INDEKS VLADAVINE PRAVA: Srbiji beleži pad u vladavini prava

Srbija je, prema indeksu vladavine prava Svetskog projekta pravde, pala za dva mesta i iza je svih ostalih balkanskih zemalja, a opšti pad vladavine prava, posebno osnovnih ljudskih prava, beleži se i na globalnom nivou. Na listi 113 država iz celog sveta, Srbija se našla na 76. mestu.

Kada je u pitanju korupcija, najlošija je situacija u zakonodavnoj grani vlasti, a najbolja u policiji i vojsci.

Prema indeksu vladavine prava, koji meri poštovanje osnovnih principa pravde, Srbija je dobila ocenu 0,5 na skali od 0 do 1, dok su sve ostale zemlje regiona dobile veću ocenu. Najbolje ocenjena balkanska zemlja je Slovenija, koja je zauzela 26. poziciju, zatim Rumunija na 29. mestu i Hrvatska na 35. Slično stanje u oblasti vladavine prava je u Bugarskoj (55), Bosni i Hercegovini (56) i Makedoniji (57), dok je Albanija na 68. mestu. Crna Gora i Kosovo nisu obuhvaćeni istraživanjem.

Srbija je najlošije rangirana po faktoru "ograničenje ovlašćenja vlasti", po kojem je na 97. mestu. U okviru tog faktora najslabiju ocenu, 0,29, dobila je za kažnjavanje zvaničnika za zloupotrebu položaja. Srbija je najbolje ocenjena u kategoriji bezbednosti i to je jedina oblast u kojoj je zabeležen napredak. Parametar "odsustvo građanskog sukoba" u okviru te oblasti jedini je za koji je Srbija dobila maksimalnu ocenu.

Ocenu iznad 0,5 dobila je još samo u oblasti osnovnih prava, zahvaljujući pre svega slobodi veroispovesti i odsustvu diskriminacije, ali je u okviru tih prava za slobodu izražavanja dobila ocenu 0,49. Lošija situacija u odnosu na prethodnu godinu zabeležena je u kategoriji "otvorenost državnih institucija", gde je za pravo na informisanje Srbija dobila ocenu 0,47, a za dostupnost zakona i dokumenata vlasti 0,53.

Globalno, na prvom mestu po indeksu vladavine prava je Danska, a iza nje su Norveška, Finska i Švedska, zahvaljujući pravosudnim sistemima koji se efikasno bore protiv bezakonja i nepravde. Sve četiri zemlje, kao i Holandija, imaju ocenu veću od 0,85.

Na dnu liste je Venecuela, gde je gotovo došlo do potpunog urušavanja vladavine prava, pored hiper-inflacije, korumpiranog sudstva, nasilnog zatvorskog sistema i gde se svakog dana ubije od 56 do 73 osobe. Ispred nje su Kambodža i Avganistan. Nemačka je na šestom mestu, Velika Britanija na 11, Francuska na 18, SAD na 19, Kina na 75, Rusija na 89, a Turska na 101.

Rumunija se sa relativno dobrom ocenom 0,65 našla na 29. mestu, uprkos reformi pravosuđa za koju građanski aktivisti tvrde da će urušiti vladavinu prava u zemlji i poništiti dosadašnji napredak u suzbijanju korupcije. Među zemljama istočne Evrope, stanje u vladavini prava se najviše pogoršalo u Poljskoj, gde je zabeležen opadajući trend u kategorijama ograničenje ovlašćenja vlasti, otvorenost državnih institucija, osnovna prava i krivično pravo.

Najveći pad u odnosu na prošlu godinu zabeležili su Filipini, za 18 mesta, zbog vladine nasilne kampanje protiv narkotika. Indeks vladavine prava je od prošle godine opao u 38 zemalja.

Od objavljivanja prethodnog indeksa vladavine prava u oktobru 2016, većina zemalja je ocenjena lošije u oblasti ljudskih prava, ograničenja ovlašćenja vlasti i građanske i krivične pravde, navodi se u izveštaju.

Najveći pad zabeležen je u kategoriji osnovnih prava, u okviru koje se između ostalog meri diskriminacija, pravo na život i bezbednost, sloboda izražavanja i verske slobode. U istraživanju, čiji su rezultati objavljeni 31. januara, učestvovalo je po 1.000 ljudi iz svake zemlje.

Oni su popunjavali upitnik koji su napravili kvalifikovani stručnjaci, uključujući pravnike i aktiviste za ljudska prava. Cilj istraživanja je da služi kao "kvantitativno sredstvo koje meri vladavinu prava u praksi". "Indeks meri vladavinu prava u celom svetu na osnovu iskustava i percepcije javnosti i stručnjaka u zemlji", navodi se u izveštaju.