Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

SVETSKI INDEKS VLADAVINE PRAVA: Poverenik upozorava na loš plasman Srbije


Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti povodom objavljivanja svetskog Indeksa vladavine prava procenjuje da generalno loš plasman Srbije na svetskoj listi, najlošiji plasman u regionu, a pogotovo konkretne nezadovoljavajuće ocene predstavljaju veoma ozbiljno upozorenje.

Poverenik izražava zabrinutost da bi slika o stanju vladavine prava u našoj zemlji kojom ne možemo biti zadovoljni, a koja je rezultat često neshvatljivih propusta i docnji i odsustva odgovornosti, mogla i dodatno biti pogoršana usled nekih od aktivnosti koje su aktuelne na planu izmena Ustava, zakonodavnom planu i praksi.

Iako najviše pažnje privlače oštre reakcije stručne javnosti na Radni tekst amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije u delu koji se odnosi na pravosuđe čiji zadatak je bio da obezbede nezavisnost u funkcionisanju pravosudnih organa, a koji su artikulisani tako da bi po oceni struke njihovo usvajanje proizvelo upravo obrnut efektan, pažnju zaslužuju i mnogi drugi problemi.

Samo s aspekta svoje nadležnosti, Poverenik je u više navrata upozoravao na brojne probleme u oblasti slobode pristupa informacija i zaštite podataka o ličnosti.

I pored relativno dobrih rezultata u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), odavno je jasno da su nužne neke izmene i dopune ovog zakona. Predlog Zakona o izmenama i dopunama bio je artikulisan i stavljen u normalnu proceduru još 2012. godine, ali ga je nova vlast povukla. Proteklo je više od pet godina, i osim sporadičnih informacija da se na zakonu "radi", nema apsolutno nikakvih rezultata.

Slično i gore stanje i sa novim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, koji je neophodan. Radna grupa Vlade u tu svrhu formirana, imala je zadatak da okonča svoj posao do sredine 2013. godine, ali izostao je bilo kakav rezultat. I aktuelni Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti o kome je upravo okončana javna rasprava je daleko ispod prihvatljivog nivoa i s razlogom je izazvao izuzetno brojne kritike ne samo Poverenika, nego i stručne javnosti.

S tim u vezi Poverenik izražava nerazumevanje i žaljenje što je Model Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji je on sa saradnicima pripremio u želji da pomogne, a koji je dobio izuzetno široku podršku struke i na koga, bar javno, nije bilo ni jedne ozbiljne primedbe, od strane nadležnih ignorisan.

Poverenik je upozoravao i na to da su predlozi nekih zakona, poput Zakona o odbrani, Zakona o nacionalnom registru DNK, Zakona o BIA u suprotnosti sa demokratskim standardima ljudskih prava, odnosno odredbama Ustava Republike Srbije. Usvajanje tih predloga, posebno Zakona o odbrani, unelo bi u pravni poredak rešenja koja su u suprotnosti kako sa demokratskim standardima Evrope i sveta, tako i sa pravilima i standardima već prisutnim i afirmisanim u našem pravnom poretku.

Poverenik je u više navrata upozoravao i Vladu i Skupštinu na činjenicu da se u praksi uspostavlja sistem neodgovornosti "elite" za kršenje zakona koje on štiti. Prekršajni, a pogotovo krivični postupci se najčešće ne pokreću, ili se vode tako da izvesno zastarevaju, a u izuzetnim prilikama kad se okončaju sankcije su zanemarljive, nekad gotovo tragikomične. S tim u vezi sasvim je u skladu činjenica da je među svim lošim ocenama na Indeksu vladavine prava ubedljivo najlošija ocena koji je dobila za "kažnjavanje zvaničnika za zloupotrebe položaja."

Izvor: Vebsajt Poverenika, 02.02.2018.
Naslov: Redakcija