Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NOVINE U SETU PREDLOGA FINANSIJSKIH ZAKONA


Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, koji je na dnevnom redu tekuće sednice Narodne skupštine Republike Srbije, predviđeno je ukidanje Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama kao posebne organizacione celine unutar centralne banke, kao i da NBS od 2019. godine preuzme oko 60 radnika Poreske uprave.

Poslovi za koje je bila zadužena Uprava za nadzor nad finansijskim institucijama ubuduće će se obavljati u organizacionim jedinicama čiji će rad koordinirati zaduženi član Izvršnog odbora NBS, odnosno viceguverner kojeg će Narodna skupština izabrati najkasnije u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu Zakona.

NBS je u proteklim godinama, prvenstveno zakonima kojima je unapređeno tržište platnih usluga, poveren i nadzor nad novim učesnicima na finansijskom tržištu, poput platnih institucija, institucija elektronskog novca i javnog poštanskog operatora u domenu platnih usluga, što dodatno ukazuje na potrebu reorganizacije supervizijske funkcije centralne banke, rečeno je u NBS-u.

Predlogom zakona, navode u NBS, blagovremeno se unapređuje organizacija rada u centralnoj banci u skladu sa nedavno usvojenim novinama u Zakonu o deviznom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014 i 30/2018).

Kako je objašnjeno, u sklopu reforme Poreske uprave, izmenama Zakona o deviznom poslovanju predviđeno je da će 1. januara 2019. godine NBS od Poreske uprave preuzeti poslove kontrole nad menjačkim poslovima i deviznim poslovanjem kod pravnih i fizičkih lica.

Istovremeno će NBS preuzeti i zaposlene iz Poreske uprave koji su radili na tim poslovima, oko 60 ljudi, kao i opremu, informacione sisteme i arhivu. Predloženim rešenjima u skladu sa uporednom praksom, obezbeđuje se i kontinuitet rada organa NBS, što znači da se u slučaju isteka mandata funkcionera centralne banke izbor novog funkcionera mora obaviti najkasnije do isteka mandata funkcionera kome ističe mandate.

NBS je Narodnoj skupštini Republike Srbije na usvajanje po hitnom postupku dostavila još nekoliko zakona među kojima je i Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, kojim se unapređuje se zaštita korisnika u slučaju kada im se finansijske usluge pružaju putem savremenih metoda komunikacije (internet i mobilni telefoni).

"Sveopšti trend digitalizacije društva (u prošloj godini je prvi put korisnika mobilnog bankarstva u Srbiji bilo više od jednog miliona), koji se osetno brže razvija u finansijskom sektoru, dovodi do potrebe da se uvede posebna zaštita za korisnike koji nisu fizički prisutni u momentu pružanja informacija ili zaključivanja ugovora, što stvara rizik da će korisnik bez potrebnih objašnjenja izabrati finansijski proizvod i obavezati se prema finansijskoj instituciji ugovorom koji ne odgovara njegovim potrebama", objašnjavaju u NBS.

Centralna banka je pripremila i Predlog zakona o finansijskom obezbeđenju, kojim se utvrđuju jasna pravila za ugovaranje i korišćenje sredstava finansijskog obezbeđenja (to mogu biti samo novac na računu, finansijski instrumenti ili potraživanja po osnovu kredita), kao i za naplatu iz tih sredstava, što treba da doprinese smanjenju kreditnog rizika učesnika na finansijskom tržištu, odnosno uvećanju njihovog rejtinga, ali i da utiče na bolju ocenu kreditnog rejtinga države.

Cilj Predloga zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, koji je NBS predložila na usvajanje, je smanjenje troškova prihvatanja platnih kartica i povećanje broja prodajnih mesta na kojima je moguće platiti robu i usluge platnom karticom.

U NBS očekuju da se pozitivan efekat tog zakona kojim definišu niže međubankarske naknade u kartičnim plaćanjima prenese do krajnjeg potrošača.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama utvrđuju se pravila kojima će se dodatno unaprediti informisanje i transparentnost u vezi sa naknadama koje pružaoci platnih usluga naplaćuju građanima i privredi.

Svi pružaoci platnih usluga biće u obavezi da prilikom ponude i ugovaranja platnih usluga koje su povezane sa platnim računom koriste standardizovanu terminologiju koju će utvrditi NBS i da informacije o naknadama u predugovornoj fazi dostavljaju na utvrđenom standardizovanom obrascu, što će omogućiti lakše poređenje tih naknada.

Predložena je i obaveza pružalaca platnih usluga da svojim korisnicima najmanje jednom godišnje, bez naknade, dostave izveštaj o svim naplaćenim naknadama za usluge povezane sa platnim računom.

Novina je i to što će, u slučaju da je nekome ukradena platna kartica i da je potom zloupotrebljena, korisnik odgovarati samo do iznosa od 3.000 dinara, a preko tog iznosa svu odgovornost snosiće banka i moraće mu nadoknaditi gubitak.

Ovim Zakonom predviđa se i ubrzanje procedura za vraćanje novca koji je uplaćen na pogrešan tekući račun.

Izvor: Vebsajt N1, 31.05.2018.
Naslov: Redakcija