PREDLOZI ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNOJ AGENCIJI I ZAKONA O VOJSCI SRBIJE: Predloženim zakonima proširuju se ovlašćenja ministara unutrašnjih poslova i odbrane, te sužava prostor za njihovu demokratsku kontrolu
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije o kojima bi parlament trebalo uskoro da raspravlja, imaju za cilj jačanje moći resornih ministara i sužavanje prostora za njihovu demokratsku kontrolu, izjavio je predsednik Upravnog odbora Beogradskog centara za bezbednosnu politiku (BCBP) Miroslav Hadžić.
"Kada pogledate ta rešenja, ona idu na to da uvećaju ovlašćenja ministara unutrašnjih poslova i odbrane i direktora BIA, da povećaju njihova diskreciona ovlašćenja i time se stvara pretpostavka za mešanje ministra u operativno poslove vojske, policije i službe bezbednosti", rekao je Hadžić.
On je ukazao da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji, daje neopravdano ogromnu moć direktoru, koji dobija diskreciona prava da određuje plate, ali i ko će biti primljen i otpušten s posla.
Poseban problem, prema njegovim rečima, jeste to što su ti zakoni stigli u parlament po hitnom postupku, bez ozbiljne i argumentovane javne rasprave.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije ušao je u skupštinsku proceduru u decembru, a Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji tokom jeseni 2017. godine.
"Nisu se mnogo trudili da pruže valjana obrazloženja. Kada je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji stigao navedeno je da ako ne bude usvojen po hitnoj proceduri, BIA neće moći da obavlja svoj posao, propade država, a nekoliko meseci je već prošlo, a Predlog zakona je i dalje u Narodnoj skupštini", ukazao je Hadžić.
On je ukazao da to nije samo stav BCBP-a, već da su na probleme i moguće zloupotrebe ukazali protesti sindikata policije i vojske. Prema njegovim rečima, svime ovim se pothranjuje tendencija za gomilanjem opasne moći na jednom mestu, odnosno njeno slivanje u ruke pojedinca i malobrojne grupe političara, a "pravo na upotrebu sile jeste opasna moć", sužava prostor za demokratsku civilnu kontrolu.
On je objasnio da je problem u demokratskoj kontroli, odnosno to što u Srbiji postoji "fasadni sistem", što u teoriji znači da se moć nalazi izvan sistema.
"Tu se nameće partijska volja, nema ozbiljne rasprave, ozbiljnih analiza, gde god je bilo moguće sužava se prostor za demokratsku i civilnu kontrolu i javni nadzor", istakao je Hadžić. On je podsetio da je sprečena ozbiljna rasprava o budžetu u Narodnoj skupštini i da javnost nije dovoljno informisana iz kojih izvora i za koje svrhe je uvećan budžet za sektor bezbednosti. Ukupni rashodi budžeta za 2018. godinu su uvećani za 57 milijardi, što znači da od tog uvećanja 39 odsto odlazi na povećanja za institucije sektora bezbednosti.
Budžet BIA uvećan je za 680 miliona, Ministarstva unutrašnjih poslova za devet i Ministarstva odbrane za skoro 12 milijardi dinara. Prema njegovim rečima, povećanje budžeta je "složena igra", jer se time šalje slika građanima da se brine o bezbednosti "nabavkom novog i polovnog naoružanja", ali se "upumpavanjem novca" utiče i na raspoloženje unutar vojske i policije.
Izvor: Vebsajt Kurir, 03.01.2018.Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija