiv način istaknu radno vreme na prodajnom mestu, kao i da se u svakom trenutku pridržavaju označenog radnog vremena.

U slučaju vanrednih promena, prekida ili drugih oblika privremenog prestanka obavljanja trgovine na određenom prodajnom mestu, trgovac i pružalac usluge su dužni da te izmene označe na način iz stava 2. ovog člana, pre prestanka obavljanja trgovine.

Deklaracija

Član 34.

Roba u trgovini na malo mora da ima deklaraciju koja sadrži podatke o nazivu i vrsti robe, tipu i modelu u skladu sa prirodom robe, količini izrečenoj u jedinici mere ili komadu u skladu sa svojstima robe, poslovnom imenu proizvođača, a za robu iz uvoza poslovnom imenu uvoznika i zemlji proizvodnje.

Proizvođač iz stava 1. ovog člana je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje izrađuje proizvod ili se u tom svojstvu predstavlja stavljanjem na proizvod svog poslovnog imena, imena ili naziva, žiga, ili druge prepoznatljive oznake.

Proizvođač, odnosno za robu iz uvoza uvoznik, dužan je da snabde robu deklaracijom sa tačnim podacima iz stava 1. ovog člana.

Podaci iz deklaracije za robu koja se nalazi u trgovini na malo ne mogu da se menjaju ili uklanjaju.

Deklaracija mora da se istakne uočljivo:

1)         na robi ili na njenom pakovanju (uključujući privezak, etiketu, alkicu, omot i sl.);

2)         neposredno pored robe na mestu prodaje;

3) u katalogu ili drugom materijalu sa ponudom te robe koji je besplatno dostupan potrošačima na prodajnom mestu, pre kupovine na način na koji se potrošači ne dovode u zabludu.

U trgovini na daljinu trgovci su dužni da učine dostupnim podatke iz stava 1. potrošaču pre kupovine u obliku i na način koji je neposredno i stalno dostupan.

Svi podaci iz stava 1. ovog člana moraju da budu navedeni na jasan, lako uočljiv i čitljiv način, na srpskom jeziku, na ćiriličkom ili latiničkom pismu.

Kao zemlja proizvodnje, odnosno uvoza u smislu stava 1. ovog člana, može da se navede Evropska unija (EU), ako se roba proizvodi u zemlji koja je članica EU.

Roba može da bude označena i podacima na stranim jezicima, kao i žigom, GTIN identifikacijom (bar-kod), QR kod i drugim podacima ili piktogramima kojima se bliže identifikuju roba i njena svojstva.

Pored podataka iz stava 1. ovog člana, roba se deklariše i u skladu posebnim propisom kojim se uređuje deklarisanje i označavanje.

Isticanje cene

Član 35.

Trgovac je dužan da na jasan, nesumnjiv, lako uočljiv i čitljiv način istakne prodajnu cenu na robi odnosno ambalaži, neposredno pored robe, ili u slučaju daljinske trgovine neposredno pored prikaza ili opisa robe.

Trgovac koji obavlja trgovinu na prodajnom mestu u objektu u koji potrošač ne može da uđe ili trgovinu ličnim nuđenjem, dužan je da istakne prodajnu cenu na način iz stava 1. ovog člana ili na vidnom mestu u cenovniku.

Prodajna cena je konačna cena po jedinici robe, uključujući i porez.

Prodajna cena se za prethodno upakovanu robu obračunava za datu količinu prethodno uprakovane robe.

Prethodno upakovana roba je roba upakovana bez prisustva kupca, pri čemu se količina te robe ne može promeniti bez promene pakovanja odnosno bez otvaranja pakovanja pri čemu nastaje vidno oštećenje.

Prodajna cena se za robu koja nije upakovana nego se meri u prisustvu potrošača, obračunava po kilogramu, litru, metru, kvadratnom metru, kubnom metru ili drugoj jedinici mere koja se uobičajeno koristi za određenu robu.

Trgovac je dužan da za prethodno upakovanu robu istakne pored prodajne cene i jediničnu cenu.

Jedinična cena jeste konačna cena, uključujući i porez, po jedinici mere, kao što je kilogram, litar, metar, kvadratni metar, kubni metar ili druga jedinica mere koja se uobičajeno koristi u prometu određene robe/usluge.

Jedinična cena se ne mora posebno isticati ako je jednaka prodajnoj ceni.

Ministar bliže propisuje vrstu robe za koji se ističe jedinična cena i način isticanja.

U prodajnom objektu u kojem se obavlja trgovina na malo pored trgovine na veliko, trgovac je dužan da jasno, na uočljiv način istakne prodajnu (maloprodajnu) cenu i veleprodajnu cenu za svaku robu koju nudi na prodaju.

Pružalac usluge je dužan da na vidnom mestu na jasan, nesumnjiv, lako uočljiv i čitljiv način istakne samo jediničnu cenu usluge (npr. prema satu, kilometru, kilovat-satu i sl.).

Cena se ističe u dinarima.

Izuzetno, cena može da se ističe u stranoj valuti:

1)         sa naznakom obračunskog kursa, u trgovini uslugama u turizmu koje su u neposrednoj vezi sa inostranstvom, vozilima, odnosno u skladu sa posebnim propisima;

2)         u elektronskoj trgovini u slučaju isticanja cene softvera i drugih digitalnih proizvoda koji se isporučuju isključivo putem telekomunikacionih, digitalnih ili informaciono-tehnoloških uređaja;

3)         u elektronskoj trgovini u slučaju kada trgovina nije usmerena na potrošače u Republici Srbiji.

Trgovac koji obavlja elektronsku trgovinu koja je usmerena na potrošače u Republici Srbiji obavezu isticanja cene iz stava 13. ovog člana može ispuniti na način kojim se potrošaču daje mogućnost da između ponuđenih valuta izabere valutu dinar u kojoj će se prikazati prodajna cena robe/usluge iz celokupne ponude tog trgovca.

Odredbe ovog člana ne primenjuju se na prodaju putem javnog nadmetanja.

Prodajni podsticaji

Član 36.

Prodajni podsticaj je ponuda robe/usluge pod povoljnijim uslovima u odnosu na redovnu ponudu, i to naročito sa sniženom cenom, posebnim uslovima prodaje, isporuke, sa obećanjem nagrade, sa pratećim poklonima, u programima lojalnosti, odnosno drugim pogodnostima.

 Ponuda prodajnog podsticaja naročito sadrži:

1) vrstu podsticaja;

2) precizno i jasno određenje robe/usluge na koju se odnosi;

3) period važenja podsticaja, sa naznakom datuma početka;

4) sve eventualne posebne uslove vezane za ostvarivanje prava na podsticaj.

Ako se prodajni podsticaj nudi za robu kojoj je umanjena upotrebne vrednosti (roba sa greškom, oštećenje, pred istekom roka trajanja i sl.) taj razlog se mora jasno i nedvosmisleno istaći na prodajnom mestu.

Vaučer, kupon ili drugo sredstvo, koje se izdaje radi ostvarivanja prava na podsticaj, pored podataka iz stava 2. ovog člana, mora da sadrži i podatke o izdavaocu, kao i novčanoj vrednosti ili visini popusta.

Prodaja robe/usluge u okviru posebnih programa lojalnosti (kartice lojalnosti, sakupljanje bodova i sl.) predstavlja poseban prodajni podsticaj gde trgovac i pružalac usluge pod jasno definisanim i objavljenim uslovima određenim pogodnostima nagrađuju kupce za njihovu vernost.

Pri ponudi prodajnog podsticaja sa pratećim poklonom, trgovac može da koristi reči "besplatno", "plati jedan, uzmi dva", "dva za jedan" i sl. samo ako kupac ne snosi nikakav trošak osim neizbežnog troška isporuke.

 Ponuda pratećeg poklona moguća je samo ako trgovac, odnosno pružalac usluge već nudi robu/uslugu bez pratećeg poklona.

Ukoliko se poklon odnosi na dodatnu količinu prethodno upakovanog proizvoda, jedinična cena ne sme da bude viša od jedinične cene proizvoda bez poklona i u tom slučaju trgovac snosi teret dokazivanja.

Promotivna prodaja je prodaja robe koja se prvi put uvodi u ponudu trgovca i koja se stoga nudi po nižoj ceni od cene koja će biti formirana u redovnoj ponudi.

Prodaja sa sniženom cenom

Član 37.

Prodaja sa sniženom cenom može da bude:

1)         rasprodaja;

2)         sezonsko sniženje;

3)         akcijska prodaja.

U slučaju prodaje robe/usluge sa sniženom cenom, trgovac, odnosno pružalac usluge je dužan da pored ponude prodajnog podsticaja u skladu sa članom 36. stav 2. na prodajnom mestu jasno istakne i sniženu i redovnu cenu.

Rasprodaja robe je prodaja po nižoj ceni u odnosu na redovnu cenu, u slučaju prestanka poslovanja trgovca, prestanka poslovanja u određenim objektima ili prestanka prodaje određene robe.

Trgovac je dužan da fizički izdvoji robu koja je predmet rasprodaje od prodaje robe pod redovnim uslovima. Od objavljivanja rasprodaje do kraja njenog trajanja trgovac ne sme da naručuje i uključuje u rasprodaju nove količine robe koja je predmet rasprodaje.

Sezonsko sniženje je prodaja robe po sniženoj ceni nakon proteka sezone i najviše 2 puta godišnje. Sezonsko sniženje započinje u razdoblju između 25. decembra i 10. januara i 1. i 15 jula.

Sezonsko sniženje iz stava 5. ovog člana može trajati najviše 60 dana po sezonskom sniženju.

Akcijska prodaja je prodaja robe/usluge po ceni koja je niža od redovne cene te robe/usluge.

Trgovac i pružalac usluge koji organizuju akcijsku prodaju sa rokom važenja do tri dana ne moraju da istaknu sniženu i redovnu cenu, već jasno određenje procenta sniženja.

Prodajni podsticaji kojim se nudi prividno sniženje cene robe/usluga, kao i kada je ranija cena neistinito prikazana ili je roba/usluga bila ponuđena po ranijoj ceni u zanemarljivo kratkom periodu smatra se obmanjujućom poslovnom praksom u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita potrošača.

Oglašavanje prodajnih podsticaja

Član 38.

Zabranjeno je oglašavanje prodajnih podsticaja za robu koje ima u tako maloj količini da je očigledno da se time namerava privlačenje kupaca radi navođenja na kupovinu druge robe, osim ako nije naznačena jasno raspoloživa količina na dan početka prodajnog podsticaja.

Kod oglašavanja procenta sniženja, najveći procenat sniženja može da se navede ukoliko se odnosi na najmanje jednu petinu robe u asortimanu trgovca na svakom prodajnom mestu na koji se prodajni podsticaj odnosi.

Zabranjeno je oglašavanje prodajnih podsticaja kojim se oglašava navodna rasprodaja ili prividno sniženje cene robe ili usluga, obim sniženja ili slično, ako je ranija cena neistinito prikazana ili je roba/usluga bila ponuđena po ranijoj ceni u zanemarljivo kratkom periodu.

Ako se oglašavaju roba ili usluga po cenama povlašćenim za određene kategorije lica, za određeno područje, prodajno mesto, i određeni period vremena, mora se tačno označiti kategorija lica, područje, prodajno mesto i period za koje cena važi.

Ako se u oglasnoj poruci porede cene robe ili usluga različitog kvaliteta, odnosno cene robe sa nedostatkom i bez njega, mora se navesti da je niža cena uslovljena nižim kvalitetom, odnosno nedostatkom.

Na oglašavanje prodajnih podsticaja, ukoliko ovi zakonom nije drugačije propisano, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje oglašavanje.

IV ZAŠTITA TRŽIŠTA I UNAPREĐENjE TRGOVINE

Privremene mere zaštite tržišta

Član 39.

Radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, Vlada može da odredi privremene mere koje se odnose na određenu vrstu robe i usluga, određenu kategoriju trgovaca, pružalaca usluga ili potrošača, radno vreme, na potrebu sprovođenja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom, na cene, kao i na druge uslove za obavljanje trgovine, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe.

Vlada će odrediti privremene mere iz stava 1. ovog člana, kao i vremenski period primene tih mera, srazmerno cilju i očekivanim rezultatima, koji ne može biti duži od šest meseci od dana određivanja privremene mere, odnosno najduže do ispunjenja obaveze kada je u pitanju sprovođenje obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom.

Podsticajne mere

Član 40.

U cilju unapređenja i razvoja trgovine i/ili elektronske trgovine u Republici Srbiji, Vlada može da odredi podsticajne mere koje se naročito odnose na određenu kategoriju trgovaca ili pružalaca usluga, određenu vrstu robe ili usluga, oblik i vrstu trgovine, kao i način obavljanja trgovine.

Vlada bliže uređuje podsticajne mere iz stava 1. ovog člana, kao i vremenski period primene tih mera, srazmerno cilju i očekivanim rezultatima njihove primene.

Nepoštena tržišna utakmica

Član 41.

Nepoštena tržišna utakmica (nelojalna konkurencija) je radnja trgovca ili pružaoca usluge usmerena protiv drugog trgovca, pružaoca usluge, odnosno konkurenta, kojom se krše kodeksi poslovnog morala i dobri poslovni običaji, i kojom se nanosi ili može naneti šteta drugom trgovcu, odnosno pružaocu usluge (konkurentu), a naročito:

1) iznošenjem neistinitih i uvredljivih tvrdnji o drugom trgovcu ili pružaocu usluge;

2) iznošenjem podataka o drugom trgovcu ili njegovoj robi, pružaocu usluge ili usluzi, koji su usmereni na narušavanje ugleda i poslovanja tog trgovca ili pružaoca usluga;

3) prodajom robe sa oznakama, podacima ili oblikom, kojima se opravdano stvara zabuna kod potrošača u pogledu izvora, kvaliteta i drugih svojstava te robe ili usluge;

4) sticanjem, korišćenjem i odavanjem poslovne tajne bez saglasnosti njenog imaoca, radi otežavanja njegovog položaja na tržištu;

5) obećanje, odnosno davanje poklona veće vrednosti, imovinskih ili drugih pogodnosti drugim trgovcima ili pružaocima usluga, kako bi se njihovom davaocu obezbedila prednost u odnosu na konkurente.

6) neovlašćeno isticanje oznake kvaliteta, oznake poverenja ili sličnog znaka od strane trgovca;

Nepoštena tržišna utakmica je zabranjena.

Trgovac i pružalac usluge koji pretrpi štetu zbog radnje nepoštene tržišne utakmice, ima pravo na naknadu te štete.

Tužbom zbog nepoštene tržišne utakmice (nelojalne konkurencije) može se zahtevati utvrđivanje radnje nepoštene tržišne utakmice, zabrana njenog daljeg vršenja, otklanjanje nastalih posledica, kao i naknada štete.

Oštećeni trgovac i pružalac usluge (konkurent) ima pravo na naknadu materijalne štete, kao i nematerijalne štete zbog povrede poslovnog ugleda.

Sud će dosuditi pravičnu novčanu naknadu nematerijalne štete, ako nađe da okolnosti slučaja to opravdavaju, a naročito značaj, trajanje i intenzitet povrede, efekat povrede na poslovanje tužioca, značaj povređenog dobra i cilj kome služi ta naknada, kao i tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

Tužba se može podneti u roku od šest meseci od saznanja za radnju i učinioca, a najkasnije u roku od tri godine od okončanja radnje.

Sud može narediti da se presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev, objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije", na trošak štetnika.

Postupak po tužbi zbog nepoštene tržišne utakmice je hitan.

Nedozvoljena špekulacija

Član 42.

Zabranjene su radnje trgovca kojima je cilj, odnosno posledica značajan poremećaj na tržištu, kao i sprečavanje ili otežavanje sprovođenja propisanog ograničenja obavljanja trgovine iz člana 39. ovog zakona, a naročito prikrivanjem određene robe, ograničavanjem ili obustavljanjem njene prodaje, zaključivanjem prividnih ugovora o prodaji određene robe kojima se bitno menja ponuda ili tražnja i nivo cena na tržištu (nedozvoljena špekulacija).

Zabrana piramidalne trgovine

Član 43.

Zabranjeno je organizovanje, obavljanje, reklamiranje i podsticanje piramidalne trgovine.

Piramidalna trgovina, u smislu ovog zakona, predstavlja trgovinu kojom se kupcima omogućava kupovina robe ili usluge isključivo od lica uključenih u lanac ili mrežu preprodaje robe ili usluga (članovi mreže), i to kada prodavac uslovljava kupovinu:

1) obavezom plaćanja članarine ili druge naknade organizatoru mreže ili drugom članu mreže;

2) obavezom kupovine iste ili druge robe u količini ili vrednosti za koje prodavac zna ili mora znati da su nerazumno visoke;

3) obavezom nalaženja drugih lica koja će se baviti preprodajom robe iz ponude prodavca, ako je pravo na nagradu za nalaženje tih lica uslovljeno prethodnim plaćanjem ili davanjem posebne naknade prodavcu;

4) odricanjem od prava na povraćaj kupljene robe/usluga pod razumnim uslovima, iako je kupcu moguće da ih vrati u stanju u kojim ih je primio.

Uslovljavanje iz stava 2. tačka 4) ovog člana postojaće i kada prodavac propusti da obavesti kupca o njegovom pravu na povraćaj robe najkasnije prilikom zaključenja ugovora o prodaji.

Nepoštena trgovačka praksa

Član 44.

Nepoštena trgovačka praksa je postupanje suprotno načelu savesnosti i poštenja, načelu ravnopravnosti ugovornih strana, načelu jednake vrednosti davanja i dobroj poslovnoj praksi, kojim se neopravdano i/ili nesrazmerno prenosi rizik poslovanja na druge učesnike u lancu snabdevanja, odnosno netransparetno ili jednostrano i retroaktivno nameću obaveze ili menjaju uslovi ugovora, kao što su bezuslovni povrat robe, uslovljavanje prodaje robe kompenzacijom, nametanje obaveze plaćanja u visini koja nije adekvatna vrednosti usluge koja se naplaćuje poput naknada za izlaganje i uvrštavanje proizvoda u asortiman i slično.

Nepoštena trgovačka praksa uređuje se posebnim propisom.

Praćenje trgovine i tržišta

Član 45.

Ministarstvo prikuplja od trgovaca i drugih državnih organa podatke o trgovini i trgovinskoj mreži, radi iniciranja i praćenja efekata mera ekonomske politike u oblasti tržišta i trgovine, kao i druge evidencije u skladu sa zakonom.

Trgovac je dužan da dostavi ministarstvu podatke iz stava 1. ovog člana, o kojima se ne vodi službena evidencija u skladu sa drugim propisom, jednom godišnje, najkasnije do 31. marta sa stanjem na dan 31. decembar prethodne godine.

Podaci iz stava 1. ovog člana se daju u elektronskoj formi.

Prikupljeni podaci i izveštaji se daju na zahtev i po potrebama državnih organa, radi oblikovanja ekonomske politike, razmatranja i donošenja mera razvoja i zaštite strukture tržišta, kao i za druge potrebe u skladu sa zakonom.

Prikupljeni podaci iz stava 1. ovog člana o pojedinim trgovcima, imaju svojstvo tajnog podatka u skladu sa posebnim zakonom.

Ministar bliže propisuje oblik obrasca, sadržinu podataka i način za dostavu i čuvanje podataka iz stava 1. ovog člana.

V NADZOR

Pojam

Član 46.

Nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, sprovodi ministarstvo nadležno za poslove trgovine, kao i drugi državni organi u skladu sa svojim delokrugom uređenim posebnim propisima.

Inspekcijski nadzor

Član 47.

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrše:

1) ministarstvo, preko tržišnih inspektora;

2) jedinice lokalne samouprave, preko komunalnih inspektora u delu nadzora nad trgovinom ličnim nuđenjem, trgovina iz člana 14. stav 1. tačka 2) i 3), izuzev kioska, kao i u pogledu isticanja i pridržavanja radnog vremena i isticanja poslovnog imena;

3) drugi državni organi u skladu sa svojim delokrugom, prema posebnim propisima.

Poslove iz stava 1. tačka 2) ovog člana, jedinice lokalne samouprave obavljaju kao poverene poslove.

Glavni tržišni inspektor rukovodi poslovima inspekcijskog nadzora koji obavljaju tržišni inspektori, kao i poslove koordinacije, odnosno razmene podataka u vezi sa obavljanjem tržišnog nadzora.

Lice koje obavlja poslove tržišnog inspektora mora da ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, odnosno druge uslove određene zakonom koji uređuje prava i dužnosti državnih službenika, drugim propisom i aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u ministarstvu, kao i položen ispit za inspektora, u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor, i poseban stručni ispit za tržišnog inspektora.

Glavni tržišni inspektor, pored uslova iz stava 4. ovog člana, mora da ispunjava uslove za rad na položaju, u skladu sa zakonom kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika i uslove za rukovodioca inspekcije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Komunalni inspektor koji obavlja poslove nadzora iz stava 1. tačka 2) ovog člana, mora da ima položen ispit za inspektora, u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor, i poseban stručni ispit za tržišnog inspektora.

Program i način polaganja posebnog stručnog ispita za tržišnog inspektora uređuje ministar.

Na pitanja inspekcijskog nadzora nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, koja nisu posebno uređena ovim zakonom, primenjuje se zakon kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Službena legitimacija i oprema

Član 48.

Tržišni inspektor prilikom vršenja nadzora ima službenu legitimaciju, značku i odgovarajuću vrstu odeće, obuće i opreme.

Ministar propisuje izgled značke i odgovarajuću vrstu odeće, obuće i opreme koju nosi tržišni inspektor.

Ovlašćenja tržišnog inspektora

Član 49.

U vršenju inspekcijskog nadzora, tržišni inspektor ima ovlašćenje da:

1)         pregleda poslovni prostor, odnosno prostor u kojem se obavlja trgovinska delatnost;

2)         vrši uvid u poslovne knjige, evidencije, isprave, elektronske dokumente kao i u drugu dokumentaciju u vezi sa obavljanjem trgovine, a koju nije mogao da pribavi po službenoj dužnosti, kao i da je kopira ili na drugi način preuzme;

3)         vrši identifikaciju lica koja obavljaju trgovinsku delatnost, putem uvida u ličnu ispravu ili drugu javnu ispravu sa fotografijom;

4)         uzima pisane i usmene izjave lica koja obavljaju trgovinu, odnosno svedoka ili službenih lica, kao i da poziva ova lica da daju izjave, o pitanjima od značaja za predmet nadzora;

5)         fotografiše, vrši video-snimanje prostora u kojem se vrši nadzor, odnosno robe i drugih predmeta koji su predmet nadzora;

6)         vrši pregled vozila, u slučaju saznanja da je to vozilo u funkciji obavljanja trgovine;

7)         određuje, odnosno uzima uzorke robe i drugih predmeta;

8)         prikuplja podatke relevantne za predmet nadzora;

9)         naloži popis robe, odnosno evidenciju prometa;

10)       zatraži od nadležnog suda da donese odluku kojom se dozvoljava uviđaj u stambenom i pratećem prostoru, odnosno nalog za pretres stambenog ili pratećeg prostora u slučaju saznanja odnosno sumnje da se u tom prostoru obavlja nedozvoljenu delatnost;

11)       zahteva asistenciju policije, odnosno komunalne policije, ako osnovano proceni da je to potrebno prema prilikama određenog slučaja;

12)       obavi prikrivenu kupovinu;

13)       preduzima druge radnje u skladu sa zakonom.

Pod poslovnim prostorom iz stava 1. tačka 1) ovog člana, smatra se i stan, prateća prostorija ili drugi prostor stambenog karaktera, koji je registrovan kao sedište ili kao mesto u kojem se obavlja delatnost, u skladu sa propisima o registraciji privrednih subjekata, odnosno drugim propisima kojima se uređuju posebne delatnosti.

Prikrivena kupovina

Član 50.

Prikrivena kupovina obavlja se na način koji je predviđen propisima koju regulišu inspekcijski nadzor.

Nalog za inspekcijski nadzor koji sadrži navođenje metoda prikrivene kupovine, sa propisanim elementima i obrazloženjem, izdaje lice ovlašćeno za izdavanje naloga za inspekcijski nadzor.

Po obavljenoj prikrivenoj kupovini u daljinskoj trgovini, tržišni inspektor ne predočava nadziranom subjektu službenu legitimaciju, dok mu nalog za službeni nadzor može dostaviti elektronskim putem, sa zvanične službene elektronske adrese.

Dužnosti tržišnog inspektora

Član 51.

U vršenju inspekcijskog nadzora, tržišni inspektor je dužan da:

1)         u pisanom obliku obavesti nadziranog subjekta o predstojećem inspekcijskom nadzoru, na propisan način i u propisanom roku, osim u slučajevima izuzetaka koji su propisani zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor;

2)         pre početka obavljanja radnji u kontroli, predoči službenu legitimaciju i uruči nadziranom subjektu nalog za inspekcijski nadzor, odnosno pokaže mu nalog i predoči njegovu sadržinu kada nadzirani subjekat odbije uručenje naloga za inspekcijski nadzor;

3)         inspekcijski nadzor, nadziranog subjekta koji je pravno lice, preduzetnik ili drugi organizacioni oblik preko koga fizičko ili pravno lice obavlja delatnost ili vrši aktivnost, vrši u radno vreme tog nadziranog subjekta, osim u situacijama koje su predviđene zakonom;

4)         se pridržava granica svog ovlašćenja;

5)         se pridržava sadržaja predmeta naloga i vremena planiranog trajanja inspekcijskog nadzora, osim u slučajevima izuzetaka koji su propisani zakonom;

6)         u vršenju inspekcijskog nadzora prema organizacionoj jedinici nadziranog subjekta, sve podatke u pogledu zajedničkih elemenata, opštih akata i procesa nadziranog subjekta ako su potrebni, pribavi preko inspekcije nadležne prema mestu sedišta nadziranog subjekta;

7)         u slučaju uviđaja u stambenom prostoru, pribavi pisanu naredbu nadležnog suda ili pisani pristanak vlasnika ili korisnika prostora i sprovede uviđaj najkasnije u roku od 8 dana od dana izdavanja naredbe;

8)         potpisom inspektora i nadziranog subjekta, odnosno prisutnog lica overi kontrolne liste iz inspekcijskog nadzora koje su propisane sadržine sa činjenicama konstatovanim u njima i takve uruči kontrolisanom subjektu kao sastavni deo zapisnika;

9)         preduzme, predloži i odredi mere ili radnje za koje je ovlašćen;

10)       izda potvrdu nadziranom subjektu o oduzetim predmetima;

11)       odmah pošto utvrdi da subjekat neregistrovano obavlja delatnost donese rešenje o izricanju mera i oduzime robu koja je zatečena kod neregistrovanog subjekta;

12)       obezbedi da sve kopije dokumentacije, koje su u funkciji predmeta inspekcijskog nadzora, budu verne originalu;

13)       podnese prijavu nadležnom organu, odnosno zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili izda prekršajni nalog za kažnjive radnje;

14)       vodi evidenciju o inspekcijskom nadzoru u elektronskoj formi kroz upravljački informacioni sistem;

15)       sa oduzetim predmetima postupa u skladu sa zakonom;

16)       ne izrekne meru prema nadziranom subjektu ako je isti postupio prema aktu o primeni propisa u pogledu predmeta akta o primeni propisa, a da nije došlo do ostvarenja izuzetnih uslova za izricanje mera u skladu sa zakonom;

17)       informacije u vezi poslovanja nadziranog subjekta do kojih je došao u postupku inspekcijskog nadzora štiti kao tajni podatak u skladu sa zakonom;

18)       pohađa predviđene obuke i druge oblike stručnog usavršavanja za obavljanje inspekcijskog nadzora;

19)       postupa profesionalno, u skladu sa kodeksom ponašanja državnih službenika, sa uvažavanjem i poštovanjem prema licima koja se pojavljuju u postupku inspekcijskog nadzora, kao i da poštuje načelo srazmernosti u pogledu načina preduzimanja radnji u postupku, tako da se smetnje u obavljanju poslovanja svedu da nužnu meru;

20)       se uzdrži od obavljanja privredne ili druge delatnosti i poslova za sebe ili drugog poslodavca iz oblasti u kojoj vrši inspekcijski nadzor, učestvovanja u radu stručnih grupa ili tela nadziranih subjekata, odnosno lica koja podležu inspekcijskom nadzoru ili od obavljanja druge službe, poslova i postupaka koji su u suprotnosti sa položajem i ulogom inspektora i štete njegovoj samostalnosti i vršenju posla.

Povreda radnih dužnosti iz stava 1. tač. 1), 2), 3), 7), 10), 15) i 16) ovog člana, je kao prekršaj inspektora i službenika ovlašćenog za vršenje inspekcijskog nadzora sankcionisan Zakonom o inspekcijskom nadzoru.

Povreda radne dužnosti iz stava 1. tač. 4), 9), 13) i 20) ovog člana, predstavljaju teže povrede radnih dužnosti.

Ovlašćenja i dužnosti komunalnog inspektora

Član 52.

U obavljanju poslova iz člana 47. stav 1. tačka 2) ovog zakona, komunalni inspektor ima ista ovlašćenja i dužnosti kao tržišni inspektor, u skladu sa ovim zakonom, izuzev ovlašćenja iz člana 49. stav 1. tačka 13) ovog zakona.

Mere u postupku inspekcijskog nadzora

Član 53.

U vršenju inspekcijskog nadzora, tržišni inspektor je ovlašćen da izrekne sledeće mere:

1)         preventivne mere;

2)         otklanjanje utvrđene nezakonitosti;

3) privremenu zabranu trgovine određenom robom, odnosno vršenja određene usluge;

4) privremeno zatvaranja prodajnog objekta;

5) privremenu zabranu obavljanja trgovine ličnim nuđenjem;

6) privremenu zabranu obavljanja daljinske trgovine;

7) oduzimanje robe.

Troškovi vezani za sprovođenje propisanih mera padaju na teret lica protiv kojeg je mera određena.

Otklanjanje nezakonitosti

Član 54.

Ako otkrije nezakonitost u poslovanju ili postupanju nadziranog subjekta, tržišni inspektor će zapisnikom o inspekcijskom nadzoru naložiti otklanjanje utvrđene nezakonitosti sa primerenim rokom za otklanjanje nezakonitosti.

Rok iz stava 1. ovog člana ne može biti kraći od 24 sata, ni duži od dva meseca, osim ako je za određenu nepravilnost ili povredu zakona ovim ili posebnim zakonom drugačije propisano.

Ako inspektor utvrdi da je nadzirani subjekt preduzeo mere koje su mu naložene i otklonio nezakonitost, okončava postupak inspekcijskog nadzora dostavljanjem nadziranom subjektu zapisnika u kome se navodi da nisu utvrđene nezakonitosti, nepravilnosti ili nedostaci u njegovom poslovanju ili postupanju.

Ako nadzirani subjekt u ostavljenom roku ne otkloni utvrđenu nezakonitost, inspektor donosi rešenje kojim izriče meru za otklanjanje nezakonitosti sa primerenim rokom iz stava 2. ovog člana.

Inspektor može bez odlaganja doneti rešenje kojim izriče mere za otklanjanje nezakonitosti, bez prethodnog ukazivanja na nezakonitost i ostavljanja roka za otklanjanje nezakonitosti i štetnih posledica i ispunjavanje propisanih obaveza, ako to nalaže neophodnost preduzimanja hitnih mera radi sprečavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti po život ili zdravlje ljudi, životnu sredinu ili biljni ili životinjski svet usled nebezbednog i neusaglašenog proizvoda, radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa.

Inspektor može istovremeno izreći više mera za otklanjanje nezakonitosti.

Mera otklanjanja nezakonitosti ne isključuje istovremenu primenu drugih mera propisanih zakonom.

Privremena zabrana trgovine određenom robom, odnosno vršenja određene usluge

Član 55.

Tržišni inspektor će izreći meru privremene zabrane, trgovine određenom robom, odnosno vršenja određene usluge, ako se utvrdi da nisu ispunjeni propisani uslovi za trgovinu tom robom, odnosno uslugom.

Zabranom iz stava 1. ovog člana zabranjuje se stavljanje na tržište, uključujući nuđenje, izlaganje, isporučivanje i činjenje dostupnim robe, odnosno na drugi način onemogućava prodaja robe koja je predmet zabrane.

Roba koja je predmet zabrane može biti određena po vrsti, seriji, komadu, količini, odnosno na drugi način identifikacije robe koja ne ispunjava propisane uslove za stavljanje u promet.

Zabranom iz stava 1. ovog člana nalaže se prestanak vršenja određene usluge, odnosno zabranjuje početak pružanja određene usluge koja je predmet zabrane, uključujući zabranu prodaje robe koja prati pružanje usluge.

Lice kome je izrečena mera privremene zabrane trgovine određenom robom, odnosno vršenje određene usluge, ne može istu staviti na tržište, izvesti, uništiti na odgovarajući način ili raspolagati na bilo koji način, odnosno nastaviti vršenje usluge, dok tržišni inspektor u potvrđujućem vanrednom inspekcijskom nadzoru ne potvrdi da su otklonjeni razlozi zbog kojih je izrečena mera iz stava 1. ovog člana, odnosno da je roba trajno uklonjena sa tržišta.

Privremeno zatvaranje prodajnog objekta

Član 56.

Tržišni inspektor će izreći meru privremenog zatvaranja prodajnog objekta:

1) ako prodajni objekat ne ispunjava propisane uslove za trgovinu koja se u njemu obavlja;

2) ako ne ispunjava uslove iz člana 25. st. 1. i 2. ovog zakona;

3) ako se ne postupi po nalogu za otklanjanje nezakonitosti iz člana 54. ovog zakona, u ostavljenom roku, u odnosu na prodajni objekat u kojem su utvrđene te nepravilnosti;

4) ako postupi suprotno meri zabrane trgovine određene robe/usluge iz člana 55. ovog zakona.

Meru iz stava 1. ovog člana može da izrekne Glavni tržišni inspektor, ako ne postoji stvarna mogućnost za obavljanje kontrole u tom objektu, odnosno ako postupajući tržišni inspektor bude sprečen ili onemogućen da sprovede kontrolu.

Privremeno zatvaranje prodajnog objekta se određuje do otklanjanja utvrđene nepravilnosti, odnosno do sprovođenja kontrole u smislu stava 1. tačka 3) ovog člana, a najduže do šest meseci.

Mera iz stava 1. ovog člana sprovodi se zatvaranjem prodajnog objekta, isticanjem rešenja kojim je određena mera i pečaćenjem ulaza u taj objekat.

Privremena zabrana obavljanja trgovine ličnim nuđenjem

Član 57.

Tržišni inspektor će izreći meru privremene zabrane obavljanja trgovine ličnim nuđenjem ako se utvrdi povreda propisanih uslova za obavljanje ove trgovine.

Zabrana iz stava 1. ovog člana može da se odnosi na određeni oblik trgovine ličnim nuđenjem, određenu vrstu robe, područje, lica koja obavljaju trgovinu, odnosno druge uslove u pogledu kojih je utvrđena povreda ovog zakona.

Mera iz stava 1. ovog člana određuje se u trajanju do ispunjenja propisanih uslova, a najduže šest meseci.

Privremena zabrana obavljanja daljinska trgovine

Član 58.

Tržišni inspektor će izreći meru privremene zabrane obavljanja daljinske trgovine ako se utvrdi povreda propisanih uslova za obavljanje ove trgovine.

Zabrana iz stava 1. ovog člana može da se odnosi na određeni oblik daljinske trgovine, određenu vrstu robe, područje, lica koja obavljaju trgovinu, odnosno druge uslove u pogledu kojih je utvrđena povreda ovog zakona.

Mera iz stava 1. ovog člana određuje se u trajanju do ispunjenja propisanih uslova, a najduže šest meseci.

Oduzimanje robe

Član 59.

Tržišni inspektor će oduzeti robu licu:

1) koje zatekne u obavljanju trgovine, odnosno u pripremi robe radi stavljanja u promet, a koje nije trgovac u smislu ovog zakona;

2) koje obavlja trgovinu ličnim nuđenjem, trgovinu iz člana 14. stav 2) i 3), izuzev kioska, suprotno meri privremene zabrane obavljanja trgovine iz čl. 55. i 57. ovog zakona.

Predmet mere oduzimanja iz ovog člana je roba koja se zatekne na mestu i u vreme obavljanja kontrole, i to roba koja je stavljena u promet, odnosno pripremljena radi stavljanja u promet (uskladištena, spremljena i sl.), koja se nalazi u posedu lica iz stava 1. ovog člana, bez obzira na podatke o svojini na toj robi i druge podatke iz isprava koje prate robu.

Prilikom oduzimanja robe, izdaje se potvrda sa podacima o vrsti i količini oduzete robe.

Roba koja se zatekne na mestu kontrole, a koja je očigledno napuštena, uklanja se i ima svojstvo oduzete robe, o čemu se donosi rešenje.

Inspektor je dužan da u slučaju oduzimanja robe iz stava 4. ovog člana istakne rešenje kojim je izrekao mere vidno na objektu ili mestu koje je bilo predmet inspekcijskog nadzora, čime se smatra da je izvršena uredna dostava, što se konstatuje u zapisniku o inspekcijskom nadzoru.

Čuvanje, prodaja, ustupanje bez naknade i uništavanje oduzete robe

Član 60.

Inspekcija obezbeđuje čuvanje oduzete robe.

 Ako su oduzeti predmeti podložni kvarenju, ili ako su troškovi čuvanja predmeta znatni inspektor će odrediti da se oni prodaju, ako ovi predmeti ispunjavaju propisane uslove za stavljanje na tržište, i o tome obaveštava lice, odnosno organizacionu jedinicu za vođenje odgovarajućeg postupka, inspektor sačinjava video ili fotografski zapis ove robe.

 Oduzetu robu koja ispunjava propisane uslove za stavljanje na tržište po konačnosti rešenja o oduzimanju, prodaje organ preko čijih inspektora je oduzeta roba.

Sredstva ostvarena prodajom robe, iz stava 2. ovog člana, po odbitku troškova, uplaćuju se u budžet Republike Srbije, ako je roba oduzeta preko tržišnih inspektora, odnosno u budžet lokalne samouprave, ako je oduzeta preko komunalne inspekcije.

Vlada, odnosno nadležni organ lokalne samouprave, može robu iz stava 2. ovog člana i robu čija prodaja nije moguća, ustupiti bez naknade za humanitarne svrhe državnim organima, ustanovama socijalne zaštite, vaspitno-obrazovnim ustanovama, ustanovama kulture, humanitarnim organizacijama i drugim korisnicima humanitarne pomoći, kao i za druge opravdane svrhe.

Ako se procenom utvrdi da prodaja oduzete robe nije ekonomski opravdana ili ako prodaja te robe iz drugih razloga nije stvarno ili pravno moguća, odnosno ako je uništavanje oduzete robe predviđeno posebnim propisima, uništava se na način i pod uslovima koji omogućavaju efikasnost i bezbednost postupanja, po konačnosti rešenja o oduzimanju.

Troškove uništavanja robe snosi lice kojem je ta roba oduzeta.

Vlada bliže uređuje ustupanja oduzete robe bez naknade.

Ministar bliže uređuje uništavanje, način i uslove prodaje oduzete robe.

Prestanak pravnog dejstva mere

Član 61.

Pravno dejstvo mere iz člana 53. stav 1. tač. 2) do 6) ovog zakona prestaje da važi kada se utvrdi da su otklonjeni razlozi za izricanje mere.

Pravno dejstvo mere prestaje da važi po sili zakona, protekom najdužeg zakonskog roka za određenu meru.

Pokretanje postupka inspekcijskog nadzora

Član 62.

Postupak inspekcijskog nadzora u smislu ovog zakona vrši se po službenoj dužnosti, ili po zahtevu stranke i započinje uručivanjem ili pokazivanjem pisanog naloga za inspekcijski nadzor i predočavanjem njegove sadržine, odnosno preduzimanjem prve radnje tržišnog inspektora u postupku inspekcijskog nadzora.

Prijave povrede zakona, odnosno druge informacije i akti drugog naziva podneti radi iniciranja inspekcijskog nadzora, imaju dejstvo inicijative za pokretanje postupka, a podnosioci tih inicijativa, nemaju svojstvo stranke u postupku koji se može pokrenuti na osnovu te inicijative.

Kontrola se vrši na osnovu službenog naloga ovlašćenog lica.

Zapisnik

Član 63.

O svim radnjama u postupku inspekcijskog nadzora od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja, tržišni inspektor sastavlja zapisnik, u skladu sa zakonom o kojim se uređuje opšti upravni postupak i zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

O pitanjima koja nisu od neposrednog značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja, tržišni inspektor sastavlja službenu belešku.

Zapisnik se dostavlja stranci u skladu sa zakonom odmah po okončanju radnje u postupku, a ako to nije moguće, najkasnije u roku od osam radnih dana od dana izvođenja radnje u postupku.

Digitalizacija spisa predmeta

Član 64.

Spisi predmeta inspekcijskog nadzora, kao i pojedine isprave u spisima mogu da se vode u obliku elektronskog dokumenta u skladu sa zakonom koji uređuje elektronski dokument.

Obezbeđenje dokaza

Član 65.

Radi obezbeđenja dokaza, tržišni inspektor može privremeno oduzeti određene predmete (stvari, opremu, isprave i sl.), koji su u neposrednoj vezi sa utvrđivanjem činjeničnog stanja u postupku inspekcijskog nadzora.

O obezbeđenju dokaza, koje se vrši po službenoj dužnosti, donosi se zaključk.

Rok za donošenje rešenja

Član 66.

Ako utvrdi nezakonitost i na zapisnik naloži otklanjanje nezakonitosti, a nadzirani subjekt ne otkloni utvrđenu povredu u ostavljenom roku, tržišni inspektor će doneti rešenje u skladu sa svojim ovlašćenjem, u roku od pet dana od dana izdavanja zapisnika o kontrolnom inspekcijskom nadzoru.

Ako utvrđena nezakonitost zahteva da se bez odlaganja donese rešenje kojim se izriče mera za otklanjanje nepravilnosti, bez predhodnog nalaganja otklanjanja nezakonitosti na zapisnik, kao i mere iz člana 53. stav 1. tačka 3) – 7), tržišni inspektor će doneti rešenje u skladu sa svojim ovlašćenjem, najkasnije u roku od osam radnih dana od dana dostavljanja zapisnika.

U slučaju preduzimanja mera protiv neregistrovanog subjekta rešenje se donosi odmah pošto inspektor utvrdi da subjekat neregistrovano obavlja delatnost.

Žalba

Član 67.

Protiv rešenja tržišnog inspektora, odnosno komunalnog inspektora, dopuštena je žalba ministru u roku 15 dana od dana prijema rešenja.

Rešenje ministra je konačno u upravnom postupku, i protiv njega može da se pokrene upravni spor.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja kojim se izriče mera iz člana 55, 57, 58 i 59. ovog zakona.

Naknada štete

Član 68.

Trgovac i pružalac usluge imaju pravo na naknadu štete u slučaju poništavanja rešenja kojim je određena mera, u visini stvarne štete, kao i troškova sprovođenja mere.

Zahtev za naknadu štete se može podneti ministarstvu, radi vansudskog poravnanja.

Po prijemu zahteva iz stava 2. ovog člana, ministarstvo je dužno da se izjasni u roku od 60 dana od dana prijema.

Vansudsko poravnanje po zahtevu iz stava 2. ovog člana, može se zaključiti na osnovu procene stručnog procenitelja i uz saglasnost državnog pravobranioca.

VI KAZNENE ODREDBE

Član 69.

Novčanom kaznom od 50.000,00 do 100.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1)         ne vodi evidenciju prometa na potpun i propisan način (član 30);

2)         nema istaknute podatke o trgovcu, odnosno pružaocu usluga, ili podatke o prodajnom objektu (član 32);

3)         ne istakne radno vreme ili se ne pridržava označenog radnog vremena (član 33);

4)         prodaje robu sa neurednom ili nepropisnom deklaracijom (član 34);

5) ne istakne cenu u skladu sa članom 35. ovog zakona;

6) ne dostavi podatke u skladu sa članom 45. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000,00 do 20.000,00 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 10.000,00 do 50.000,00 dinara.

Član 70.

Novčanom kaznom od 500.000,00 do 2.000.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1)         obavlja trgovinu ličnim nuđenjem suprotno odredbama člana 16. ovog zakona;

2)         obavlja trgovinu na prodajnom mestu koje nije određeno ili odobreno aktom nadležnog organa lokalne samouprave u skladu sa članom 14. stav 5.;

3)         obavlja delatnost, sajma, organizatora privrednih izložbi i tradicionalnih manifestacija, pijace, veletržnice ili aukcijske kuće, suprotno čl. 20. do 24. ovog zakona;

4)         obavlja trgovinu suprotno članu 26. ovog zakona;

5)         ne poseduje odgovarajuće isprave koje prate robu na propisan način (član 29);

6)         ne poštuje odluku Vlade o cenama iz člana 28. stav 3;

7)         ne vodi evidenciju prometa (član 30);

8)         izdaje ili ističe oznaku poverenja suprotno članu 31. ovog zakona;

9)         prodaje robu bez deklaracije (član 34);

10)       nudi robu, odnosno usluge sa naročitim prodajnim podsticajima suprotno članu 36. i 37. ovog zakona;

11)       oglašava prodajne podsticaje suprotno članu 38. ovog zakona;

12)       ne poštuje privremene mere zaštite tržišta u skladu sa članom 39. ovog zakona;

13)       obavlja špekulaciju (član 42);

14)       organizuje, obavlja, reklamira ili podstiče piramidalnu trgovinu (član 43);

15)       postupi suprotno meri zabrane trgovine određene robe, odnosno vršenja određene usluge ili raspolaže robom, odnosno nastavi vršenje usluge, dok tržišni inspektor u potvrđujućem vanrednom inspekcijskom nadzoru ne potvrdi da su otklonjeni razlozi zbog kojih je izrečena meri zabrane trgovine određene robe, odnosno vršenja određene usluge, odnosno da je roba trajno uklonjena sa tržišta (član 55);

16)       postupi suprotno meri privremenog zatvaranja prodajnog objekta (član 56);

17)       postupi suprotno meri privremene zabrane obavljanje trgovine ličnim nuđenjem (član 57);

18)       postupi suprotno meri privremene zabrane obavljanje daljinske trgovine (član 58);

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 50.000,00 do 500.000,00 dinara.

Uz prekršajnu kaznu iz stava 1. ovog člana, pravnom licu se može izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do dve godine, kao i zaštitna mera javnog objavljivanja presude.

Uz prekršajnu kaznu iz stava 2. ovog člana, odgovornom licu u pravnom licu može se izreći zaštitna mera zabrane da vrši određene poslove u trajanju od tri meseca do jedne godine.

Uz prekršajnu kaznu iz stava 1. ovog člana, preduzetniku i fizičkom licu se može izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do dve godine.

Član 71.

Novčanom kaznom od 50.000,00 do 500.000,00 dinara kazniće se fizičko lice ako obavlja promet robe/usluga, a nije trgovca, odnosno pružaoca usluge u smislu član 25. ovog zakona.

Uz prekršajnu kaznu iz stava 1. ovog člana, fizičkom licu se može izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do dve godine.

Član 72.

Prekršajni postupak za prekršaje iz čl. 69. i 70. ovog zakona ne može se pokrenuti niti voditi ako proteknu dve godine od dana kada je prekršaj učinjen.

Prekršajni postupak za prekršaj iz člana 71. ovog zakona ne može se pokrenuti niti voditi ako proteknu tri godine od dana kada je prekršaj učinjen.

Na pitanja zastarelosti pokretanja i vođenja prekršajnog postupka koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju prekršaji.

VII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 73.

Na predmete inspekcijskog nadzora koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, primenjivaće se odredbe zakona po kojem su započeti.

Član 74.

Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe odredbe:

1)         Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010 i 10/2013);

2)         čl. 16. i 78. stav 1. tačka 6) Zakona o oglašavanju ("Sl. glasnik RS", broj 6/2016).

Do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona primenjivaće se podzakonski akti doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona, osim odredaba koje su u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 75.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od ---- godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Razvoj trgovinskog, a posebno maloprodajnog sektora privrede ima direktan i indirektan efekat na ostale ekonomske sektore i njihove učesnike. Modernizacija i rast maloprodajnog sektora direktno preliva i na razvoj svih ostalih sektora privrede. U zvaničnim dokumentima Evropske unije ističe se da "maloprodaja predstavlja ključnu vezu između proizvođača i finalnih potrošača," ali i da takođe "ima glavni uticaj na okruženje obezbeđujući direktne veze između razvoja ruralnih i urbanih područja, na korisnike i ponuđače logističkih i transportnih usluga, na upotrebu energije, na subjekte koji se bave otpadom, kao i na međugranične kupce proizvoda."

U trgovini je zaposleno oko 19% od ukupnog broja zaposlenih. Udeo trgovine u BDP-u kreće se oko 10%.

Delatnost trgovine institucionalno je uređena Zakonom o trgovini ("Službeni glasnik RS" br. 53/10 i 10/13) kojim su uređeni uslovi za obavljanje ove delatnosti.

Zakonom o trgovini ("Službeni glasnik RS" br. 53/2010) sprovedene su značajne izmene u pogledu opštih uslova za obavljanje trgovine na unutrašnjem tržištu, uvedena je savremena nomenklatura i klasifikacija oblika i načina trgovine, novi instituti (trgovinski format, posebne tržišne institucije i sl.), kao i pravni okvir za unapređenje trgovine, naročito radi uspostavljanja i očuvanja povoljne strukture trgovinskih objekata i razvoj preduzetništva, a sve u cilju razvoja tržišne utakmice i ravnopravnosti trgovaca. Sprovedena je reforma inspekcijskog nadzora koji vrši tržišna inspekcija, novim organizacionim i procesnopravnim zakonskim rešenjima, u pravcu izgradnje savremenog i efikasnog sistema kontrole poštovanja propisanih uslova u prometu robe i usluga, koji istovremeno obezbeđuje pravnu sigurnost subjekata u tom prometu.

Primena je pokazala da određene odredbe treba preispitati. Potreba da se odgovori zahtevima prakse koji su se pojavili tokom primene uslovili su potrebu za donošenjem osavremenjenog propisa. Ministarstvo je 2016. godine formiralo Radnu grupu za izradu analizu propisa iz delokruga rada ministarstva, a naročito propise koji uređuju funkcionisanje tržišta. Radna grupa je izvršila analizu Zakona o trgovini i utvrdila da je potrebno uraditi izmene velikog broja članova kako bi se obezbedila efikasnija primena zakona i nesmetanog funkcionsanja tržišta.

U cilju boljeg razumevanja i preglednosti zakona bilo je potrebno uraditi novu sistematiku i podelu zakona.

Napravljena je nova podela trgovine koja je usklađena sa pravima i obavezama u Zakonu o zaštiti potrošača. Bilo je neophodno opredeliti gde se u sistemu nalazi prodaja putem tezge, štandovi, kiosci, specijalizovana vozila i sl.

Imajući u vidu da Internet prodaja ima sve veće učešće u ukupnom maloprodajnom prometu javila se potreba za njenim detaljnijim regulisanjem. Njenim razvojem javljaju se i određene devijacije usled nepreciznih zakonskih rešenja, pa je bilo neophodno predvideti adekvatne mehanizme kojima će se ovo ponašanje sankcionisati.

Osim toga, u međuvremenu su usvojeni horizontalni propisi kojima se na opšti način reguliše postupak inspekcijskog nadzora i pravila opšteg upravnog postupka.

Zakonom o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/15) je propisano u članu 4. stav 4. da se u postupku vršenja inspekcijskog nadzora i službene kontrole koji proizlaze iz posebnih zakona, potvrđenih međunarodnih ugovora ili usklađivanja zakonodavstva Republike Srbije pravnim tekovinama Evropske unije neposredno primenjuju odredbe posebnog zakona, ako su u određenim oblastima inspekcijski nadzor i službena kontrola tim zakonom uređeni drukčije. Međutim, u prelaznim i završnim odredbam ovog zakona u članu 69. je u cilju harmonizacije i ujednačavanja unutrašnjeg zakonodavnog okvira, predviđena obaveza i postupak usaglašavanja posebnih propisa sa ovim zakonom.

Zakon o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/16) reguliše upravni postupak kao skup pravila koja državni organi i organizacije, organi i organizacije pokrajinske autonomije i organi i organizacije jedinica lokalne samouprave, ustanove, javna preduzeća, posebni organi preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija i pravna i fizička lica kojima su poverena javna ovlašćenja primenjuju kada postupaju u upravnim stvarima. Shodno članu 3. ovaj zakon se primenjuje na postupanje u svim upravnim stvarima, a pojedina pitanja upravnog postupka mogu posebnim zakonom da se urede samo ako je to u pojedinim upravnim oblastima neophodno, ako je to u saglasnosti sa osnovnim načelima određenim ovim zakonom i ne smanjuje nivo zaštite prava i pravnih interesa stranaka zajemčenih ovim zakonom. U vezi sa navedenim u članu 214. je propisano da se posebni zakoni kojima su uređena pojedina pitanja upravnog postupka u pojedinim upravnim oblastima usklađuju sa odredbama ovog zakona.

Na osnovu prethodno navedenog razlog za zakonodavnu intervenciju bio je i usklađivanje sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru i Zakonom o opštem upravnom postupku.

            Budući da je zbog navedenog usklađivanja bilo neophodno izvršiti intervenciju u više od polovine odredaba u važećem Zakonu o trgovini, a u skladu sa Jedinstvenim metološkim pravilima za izradu propisa, neophodno je bilo da se predloži novi zakon koji uređuje delatnost trgovine.

 

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

            Prva glava - Osnovne odredbe

            Čl. 1. do 3. definišu se predmet zakona, primena, kao i značenje pojedinih izraza upotrebljenih u zakonu i načela trgovine.

             U odnosu na važeći zakon javila se potreba da se uvedu neke nove definicije, da se neke prerade, a nek obrišu. Pre svega, definisan je pojam robe. Pravo poznaje stvari koje mogu biti u prometu, međutim kako se u ovom zakonu i u mnogim drugim koristi pojam robe bilo je veoma važno uvesti tu definiciju. Takođe, novinu predstavlja i pojam elektornske platforme i elektronske prodavnice.

            Čl. 4. do 9. su propisana načela trgovine: načelo slobode trgovine; načelo ravnopravnosti i zabrane diskriminacije; načelo jedinstvenog tržišta; načelo poštenja; načelo stabilnosti i snadbevenosti; načelo srazmernosti.

            Druga glava – Trgovina

            Član 10. određuje definiciju trgovine u smislu ovog zakona, i to kao promet robe, odnosno usluga, u cilju ostvarivanja dobiti, kao i drugog društveno-ekonomskog efekta. Na ovaj način se sveobuhvatno uređuju opšti uslovi obavljanja prometa robe i usluga, odnosno svi komercijalni poslovi i druge poslovne aktivnosti na unutrašnjem tržištu Republike Srbije.

U čl. 11. do 13. uređena je osnovna klasifikacija trgovine, kao trgovine na veliko, trgovine na malo i pružanje usluga.

Prema ovim odredbama, trgovina na veliko (veleprodaja, veletrgovina) je skup svih poslovnih aktivnosti u vezi sa prodajom robe pravnim ili fizičkim licima upisanim u odgovarajući registar. Prema tome, trgovina na veliko obuhvata sve oblike prometa robe u cilju daljeg prometa ili obavljanja poslovne aktivnosti (prerada, dorada, dalja prodaja i sl.).

Trgovina na malo (maloprodaja) je prodaja robe potrošačima radi zadovoljavanja ličnih potreba ili potreba domaćinstva.

            U Izveštaju WTO od 10 novembra 2001. (prilog 3) definiše se veletrgovina: "…the sale of goods/merchandise to retailers, to industrial, commercial, institutional, or other professional business users or to other wholesalers and related subordinated services.", dok se trgovina na malo definiše kao: "sale of goods/merchandise for personal or household consumption either from a fixed location (e.g. store, kiosk, etc.) or away from a fixed location and related subordinated service".

Kriterijum razgraničenja trgovine na veliko i na malo je prema navedenim definicijama, svojstvo kupca i motiv kupovine, a klasifikacija je značajna sa aspekta uslova koji su propisani u daljem tekstu zakona, i to pretežno u delu trgovine na malo. U osnovi se pravi znak jednakosti između potrošača i finalnih kupaca. I u najnovijoj teoriji iz oblasti maloprodaje i menadžmenta odnosa sa potrošačima ne pravi se oštro razgraničenje između finalnih potrošača i finalnih kupaca. Glavna razlika je u tome što finalni kupac u maloprodaji ne mora uvek da bude i finalni potrošač. Moguće je da finalni kupac obavlja kupovinu robe i usluga ne isključivo za sopstvene potrebe, već može da obavlja kupovinu i za potrebe svog domaćinstva ili za bilo koje drugo fizičko lice. U definiciji trgovine na malo polazi se od svrhe za koju potrošač kupuje robu. Smatra se da postoji i kad potrošač kupuje robu ne samo za lične potrebe, već i za potrebe svog domaćinstva. "Potrebe domaćinstva" ima šire značenje nego "lične i porodične potrebe". Npr. u seoskim domaćinstvima kupovina hrane i lekova za stoku u poljoprivrednim apotekama svakako su potrebe domaćinstva i treba da se svrstaju u trgovinu na malo, umesto u trgovinu na veliko.

Imajući u vidu da se Zakon o trgovini primenjuje i na sve vrste usluga koje nisu regulisane posebnim propisom, a zbog specifičnosti usluga, pre svega neopipljivosti, nemogućnosti razdvajanja proizvodnje i potrošnje i nemogućnosti skladištenja neke odredbe koje se primenjuju za robu ne mogu se primeniti na pružanje usluga. Iz tog razloga precizirane su obaveze pružaoca usluga.

            U čl. 14. do 17. uređena je podela trgovine na malo prema načinu obavljanja.

Prema načinu obavljanja trgovina na malo se obavlja kao:

1)         trgovina na prodajnom mestu;

2)         trgovina ličnim nuđenjem; i

3)         daljinska trgovina

Podela je napravljena vodeći računa o specifičnim pravilima koje trgovci moraju da ispune za pojedine načine obavljanja trgovine.

            Na ovaj način pravi se paralela i sa obavezama trgovca prema potrošačima koje su definisani u Zakonu o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS" br. 62/14, 6/16 – dr. zakon i 44/18) kojim je definisano Zaključenje ugovora u poslovnim prostorijama, van poslovnih prostorija i ugovora na daljinu.

Najčešći način obavljanja trgovine je na prodajnom mestu u objektima sa fiksnom lokacijom. Prodajni objekat je prostor koji čini jedinstvenu fizičku, funkcionalnu i tehničko-tehnološku celinu, koji ima namenu ili mogućnost obavljanja trgovine, trajnog ili privremenog građevinskog karaktera, zatvorenog ili otvorenog tipa (prodajni plac, boks ili sl.).

Prodajni objekti mogu biti različitog formata, odnosno različitog organizaciono-tehničkog oblik obavljanja trgovine i strategije prema kupcima i konkurentima.

Osim toga, trgovina može da se obavlja i u prenosivim objektima tipa kioska, tezge, automat ili slična sredstva i oprema koja je relativno vezana za određeno mesto, kao i sa pokretnih sredstava ili opreme.

Podzakonskim aktom će biti uređena klasifikacija trgovinskih formata, vrsta prenosivih objekata i oblici trgovine sa pokretnih sredstava i opreme. U prethodnom zakonu nije postojala definicija kioska i tezge. Imajući u vidu da se prodajno mesto na javnoj ili drugoj površini na kojem se obavlja trgovina u prenosivim prodajnim objektima, kao i vreme i mesto odobrava se aktom nadležnog organa lokalne samouprave, propisi lokalnih samouprava sadržali su različite definicije. Definisanjem i oblika prodaje sa pokretnih sredstava i opreme na jedinstven način otklanjaju se nedoumice što bi, između ostalog olakšalo i inspekcijski nadzor.

Za razliku od prethodnog zakona gde je postojala obaveza isticanja trgovinskog fromata, sada je propisano da, samo ukoliko trgovac ističe trgovinski format to mora uraditi u skladu sa pravilnikom. Česte su situacije da se naziva diskont ili outlet nešto što to nije i da se na taj način potrošači navede na kupovinu koju inače ne bi učinili. Struktura trgovinskih formata je veoma važna za praćenje tokova, međutim samo njeno isticanje bez odgovarajuće statistike nema mnogo značaja, pa je ovim zakonom predviđen drugačiji model prikupljanja podataka o trgovini i trgovinskoj mreži.

Drugi način obavljanja trgovine na malo je ličnim nuđenjem koju obavlja trgovac tako što nudi robu ili uslugu putem neposredne ponude potrošaču koji nije tražio da mu se učini ponuda, a koji je lično prisutan na mestu ponude, van prodajnog mesta. Posebno je propisan način obavljanja trgovine ličnim nuđenjem, kao i uslovi za ovaj oblik trgovine preko punomoćnika.

            Potrošač mora da zna ko mu se obraća i kome se može obratiti ukoliko se, npr. javi potreba za reklamacijom. Podzakonskim aktom biće propisana forma i oblik pisane izjave, koja pre svega mora da sadrži osnovne podatke o trgovcu, robi/uslugama i uslovima značajnim za donošenje odluke o kupovini, a u funkciji pravovremenog i pravovaljanog obaveštavanja potrošača. Unificirana forma je i u interesu trgovaca koji na ovaj način dobijaju precizna uputstva koje informacije moraju da obezbede potrošaču.

Brz tehnološki napredak i sve veća upotreba tehnologija stvaraju uslove za stalno unapređenje poslovanja i uvođenje novih načina obavljanja trgovine. Trgovci imaju mogućnost da dostave ponudu potencijalnim potrošačima putem različitih sredstava komunikacija, i kada je potrošač fizički udaljen, odnosno bez njegovog neposrednog prisustva. Prodaja putem sredstava komunikacije na daljinu je u zakonu definisana kao daljinska trgovina i može se obavljati kao elektronska trgovina i ostala trgovina putem drugih sredstava, i to kataloška prodaja, kao i TV prodaja, trgovina putem pošte, štampanih pošiljki, reklamnih materijala sa narudžbenicom, telefona, tekstualnih ili multimedijalnih poruka u mobilnoj telefoniji i govornih automata. Daljinska trgovina zahteva posebnu regulaciju, s obzirom da je reč o trgovini u kojoj kupac nije u prilici da "licem u lice" pregovara sa trgovcem i ne može da sagleda ponudu u realnom prostoru i vremenu.

Definisani su najčešći oblici elektronske trgovine, koji su prepoznati kao najzastupljeniji modeli elektronskog poslovanja na digitalnom tržištu. Ovim stavom zakona nisu onemogućeni eventualno drugačiji načini obavljanja elektronske trgovine. Posebno su definisani sledeći oblici elektronske trgovine:

1)         Prodaja preko elektronske prodavnice trgovca koji nudi robu/usluge predstavlja osnovni oblik elektronske trgovine. Trgovac na sopstvenoj Internet prezentaciji ima e-prodavnicu (webshop) u kome nudi robu/usluge potrošačima. Potrošač naručuje robu direktno od trgovca, a trgovac robu isporučuje iz svog magacina/skladišta;

2)         Prodaja robe/usluge preko elektronske platforme koja povezuje trgovce i potrošače, pri čemu su ugovornom kupoprodajnom odnosu trgovac i potrošač - Kod ovog oblika elektronske trgovine, elektronska platforma povezuje potrošača i trgovca, a vrlo često platforma pruža i usluge naplate i isporuke. Potrošač je u ugovornom odnosu sa trgovcem, ali sama procedura naručivanja, plaćanja i isporuke može da se obavlja preko platforme koja je u ugovornom odnosu (B2B) sa trgovcem (npr. Alibaba, Amazon i sl). Platforma takođe može i prodavati robu potrošačima, odnosno može imati svojstvo trgovcaU odnosu prema potrošaču, platforma: 1) može imati svojstvo trgovca robom, ali 2) češći je slučaj da platforma zapravo jeste samo spona između trgovca i potrošača.

3)         Prodaja robe potrošačima preko elektronske prodavnice ili preko elektronske platforme, pri čemu se roba isporučuje potrošaču direktno iz magacina proizvođača/veletrgovca ("dropshipping" oblik elektronske trgovine) Kod ovog modela elektronske trgovine, potrošač je u ugovornom odnosu sa trgovcem, koji preuzima sve obaveze prema potrošaču koje proizilaze iz zaključenog ugovora o prodaji. Roba se isporučuje potrošaču direktno iz magacina proizvođača/veletrgovca. Isporuka robe na adresu potrošača predstavlja izvršenje ugovora koji je potrošač zaključio sa trgovcem.

Imajući u vidu da je Zakonom o zaštiti potrošača u potpunosti transponovana Direktiva 97/7/EZ o zaštiti potrošača kod sklapanja ugovora o prodaji na daljinu, odredbama u članu 17. se definiše daljinska trgovina na malo u smislu uslova koje treba da ispune lica koja se bave ovim načinom trgovine.

Sva lica koja obavljaju daljinsku trgovinu u Republici Srbiji moraju da poštuju pravila ovog i drugih zakona koja se odnose na trgovinu. Internet kao savremeno sredstvo komunikacije predstalja veliki problem za nadzorne ograne, a naročito činjenica da se veliki deo sive ekonomije obavlja preko Interneta. Iz tih razloga od suštinskog je značaja odrediti šta se smatra obavljanjem daljinske trgovine u Republici Srbiji i koji su to presudni kriterijum koji se uzimaju prilikom ocene da li je daljinska trgovina usmerena na potrošače iz Srbije.

Strano lice obavlja daljinsku trgovinu u Srbiji ako je usmerena na potrošače u Srbiji. Postavljeni su uslovi koji određuju kada se smatra da je daljinska trgovina usmerena na potrošače u Srbiji naročito ako koristi jezik u upotrebi u Republici Srbiji ili valutu platnog prometa u Republici Srbiji i nudi isporuku robe na teritoriji Republike Srbije. Na ovaj način se pokušavaju onemogućiti izvesne zloupotrebe koje su se javljale u praksi.

            U čl. 18. do 24. uređene su posebne tržišne institucije. Posebne tržišne institucije su posebni (specijalizovani) i uređeni oblici tržišta koji organizuju susret prodavaca i kupaca robe/usluga, u cilju njene prodaje ili promocije. Kao takve u velikoj meri opredeljuju funkcionisanje tržišta i trgovine. Sa njihovim obuhvatom u Zakonu kompletira se tretman ukupne trgovine i trgovinske mreže na tržištu. Radi se o institucijama, kao što su:

1)         robna berza - posebna tržišna institucija koja organizuje susret kupaca i prodavaca standardizovane i zamenljive (fungibilne) robe. Robne berze se uređuju posebnim zakonom;

2)         sajam je tržišna institucija koja se bavi organizovanjem sajamskih privrednih izložbi, kao i pružanjem pratećih usluga, a naročito iznajmljivanja, projektovanja i pripremanja izložbenih mesta u sajamskom prostoru, skladištenja robe ili izdavanje skladišnog prostora, organizovanja ili obavljanja prevoza robe za izlagače, utovara, istovara i pakovanja robe, marketinških, ugostiteljskih i drugih usluga u vezi sa organizovanjem priredbe. Pod sajamskom izložbom se podrazumeva izložba robe ograničenog trajanja i određene periodike, na određenom prostoru posebne namene (sajamski prostor, sajmište), na kojem izlagači predstavljaju svoju ponudu i upoznaju zainteresovane kupce sa robom, odnosno uslugama iz svoje ponude.

3)         privredne izložbe i tradicionalne manifestacije su izložbe robe/usluga, privremenog ili povremenog karaktera, van sajamskog prostora. Tradicionalne manifestacije su vašari, festivali i druge manifestacije na kojima se u sklopu kulturnih, muzičkih, sportskih i drugih društvenih aktivnosti, prodaje određena roba, a u skladu sa običajima vezanim za odvijanje tih aktivnosti i za to područje (npr. "Dani vina", "Roštiljijade", "Kosidbe" i sl.).

Za razliku od prethodnog zakona, propisano je da se na ovakvim manifestacijma prodaja roba i pružaju usluge koje su predmet i svrha organizovanja izložbi i manifestacija. Takođe, privredna izložba i manifestacija može trajati najduže 60 dana u toku kalendarske godine.

Propisane su i obaveze za organizatora koji mora da istakne ime, trajanje manifestacije, obeleži prostor, vodi evidenciju lica koja izlažu ili prodaju robu, kao i da obezbedi uslove za prisustvo i rad nadležnih inspekcija.

Razlozi za bliže uređenje ovih tržišnih institucija su velike zloupotrebe koje su bile prisutne u praksi.

Trgovac koji prodaje robu na privrednim izložbama i manifestacijama mora da ispunjava uslove koji su propisani za trgovinu na prodajnom mestu.

4)         pijaca je posebna tržišna institucija koja se bavi organizovanjem trgovine na malo, putem uređivanja, održavanja i izdavanja specijalizovanog prostora za obavljanje pijačne prodaje robe, kao i pratećih usluga. Pod pijačnom prodajom se podrazumeva prodaja robe naročito na tezgama, boksovima ili posebnim prodajnim objektima, i to svežih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, proizvoda domaće radinosti i zanatskih proizvoda, druge robe široke potrošnje, kao i pružanje pratećih usluga.

5)         veletržnica je posebna tržišna institucija koja se bavi organizovanjem trgovine na veliko, putem uređivanja, održavanja i izdavanja specijalizovanog prostora za izlaganje i prodaju voća, povrća i drugih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, ostale robe široke potrošnje, kao i pružanje pratećih usluga, a naročito skladištenje robe, njena dorada, prerada, pakovanje i druge usluge u vezi sa rukovanjem i prevozom.

6)         aukcijska kuća je posebna tržišna institucije koje organizuje kupovinu i prodaju nestandardizovane robe putem javnog nadmetanja, odnosno prodaja robe kupcu koji prodavcu, povodom njegovog javnog poziva, istakne povoljniju ponudu u odnosu na ostale učesnike u nadmetanju.

Prodaju i kupovinu putem javnog nadmetanja mogu da organizuju i trgovci za svoj račun i u tom slučaju se neće smatrati aukcijskom kućom.

            Treća glava – Uslovi za obavljanje trgovine

U čl. 25. do 28. propisani su opšti uslovi za trgovinu, i to uslovi u pogledu: lica koja obavljaju trgovinu, odnosno pružaju usluge, minimalnih tehničkih uslova, robe i cena po kojoj se roba nudi.

Trgovinu, odnosno pružanje usluga mogu da obavljaju pravna lica i preduzetnici, kao i poljoprivrednici, lica koja vrše prodaju ulovljene divljači, ribe, gljiva, divlje flore i faune i ostalih šumskih plodova, kao i fizička lica koja u vidu zanimanja obavljaju delatnost slobodne profesije registrovani u skladu sa posebnim propisima. Za obavljanje trgovine moraju biti ispunjeni minimalno tehnički uslovi u pogledu prostora, opreme i uređaja koji će biti propisani podzakonskim aktom.

Obrazovanje cena na tržišu Republike Srbije je slobodno, osim ukoliko nekim posebnim zakonom nije drugačije utvrđeno.

U čl. 29. i 30. precizirano je da isprave moraju da prate robu u promeu i da je trgovac dužan da vodi evidenciju prometa. Sadržina, oblik, način vođenja i mesto čuvanja evidencije biće bliže uređeni podzakonskim aktom.

            Članom 31. definisana je oznaka poverenja. Oznake poverenja označavaju da trgovac, pružalac usluge, roba ili usluga imaju određena kvalitativna svojstva koja su procenjena i potvrđena od treće, nezavisne strane, odnosno izdavaoca te oznake. Oznake poverenja je u osnovi sistem reputacije koji je razrađen nezavisno od samog trgovca pružaoca usluge, robe ili usluge na koju je postavljen. Zakonom je propisano ko može biti izdavalac, a kriterijumi moraju biti transparentni i dostpuni svakom zainteresovanom licu, ali i u vezi sa predmetnom robom, odnosno uslugom.

U čl. 32. do 35. propisani su uslovi koji se odnose na trgovinu na malo i pružanje usluga potrošačima, i to u pogledu identifikacije trgovca, označavanja robe i isticanja cena.

Trgovac koji obavlja trgovinu na prodajnom mestu dužan je da istakne ime i radno vreme.

Roba u maloprodaji mora imati deklaraciju. Ovim zakonom je propisan minimum koji deklaracija mora da sadrži, dok je za pojednine vrste prozvoda posebnim propisima definisano šta deklaracija mora da sadrži. Zakonom je precizirano gde deklaracija mora biti istaknuta i da proizvođač mora da snabde robu deklaracijom.

Imajući u vidu značaj cene prilikom kupovine, evropsko zakonodavstvo je posebnu pažnju posvetilo ovom segmetu. Naime, doneta je Direktiva 98/6 o zaštiti potrošača u označavanju cena proizvoda koji se nude na prodaju potrošačima koja je transponovana članom 35.

U Evropskoj uniji je 2009. godine ukinut propis o obaveznim standardizovanim pakovanjima, pa se u ponudi trgovaca može naći veliki broj proizvoda različitih modaliteta i količina. Imajući u vidu da se potrošačima, kao najslabijoj strani na tržištu mora garantovati visok stepen zaštite u cilju što boljeg funkcionisanja tržišta, samo isticanje prodajne cene više nije dovoljno.

Ovim članom se pored obaveznog isticanje prodajne cene, konačne cene po jedinici robe, uključujući poreze, propisuje i isticanje jedinične cena, odnosno informacija koja bi cena bila kada bi se roba prodavala u pakovanjima u jedinici mere, kao što je kilogram, litar, metar, kvadratni metar, kubni metar ili druga jedinica mere koja se uobičajeno koristi u prometu određene robe/usluge. Na ovaj način potrošaču je omogućeno da poredi cene različitih pakovanja i da na osnovu jedinične cene donese ekonomsku odluku o kupovini.

U ovom članu takođe je prezirano isticanje cena robe/usluga koje se prodaju potrošačima elektronskim putem. U e-prodavnicama, na elektronskim platformama, odnosno na sajtovima trgovaca, cene se ističu na način da se potrošačima omogućava prikaz cene u valuti platnog prometa u RS (dinar), a opciono i u stranoj valuti (evro, dolar i sl.). Ovo iz razloga što na sajtu trgovca (u e-prodavnici) mogu da kupuju kako potrošači iz Republike Srbije, tako i potrošači iz EU ili drugih zemalja sveta, te je potrebno omogućiti isticanje cena i u drugim valutama, osim u domaćoj valuti. Ovakvo zakonsko rešenje omogućava da potrošač prilikom odlaska na sajt trgovca i u procesu razgledanja proizvoda/usluga ima mogućnost da odabere valutu (jednu od ponuđenih) i u izabranoj valuti da (mu) se prikažu prodajne cene svih proizvoda/usluga iz ponude tog trgovca. Izbor valute se omogućava potrošaču na nivou sajta, odnosno kompletne ponude trgovca, a ne na nivou svakog pojedinačnog proizvoda iz ponude.

Podzakonskim aktom biće propisani način i uslovi isticanja cene i za koje vrste proizvoda se mora isticati jedinična cena.

Čl. 36. do 38. propisani su uslovi i način nuđenja robe/usluga sa naročitim prodajnim podsticajima i oglašavanje prodaje robe sa prodajnim podsticajima.

            Hiperprodukcija u sferi proizvodnje i ograničeni resursi na strani potrošnje nameću stalnu borbu za potrošače koji smišljaju nove načine podsticanja prodaje. U regulisanju različitih oblika povećanja obima prodaje napravljena je razlika između unapređenja prodaje i oglašavanja načina unapređenja prodaje. Unapređenje prodaje podrazumeva podsticanje prodaje na samom mestu prodaje, odnosno prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora i imajući u vidu da se tada dosnosi konačna odluka o kupovini propisan je set podataka koji moraju biti obezbeđeni.

S druge strane, članom 38. propisano je šta ne sme da sadrži oglasna poruka koja se odnosi na prodajni podsticaj. Jasno je da će oglasana poruka biti kraća, naročito kada se emituje preko medija masovnog komuniciranja, ali je jako važno da odlučujuće informacije budu transparentne. Ovim članom definisan je minimum o kome se mora voditi računa prilikom oglašavanja kako bi potrošač dobio preciznu informaciju.

Imajući u vidu da je ovim odredbama bliže uređeno oglašavanje prodajnih podsticaja, prelaznim i završnim odredbama je stavljen van snage član 16. Zakona o oglašavanju ("Sl. glasnik RS" br. 6/16).

            U važećem zakonu prodajni podsticaju su bili uopšteno definisana, međutim to je u praksi izazvalo niz nejasnoća. Od početka primene važećeg Zakona o trgovini najveći broj zahteva za mišljenje odnosio se na član kojim su definisani prodajni podsticaji. Sve to je ukazivalo da odredbe moraju biti preciznije.

            Osim toga, u praksi su korišćeni različiti termini koji na pravi način ne obaveštavaju potrošača. Primećeno je da se veoma često koristi reč "rasprodaja" koja upućuje da je reč o robi koja se više neće prodavati ili bar ne kod tog trgovca i da su cene niže, međutim u kratkom roku se taj isti proizvod često pojavi kod tog istog trgovca u redovnoj ponudi. To često navodi potrošače da donese odluke koju inače ne bi doneli.

            Postojala je potreba da se navedu osnovni oblici sniženja i za svaka od njih posebna pravila. Zakonom je definisana akcijska prodaja, sezonsko sniženje i rasprodaja. Kod sezonskih sniženja reč je i o pitanju konkurentnosti domaće trgovine u odnosu na zemlje u okruženju i to u smislu utvrđenih rokova sezonskih sniženja.

            Definisanje perioda sniženja je dato na osnovu analize uporedne prakse zemalja članica Evropske unije. Sezonska sniženja su propisana u 10 zemalja članica i to uglavnom dva puta godišnje, zimsko i letnje sniženje u trajanju od 60 dana i odnose se na tekstil i obuću.

            Npr. Slovenija ima dva utvrđena termina, zimsko ne može započeti pre prvog radnog ponedeljka u januaru, a drugo pre drugog radnog ponedeljka u julu i u tom utvrđenom razdoblju trgovci sami određuju kada im počinje sniženje i ne sme trajati duže od 60 dana. Dva termina sezonskih sniženja ima i Hrvatska u kojoj se sprovode od 27. decembra zimsko i od 1. jula letnje koja ne smeju trajati duže od 60 dana.

            U Italiji svaka regija određuje svoje termine sniženja. U Franuskoj trgovci mogu imati samo dva sezonska sniženja godišnje, zimsko i letnje i mogu trajati najduže 6 nedelja.

           

            Četvrta glava – Zaštita tržišta i unapređenje trgovine

U članu 39. propisani su način i uslovi određivanja privremenih mera zaštite tržišta, koje može da odredi Vlada radi obezbeđivanja redovnog snadbevanja potrošača, u određenim situacijama. Ove mere se određuju srazmerno cilju i očekivanim rezultatima, najduže na godinu dana ili na duži period koji je uslovljen obavezama preuzetim međunarodnim ugovorom.

U članu 40. se predviđa mogućnost određivanja podsticajnih mera čija primena treba da doprinese razvoju trgovine na domaćem tržištu, a koje se naročito odnose na određenu kategoriju trgovaca ili pružalaca usluga, vrstu robe/usluga, oblik i vrstu trgovine, kao i način obavljanja trgovine. Imajući u vidu da je s jedne strane sve više domaćih trgovaca koji nude robu/usluge preko interneta i da je elektronska trgovina u ekspanziji na domaćem tržištu, kao i činjenicu da je mogućnost trgovanja elektronskim putem lako dostupna i neregistrovanim trgovcima, ovaj član se odnosi i na određivanje podsticajnih mera posebno u oblasti elektronske trgovine, a u sve cilju njenog razvoja i smanjenja obima sive ekonomije na domaćem tržištu. Podsticajne mere i vremenski period njihove primene biće bliže uređeni aktom Vlade.

U članu 41. propisana je zabrana nelojalne konkurencije, odnosno nepoštene tržišne utakmice u užem smislu, kao radnje trgovca usmerene protiv drugog trgovca, odnosno konkurenta, kojom se krše kodeksi poslovnog morala i dobri poslovni običaji, i kojom se nanosi ili može naneti šteta drugom trgovcu (konkurentu), kao i karakteristične situacije u kojima se ona javlja. Kod nelojalne konkurencije propisana je privatno-pravna zaštita.

U članu 42. je propisana zabrana nedozvoljene špekulacije, kao radnje trgovca kojima je cilj, odnosno posledica značajan poremećaj na tržištu, odnosno sprečavanje ili otežavanje sprovođenja privremenih mera zaštite tržišta, a naročito prikrivanjem određene robe, ograničavanjem ili obustavljanjem njene prodaje, zaključivanjem prividnih ugovora o prometu određene robe kojima se bitno menja ponuda ili tražnja i nivo cena na tržištu.

Član 43. sadrži zabranu piramidalne trgovine, kao posebnog oblika trgovine u kojem se kupcima omogućava kupovina robe ili usluge isključivo od lica uključenih u lanac ili mrežu preprodaje robe ili usluga (članovi mreže), koja je posebno uslovljena na način propisan ovom odredbom.

Članom 44. definisana je nepoštena trgovačka praksa, kao i primeri nepoštene trgovačke prakse koja će biti uređena posebnim propisom. Pod nepoštenom trgovačkom praksom smatra zloupotreba jače pregovaračke snage između učesnika u lancu snabdevanja kada ni jedan od učesnika nema dominantnu poziciju. Razvoj tržišta nameće potrebu da se dodatno definišu pravila kojima se uređuje konkurencija na tržištu, a sve u cilju bolje funkcionisanja tržišnog mehanizma. Propisima Republike Srbije nisu definisana pravila ugovornog odnosa kada ni jedna strana nema dominantnu poziciju, pa će to biti uređeno posebnim propisom.

U članu 45. predviđeno je prikupljanje podataka o trgovini i trgovinskoj mreži. U skladu sa članom 13. Zakona o državnoj upravi organi državne uprave prate i utvrđuju stanje u oblastima iz svog delokruga, proučavaju posledice utvrđenog stanja i, zavisno od nadležnosti, ili sami preduzimaju mere ili predlažu Vladi donošenje propisa i preduzimanje mera za koje je ovlašćen. Nadležnost ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija određena je članom 8. Zakona o ministarstvima. Tako je ministartvo nadležno da obavlja poslove državne uprave koji se odnose na funkcionisanje tržišta, politiku razvoja trgovine i praćenje trgovinskih tokova, snabdevenost tržišta i cene, sprečavanje monopolskog delovanja i nelojalne konkurencije i inspekcijski nadzor. U cilju izvršenja navedenih nadležnosti neophodni su precizni podaci o trgovini i trgovinskoj mreži, a za šta u ovom trenutku ne postoji pravni osnov.

            Iako se jedan deo podataka može obezbediti iz baza drugih institucija koje se dostavljaju na zahtev neki veoma važni podatci se ne prikupljaju, a značajni su sa aspekta vođenja trgovinske politike.

Da bi ministarstvo, kao organ državn uprave, obavljalo poslove u skladu sa članom 21. Zakona o državnoj upravi, odnosno prikupljalo i proučavalo podatke u oblastima iz svog delokruga i na osnovu toga sačinjavalo odgovarajuće analize, izveštaje i informacije u cilju razvoja oblasti iz svog delokruga Nacrtom zakona predviđeno je prikupljanje podataka.

            Podzakonskim aktom biće bliže uređeni sadržina i način prikupljanja podataka, pri čemu se mora voditi računa da to ne budu podaci koje već prikupljaju druge institucije.

            Osim toga, Strategija razvoja trgovine Republike Srbije do 2020. godine kao jedan od ciljeva predviđa uspostavljanje adekvatne baze podataka te je neophodno predvideti pravni osnov za uspostavljanje mehanizma koji će omogućiti prikupljanje i ažuriranje ovih podataka.

            Peta glava – Nadzor

            U čl. 46. do 68. propisani su nadzor i stvarna nadležnost nad sprovođenjem zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, inspekcijski nadzor, odnosno ovlašćenja i dužnosti tržišnog inspektora, kao i upravne mere.

U pogledu stvarne nadležnosti za vršenje inspekcijkog nadzora, ovaj zakon zadržava ranije zakonodavno rešenje da se poveravaju poslovi inspekcijskog nadzora jedinicama lokalne samouprave (opštine, gradovi i grad Beograd), ali shodno novoj podeli trgovine, u delu nadzora nad trgovinom ličnim nuđenjem, trgovinom iz člana 14. stav 1. tačka 2) i 3), izuzev kioska, kao i u pogledu isticanja i pridržavanja radnog vremena i isticanja poslovnog imena. Na ovaj način se vrši decentralizacija dela poslova inspekcijskog nadzora, koji su u tesnoj vezi sa komunalnim redom (tzv. ulična trgovina, tezge i sl.), kao i poslovima lokalne samouprave. S druge strane, zadržava se jedinstveno organizaciono rešenje tržišne inspekcije, u delu poslova inspekcijskog nadzora nad prometom robe i usluga koji je od suštinskog značaja za jedinstvo i celovitost tržišta Republike Srbije, kao i jednaki pravni položaj subjekata na njemu. Novina u pogledu stvarne nadležnosti za sprovođenje inspekcijskog nadzora nad poslovanjem kisoka, opravdana je sa razloga što je po pravilu reč o velikim privrednim subjektima koji svoju delatnost obavljau decentralizovano, na područiju više jedinica loklane smaouprave, s tim da određena prodajna mesta ovih subjekata nisu nužno smeštena na javnoj površini, kao objekti relativno vezani za određenu površinu, već se javljaju i u formi prodajnog objekta sa fiksnom lokacijom, a za koje shodno novoj podeli trgovine, važe ista pravila. Imajući u vidu navedeno ne bi bilo opravdano i celishodno sa stanovišta ujednačavanja prakse organa, predvideti različitu stvaranu nadležnost za pojedina prodajna mesta istog trgovca.

            Jedinice lokalne samouprave će poverene poslove obavljati preko komunalnih inspektora, koji ispunjavaju uslove propisane zakonom, a koji u vršenju nadzora imaju iste dužnosti i ovlašćenja kao tržišni inspektora, sa izuzetkom iniciranja i obavljanja prikrivene kupovine.

Stoga je shodno Zakonu o inspekcijskom nazoru, u članu 46. ovog zakona propisano da lice koje obavlja poslove tržišnog inspektora mora da ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, odnosno druge uslove određene zakonom koji uređuje prava i dužnosti državnih službenika, drugim propisom i aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u ministarstvu, kao i položen ispit za inspektora, u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor, i poseban stručni ispit za tržišnog inspektora, a da glavni tržišni inspektor, pored ovih uslova, mora da ispunjava uslove za rad na položaju, u skladu sa zakonom kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika i uslove za rukovodioca inspekcije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

U članu 49. i 50. su propisana ovlašćenja nadležnog organa. Važnu novinu u ovom delu zakona prestavlja uvođenje ovlašćenja inspektora da obavi prikrivenu kupovinu. U članu 50. propisano je da u vršenju inspekcijskog nadzora, tržišni inspektor ima ovlašćenje da u skladu sa propisima kojim se uređuje inspekcijski nadzor obavi prikrivenu kupovinu robe/usluge. U pitanju je inspekcijski metod koji poznaju i evropski upravni i inspekcijski prostor. Naime, Slovenački Zakon o inspekcijskom nadzoru, sadrži ovo ovlašćenje inspekcije (eng. mystery shopping) u član 19. stav 1. pretposlednja alineja (uneto kroz izmene i dopune tog zakona). Osnovni motiv za uvođenje ovog instituta jeste veća efikasnost u otkrivanju nelegalne trgovine, suzbijanju sive ekonomije i sprečavanju nelojalne konkurencije, budući da se na ovaj način nadležnom ogranu daje adekvatan insturment za prikupanje dokaza, a što je ključno za utvrđivanje činjeničnog osnove za izricanje upravne mere. Ovu okolnost je posebno teško utvrditi kada je reč o daljinskoj trgovini putem interneta, koja je posebno aktuelna.

U članu 51. detaljno su pobrojane dužnosti nadležnog organa u inspekcijkom nadzoru imajući u vidu između ostalog i Zakon o inspekcijskom nadzoru, kako bi za nadziranog subjekta i postupajuće službeno lice na jednom mestu bile objedinjenje obaveze, kao i precizirane posledice pojedinih povreda. Na ovaj način se izbegava samovolja inspektora, korupcija i doprinosi se pravnoj sigurnosti privrednih subjekata. Cilj je da se znatno jasnije nego do sad urede dužnosti inspektora u odnosu na nadzirana lica, kao i postupak inspekcijskog pregleda i kontrole.

U čl. 53. do 61. uređene su mere koje izriče tržišna inspekcija u sklopu svojih ovlašćenja, uslovi i način određivanja mera, kao i prestanak izrečene mere. Upravne mere propisane ovim zakonom su:

1)         preventivne mere;

2)         otklanjanje utvrđene nezakonitosti;

3) privremena zabrana trgovine određenom robom, odnosno vršenja određene usluge;

4) privremeno zatvaranja prodajnog objekta;

5) privremena zabrana obavljanja trgovine ličnim nuđenjem;

6) privremena zabrana obavljanja daljinske trgovine;

7) oduzimanja robe.   

Mere su navedene prema redosledu priorioriteta u izricanju, odnosno prema težini u odnosu na subjekta kojem se izriču. Na taj način je obezbeđen maksimalan nivo zaštite prava i interesa nadziranih subjekata i sprečavanje zloupotrebe ovlašćenja u postupku inspekcijskog nadzora, usmeravanjem mera prema otklanjanju utvrđenih nedostataka, uklanjanju robe koja ne ispunjava propisane uslove iz prometa, kao i prema prodajnom objektu u kojem su utvrđeni teži oblici povrede propisanih uslova. U skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru predviđena je mogućnosti izricanja preventivne mere. Takođe, po analogiji je regulisano nalaganje otklanjanja nepravilnosti zapisnikom i precizirani izuzeci kada nadležni organ može odmah izreći meru rešenjem, a to je u slučaju neophodnosti preduzimanja hitnih mera radi sprečavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti po život ili zdravlje ljudi, životnu sredinu ili biljni ili životinjski svet usled nebezbednog i neusaglašenog proizvoda, radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa. Na ovaj način se smanjuje potencijalna mogućnost zloupotrebe ovog zakonskog izuzetka.

Kada je reč o meri privremene zabrane trgovine određenom robom, odnosno vršenja određene usluge, imajući u vidu da se u dosadašnoj primeni dešavalo da nadzirani subjekt suprotno zabrani, nezakonito raspolaže robom, kako bi se sprečila potencijalna zloupotreba u članu 55. Zakon uvodi novinu da lice kome je izrečena mera privremene zabrane trgovine određenom robom, odnosno vršenje određene usluge, ne može istu staviti na tržište, izvesti, uništiti na odgovarajući način ili raspolagati na bilo koji način, odnosno nastaviti vršenje usluge, dok tržišni inspektor u potvrđujućem vanrednom inspekcijskom nadzoru ne potvrdi da su otklonjeni razlozi zbog kojih je izrečena mera iz stava 1. ovog člana, odnosno da je roba trajno uklonjena sa tržišta, a za šta je popisan i poseban prekršaj.

 Najteža mera, oduzimanja robe, izriče se u samo dva slučaja, kada se zatekne u obavljanju trgovine neregistrovani subjetak, odnosno lice koje ne ispunjava uslov iz člana 25. Zakona ("divlja trgovina") ili lice koje obavlja trgovinu ličnim nuđenjem, trgovinu iz člana 14. stav 2) i 3), izuzev kioska, suprotno meri privremene zabrane obavljanja trgovine iz čl. 55. i 57. ovog zakona, odnosno u situacijama kada nije moguće meru vezati za lice (trgovca) ili prodajni objekat. Oduzeta roba, kao i ona koja ima isto svojstvo (očigledno napuštena, naročito slučaj kod akcija kontrole "ulične trgovine"), se prodaje, uništava ili poklanja u dobrotvorne svrhe, na način propisan odredbama člana 59. Predviđeno je da Vlada bliže uređuje ustupanja oduzete robe bez naknade, a Ministar bliže uređuje uništavanje, način i uslove prodaje oduzete robe.

            Predviđeno je u članu 61. pravno dejstvo mera, odnosno da mera iz člana 53. stav 1. tač. 2) do 6) ovog zakona prestaje da važi kada se utvrdi da su otklonjeni razlozi za izricanje mere. Pravno dejstvo mere prestaje da važi po sili zakona, protekom najdužeg zakonskog roka za određenu meru.

            U čl. 62. do 68. se posebno uređuju određena pitanja upravno-procesnog karaktera, i to pokretanje postupka inspekcijskog nadzora, sačinjavanje zapisnika, digitalizacija spisa predmeta, rok za donošenje rešenja i pravni lek protiv rešenja tržišnog inspektora, odnosno komunalnog inspektora, po kojem odlučuje ministar, kao i vođenje upravnog spora. U ovom delu novinu predstavlja usklađivanje sa novousvojenim procesnim zakonima, Zakonom o inspekcijskom nadzoru i Zakonu o opštem upravnom postupku. Stoga predviđeno je u članu 62. da se postupak inspekcijskog nadzora u smislu ovog zakona vrši po službenoj dužnosti, ili po zahtevu stranke i započinje uručivanjem ili pokazivanjem pisanog naloga za inspekcijski nadzor i predočavanjem njegove sadržine, odnosno preduzimanjem prve radnje tržišnog inspektora u postupku inspekcijskog nadzora. Prijave povrede zakona, odnosno druge informacije i akti drugog naziva podneti radi iniciranja inspekcijskog nadzora, imaju dejstvo inicijative za pokretanje postupka, a podnosioci tih inicijativa, nemaju svojstvo stranke u postupku koji se može pokrenuti na osnovu te inicijative. Navedeno znači da ova lice nemaju automatki svojstvo stranke, ali zainteresovano lice može nadležnom organu u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku u konkretnom slučaju podneti zahtev za priznavanje svojstva stranke, ukoliko smatra da na njihova prava, obaveze ili pravni interes može da utiče ishod postupka, o čemu odlučuje nadležni organ u svakoj pojedinačnoj stvari.

U članu 63. predviđeno je da se o svim radnjama u postupku inspekcijskog nadzora od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja, tržišni inspektor sastavlja zapisnik. O pitanjima koja nisu od neposrednog značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja, tržišni inspektor sastavlja službenu belešku. Primerak zapisnika se izdaje stranci odmah po okončanju radnje u postupku, a ako to nije moguće, najkasnije u roku od 8 radnih dana od dana izvođenja radnje u postupku. Na ostala pitanja sačinjavanja zapisnika primenjivaće se opšta pravila Zakona o inspekcijskom nadzoru i Zakona o opštem upravnom postupku.

U članu 65. propisano je da radi obezbeđenja dokaza, tržišni inspektor može privremeno oduzeti određene predmete (stvari, opremu, isprave i sl.), koji su u neposrednoj vezi sa utvrđivanjem činjeničnog stanja u postupku inspekcijskog nadzora. O obezbeđenju dokaza, koje se vrši po službenoj dužnosti, donosi se zaključak. Na ovaj način su opšta pravila upravnog postupka precizirana i upodoljena predmetu ovog zakona i prirodi inspekcijskog nazora.

U članu 66. propisani su zakonski rokovi za pojedine specifične situacije u kojima je nadležni organ dužan da, u cilju efikasnosti i pravne sigurnosti, okonča postupak donošenjem rešenja.

Ako utvrdi nezakonitost i na zapisnik naloži otklanjanje nezakonitosti, a nadzirani subjekt ne otkloni utvrđenu povredu u ostavljenom roku, tržišni inspektor će doneti rešenje u skladu sa svojim ovlašćenjem, u roku od 5 dana od dana izdavanja zapisnika o kontrolnom inspekcijskom nadzoru.

U slučaju preduzimanja mera protiv neregistrovanog subjekta rešenje se donosi odmah pošto inspektor utvrdi da subjekat neregistrovano obavlja delatnost.

Ako utvrđena nezakonitost zahteva da se bez odlaganja donese rešenje kojim se izriče mera za otklanjanje nepravilnosti, bez predhodnog nalaganja otklanjanja nezakonitosti na zapisnik, kao i mere iz člana 53 stav 1. tačka 3) – 7), tržišni inspektor će doneti rešenje u skladu sa svojim ovlašćenjem, najkasnije u roku od 8 radnih dana od dana izdavanja zapisnika. Zakon produžava raniji rok od 3 dana od izdavanja zapisnika na 8 radnih dana, kako bi se ispoštovao zakonski rok od 5 radnih da za dostavu primedbi na zapisnik, koji je propisao Zakon o inspekcijskom nadzoru, te otklonile protivrečnosti dva zakona.

U cilju usklađivanja sa Zakonom o inspekcijskim nadzoru i Zakonom o opštem upravnom postupku, Zakon o trgovini sada propisuje da je rok za žalbu opšti rok od 15 dana od dana prijema rešenja, kao i da žalba po pravilu ima suspenzivno dejstvo, odnosno da odlaže izvršenje rešenja, izuzev taksativno navedenih slučajeva, a to su mere iz člana 55, 57, 58 i 59. ovog zakona.

U članu 68. Zakon posebno uređuje osnov i obim naknade štete, kao i uslove vansudskog poravnanja, u situacijama kada je poništeno rešenje o određivanju mere koju je izrekla tržišna inspekcija, a u cilju podsticanja vansudskog rešavanja sporova.

Šesti deo – KAZNENE ODREDBE

U čl. 69. do 72. propisane se prekršajne sankcije za pravna lica, preduzetnike i fizička lica. Novčani iznosi prekršaja uređeni su sa Zakonom o prekršajima i Zakonom o inspekcijskom nadzoru.

Sedmi deo - PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

U čl. 73. do 75. propisan je prestanak važenja Zakona o trgovini ("Službeni glasnik RS" br. 53/10 i 10/13) i prestanak važenja člana 16. Zakona o oglašavanju ("Službeni glasnik R", br. 6/16), stupanje na snagu i početak primene zakona.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, 31.01.2019.