Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACIONALNA PROCENA RIZIKA OD PRANJA NOVCA I PROCENA RIZIKA OD FINANSIRANJA TERORIZMA: Za krivično delo pranje novca, od 2013. do kraja 2017. godine, pravnosnažno osuđeno 81 lice


Ukupan iznos otkrivene imovinske koristi od pranja novca i krivičnih dela koja su mu prethodila u periodu od 2013. do 2017. godine u Srbiji iznosi 57.087.732 evra, navodi se u "Nacionalnoj proceni rizika od pranja novca i proceni rizika od finansiranja terorizma" koju je usvojila Vlada Republike Srbije.

Do sada je na osnovu pravosnažnih odluka suda, oduzeto više od 10 miliona evra u gotovom novcu, kao i jedna porodična stambena zgrada, stan, zemljište površine 4 ara i 92 kvadratna metra, zatim 10 automobila, kamion, dve cisterne, 289 poker aparata, devet ruleta, 88 televizora, 23 kućišta za desktop računare, 19 monitora, 20 štampača, dva laptopa, 17 mobilnih telefona i preko 2.700 auto delova.

Pored toga, na osnovu Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela ("Sl. glasnik RS", br. 32/2013 i 94/2016), oduzeto je 2.293,46 evra i pet luksuznih automobila.

Prema domaćim zakonima, imovinska korist (novac, nekretnine, pokretne stvari, hartije od vrednosti...) oduzima se na osnovu sudske odluke kojom je utvrđeno izvršenje krivičnog dela, zatim kroz odluku suda na osnovu koje se izriče mera bezbednosti oduzimanja predmeta i na osnovu Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

Tako, otkrivena im imovinska korist kod onih koji su okrivljeni za izvršenje krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, iznosi čak 46.795.340,28 evra.

Slede ih okrivljeni za pranje novca bez prethodnog krivičnog dela u iznosu od 3.135.180 evra, zatim neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u iznosu od 2.515.072 evra, poreska utaja - 1.816.366 evra, prevara - 946.088, teška krađa u iznosu od 299.837 evra i druga dela u kojima ukupna otkrivena imovinska korist ne prelazi 250.000 evra.

Ovim podacima odgovaraju do sada trajno oduzeti iznosi, pa je tako u krivičnim postupcima koji se vode protiv izvršilaca krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica, već je oduzeta imovina u vrednosti od 6.556.210,33 evra, što predstavlja 14 odsto od ukupno otkrivenog iznosa imovinske koristi stečene izvršenjem tog dela.

Potom slede postupci protiv izvršilaca krivičnog dela "pranje novca" (bez jasno definisanog prethodnog krivičnog dela - iz kojeg je prljavi novac potekao), nakon kojih je oduzeta imovina od ukupno 2.905.890,63 evra, što predstavlja 92,68 odsto od ukupno otkrivene imovinske koristi u postupcima za pranje novca.

Novac koji se "pere" po pravilu potiče od "kriminalne delatnosti", a nakon utvrđivanja krivice okrivljenog sud donosi presudu na osnovu koje mu se oduzima imovinska korist.

U periodu od 2013. godine do kraja 2017. godine pravnosnažno je osuđeno ukupno 81 lice za krivično delo pranje novca.

Međutim, imovinu je moguće zapleniti i pre pravosnažnog okončanja krivičnog postupka, kada postoji opasnost da će ona biti otuđena ili sakrivena, ali se prema zaključku nacionalne procene rizika ta mogućnost nedovoljno primenjuje.

Naime, Zakon je obezbedio organima gonjenja preduzimanje hitnih mera u cilju sprečavanja prenosa ili uklanjanja imovine proistekle iz krivičnog dela bilo kroz zabranu raspolaganja ili privremeno oduzimanje predmeta, novca ili hartija od vrednosti od okrivljenog od kog je potrebno oduzeti imovinsku korist ili trećeg lica na koje je ova imovinska korist preneta.

Iako zakonski okvir obezbeđuje pravni osnov za otkrivanje, utvrđivanje i oduzimanje imovine i prihoda proisteklih iz krivičnih dela, pisci nacionalne procene rizika su ukazali da su usled nedostatka proaktivnosti policije i pravosudnih organa, okrivljeni deo otkrivenih prihoda - imovinske koristi, uspeli da prikriju u toku predistražnog ili krivičnog postupka.

To pokazuje da je u praksi nedovoljno korišćena i mera privremenog obezbeđenja imovinske koristi iz Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014), ali se očekuje da Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016), čija je primena počela 1. marta 2018. godine, doprinese specijalizaciji sudija i tužilaca i da na kraju poveća efikasnost postupaka za krivična dela pranja novca.

Preuzmite:

Izvor: Vebsajt Novosti, 05.08.2018.
Naslov: Redakcija