PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Uslovi po kojima vanbračni partner može ostvariti porodičnu penziju su tri godine zajedničkog života ili zajedničko dete
U Srbiji više od 200.000 ljudi živi u vanbračnoj zajednici. I dok neki izbegavaju brak da se ne bi mučili s administracijom, postoje oni koji tvrde da im "jedan papir ne znači ništa". To je mislila i Beograđanka Božica Č., ali sve do trenutka dok na svojoj koži nije osetila da je birokratija neprijatelj vanbračnim zajednicama.
- Sa partnerom u vanbračnoj zajednici živela sam 15 godina. Pre mene on je imao brak i sina iz tog braka, a ja se nikad nisam udavala. Živeli smo u njegovom stanu, a pošto je on bio u lošem stanju, rešili smo da ga renoviramo. U adaptaciju stana uložila sam ušteđevinu. Reč je o poprilično velikoj sumi novca jer smo prilikom renoviranja vodili računa o svakom detalju. Nažalost, kad smo to završili, moj partner je iznenada preminuo - otkriva Božica.
Osim s emotivnim gubitkom, ova žena morala je da se bori i sa papirologijom od koje je bežala ceo život misleći da "jedan papir ne znači ništa".
- Njegov sin iz prvog braka, koji poslednjih 20 godina nije uopšte razgovarao s ocem, došao je u stan i izbacio me je na ulicu. Morala sam da se iselim jer po Zakonu o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95, 101/2003 - odluka USRS i 6/2015) ne spadam u red zakonskih naslednika. S obzirom na to da sam uložila sve svoje prihode u sređivanje stana, podnela sam tužbu za naknadu štete kako bi mi se vratio makar deo novca koji sam uložila u stan. Postupak je trajao tri godine i pred sudom sam računima morala da dokažem bukvalno svaki dinar koji sam uložila u renoviranje. Sud je pozivao čak i sve majstore radi svedočenja - kaže Božica, i dodaje da za pravni sistem sve godine njihovog zajedničkog života nisu imale nikakav značaj.
Da slučaj ove Beograđanke nije usamljen, potvrđuje i advokat Marija N. Jovanović iz advokatske kancelarije specijalizovane za porodično pravo MNJ.
- U današnje vreme kad se svaki četvrti brak u Srbiji završi razvodom često možemo čuti, posebno mlade, da neće da se venčavaju jer "jedan papir ne znači ništa." Za razliku od dece koja imaju ista prava bez obzira na to da li su rođena u braku ili ne, nije isti slučaj sa bračnom i vanbračnom zajednicom. Najvažnija razlika je da vanbračni partner ne spada u krug zakonskih, niti nužnih naslednika, niti ima pravo na porodičnu penziju - ističe Jovanovićeva, i dodaje da papir ne znači ništa kad postoje ljubav i sloga, ali čim nestanu, onda je upravo papir jedino važan.
Naime, zakon je takav da članovi vanbračnih veza nemaju pravo da naslede imovinu svog partnera, niti da na osnovu njega dobiju porodičnu penziju. Ukoliko je u pitanju situacija u kojoj je jedan partner preminuo, u ostavinskom procesu vanbračni partner nema ništa po automatizmu, već mora da pokrene tužbu da bi dokazao da su u zajednici za života zajedno sticali.
Imajući u vidu da je i porodična penzija nešto što nije regulisano za one koji su u vanbračnoj zajednici, sada se Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju bavi i tim pitanjem. Tri godine zajedničkog života ili zajedničko dete uslovi su po kojima vanbračni partner može ostvariti porodičnu penziju.
Takođe, potrebno je da se pre svega upusti u sudski proces dokazivanja postojanja vanbračne zajednice.
Izvor: Vebsajt Blic, Biljana Stefanović, 01.11.2019.Naslov: Redakcija