Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ELEKTRONSKOJ TRGOVINI - Tekst propisa


Član 1.

U Zakonu o elektronskoj trgovini ("Službeni glasnik RS", br. 41/09 i 95/13), član 3. menja se i glasi:

"Član 3.

Pojedini izrazi u smislu ovog zakona imaju sledeće značenje:

1) usluga informacionog društva je usluga koja se pruža na daljinu, po pravilu uz naknadu putem elektronske opreme za obradu i skladištenje podataka, na lični zahtev korisnika usluga, a posebno trgovina putem interneta, nuđenje podataka i reklamiranje putem interneta, elektronski pretraživači, kao i omogućavanje traženja podataka i usluga koje se prenose elektronskom mrežom, obezbeđivanje pristupa mreži ili skladištenje podataka korisnika usluga;

2) pružalac usluge informacionog društva je pravno lice ili fizičko lice koje je registrovano za obavljanje određene delatnosti u skladu sa zakonom, koje pruža uslugu informacionog društva (u daljem tekstu: pružalac usluge);

3) korisnik usluga je svako fizičko lice, fizičko lice koje je registrovano za obavljanje određene delatnosti u skladu sa zakonom ili pravno lice koje zbog profesionalnih ili drugih ciljeva koristi usluge informacionog društva;

4) potrošač je fizičko lice koje kupuje robu, odnosno usluge radi zadovoljavanja ličnih potreba ili potreba domaćinstva;

5) ugovor u elektronskom obliku je ugovor zaključen između pružaoca usluge informacionog društva i korisnika usluge elektronskim putem upotrebom elektronskih sredstava;

6) komercijalna poruka je svaki oblik komunikacije u cilju promovisanja robe, usluga ili poslovnog ugleda pravnog ili fizičkog lica koje obavlja registrovanu delatnost, sa izuzetkom;

(1)        davanja informacija koje omogućavaju neposredan pristup delatnosti ovog lica, kao što su informacije o njegovoj elektronskoj adresi ili adresi elektronske pošte;

(2)        davanja, bez naknade, informacija koje su prikupljene istraživanjima ili na drugi sličan način, o robi, uslugama ili poslovnom ugledu ovog lica;

7) operator elektronskih komunikacija je lice definisano u smislu zakona kojim se uređuju elektronske komunikacije."

Član 2.

U članu 4. posle stava 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi:

"Ovaj zakon se primenjuje i na pružaoce usluga informacionog društva poslovno nastanjene u EU koji pružaju usluge na teritoriji Republike Srbije, kao i na usluge koje pružaoci usluga poslovno nastanjeni u Republici Srbiji pružaju na teritoriji EU."

Član 3.

Posle člana 5. dodaje se novi naslov i član 5a, koji glase:

"Sloboda prekograničnog pružanja usluga informacionog društva

Član 5a

Prekogranično pružanje usluga je pružanje usluga u Republici Srbiji ili EU kada pružalac usluge nema sedište, odnosno nije poslovno nastanjen na teritoriji države u kojoj se usluga pruža.

Prekogranično pružanje usluga je slobodno.

Ministarstvo nadležno za elektronske komunikacije i informaciono društvo (u daljem tekstu: ministarstvo) preko inspekcije može, srazmerno cilju koji se želi postići, preduzeti mere ograničavanja slobode pružanja usluga informacionog društva iz člana 21. stav 3. ovog zakona pružaocima usluga sa sedištem u zemljama članicama EU, samo ako je to neophodno za zaštitu (od stvarne i ozbiljne opasnosti):

1)         javnog poretka, a naročito sprečavanje, istraživanje, otkrivanje i gonjenje izvršilaca krivičnih dela, zaštitu maloletnika i borbu protiv izazivanja mržnje po osnovu rase, pola, vere ili nacionalnosti i povrede ljudskog dostojanstva pojedinca;

2) javne bezbednosti, uključujući zaštitu nacionalne bezbednosti i odbranu;

3)         javnog zdravlja;

4)         zaštitu potrošača uključujući i ulagače.

U slučaju nastupanja okolnosti iz stava 3. ovog člana, ministarstvo je dužno da:

1)         o nameri izricanja mere iz stava 3. ovog člana obavesti Evropsku komisiju i nadležni organ države članice u kojoj pružalac usluge ima sedište;

2)         traži od nadležnog organa države sedišta pružaoca usluge da preduzme mere ograničavanja slobode pružanja usluge informacionog društva.

Ako nadležni organ države sedišta pružaoca usluge ne preduzme mere u roku od 15 dana od dana dostavljanja zahteva iz stava 4. ovog člana ili su preduzete mere nedovoljne, ministarstvo može preduzeti mere ograničavanja slobode pružanja usluga informacionog društva uz prethodno obaveštavanje nadležnog organa države sedišta pružaoca usluge i Evropske komisije.

Izuzetno od st. 4. i 5. ovog člana, ministarstvo može preduzeti mere ograničavanja slobode pružanja usluga informacionog društva pružaoca usluga sa sedištem u zemlji članici EU bez prethodnog obaveštenja zemlje članice EU u kojoj pružalac usluga ima sedište i Evropske komisije, ako postoji osnovana opasnost od nastanka štete zbog odlaganja preduzimanja mera.

U slučaju iz stava 6. ovog člana ministarstvo je dužno da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana preduzimanja mera obavesti nadležni organ države sedišta pružaoca usluge i Evropsku komisiju o izrečenoj meri i razlozima zbog kojih se smatra da se radi o hitnom slučaju.

Ministarstvo postupa u skladu sa ovim članom na obrazloženi predlog organa javne vlasti nadležnog za pitanja iz stava 3. tačka 1)-4) ovog člana.

Pokretanje sudskog postupka usled nastupanja okolnosti iz stava 3. ovog člana ne isključuje obavezu ministarstva za postupanje u skladu sa ovim članom.

Mere kojima se ograničava sloboda pružanja usluga informacionog društva potrebno je ukinuti ili opozvati odmah nakon prestanka postojanja razloga zbog koge su određene, a na zahtev pružaoca usluge informacionog društva kome je mera izrečena, drugog zainteresovanog lica ili Evropske komisije.

Meru iz stava 9. ovog člana može opozvati ili ukinuti nadležno ministarstvo po službenoj dužnosti nakon prestanka razloga zbog kojih je mera određena.

Vlada uređuje sprovođenje administrativne saradnje i elektronske razmene podataka sa državama EU u vezi sa nadzorom nad pružanjem usluga informacionog društva i preduzimanjem mera upozorenja."

Član 4.

U članu 7. stav 1. reči: "Pružalac usluga dužan je da obezbedi da svaki podatak iz komercijalne poruke koji je delimično ili u celini usluga informacionog društva zadovolji sledeće uslove" zamenjuju se rečima: "Komercijalna poruka koja je delimično ili u celini usluga informacionog društva mora da zadovolji sledeće uslove".

Član 5.

Naslov iznad člana 8. i član 8. menjaju se tako da glase:

"Slanje komercijalne poruke

Član 8.

Slanje komercijalne poruke elektronskim putem, dozvoljeno je samo uz prethodni pristanak lica kome je takva vrsta poruke namenjena.

Pružalac usluge dužan je da redovno proverava i prihvata zahtev za odjavu koje upućuje lice koje ne želi da prima takve komerijalne poruke."

Član 6.

Član 10. menja se i glasi:

"Član 10.

Odredba člana 9. stav 3. ovog zakona ne primenjuje se na ugovore za koje je posebnim zakonom predviđeno da se ne mogu zaključiti u elektronskoj formi.

Odredba člana 9. stav 3. ovog zakona ne primenjuje se na ugovore za koje je posebnim zakonom predviđeno da se sačinjavaju u formi overe potpisa, javno potvrđene (solemnizovane) isprave, a koji se zaključuju u skladu sa propisima kojima se uređuje overa potpisa, potvrđivanje i sačinjavanje isprava o pravnim poslovima.

Odredba člana 9. stav 3. ovog zakona ne primenjuje se na ugovore o jemstvu i ugovore o hartijama od vrednosti koji se koriste kao kolateral izdat od strane lica koje deluju izvan okvira svog zanimanja, posla ili struke"

Član 7.

Član 21. menja se i glasi:

"Član 21.

Nadzor nad primenom ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove trgovine i usluga, odnosno ministarstvo nadležno za poslove elektronskih komunikacija i informacionog društva.

Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona ministarstvo nadležno za poslove trgovine i usluga vrši preko tržišnih inspektora, a ministarstvo nadležno za poslove elektronskih komunikacija i informacionog društva preko inspektora za elektronske komunikacije, u skladu sa ovim zakonom i propisima kojima se uređuje inspekcijski nadzor.

Inspektor za elektronske komunikacije obaveštava operatora elektronskih komunikacija da je izrečena mera iz člana 5a ovog zakona i izdaje nalog operatoru, shodno kojem se operator obavezuje da onemogući pristup uslugama pružaoca usluge informacionog društva koji ima sedište u zemlji članici EU.

Operator elektronskih komunikacija dužan je da postupi po nalogu inspektora iz stava 3. ovog člana zakona i onemogući pristup uslugama pružaoca usluge koji ima sedište u zemlji članici EU u skladu sa svojim tehničkim mogućnostima.

Radi vršenja nadzora, pružaoci usluga dužni su da ovlašćenim licima organa iz stava 2. ovog člana bez odlaganja pokažu ili dostave potrebne podatke i dokumentaciju u vezi sa predmetom nadzora."

Član 8.

Član 22. menja se i glasi:

"Član 22.

Novčanom kaznom od 100.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice - pružalac usluga, ako:

1)         potencijalnom korisniku usluga, pre zaključenja ugovora, ne obezbedi na razumljiv i nedvosmislen način propisane podatke i obaveštenja (član 12. stav 1);

2)         ne omogući pristup tekstu ugovora i opštih uslova poslovanja na način koji omogućava da ih korisnik usluga može skladištiti, ponovo koristiti i reprodukovati (član 13);

3)         ne obavesti nadležni državni organ o nedopuštenim aktivnostima ili podacima korisnika njegove usluge ili ne predoči sve podatke, saglasno odgovarajućem sudskom, odnosno upravnom aktu (član 20. st. 2. i 3);

4)         ako bez odlaganja ne pokaže ili ne dostavi potrebne podatke ili dokumentaciju radi vršenja nadzora (član 21. stav 5).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara.

Ako prekršaj iz stava 1. ovog člana učini fizičko lice koje je registrovano za obavljanje određene delatnosti - pružalac usluga, kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 300.000 dinara.

U slučaju posebno teških povreda ili ponavljanja povreda iz stava 1. ovog člana može se izreći zabrana vršenja delatnosti pravnom licu u trajanju od tri do šest meseci.

Novčanom kaznom od 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice - pružalac usluga ako:

 1) korisnicima usluga i nadležnim organima državne uprave ne pruži propisane informacije u obliku i na način koji je neposredno i stalno dostupan (član 6);

2) postupi suprotno članu 8. ovog zakona.

Za radnje iz stava 5. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 10.000 dinara.

Ako prekršaj iz stava 5. ovog člana učini fizičko lice koje je registrovano za obavljanje određene delatnosti - pružalac usluga, kazniće se novčanom kaznom od 20.000 dinara.

Novčanom kaznom od 50.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice - operator elektronskih komunikacija ukoliko ne postupi po nalogu inspektora za elektronske komunikacije iz člana 21. stav 3. ovog zakona.

Za radnju iz stava 8. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara.

Ako prekršaj iz stava 8. ovog člana učini fizičko lice koje je registrovano za obavljanje određene delatnosti - operator elektronskih komunikacija, kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 300.000 dinara."

Član 9.

Podzakonski akt iz člana 3. doneće se do ulaska Republike Srbije u EU.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredaba čl. 2, 3. i 7. st. 3. i 4. ovog zakona, koje se primenjuju od dana ulaska Republike Srbije u EU.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Zakon o elektronskoj trgovini ("Službeni glasnik RS" br. 41/09 i 95/13), koji je usvojen 2009. godine, a izmenjen i dopunjen 2013. godine, uređuje pravni okvir za obavljanje elektronske trgovine, uvodi institut usluge informacionog društva i uslova za pružanje usluga informacionog društva. Takođe, regulišu se obavezne informacije u vezi sa obaveštavanjem o pružaocu usluga, obavezni podaci pre zaključenja ugovora, uslovi za punovažnost ugovora, kao i postupak zaključenja ugovora, u cilju transparentnosti poslovanja i zaštite korisnika usluge i potrošača. Dalje se reguliše i pitanje komercijalne poruke i slanja komercijalne poruke, odgovornosti pružaoca usluga. Ovim zakonom se samo uređuje pravni okviri za pružanje usluga informacionog društva i teži se da se to uradi uz mininum ograničenja kako se ne bi stvarale bespotrebne prepreke za obavljanje delatnosti. Zakon predstavlja nastavak procesa pravne harmonizacije sa evropskim zakonodavstvom, odnosno sa Direktivom o elektronskoj trgovini (Directive 2000/31/EC of the European Parliament and of the Council of 8 June 2000 on certain legal aspects of information society services, in particular electronic commerce, in the Internal Market ('Directive on electronic commerce')).

Iako je zakon velikim delom sledio i preneo rešenja direktive, javila se potreba da se unaprede usvojena rešenja u cilju preciziranja normi i uklapanja u tržišni i pravni okvir Repiblike Srbije, kao i dalje harmonizcije sa relevatnim propisom. Imajući u vidu sve to, predložene su sledeće izmene i dopune.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Član 1. – Izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini, na prvom mestu, se vrši preciziranje pojedinih formulacija teksta zakona, u skladu sa formulacijama iz Direktive, kao i pojašnjenje definicija koje bi mogle da stvore nejasnoće u primeni. Što se tiče najznačajnijih izmena u vezi formulacija, izmene i dopune sada preciznije definišu pružaoca usluga informacionog društva i istovremeno proširuju mogućnost ko može biti pružalac usluge informacionog društva. U članu 1. propisano je da pružalac usluge informacionog društva može biti pravno lice ili fizičko lice koje je registrovano za obavljanje određene delatnosti u skladu sa zakonom, koje pruža uslugu informacionog društva. Na ovaj način je prošireno ko može da obavlja delatnost u Republici Srbiji, kako bi se omogućilo pojednostavljenje uslova i razvoj ove delatnosti. Shodno navedenom, promenjena je i definicija korisnika usluge informacionog društva i ugovora u elektronskom obliku. Definicija potrošača je usklađena sa postojećom definicijom ovog pojma iz Zakona o trgovini. Definicija komercijalne poruke je dopunjena u skladu sa relevantnom odredbom direktive.

Članom 2. izmena i dopuna je dodat novi stav u članu 4. kojim je predviđeno da će se ovaj zakon primenjivati i na pružaoce usluga informacionog društva poslovno nastanjene u EU koji pružaju usluge na teritoriji Republike Srbije, kao i na usluge koje pružaoci usluga poslovno nastanjeni u Republici Srbiji pružaju na teritoriji EU. Predviđeno je u cilju dalja harmonizacije prekogranično pružanje usluga informacionog društva, čija primena se odlaže do dana ulaska Republike Srbije u EU.

U članu 3. je dodat novi član 5a kojim se uređuje sloboda prekograničnog pružanja usluga i uslovi pod kojima se ona može ograničiti.

Jedna od osnovnih sloboda na kojima se zasniva funkcionisanje Evropske unije je sloboda kretanja usluga. Sloboda pružanja usluga podrazumeva privremeno ili povremeno pružanje usluga van granica matične države, odnosno pružanje usluga informacionog društva kada pružalac nije poslovno nastanjen teritoriji države u kojoj se usluga pruža. Prekogranično pružanje usluga je slobodno.

Takođe, ovim članom se definišu pojedinačni slučajevi u kojima je dopušteno ograničiti slobodu prekograničnog pružanja usluga konkretnom pružaocu. U izuzetnim slučajevima, kada preti stvarna i ozbiljna opasnost po zaštićene interese nabrojane u Direktivi, državljaninu države EU odnosno pravnom licu sa sedištem u državi EU može se ograničiti sloboda pružanja usluga na teritoriji Republike Srbije, pokretanjem postupka i izricanjem mere u skladu sa zakonom radi sprečavanja ili otklanjanja date opasnosti.

Postupak saradnje sa zemljama članicama uređuje Vlada posebnim propisom.

Imajući u vidu da će pružaoci usluga informacionog društva moći da pružaju usluge u zemljama Evropske unije danom pristupa Republike Srbije Evropskoj uniji, ovaj član će se od tada i primenjivati, odnosno tada će i pružaoci usluga informacionog društva poslovno nastanjeni u zemljama Evropske unije moći da pružaju usluge u Republici Srbiji.

U članu 4. je precizirano da komercijalna poruka koja je delimično ili u celini usluga informacionog društva mora da zadovolji propisane uslove.

Član 5. je izmenjen i usklađen sa odredbom člana 7. Direktive, kao i uporednom praksom u regionu, tako što je predviđeno da je pružalac usluge dužan da redovno proverava i prihvata zahtev za odjavu koje upućuje lice koje ne žele da prima takve komerijalne poruke.

Član 6. predviđa slučajeve kada se odstupa od pravila iz člana 9. stav 3. Zakona o elektronskoj trgovini, koji određuje da, kada se elektronska poruka, odnosno elektronski oblik koristi prilikom zaključenja ugovora, takvom ugovoru se ne može osporiti punovažnost samo zbog toga što je sačinjen u elektronskom obliku. Naime, odstupanje je predviđeno ako je posebnim propisima predviđeno da se pravni poslovi ne mogu preduzeti u elektronskoj formi, ili ako se ugovori i drugi pravnim poslovi sačinjavaju u formi overe potpisa, javno potvrđene (solemnizovane) isprave ili u formi javnobeležničkog zapisa, čime je izvršeno usklađivanje sa čl. 50 i 51. Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju ("Službeni glasnik RS", broj 94/17).

U član 7. regulisano je pitanje nadzora nad primenom ovog zakona. Tim članom je predviđeno da se u članu 21. Zakona izvrši terminološko usklađivanje sa članom 8. stav 4. Zakona o ministarstvima ("Službeni glasnik RS 44/14, 14/15, 54/15, 96/15 - dr. zakon i 62/17) u pogledu naziva oblasti za koje je zaduženo ministarstvo. Takođe, u članu 21. izvršeno je terminološko usklađivanje sa nazivima inspekcije iz Zakona o elektronskim komunikacijama ("Službeni glasnik RS", br. 44/10, 60/13 - odluka US i 62/14) i Zakona o informacionoj bezbednosti ("Službeni glasnik RS", br. 6/16 i 94/17). Veoma bitna novina koja se odnosi na unapređenje pravne zaštite, jeste dodatno ovlašćenje (pored već postojećih propisanih relevantnim zakonima) inspektora za elektronske komunikacije da, pod uslovima propisanim u članu 5a, odredi meru kojom se onemogućava pružanje usluge informacionog društva i izda nalog operatoru elektronskih komunikacija kojim se operator obavezuje da onemogući pristup u Republici Srbiji uslugama pružaoca usluge informacionog društva koji ima sedište u zemlji članici EU.

U članu 8. dodat je novi prekršaj u skladu sa materijalnim odredbama, i to za slučaj da operator elektronskih komunikacija ne postupi prema nalogu inspektora za elektronske komunikacije, u slučaju određivanja mera ograničenja pružanja usluga informacionog društva pružaocu sa sedištem u EU. Takođe, propisana je novčana kazna u fiksnom iznosu za određene prekršaje čime je omogućeno izdavanje prekršajnog naloga.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, 31.01.2019.