PREDLOG ZAKONA O FINANSIJSKOM OBEZBEĐENJU - Tekst propisa

PREDLOG ZAKONA O FINANSIJSKOM OBEZBEĐENJU

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet i cilj zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi i način posebnog obezbeđenja izvršavanja finansijskih obaveza, na osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju koji zaključuju učesnici na finansijskom tržištu.

Cilj ovog zakona jeste ostvarivanje i unapređivanje pravne sigurnosti i efikasnosti u izvršavanju obaveza na finansijskom tržištu, radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema.

Ugovor o finansijskom obezbeđenju

Član 2.

Ugovorom o finansijskom obezbeđenju obavezuje se davalac obezbeđenja da, radi obezbeđenja izvršenja svoje ili tuđe finansijske obaveze, prenese sredstvo obezbeđenja primaocu obezbeđenja ili da na tom sredstvu ustanovi založno pravo u korist primaoca obezbeđenja, a primalac obezbeđenja obavezuje se da, u skladu s tim ugovorom, primljena ili ekvivalentna sredstva obezbeđenja vrati davaocu obezbeđenja po izvršenju finansijske obaveze, odnosno istovremeno s tim izvršenjem.

Davalac obezbeđenja, na osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju kojim se prenosi sredstvo obezbeđenja, primaocu obezbeđenja:

1)         prenosi pravo svojine na novčanim sredstvima ili finansijskim instrumentima koji su sredstvo obezbeđenja;

2)         prenosi potraživanje koje je sredstvo obezbeđenja.

Ugovor iz stava 2. ovog člana uključuje i repo/reverzni repo ugovor o kupovini/prodaji finansijskih instrumenata.

Ako je na osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju preneto sredstvo obezbeđenja – primalac obezbeđenja, ako nije drukčije ugovoreno, ima pravo da koristi novčana sredstva i finansijske instrumente koji čine sredstvo obezbeđenja i da njima raspolaže, uključujući pravo na njihovo otuđenje.

Ako je na osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju primalac obezbeđenja stekao založno pravo na sredstvu obezbeđenja, davalac obezbeđenja zadržava pravo svojine na tom sredstvu, odnosno ostaje imalac potraživanja koje je sredstvo obezbeđenja.

Ugovorom o finansijskom obezbeđenju mogu se utvrditi procedure za određivanje vrednosti sredstava obezbeđenja i/ili finansijske obaveze.

Način zaključenja i forma ugovora o finansijskom obezbeđenju

Član 3.

Ugovor o finansijskom obezbeđenju može biti poseban ugovor ili sastavni deo okvirnog ili drugog ugovora, odnosno opštih uslova poslovanja.

Ugovor o finansijskom obezbeđenju zaključuje se u pismenoj ili elektronskoj formi, odnosno na trajnom nosaču podataka koji omogućava čuvanje i reprodukovanje izvornih podataka u neizmenjenom obliku (u daljem tekstu: pismena forma).

Subjekti ugovora o finansijskom obezbeđenju

Član 4.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na ugovor o finansijskom obezbeđenju čije ugovorne strane – davalac obezbeđenja i primalac obezbeđenja – pripadaju sledećim kategorijama subjekata:

1)         Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, organ javne vlasti, uključujući javnopravno telo i organizaciju u čijoj su nadležnosti poslovi u vezi sa upravljanjem javnim dugom i/ili vođenjem računa korisnika javnih sredstava, kao i Fond za razvoj Republike Srbije i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije;

2)         Narodna banka Srbije;

3)         finansijska institucija sa sedištem u Republici Srbiji nad čijim poslovanjem vrši nadzor nadležni organ, uključujući banku, društvo za osiguranje, brokersko-dilersko društvo, društvo za upravljanje investicionim fondom, investicioni fond, društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, instituciju elektronskog novca, platnu instituciju, javnog poštanskog operatora u vezi s finansijskim uslugama koje pruža, društvo koje obavlja poslove faktoringa i društvo koje obavlja poslove davaoca finansijskog lizinga;

4)         učesnik u platnom sistemu i sistemu za poravnanje hartija od vrednosti sa sedištem u Republici Srbiji – uključujući Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, centralnog tržišnog učesnika, agenta za poravnanje, klirinšku kuću i operatora ovog sistema – koji obavlja poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge, odnosno zakonom kojim se uređuje tržište kapitala;

5)         Evropska unija, država članica Evropske unije, treća država, kao i organ javne vlasti u tim državama, uključujući javnopravno telo i organizaciju u čijoj su nadležnosti poslovi u vezi sa upravljanjem javnim dugom ili intervencijama u vezi s tim upravljanjem; i/ili vođenjem računa korisnika, osim subjekata za čije obaveze jemči država, a koji ne pripadaju kategorijama subjekata iz tač. 6), 8), 9) i 10) ovog stava;

6)         Evropska centralna banka i druge centralne banke;

7)         Međunarodni monetarni fond, Banka za međunarodna poravnanja, Evropska investiciona banka i međunarodne razvojne banke kojima se, prema propisu Narodne banke Srbije kojim se uređuje adekvatnost kapitala banke, dodeljuje najniži ponder kreditnog rizika;

8)         finansijska institucija u smislu propisa Evropske unije nad čijim poslovanjem vrši nadzor nadležni organ, uključujući kreditnu instituciju, investiciono društvo čija je delatnost pružanje jedne ili više investicionih usluga, finansijsku instituciju u smislu propisa Evropske unije kojima se uređuju kreditne institucije, instituciju sa sedištem u državi članici Evropske unije koja obavlja poslove kreditne institucije a na koju se ne primenjuju propisi Evropske unije kojima se uređuju kreditne institucije, kao i instituciju sa sličnim položajem u trećoj državi, društvo za osiguranje, instituciju kolektivnog investiranja u prenosive hartije od vrednosti i društvo za upravljanje institucijama kolektivnog investiranja u prenosive hartije od vrednosti;

9)         centralni tržišni učesnik, agent za poravnanje i klirinška kuća u smislu propisa Evropske unije kojima se uređuje konačnost poravnanja u platnim sistemima i sistemima za poravnanje hartija od vrednosti, uključujući instituciju koja obavlja srodne poslove na tržištu fjučersa, opcija i drugih finansijskih derivata u skladu s propisima države članice;

10)       pravno lice koje kao zastupnik ili na drugi način deluje u ime i/ili za račun subjekata iz tač. 1) do 9) ovog stava ili imaoca dužničkih hartija od vrednosti ili drugih prenosivih sekjuritizovanih instrumenata duga koje su izdala ta lica.

Država članica Evropske unije u smislu ovog člana je i država potpisnica Ugovora o Evropskom ekonomskom prostoru.

Treća država u smislu ovog člana jeste strana država koja nije država članica Evropske unije, niti država potpisnica Ugovora o Evropskom ekonomskom prostoru.

Finansijska obaveza

Član 5.

Finansijska obaveza je obaveza čije je izvršenje obezbeđeno ugovorom o finansijskom obezbeđenju a po osnovu koje poverilac ima pravo na novčano namirenje i/ili pravo da mu se predaju, odnosno prenesu finansijski instrumenti.

Finansijska obaveza može biti sadašnja ili buduća, uslovna ili bezuslovna, stalna ili povremena, odrediva po vrsti i/ili klasi, kao i druga finansijska obaveza koja proizlazi iz ugovora, u skladu sa zakonom.

Finansijska obaveza može glasiti na dinare ili na stranu valutu.

II. SREDSTVA OBEZBEĐENJA

Vrste sredstava obezbeđenja

Član 6.

Sredstva obezbeđenja, u smislu ovog zakona, mogu biti:

1)         novčana sredstva;

2)         finansijski instrumenti;

3)         kreditna potraživanja.

Prihodi i drugi prilivi koji proističu iz sredstava obezbeđenja pripadaju primaocu obezbeđenja, ako ugovorom o finansijskom obezbeđenju nije drukčije utvrđeno.

Sticanje, odnosno prenos novčanih sredstava, finansijskih instrumenata i kreditnih potraživanja koji su sredstva obezbeđenja u smislu ovog zakona između rezidenata i/ili nerezidenata – subjekata iz člana 4. ovog zakona, kao i ustanovljavanje založnog prava na tim sredstvima, vrši se u skladu sa ograničenjima utvrđenim propisima kojima se uređuje devizno poslovanje.

Na izveštavanje o poslovima s finansijskim derivatima koji se, u skladu s propisima kojima se uređuje devizno poslovanje, zaključuju između rezidenata i/ili nerezidenata – subjekata iz člana 4. ovog zakona, uz koje su data sredstva obezbeđenja u smislu ovog zakona – primenjuju se odredbe propisa Narodne banke Srbije kojim se uređuje obavljanje poslova s finansijskim derivatima.

Novčana sredstva

Član 7.

Novčana sredstva, kao sredstvo obezbeđenja, jesu dinarska ili devizna sredstva na depozitnom, platnom ili drugom određenom novčanom računu.

Novčana sredstva iz stava 1. ovog člana ne odnose se na gotov novac.

Finansijski instrumenti

Član 8.

Finansijski instrumenti, kao sredstvo obezbeđenja, jesu hartije od vrednosti, instrumenti tržišta novca i drugi finansijski instrumenti u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala.

Finansijski instrumenti iz stava 1. ovog člana koji se izdaju u Republici Srbiji mogu biti isključivo u dematerijalizovanom obliku u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, a strani finansijski instrumenti iz tog stava moraju biti evidentirani u odgovarajućem registru ili na računu tih instrumenata i slobodno prenosivi, odnosno moraju biti instrumenti kojima se može trgovati.

Finansijski instrumenti iz stava 1. ovog člana ne mogu biti sopstvene akcije davaoca obezbeđenja.

Vrednost finansijskih instrumenata kao sredstava obezbeđenja utvrđuje se prema njihovoj tržišnoj vrednosti, ako ugovorom o finansijskom obezbeđenju nije drukčije utvrđeno.

Kada su finansijski instrumenti sredstvo obezbeđenja u smislu ovog zakona, na ugovore o finansijskom obezbeđenju primenjuje se pravo države u kojoj se nalazi sedište ovlašćene institucije koja vodi registar ovih instrumenata, odnosno račun na kome su registrovani ti instrumenti, a po pitanjima koja se odnose na sledeće:

1)         vrstu i pravnu prirodu finansijskih instrumenata i prava iz tih instrumenata;

2)         zahteve u vezi sa zaključivanjem ugovora o finansijskom obezbeđenju i davanjem finansijskih instrumenata kao sredstava obezbeđenja;

3)         utvrđivanje prava prema trećim licima u odnosu na finansijske instrumente;

4)         postupke namirenja potraživanja i netiranja po nastupanju uslova za realizaciju finansijskih instrumenata kao sredstava obezbeđenja.

Kreditna potraživanja

Član 9.

Kreditna potraživanja, kao sredstvo obezbeđenja, jesu novčana potraživanja iz ugovora o kreditu koji odobrava banka ili drugo lice koje, u skladu sa zakonom, može odobravati kredite.

Pod kreditnim potraživanjima iz stava 1. ovog člana podrazumevaju se i novčana potraživanja iz ugovora o kreditu koji odobrava kreditna institucija ili druga institucija koja obavlja poslove kreditne institucije iz člana 4. stav 1. tačka 8) ovog zakona.

Samo subjekti iz stava 1. ovog člana mogu kao sredstvo obezbeđenja ugovarati, prenositi i sticati kreditna potraživanja kod kojih je dužnik fizičko lice, u skladu sa ograničenjima koja su utvrđena zakonom kojim se uređuje zaštita korisnika finansijskih usluga.

Banka može, kao sredstvo obezbeđenja, ugovarati i prenositi novčana potraživanja prema pravnom licu iz ugovora o kreditu, u skladu sa ograničenjima utvrđenim zakonom i propisima Narodne banke Srbije kojima se uređuje upravljanje rizicima u banci.

Kreditno potraživanje može biti sredstvo obezbeđenja ako je dužnik po kreditnom potraživanju, pri zaključenju ugovora o kreditu ili naknadno, učinio sledeće:

1)         dao saglasnost za prenos i obradu samo onih podataka koji su primaocu obezbeđenja neophodni radi realizacije tog sredstva obezbeđenja a koji se u skladu sa zakonom smatraju bankarskom ili drugom tajnom;

2)         dao izjavu da neće izvršiti prebijanje svog potraživanja prema poveriocu s kreditnim potraživanjem poverioca koje je dato kao finansijsko obezbeđenje, dok traje to obezbeđenje.

Pravo davaoca obezbeđenja na prilive koji proističu iz kreditnih potraživanja koja su data kao sredstvo obezbeđenja ne utiče na prava primaoca obezbeđenja po osnovu tog obezbeđenja utvrđena ugovorom o finansijskom obezbeđenju.

Ekvivalentna sredstva obezbeđenja

Član 10.

Ekvivalentna sredstva obezbeđenja su:

1)         kod novčanih sredstava – novčana sredstva u istom iznosu i istoj valuti;

2)         kod finansijskih instrumenata – finansijski instrumenti istog izdavaoca koji čine deo iste emisije ili klase finansijskog instrumenta, iste su nominalne vrednosti, iste valute i istih drugih osnovnih elemenata kao prvobitno data sredstva obezbeđenja, ili druga sredstva obezbeđenja ako je to utvrđeno ugovorom o finansijskom obezbeđenju.

Na ekvivalentna sredstva obezbeđenja, odnosno na ostvarivanje prava i izvršavanje obaveza po osnovu tih sredstava obezbeđenja – primenjuju se odredbe ugovora o finansijskom obezbeđenju koje se odnose na prvobitno data sredstva obezbeđenja.

III. DAVANJE, KORIŠĆENJE I PROMENA SREDSTAVA OBEZBEĐENJA

Davanje sredstava obezbeđenja

Član 11.

Odredbe ovog zakona primenjuju se samo na ugovore o finansijskom obezbeđenju kod kojih su primaocu obezbeđenja data sredstva obezbeđenja, odnosno kod kojih su primalac obezbeđenja, njegov zastupnik ili drugo lice koje deluje u njegovo ime i/ili za njegov račun, na osnovu prenetih sredstava obezbeđenja ili ustanovljenog založnog prava, stekli državinu ili kontrolu nad sredstvom obezbeđenja (u daljem tekstu: davanje sredstava obezbeđenja), o čemu se može obezbediti odgovarajući dokaz u pismenoj formi (u daljem tekstu: pismeni dokaz).

Primalac obezbeđenja stiče sredstvo obezbeđenja, odnosno založno pravo na sredstvu obezbeđenja u trenutku kad mu je to sredstvo obezbeđenja dato.

Pismeni dokaz o davanju sredstva obezbeđenja smatra se odgovarajućim ako se na osnovu njega može jasno utvrditi da je sredstvo obezbeđenja dato u skladu sa ugovorom o finansijskom obezbeđenju.

Radi utvrđivanja da je sredstvo obezbeđenja dato, dovoljno je pružiti pismeni dokaz o sledećem:

1)         da su novčana sredstva odobrena i/ili evidentirana na određenom novčanom računu – ako se kao sredstvo obezbeđenja daju novčana sredstva;

2)         da su finansijski instrumenti preneti na određeni račun finansijskih instrumenata, odnosno da je upisano založno pravo na finansijskom instrumentu u korist primaoca obezbeđenja – ako se kao sredstvo obezbeđenja daju finansijski instrumenti;

3)         da je primaocu obezbeđenja, uz ugovor o finansijskom obezbeđenju, dostavljen spisak kreditnih potraživanja koji obavezno sadrži podatke o dužniku tog potraživanja, iznosu kreditnog potraživanja (glavnica, kamata i naknade) i datumu davanja saglasnosti i izjave iz člana 9. stav 5. ovog zakona – ako se kao sredstvo obezbeđenja daju kreditna potraživanja.

Smatra se da je kreditno potraživanje kao sredstvo obezbeđenja dato i kad dužnik i/ili treće lice nisu obavešteni o prenosu tog potraživanja, s tim da se dužnik koji je obavezu po osnovu ovog potraživanja izvršio davaocu obezbeđenja – oslobađa te obaveze ako za taj prenos nije znao.

Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti propisuje bliže uslove i način evidentiranja prenosa finansijskih instrumenata, odnosno upisa založnog prava na finansijskom instrumentu kao sredstava obezbeđenja po osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način evidentiranja prenosa novčanih sredstava i kreditnih potraživanja kao sredstava obezbeđenja po osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju.

Pravo korišćenja i raspolaganja založenim sredstvima obezbeđenja

Član 12.

Ugovorom o finansijskom obezbeđenju može se utvrditi da primalac obezbeđenja ima pravo korišćenja sredstva obezbeđenja na kome je upisano njegovo založno pravo (u daljem tekstu: založeno sredstvo obezbeđenja) i/ili raspolaganja založenim sredstvom obezbeđenja.

Obim i sadržina prava korišćenja i raspolaganja iz stava 1. ovog člana uređuju se ugovorom o finansijskom obezbeđenju, a ta prava mogu biti jednaka pravima koja bi primalac obezbeđenja imao da je vlasnik tog sredstva obezbeđenja.

Ako primalac obezbeđenja koristi založeno sredstvo obezbeđenja i/ili raspolaže njime, dužan je da:

1)         najkasnije na dan dospeća finansijske obaveze vrati, odnosno prenese ista ili ekvivalentna sredstva obezbeđenja davaocu obezbeđenja, u skladu sa ugovorom o finansijskom obezbeđenju; i/ili

2)         na dan dospeća finansijske obaveze, ako je to utvrđeno ugovorom o finansijskom obezbeđenju, izvrši prebijanje vrednosti sredstava obezbeđenja s finansijskom obavezom, odnosno tu vrednost primeni na izvršenje finansijske obaveze.

Ako primalac obezbeđenja, u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana, otuđi založeno sredstvo obezbeđenja – založno pravo primaoca obezbeđenja na tom sredstvu obezbeđenja prestaje da postoji, a treće lice stiče to sredstvo bez tereta.

Pravo korišćenja i raspolaganja iz ovog člana prestaje izvršenjem finansijske obaveze ili namirenjem iz sredstva obezbeđenja izvršenim u skladu s čl. 15. i 16. ovog zakona ili netiranjem potraživanja i obaveza izvršenim u skladu s članom 17. ovog zakona.

Primalac obezbeđenja dužan je da pri korišćenju založenog sredstva obezbeđenja i raspolaganju njime postupa s povećanom pažnjom, prema pravilima struke i običajima (pažnja dobrog stručnjaka), uzimajući u obzir tržišne okolnosti.

Primalac obezbeđenja kod zaloge kreditnog potraživanja nema prava iz ovog člana.

Promena sredstava obezbeđenja

Član 13.

Ugovorom o finansijskom obezbeđenju može se utvrditi promena sredstava obezbeđenja, i to:

1)         obaveza davaoca obezbeđenja da pruži, tj. da dâ dodatna sredstva obezbeđenja ako se smanji vrednost sredstava obezbeđenja u odnosu na finansijsku obavezu;

2)         pravo davaoca obezbeđenja da povuče deo sredstva obezbeđenja ako se poveća vrednost sredstava obezbeđenja u odnosu na finansijsku obavezu;

3)         pravo davaoca obezbeđenja da zameni dato sredstvo obezbeđenja drugim sredstvom obezbeđenja najmanje iste vrednosti.

Ako u skladu sa stavom 1. tačka 3) ovog člana vrši zamenu sredstava obezbeđenja, davalac obezbeđenja dužan je da nova sredstva obezbeđenja pruži, tj. da ih dâ primaocu obezbeđenja najkasnije u trenutku povlačenja, odnosno zamene ranije datih sredstava obezbeđenja.

Na nova, odnosno dodatna sredstva obezbeđenja primenjuju se odredbe ugovora o finansijskom obezbeđenju koje se odnose na prvobitno data sredstva obezbeđenja.

Pravo davaoca obezbeđenja na povlačenje, odnosno zamenu datih sredstava obezbeđenja ne utiče na prava primaoca obezbeđenja po osnovu sredstva obezbeđenja utvrđena ugovorom o finansijskom obezbeđenju.

IV. REALIZACIJA SREDSTAVA OBEZBEĐENJA

Uslovi za realizaciju sredstva obezbeđenja

(eng. Enforcement event)

Član 14.

Uslovi za realizaciju sredstva obezbeđenja jesu neizvršenje dospele finansijske obaveze ili drugi sličan događaj ili okolnost koja se odnosi na jednu od ugovornih strana a koji su predviđeni ugovorom o finansijskom obezbeđenju i po čijem nastupanju:

1)         primalac obezbeđenja stiče pravo da svoje potraživanje namiri vansudskim putem iz sredstva obezbeđenja u skladu s čl. 15. i 16. ovog zakona; i/ili

2)         vrši se netiranje potraživanja i obaveza između davaoca obezbeđenja i primaoca obezbeđenja u skladu s članom 17. ovog zakona.

Realizacija sredstava obezbeđenja vrši se na način utvrđen ugovorom o finansijskom obezbeđenju, u skladu s čl. 15. do 17. ovog zakona.

Realizacija sredstva obezbeđenja, ako drukčije nije utvrđeno ugovorom o finansijskom obezbeđenju, izvršava se na sledeći način:

1)         bez dostavljanja prethodnog obaveštenja, odnosno upozorenja o nameri realizacije sredstava obezbeđenja, bilo davaocu obezbeđenja, bilo dužniku po finansijskoj obavezi (ako to nije isto lice kao davalac obezbeđenja);

2)         bez saglasnosti ili odluke suda, organa javne vlasti ili bilo kog drugog lica;

3)         bez javne prodaje ili bilo kog drugog propisanog načina realizacije;

4)         bez utvrđivanja posebnog roka koji mora proteći od nastupanja uslova za realizaciju sredstava obezbeđenja do te realizacije.

Na realizaciju sredstava obezbeđenja ne utiče pokretanje/otvaranje postupka stečaja, likvidacije ili primena mere reorganizacije nad davaocem ili primaocem obezbeđenja, niti bilo koja odluka ili saglasnost nadležnog organa u tom postupku može biti prethodni ili naknadni uslov za realizaciju sredstva obezbeđenja.

Novčana sredstva i finansijski instrumenti na kojima je ustanovljeno založno pravo u skladu sa ovim zakonom – izuzeta su od izvršenja u smislu zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje.

Namirenje potraživanja iz založenih sredstava obezbeđenja

Član 15.

Po nastupanju uslova za realizaciju sredstava obezbeđenja u skladu s članom 14. ovog zakona, primalac obezbeđenja nema više obavezu da davaocu obezbeđenja vrati primljena ili ekvivalentna sredstva obezbeđenja, već svoje potraživanje može namiriti iz založenih sredstava obezbeđenja, na sledeći način:

1)         neposrednim namirenjem iz novčanih sredstava koja su sredstvo obezbeđenja, tako što vrednost novčanih sredstava prebije s finansijskom obavezom, odnosno tu vrednost primeni na izvršenje finansijske obaveze;

2)         prodajom ili prisvajanjem, tj. zadržavanjem u svojinu finansijskog instrumenta koji je sredstvo obezbeđenja (primalac obezbeđenja stiče pravo svojine nad finansijskim instrumentom);

3)         prodajom ili prisvajanjem, tj. zadržavanjem kreditnog potraživanja koje je sredstvo obezbeđenja (primalac obezbeđenja postaje imalac tog potraživanja).

Primalac obezbeđenja namiruje se prodajom založenog sredstva obezbeđenja tako što vrednost novčanih sredstava ostvarenih prodajom sredstva obezbeđenja prebije s finansijskom obavezom, odnosno tu vrednost primeni na izvršenje finansijske obaveze.

Primalac obezbeđenja namiruje se prisvajanjem založenog sredstva obezbeđenja – sticanjem prava svojine na finansijskom instrumentu, odnosno sticanjem kreditnog potraživanja tako što vrednost prisvojenog sredstva obezbeđenja prebije s finansijskom obavezom, odnosno tu vrednost primeni na izvršenje finansijske obaveze.

Prisvajanje založenog sredstva obezbeđenja moguće je samo ako su primalac i davalac obezbeđenja izričito ugovorili to prisvajanje, kao i način utvrđivanja vrednosti sredstava obezbeđenja u tom slučaju.

Primalac obezbeđenja dužan je da eventualni višak vrednosti založenih sredstava obezbeđenja preostao nakon namirenja potraživanja bez odlaganja vrati davaocu obezbeđenja. U suprotnom, dužan je da davaocu obezbeđenja plati propisanu zateznu kamatu za period od dana namirenja do dana vraćanja viška vrednosti.

Primalac obezbeđenja dužan je da, najkasnije narednog dana od dana namirenja potraživanja iz sredstava obezbeđenja, davaocu obezbeđenja i, ako to nije isto lice, dužniku po finansijskoj obavezi – dostavi obaveštenje o namirenju potraživanja, koje obavezno sadrži podatak o iznosu tog namirenja i podatak o eventualnom višku vrednosti iz stava 5. ovog člana.

Primalac obezbeđenja dužan je da pri namirenju potraživanja, odnosno utvrđivanju vrednosti sredstva obezbeđenja i izračunavanju finansijske obaveze postupa s pažnjom dobrog stručnjaka, uzimajući u obzir tržišne okolnosti.

Namirenje potraživanja iz stečenih sredstava obezbeđenja

Član 16.

Ako je stekao sredstvo obezbeđenja u skladu sa ugovorom o finansijskom obezbeđenju iz člana 2. stav 2. ovog zakona – primalac obezbeđenja po nastupanju uslova za realizaciju sredstava obezbeđenja u skladu s članom 14. ovog zakona nema više obavezu da davaocu obezbeđenja vrati primljena ili ekvivalentna sredstva obezbeđenja, već svoje potraživanje može namiriti iz stečenih sredstava obezbeđenja.

Na namirenje potraživanja primaoca obezbeđenja u slučaju stečenih sredstava obezbeđenja shodno se primenjuju odredbe o namirenju potraživanja iz založenih sredstava obezbeđenja iz člana 15. st. 3. do 7. ovog zakona.

Netiranje po osnovu prevremenog dospeća ili prestanka obaveza

(eng. Close-out netting)

Član 17.

Ugovorom o finansijskom obezbeđenju može se utvrditi da se, po nastupanju uslova za realizaciju sredstava obezbeđenja u skladu s članom 14. ovog zakona, automatski ili na zahtev ugovorne strane, preduzima sledeće:

1)         međusobne obaveze po osnovu jednog ili više ugovora o finansijskom obezbeđenju smatraju se dospelim i izražavaju se kao novčane obaveze ili prestaju i zamenjuju se novim novčanim obavezama, u skladu s njihovom procenjenom tekućom vrednošću, odnosno vrednošću koja je utvrđena na način iz ugovora o finansijskom obezbeđenju; i/ili

2)         vrši se netiranje (prebijanje) međusobnih potraživanja i obaveza po osnovu jednog ili više ugovora o finansijskom obezbeđenju, tako da je ugovorna strana koja duguje veći iznos dužna da plati razliku u iznosu potraživanja (neto iznos).

Utvrđivanje vrednosti sredstva obezbeđenja i izračunavanje finansijskih obaveza u slučaju iz stava 1. ovog člana vrši se s pažnjom dobrog stručnjaka, uzimajući u obzir tržišne okolnosti.

Na namirenje potraživanja netiranjem iz ovog člana – shodno se primenjuju odredbe o namirenju potraživanja iz založenih sredstava obezbeđenja iz člana 15. st. 5. i 6. ovog zakona.

V. PRIMENA DRUGIH PROPISA NA UGOVOR O FINANSIJSKOM OBEZBEĐENJU

Zaštita ugovora o finansijskom obezbeđenju u slučaju stečaja, likvidacije i primene mera reorganizacije

Član 18.

Prava i obaveze iz ugovora o finansijskom obezbeđenju, uključujući davanje, sticanje, promenu i realizaciju sredstva obezbeđenja, izvršavaju se nesmetano, bez obzira na pokretanje/otvaranje i sprovođenje postupka stečaja, likvidacije ili primene mera reorganizacije nad davaocem ili primaocem obezbeđenja.

Odredbe ugovora o finansijskom obezbeđenju, kao ni davanje, sticanje i promena sredstva obezbeđenja u skladu s tim ugovorom – ne mogu se pobijati niti utvrđivati ništavim samo zbog toga što je:

1)         ugovor o finansijskom obezbeđenju zaključen, ili je sredstvo obezbeđenja dato, stečeno ili promenjeno pre trenutka donošenja odgovarajuće odluke o pokretanju/otvaranju postupka stečaja ili likvidacije ili primene mera reorganizacije, odnosno preduzimanja pravne radnje u vezi s tim postupkom ili u propisanom roku pre pokretanja/otvaranja postupka stečaja ili likvidacije ili primene mera reorganizacije nad davaocem ili primaocem obezbeđenja;

2)         finansijska obaveza nastala pre dana na koji je sredstvo obezbeđenja dato, stečeno ili promenjeno.

Ako je ugovor o finansijskom obezbeđenju zaključen, ili je sredstvo obezbeđenja dato, stečeno ili promenjeno, ili je finansijska obaveza nastala na dan pokretanja/otvaranja postupka stečaja ili likvidacije ili primene mera reorganizacije a nakon trenutka donošenja odgovarajuće odluke o pokretanju/otvaranju tog postupka ili primeni mera – ugovor o finansijskom obezbeđenju, kao i davanje, sticanje i promena sredstava obezbeđenja, pravno su važeći i obavezujući ako primalac obezbeđenja dokaže da nije znao, niti je bio dužan da zna za pokretanje/otvaranje tog postupka ili primenu tih mera.

Na pobijanje pravnih poslova i radnji stečajnog dužnika koji je primalac ili davalac obezbeđenja primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje stečaj, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Pobijanje, odnosno utvrđivanje ništavim pojedinih odredaba ugovora o finansijskom obezbeđenju koje se odnose samo na određene finansijske obaveze – ne povlači ništavost celog ugovora, a netiranje ostalih obaveza po osnovu tog ugovora sprovodi se nesmetano, u skladu s članom 17. ovog zakona.

Postupak stečaja ili likvidacije, u smislu ovog zakona, označava postupak stečaja ili likvidacije ili drugi postupak kolektivnog namirenja poverilaca, akcionara ili drugih članova društva iz imovine dužnika, bilo da je pokrenut dobrovoljno ili prinudno, a koji se sprovodi uz učešće sudskog ili drugog nadležnog organa.

Mere reorganizacije, u smislu ovog zakona, označavaju mere koje sudski ili drugi nadležni organ primenjuje radi očuvanja ili poboljšanja finansijskog stanja dužnika, ako te mere utiču na stečena prava trećih lica, posebno mere koje se odnose na zabranu ili ograničenje plaćanja, izvršenje obaveza ili smanjenje potraživanja.

Odnos prema drugim propisima

Član 19.

Sredstva obezbeđenja iz ovog zakona mogu se ugovarati bilo u skladu sa ovim zakonom bilo u skladu s drugim zakonom kojim se uređuju sredstva obezbeđenja.

Ako ugovorom nije izričito drukčije utvrđeno, smatra se da su sredstva obezbeđenja iz ovog zakona između subjekata iz člana 4. ovog zakona ugovorena u skladu sa ovim zakonom.

Na pitanja koja nisu uređena ovim zakonom a odnose na ugovor o finansijskom obezbeđenju i sredstva obezbeđenja iz ovog zakona primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi i odredbe drugih propisa, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Odredbe čl. 12. do 17. ovog zakona ne dovode u pitanje odredbe zakona kojim se uređuju banke a koje se odnose na restrukturiranje banaka i bankarske grupe, niti ovlašćenja Narodne banke Srbije u vezi s restrukturiranjem banke ili bankarske grupe koja su utvrđena tim zakonom a na osnovu kojih se mogu utvrditi određena ograničenja koja se odnose na pravne posledice ugovora o finansijskom obezbeđenju, realizaciju sredstva obezbeđenja, netiranje po osnovu prevremenog dospeća ili prestanka obaveza ili bilo koji drugi način i uslove za realizaciju sredstva obezbeđenja.

VI. PRIMENA ODREDABA OVOG ZAKONA O NETIRANJU (ENG. CLOSE-OUT NETTING) NA DRUGE FINANSIJSKE UGOVORE

Netiranje kod drugih finansijskih ugovora

Član 20.

Finansijskim ugovorom mogu se utvrditi događaji i okolnosti (neizvršenje dospele finansijske obaveze ili drugi sličan događaj ili okolnost koja se odnosi na jednu od ugovornih strana) po čijem se nastupanju, automatski ili na zahtev ugovorne strane, preduzima sledeće:

1)         međusobne obaveze po osnovu jednog ili više finansijskih ugovora smatraju se dospelim i izražavaju kao novčane obaveze ili prestaju i zamenjuju se novim novčanim obavezama, u skladu s njihovom procenjenom tekućom vrednošću, odnosno vrednošću koja je utvrđena na način iz tog ugovora; i/ili

2)         vrši se netiranje (prebijanje) međusobnih potraživanja i obaveza po osnovu jednog ili više finansijskih ugovora, tako da je ugovorna strana koja duguje veći iznos dužna da plati razliku u iznosu potraživanja (neto iznos).

Finansijski ugovor iz stava 1. ovog člana jeste okvirni ugovor ili drugi ugovor zaključen na način i u formi koji su uobičajeni u poslovnoj praksi, čije su ugovorne strane subjekti iz člana 4. ovog zakona i po osnovu koga za dužnika nastaje finansijska obaveza, a za poverioca pravo na novčano namirenje i/ili predaju, odnosno prenos novčanih sredstava, odnosno finansijskih instrumentata u skladu sa zakonom (finansijska transakcija), i to:

1)         ugovor o finansijskim derivatima u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala (opcije, fjučersi, svopovi, kamatni forvardi i dr.);

2)         ugovor o kupovini i prodaji ili pozajmljivanju hartija od vrednosti, instrumenata tržišta novca i drugih finansijskih instrumenata u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, kao i ugovor o drugoj finansijskoj transakciji koja za predmet ima ove finansijske instrumente;

3)         ugovor o finansijskoj transakciji zaključenoj na deviznom tržištu u skladu s propisima kojima se uređuje devizno poslovanje (terminska i svop kupovina/prodaja deviza i dr.);

4)         drugi finansijski ugovor utvrđen u listi koju objavljuje Narodna banka Srbije.

Na novčana sredstva i finansijske instrumente koji su predmet finansijske transakcije u smislu ovog člana shodno se primenjuju odredbe čl. 6, 7. i 8. ovog zakona.

Na netiranje po osnovu finansijskih ugovora iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe člana 17. ovog zakona.

Pokretanje/otvaranje i sprovođenje postupka stečaja i likvidacije ili primena mera reorganizacije ne utiču na ostvarivanje prava na netiranje iz stava 1. ovog člana.

Na zaštitu prava na netiranje u slučaju stečaja, likvidacije i primene mera reorganizacije nad ugovornom stranom finansijskog ugovora iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe člana 18. ovog zakona.

Ako nakon netiranja međusobnih potraživanja i obaveza po osnovu finansijskog ugovora iz stava 1. ovog člana stečajni dužnik nije u potpunosti izmirio finansijsku obavezu – poverilac može svoje potraživanje prema njemu namiriti u stečajnom postupku kao stečajni poverilac.

VII. NADZOR

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona

Član 21.

Narodna banka Srbije vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona kod subjekata nad čijim poslovanjem vrši kontrolu, odnosno nadzor prema posebnim zakonima, u skladu sa odredbama tih zakona kojima se uređuju kontrolna, odnosno nadzorna ovlašćenja Narodne banke Srbije.

Komisija za hartije od vrednosti vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona kod subjekata nad čijim poslovanjem vrši nadzor prema posebnim zakonima, u skladu sa odredbama tih zakona kojima se uređuju njena nadzorna ovlašćenja.

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona kod subjekata koji nisu obuhvaćeni kontrolom, odnosno nadzorom iz st. 1. i 2. ovog člana – vrše nadležni organi u skladu s njihovim ovlašćenjima uređenim posebnim zakonima.

Nadzorni organ iz ovog člana može bliže propisati uslove i način vršenja kontrole, odnosno nadzora nad sprovođenjem odredaba ovog zakona iz svoje nadležnosti.

VIII. KAZNENE ODREDBE

Prekršaji

Član 22.

Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice u sledećim slučajevima:

1)         ako je zaključilo ugovor o finansijskom obezbeđenju, odnosno finansijski ugovor u smislu ovog zakona a nije subjekt iz člana 4. ovog zakona, u nameri da se na taj ugovor primenjuju odredbe ovog zakona;

2)         ako je kao subjekt iz člana 4. ovog zakona zaključilo ugovor o finansijskom obezbeđenju, odnosno finansijski ugovor u smislu ovog zakona, s drugom ugovornom stranom koja nije subjekt iz tog člana, u nameri da se na taj ugovor primenjuju odredbe ovog zakona;

3)         ako je zaključilo ugovor o finansijskom obezbeđenju kod kojeg je kreditno potraživanje sredstvo obezbeđenja a nisu ispunjeni uslovi iz člana 9. stav 5. ovog zakona;

4)         ako, kao primalac obezbeđenja, kod namirenja iz založenih sredstava obezbeđenja postupi suprotno članu 15. st. 4. i 6. ovog zakona;

5)         ako, shodnom primenom člana 15. st. 4. i 6. ovog zakona, kao primalac obezbeđenja, pri namirenju potraživanja iz stečenih sredstava obezbeđenja ne postupi u skladu s tim odredbama (član 16. stav 2);

6)         ako, shodnom primenom člana 15. stav 6. ovog zakona, ugovorna strana u ugovoru o finansijskom obezbeđenju pri namirenju potraživanja netiranjem ne postupi u skladu s tim odredbama (član 17. stav 3);

7)         ako, shodnom primenom člana 17. stav 3. ovog zakona, ugovorna strana u finansijskom ugovoru pri namirenju potraživanja netiranjem ne postupi u skladu sa odredbama člana 15. stav 6. ovog zakona (član 20. stav 4).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 20.000 do 150.000 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se i preduzetnik novčanom kaznom od 30.000 do 500.000 dinara.

Član 23.

Za radnje iz člana 22. ovog zakona, Narodna banka Srbije izriče mere i novčane kazne subjektima nad čijim poslovanjem vrši kontrolu, odnosno nadzor prema posebnim zakonima, u skladu sa odredbama tih zakona kojima se uređuju njena kontrolna, odnosno nadzorna ovlašćenja.

IX. PRELAZNA ODREDBA I ZAVRŠNE ODREDBE

Ugovori zaključeni pre početka primene ovog zakona

Član 24.

Ugovori zaključeni između subjekata iz člana 4. ovog zakona kojima su ustanovljena sredstva obezbeđenja u smislu ovog zakona, odnosno finansijski ugovori u smislu člana 20. ovog zakona – a koji do dana početka primene ovog zakona nisu izvršeni – izvršiće se po propisima koji su bili na snazi do početka primene ovog zakona.

Prestanak važenja odredaba Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje

Član 25.

Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe odredbe člana 12. Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje ("Službeni glasnik RS", br. 14/2015).

Stupanje na snagu

Član 26.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2019. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II.         RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Osnovni cilj donošenja Zakona o finansijskom obezbeđenju (u daljem tekstu: Zakon) jeste uspostavljanje savremenog, jasnog, jedinstvenog i efikasnog pravnog okvira za ugovaranje i realizaciju kolaterala za izvršavanje obaveza učesnika na finansijskom tržištu. Na ovaj način, doprinosi se kako razvoju finansijskog tržišta tako i očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema.

Donošenje Zakona važno je zato što važeća zakonska rešenja kojima se uređuje finansijski kolateral, tj. zaloga hartija od vrednosti, novca i kreditnih potraživanja, nisu sistemski obuhvaćena i međusobno usklađena, nisu prilagođena savremenim tržišnim kretanjima, niti usklađena s međunarodnim standardima, te bez jasnog, prepoznatljivog i opšteprihvaćenog pravnog okvira ne pružaju potrebnu pravnu i finansijsku sigurnost. S tim u vezi, dugi niz godina domaći i strani investitori ističu da, zbog nepostojanja odgovarajuće regulative u ovoj oblasti, nema uslova za intenzivniji razvoj repo tržišta, tržišta finansijskih derivata i drugih vanberzanskih segmenata s domaćim i stranim elementom. Pošto ove transakcije do sada nisu bile svrstane pod međunarodno prepoznatljivi pravni okvir, tretirane su kao rizičnije, a samim tim su bile i skuplje za domaća lica, čija je pozicija u pregovorima sa stranim partnerima zato bila nepovoljnija. Negativni efekti ovih činilaca prenose se na finansiranje realnog sektora u smislu njegovog smanjenog obima, skupljih sredstava i slabije diversifikovnih rizika.

Kada je reč o zalozi na hartijama od vrednosti, Zakon o obligacionim odnosima sadrži odredbe o zalozi materijalizovanih hartija od vrednosti, a u praksi se, prema Zakonu o tržištu kapitala, izdaju dematerijalizovane hartije od vrednosti (elektronski zapisi), koje se registruju i vode na računima u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar). Zbog nedostatka odgovarajuće zakonske regulative, upis i aktiviranje zaloge finansijskih instrumenata su podregulisani, odnosno bliže su uređeni aktima Centralnog registra.

Polazeći od navedenog, ciljevi zakona su višestruki:

– ostvarivanje i unapređivanje pravne sigurnosti i efikasnosti u izvršavanju obaveza na finansijskom tržištu utvrđivanjem jasnih pravila za ugovaranje, evidentiranje i realizaciju kolaterala, bez administrativnih procedura i sprovođenja dugotrajnog sudskog ili administrativnog postupka;

– smanjenje kreditnog rizika učesnika na finansijskom tržištu, posebno uz mogućnost ugovaranja netiranja po osnovu prevremenog dospeća ili prestanka međusobnih potraživanja i obaveza ugovornih strana (close-out netting);

– standardizacija finansijskih okvirnih ugovora, sa institutom netiranja, koja doprinosi i smanjenju sistemskog rizika, a te performanse dalje – poboljšanju kreditnog rejtinga, ne samo na nivou učesnika na finansijskom tržištu, već i na nivou države;

– veći stepen zaštite potraživanja Narodne banke Srbije u sprovođenju monetarnih operacija – repo transakcija kupovine/prodaje hartija od vrednosti, deviznih svop transakcija i odobravanja kredita bankama na bazi zaloge hartija od vrednosti i drugog finansijskog kolaterala;

– veći stepen zaštite potraživanja Republike Srbije u poslovima upravljanja javnim dugom na finansijskom tržištu, kao što je ugovaranje finansijskih derivata za zaštitu od deviznih rizika;

– veći stepen pravne sigurnosti za strane investitore i kreditore u poslovanju s domaćim finansijskim institucijama, uz istovremeno bolju poziciju ovih rezidenata u pregovorima sa stranim partnerima i pristup povoljnijim izvorima finansiranja;

– implementacija savremenih tržišnih rešenja, kao što je mogućnost da primalac obezbeđenja (poverilac) raspolaže kolateralom, umesto da sredstva obezbeđenja budu blokirana, što doprinosi većoj likvidnosti tržišta, odnosno intenzivnijem sekundarnom prometu finansijskih instrumenata;

– unapređenje tržišta kolateralizovanih pozajmica, odnosno repo poslova i poslova s finansijskim derivatima radi zaštite od deviznog i drugih vrsta tržišnih rizika, kao i drugih kvalifikovanih OTS ugovora.

Zakonom se posebno uređuju sledeća pitanja:

– ugovori o finansijskom obezbeđenju, kojima se, radi obezbeđenja izvršenja određene finansijske obaveze učesnika na finansijskom tržištu, pod uslovima utvrđenim Zakonom, ustanovljava založno pravo ili prenosi sredstvo obezbeđenja (prenosi pravo svojine), kao što su repo ugovori;

– subjekti ugovora o finansijskom obezbeđenju: kvalifikovani učesnici na finansijskom tržištu, uključujući Republiku Srbiju, Narodnu banku Srbije, banke i druga lica iz finansijskog sektora, kao i Evropska unija, Evropska centralna banka i druge finansijske institucije koje posluju u skladu s propisima Evropske unije, pri čemu nije predviđeno da ugovorna strana bude i drugi subjekt – pravno i fizičko lice, jer je procenjeno da u ovoj fazi još nedovoljno razvijenog domaćeg finansijskog tržišta ne bi bilo celishodno omogućiti ulazak ovih drugih lica, slabije ekonomske snage i manje finansijski edukovanih, u predviđene finansijske transakcije (čime je iskorišćena i opcija isključenja navedenih lica iz primene nacionalnog zakonodavsta o finansijskim kolateralima data u direktivi o finansijskim kolateralima – Directive on financial collateral arrangements – u daljem tekstu: Direktiva);

– sredstva obezbeđenja: novčana sredstva, finansijski instrumenti i kreditna potraživanja – kolateral koji je podoban tržišni materijal;

– davanje sredstva obezbeđenja poveriocu, čime se obezbeđuju veća pravna sigurnost i zaštita poverilaca;

– mogućnost korišćenja založenih sredstava obezbeđenja i raspolaganja tim sredstvima, čime se podstiče likvidnost tržišta;

– efikasna realizacija sredstava obezbeđenja – vansudskim putem, po tržišnim principima, uz mogućnost netiranja, ali i prisvajanja tog sredstva, odnosno sticanja prava svojine na tom sredstvu (ako je tako ugovoreno) – što je značajna zakonska novina;

– primena close-out netting instituta na ugovore o finansijskom obezbeđenju i druge kvalifikovane finansijske ugovore, kao što su ugovor o finansijskim derivatima, ugovor o kupovini/prodaji hartija od vrednosti i drugi ugovori utvrđeni na listi koju objavljuje Narodna banka Srbije;

– zaštita ugovora od posledica stečaja, odnosno ostvarivanje prava iz ugovora o finansijskom obezbeđenju nezavisno od postupka stečaja, likvidacije i mera reorganizacije prema davaocu/primaocu obezbeđenja, čime se stvaraju pretpostavke za smanjenje kreditnog rizika;

– nadzor nad primenom odredaba Zakona koji vrše nadležne institucije – Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti i drugi nadležni organi shodno njihovim ovlašćenima uređenim posebnim zakonima;

– kaznene odredbe za pojedine radnje izvršene suprotno odredbama Zakona;

– završna odredba, kojom je propisan početak primene Zakona – 1. januar 2019. godine.

Pošto je u evropskom pravu materija finansijskog kolaterala uređena Direktivom, Zakonom je izvršeno usklađivanje sa ovom pravnom tekovinom Evropske unije. Istovremeno, radi obezbeđenja pretpostavki za dalji razvoj tržišta i konkurentniju poziciju domaćih institucija, težilo se primerenom usvajanju rešenja najbolje tržišne prakse u oblasti kolaterala i vanberzanskih ugovora, na osnovu Principa za sprovođenje close-out netting-a i modela okvirnih ugovora svetski priznatih međunarodnih samoregulatornih institucija, kao što su International Swaps and Derivatives Association (ISDA) i Evropska bankarska federacija (EBF).

III.        OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Zakonom su predviđene značajne novine u sistemskom uređenju ugovora na finansijskom tržištu sa sredstvima obezbeđenja i, po tom osnovu, efikasnog namirenja potraživanja. Predviđeni su i novi pravni instituti u skladu s međunarodnim standardima i najboljom tržišnom praksom.

Članom 1. definišu se predmet i cilj Zakona. Predmet se odnosi na posebno obezbeđenje izvršavanja finansijskih obaveza (kolateral), na osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju koji zaključuju učesnici na finansijskom tržištu. Cilj Zakona je stvaranje pretpostavki za sigurnije i efikasnije izvršavanje ovih obaveza, čime se doprinosi očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema. Doprinos očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema inače je i zakonski cilj Narodne banke Srbije, pored njenog primarnog cilja – dostizanja i održavanja cenovne stabilnosti.

Članom 2. precizno se definišu ugovor o finansijskom obezbeđenju, vrste tog ugovora i, s tim u vezi, osnovna prava i obaveze ugovornih strana. Prvi put se u našem pravnom sistemu imenuju ugovori o finansijskom obezbeđenju, u skladu s međunarodnim standardima. Propisuje se da se ugovorom o finansijskom obezbeđenju obavezuje davalac obezbeđenja da, radi obezbeđenja izvršenja svoje ili tuđe finansijske obaveze, prenese sredstvo obezbeđenja primaocu obezbeđenja ili da na tom sredstvu ustanovi založno pravo u korist primaoca obezbeđenja, a primalac obezbeđenja obavezuje se da, u skladu s tim ugovorom, primljena ili ekvivalentna sredstva obezbeđenja vrati davaocu obezbeđenja po izvršenju finansijske obaveze, odnosno istovremeno s tim izvršenjem. Prema navedenom, moguća sa su dva osnovna modaliteta ugovora o finansijskom obezbeđenju: 1) ugovor kojim se prenosi pravo svojine na novčanim sredstvima ili finansijskim instrumentima koji su sredstvo obezbeđenja, odnosno kojim se prenosi potraživanje koje je sredstvo obezbeđenja (kreditno potraživanje) i 2) ugovor kojim se u korist poverioca – primaoca finansijskog obezbeđenja ustanovljava založno pravo. Prvi ugovor, kojim se prenosi (fiducijarno) pravo svojine takođe je zakonska novina. Ovi ugovori obuhvataju repo ugovore o kupovini/prodaji finansijskih instrumenata koji se i sada sporadično u praksi zaključuju, s tim što zakonom nisu eksplicitno uređeni, izuzev repo transakcija koje u znatnom obimu sprovodi Narodna banka Srbije po propisima iz oblasti monetarne politike. Prema ovom ugovoru, primalac obezbeđenja, ako nije drukčije ugovoreno, ima pravo da koristi novčana sredstva i finansijske instrumente koji čine sredstvo obezbeđenja i da njima raspolaže kao da je vlasnik. Prema drugom ugovoru, kojim se u korist primaoca obezbeđenja konstituiše zaloga, davalac zadržava pravo svojine na kolateralu, odnosno ostaje imalac potraživanja koje je sredstvo obezbeđenja, s tim što je i u ovom slučaju moguće ugovoriti pravo korišćenja i raspolaganja ovim sredstvima u korist poverioca. Ugovorne strane, u skladu sa Zakonom, imaju slobodu ugovaranja i izbora uslova pod kojima će bliže urediti međusobne odnose, opredeljujući se za ponuđena dispozitivna zakonska rešenja u pogledu vrste sredstava obezbeđenja, načina korišćenja tih sredstava i raspolaganja njima, načina namirenja potraživanja i dr., u meri koja njima odgovara, s tim što zakonodavac obezbeđuje pretpostavke pravne sigurnosti i finansijske stabilnosti.

Kad je reč o načinu zaključenja i formi ugovora, članom 3. predviđeno je da to može biti poseban ugovor ili sastavni deo okvirnog ugovora, što je široko zastupljena međunarodna praksa, odnosno deo opštih uslova poslovanja – u pismenoj ili elektronskoj formi.

S obzirom na to da Zakon pruža posebnu zaštitu po osnovu ugovora koji zaključuju učesnici na finansijskom tržištu, koji se u okviru svoje delatnosti bave poslovima na tom tržištu i profesionalno su osposobljeni za te poslove – članom 4. utvrđene su kategorije tih subjekata. To su kvalifikovani učesnici na domaćem i stranom finansijskom tržištu, uključujući Republiku Srbiju, Narodnu banku Srbije, banke, brokersko- -dilerska društva, investicione fondove, osiguravajuća društva i druga lica iz domaćeg finansijskog sektora, zatim Evropska unija, države članice Evropske unije, Evropska centralna banka, Međunarodni monetarni fond i druge finansijske institucije.

Članom 5. definiše se finansijska obaveza čije je izvršenje obezbeđeno ugovorom o finansijskom obezbeđenju. To je obaveza po osnovu koje poverilac ima pravo na novčano namirenje i/ili pravo da mu se predaju, odnosno prenesu finansijski instrumenti i isključivo se može odnositi na ove finansijske transakcije. Obaveza može biti sadašnja ili buduća, uslovna ili bezuslovna, stalna ili povremena, odrediva po vrsti i/ili klasi, kao i druga finansijska obaveza koja proizlazi iz ugovora, u skladu sa zakonom. Takođe, u skladu sa zakonom, odnosno pravnim osnovom nastanka finansijske obaveze, precizira se da ona može glasiti na dinare ili na stranu valutu.

Sredstva obezbeđenja pobrojana su u članu 6, i to mogu biti 1) novčana sredstva – dinarska ili devizna sredstva na depozitnom, platnom ili drugom određenom novčanom računu; 2) finansijski instrumenti – hartije od vrednosti, instrumenti tržišta novca i drugi finansijski instrumenti u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala i 3) kreditna potraživanja iz ugovora o kreditu koji odobrava banka ili drugo lice koje u skladu sa zakonom može odobravati kredite. Navedena sredstva obezbeđenja bliže su uređena čl. 7. do 10.

Pošto se devizne transakcije sprovode u skladu sa osnovnim zakonom (Zakonom o deviznom poslovanju), Zakonom se ne predviđaju nikakvi izuzeci od tog deviznog režima, već se precizira da za sticanje i prenos finansijskog obezbeđenja važe ograničenja utvrđena propisima kojima se uređuje devizno poslovanje. Predviđeno je i da se na izveštavanje o poslovima s finansijskim derivatima primenjuju propisi kojima se uređuju ti poslovi (Odluka o obavljanju poslova s finansijskim derivatima), kako bi se preciziralo da se ove transakcije obavljaju bez dodatnih uslova, uključujući izveštavanje o tim poslovima.

Prema članu 7, novčana sredstva, kao sredstvo obezbeđenja, mogu biti dinarska ili devizna sredstva na određenom novčanom računu – depozitnom, platnom ili drugom računu koji odrede ugovorne strane, pri čemu se u obezbeđenje ne može dati gotov novac. Shodno tome, svako davanje, prenos, povlačenje i sl. novčanih sredstava moraju biti evidentirani preko novčanih računa.

Članom 8. uređuju se finansijski instrumenti koji se mogu dati kao kolateral, i to: hartije od vrednosti, instrumenti tržišta novca i drugi finansijski instrumenti u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala (obveznice, akcije, komercijalni zapisi, depozitne potvrde i dr.). Za finansijske instrumente koji se izdaju na domaćem tržištu propisan je uslov – njihova dematerijalizovana forma, u skladu s domaćim propisima, dok strani finansijski instrumenti moraju biti evidentirani u odgovarajućem registru ili na računu tih instrumenata, u skladu s jurisdikcijom mesta izdavanja i pretpostavljene povezanosti tih računa sa Centralnim registrom. Neophodan uslov za podobnost ove vrste kolaterala jeste da se finansijskim instrumentima može trgovati, odnosno da su oni slobodno prenosivi.

Da bi se smanjio rizik od prekomernog zaduživanja, a tržišni učesnici zaštitili od nelikvidnosti/nesolventnosti druge ugovorne strane, te sprečili poremećaji na tržištu – propisano je da se za finansijsko obezbeđenje ne mogu davati sopstvene akcije, što je predviđeno i Direktivom.

Precizirano je da se vrednost finansijskih instrumenata kao sredstava obezbeđenja utvrđuje prema njihovoj tržišnoj vrednosti, ako ugovorom o finansijskom obezbeđenju nije drukčije utvrđeno. Npr. ako se ne može obezbediti kotacija na tržištu, alternativno se može ugovoriti cena prema nominalnoj vrednosti finansijskih instrumenata, uz određeno smanjenje/povećanje te vrednosti zavisno od kamatnih stopa na tržištu vezanih za reperni instrument, ali i u tom slučaju važno je imati u vidu tržišne okolnosti.

S obzirom na to da predmet finansijskog obezbeđenja mogu biti i strani finansijski instrumenti, predviđena su pravila o primeni merodavnog prava po pojedinim pitanjima u vezi s tim instrumentima.

Kad je reč o kreditnim potraživanjima kao sredstvima obezbeđenja, koja su utvrđena članom 9, važno je istaći da se kreditna potraživanja kod kojih je dužnik fizičko lice mogu prenositi samo između banaka, i to pod uslovima propisanim odredbama člana 39. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, po kojima se korisnik kredita ne može dovesti u nepovoljniji položaj. Kreditna potraživanja kao sredstva obezbeđenja kod kojih je dužnik pravno lice – mogu se prenositi na banku, a na pravno lice mogu se preneti pod uslovima utvrđenim propisom kojim se uređuje upravljanje rizicima u banci (član 42a Odluke o upravljanju rizicima banke). Dodatni uslovi za prenos ovih potraživanja, radi pravne sigurnosti, jesu da je dužnik po kreditnom potraživanju, pri zaključenju ugovora o kreditu ili naknadno, dao saglasnost za prenos i obradu samo onih podataka koji su primaocu obezbeđenja neophodni radi realizacije tog sredstva obezbeđenja a koji se u skladu sa zakonom smatraju bankarskom ili drugom tajnom i da je dao izjavu da neće izvršiti prebijanje svog potraživanja prema poveriocu s kreditnim potraživanjem poverioca koje je dato kao finansijsko obezbeđenje, dok traje to obezbeđenje.

S obzirom na to da se ugovorom o finansijskom obezbeđenju može predvideti da poverilac ima pravo da koristi sredstvo obezbeđenja i da njime raspolaže, članom 10. utvrđena su ekvivalenta sredstva obezbeđenja, tj. sredstva koja se mogu tretirati kao prvobitno dati kolateral.

Članom 11. uvode se značajne regulatorne novine u oblasti finansijskog kolaterala. Propisano je da sredstva obezbeđenja primaocu obezbeđenja moraju biti data tako da to lice neposredno, ili njegov zastupnik, odnosno drugo lice koje deluje u njegovo ime i/ili za njegov račun – ima državinu ili kontrolu nad sredstvom obezbeđenja, što je učinjeno radi zaštite poverioca. O ovom davanju kolaterala mora postojati odgovarajući pismeni dokaz, i to: za novčana sredstva – da su odobrena i/ili evidentirana na određenom novčanom računu; za finansijske instrumente – da su preneti na određeni račun finansijskih instrumenata, odnosno da je upisano založno pravo na finansijskom instrumentu u korist primaoca obezbeđenja; za kreditna potraživanja – da je primaocu obezbeđenja, uz ugovor o finansijskom obezbeđenju, dostavljen spisak kreditnih potraživanja koji obavezno sadrži podatke o dužniku tog potraživanja i iznosu kreditnog potraživanja. Detaljnije operativno i tehničko sprovođenje davanja, prenosa i bilo koje druge promene u vezi s kolateralom na računima, odnosno registrovanje ovih promena – potrebno je urediti podzakonskim aktima, te je ovim članom nadležnim institucijama dato ovlašćenje za donošenje tih propisa.

Prvi put u našem pravnom sistemu eksplicitno se propisuje, članom 12, da založni poverilac može da koristi kolateral i raspolaže njime ako je to pravo ugovoreno, i u meri u kojoj je ugovoreno. Na ovaj način, tržišni materijal ne mora više da bude blokiran, već se može dalje koristiti (prodati, založiti), čime se postižu pozitivni ekonomski efekti za poverioca i povećava likvidnost tržišta, s tim što je, radi pravne sigurnosti, propisana njegova obaveza da najkasnije na dan dospeća finansijske obaveze vrati davaocu obezbeđenja ista ili ekvivalentna sredstva. Strane mogu ugovoriti i da se na dan dospeća izvrši netiranje međusobnih prava i obaveza. Predviđene mogućnosti raspolaganja kolateralom ne odnose se na založena kreditna potraživanja, pošto ovaj kolateral nije podoban za takvo tržišno raspolaganje.

S obzirom na to da finansijska sredstva obezbeđenja imaju tržišnu vrednost, koja može da oscilira – član 13. obezbeđuje pravni osnov da ugovorne strane dogovore obavezu davaoca obezbeđenja da obezbedi dodatna sredstva obezbeđenja ako se smanji vrednost kolaterala u odnosu na finansijsku obavezu, odnosno pravo davaoca obezbeđenja da povuče deo sredstva obezbeđenja ako se ta vrednost poveća. Takođe, radi veće fleksibilnosti i boljeg upravljanja aktivom, može se ugovoriti pravo davaoca da dato sredstvo obezbeđenja zameni drugim, ekvivalentnim sredstvom najmanje iste vrednosti – što su sve tržišni uslovi poslovanja bazirani na odgovarajućim pravnim osnovima.

Jedna od ključnih zakonskih novina, sadržana u članu 14, odnosi se na uslove pod kojima se može realizovati kolateral. Ugovornim stranama ostavljena je sloboda da definišu događaje/okolnosti čijim nastupanjem dolazi do ove realizacije (pored neizvršenja dospele obaveze, to može biti i postojanje nekog drugog stečajnog razloga na strani davaoca ili primaoca obezbeđenja). Radi efikasnog i brzog namirenja potraživanja po nastupanju ugovorenih uslova – jer je reč o kvalifikovanim tržišnim učesnicima i tržišnom materijalu koji je uzet za obezbeđenje – Zakon stvara pretpostavke da se realizacija kolaterala izvrši bez dostavljanja prethodnog obaveštenja, bez saglasnosti ili učešća suda ili bilo kog drugog lica, bez javne prodaje ili bilo kog drugog propisanog načina realizacije, kao i bez utvrđivanja posebnog roka koji mora proteći od nastupanja uslova za realizaciju sredstava obezbeđenja do te realizacije.

Članom 15. utvrđuju se modaliteti namirenja potraživanja iz založenih sredstava obezbeđenja koje, opet, ugovorne strane optiraju. Ovo namirenje vrši se u odnosu na tekuću vrednost finansijske obaveze, u skladu sa ugovorenim procedurama, i to: iz novčanih sredstava – neposrednim namirenjem, a iz finansijskih instrumenata i kreditnih potraživanja – prodajom ili njihovim prisvajanjem, tj. zadržavanjem u svojinu. Ova mogućnost aproprijacije, koja mora biti izričito ugovorena, takođe je zakonska novina koja treba da doprinese efikasnijem izvršenju obaveza na finansijskom tržištu, ali i podizanju nivoa odgovornosti u preuzimanju i izvršavanju ovih obaveza. Svi ovi modaliteti namirenja uključuju netiranje, čime se smanjuje kreditna izloženost ugovornih strana. Predviđena je i zakonska norma kojom se doprinosi pravnoj sigurnosti i pravičnosti, a po kojoj je primalac obezbeđenja dužan da pri namirenju potraživanja postupa s pažnjom dobrog stručnjaka, uzimajući u obzir tržišne okolnosti, kao i da eventualni višak vrednosti kolaterala preostao nakon namirenja potraživanja bez odlaganja vrati davaocu obezbeđenja, a u suprotnom plaća zateznu kamatu.

Članom 16. precizira se da ako je zaključen ugovor o kolateralu kojim je preneto pravo svojine na novčanim sredstvima ili finansijskim instrumentima, odnosno preneto kreditno potraživanje – po nastupanju uslova za realizaciju kolaterala primalac nema više obavezu da davaocu obezbeđenja vrati primljena ili ekvivalentna sredstva, već svoje potraživanje namiruje iz stečenih sredstava, u skladu sa ugovorom. I u ovom slučaju namirenje se vrši pod tržišnim uslovima, s pažnjom dobrog stručnjaka (pažnja iz okvira profesionalne delatnosti).

Jedan od ključnih instituta u oblasti savremenog obligacionog prava koji se odnosi na ugovore o finansijskom kolateralu i druge vrste kvalifikovanih finansijskih ugovora jeste institut zaštite od rizika od neizvršenja obaveza ugovorne strane – close-out netting. Njime se obezbeđuje da po nastupanju ugovorenih uslova za realizaciju kolaterala (obično vezanih za slučajeve u kojima je izvesno da ugovorna strana nije sposobna da odgovori svojim obavezama a koji su definisani stečajnim razlozima, odnosno vezanih za pokretanje ili otvaranje stečajnog postupka nad davaocem ili primaocem kolaterala) – automatski ili na zahtev ugovorne strane, međusobne obaveze po jednom ili više ugovora prevremeno dospevaju i vrši se izračunavanje tih obaveza prema tekućoj tržišnoj vrednosti da bi se prebijanjem svele na neto iznos obaveze jedne ugovorne strane prema drugoj. Ovaj institut netiranja po osnovu prevremenog dospeća ili prestanka obaveza (close-out netting) uređen je članom 17. Svođenje ukupne dugovne izloženosti na neto iznos mehanizam je koji, pored toga što olakšava izvršavanje obaveza, sprečava dalje prelivanje kreditnog rizika na tržištu.

Članom 18. obezbeđuje se zaštita ugovora o finansijskom obezbeđenju od posledica pokretanja/otvaranja i sprovođenja postupka stečaja, likvidacije ili primene mera reorganizacije nad davaocem ili primaocem obezbeđenja, što je takođe u skladu s međunarodnim standardima a u smislu izvršavanja obaveza po ugovoru. Propisuje se i da se odredbe ugovora o finansijskom obezbeđenju, kao ni davanje, sticanje i promena sredstva obezbeđenja u skladu s tim ugovorom – ne mogu pobijati niti utvrđivati ništavim samo zbog toga što je ugovor o finansijskom obezbeđenju zaključen, ili je sredstvo obezbeđenja dato, stečeno ili promenjeno pre donošenja odgovarajuće odluke o ovim postupcima, ili na dan pokretanja/otvaranja tih postupaka, a nakon donošenja odgovarajuće odluke o njima ako primalac obezbeđenja dokaže da nije znao, niti je bio dužan da zna za te postupke. Propisano je i da se na pobijanje pravnih poslova i radnji stečajnog dužnika koji je primalac ili davalac obezbeđenja primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje stečaj, ako nisu u suprotnosti sa Zakonom. Izmenama i dopunama Zakona o stečaju sve relevantne odredbe koje se odnose na namirenje potraživanja poverilaca iz sredstava finansijskog obezbeđenja usaglašene su sa Zakonom, tako da se osigura nesmetano izvršavanje prava i obaveza iz ugovora o finansijskom obezbeđenju, bez obzira na pokretanje/otvaranje i sprovođenje postupka stečaja nad davaocem ili primaocem obezbeđenja. Pri tome, ostaju na snazi svi zakonski osnovi za pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika prema odredbama Zakona o stečaju i odredbe tog zakona i odredbe zakona kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje nisu ni u tom delu u koliziji.

Odredbama člana 19. uređuje se odnos Zakona prema drugim zakonima, pošto se sredstva obezbeđenja i dalje mogu ugovarati prema važećim odredbama Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, s tim što se taj zakon ne odnosi na zalogu hartija od vrednosti. Radi pravne sigurnosti, predviđena je pretpostavka da se, ako ugovorom o finansijskom obezbeđenju nije izričito drukčije utvrđeno, smatra da je finansijski kolateral između propisanih kategorija kvalifikovanih subjekata ugovoren u skladu sa Zakonom.

Odredbe o netiranju po osnovu prevremenog dospeća ili prestanka obaveza (close-out netting) zauzimaju centralno mesto i u drugim finansijskim vanberzanskim ugovorima, pored ugovora o finansijskom kolateralu, koji se zaključuju prema međunarodnim pravilima. Stoga se članom 20. obezbeđuje jasan pravni okvir za primenu ovog instituta i u tim ugovorima, što je do sada nedostajalo. Na ovu vrstu netiranja shodno se primenjuju odredbe o netiranju po osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju, pri čemu su zadržani i drugi uslovi u pogledu kvalifikovanih ugovornih strana (član 4.) i kvalifikovanih sredstava obezbeđenja (čl. 6. do 8), uz propisivanje kvalifikovanih finansijskih ugovora (finansijski derivati, kupovina/prodaja hartija od vrednosti), pri čemu lista ovih ugovora nije zaključena, već je Narodna banka Srbije može dopuniti, prateći tržišnu praksu.

Nadzorna ovlašćenja nad primenom odredaba ovog zakona podeljena su između Narodne banke Srbije, Komisije za hartije od vrednosti i drugih nadležnih organa u skladu s njihovim zakonskim ovlašćenja uređenim posebnim zakonima – što je propisano članom 21.

Kaznenim odredbama, čl. 22. i 23, predviđeni su prekršaji za određena postupanja suprotno odredbama Zakona, pri čemu se imao u vidu obligacioni karakter kolaterala koji se štiti Zakonom radi pravne i finansijske sigurnosti. Propisano je da Narodna banka Srbije izriče mere i novčane kazne subjektima koje kontroliše u skladu s posebnim zakonima (Zakon o bankama, Zakon o osiguranju i dr.), budući da su tim zakonima i propisima za njihovo sprovođenje detaljno uređena pitanja kontrole i preduzimanja mera.

Član 24. sadrži prelaznu odredbu po kojoj će se ugovori o finansijskom kolateralu koji do dana početka primene Zakona nisu izvršeni – izvršiti po propisima koji su bili na snazi do početka primene Zakona, radi preciziranja primene relevantnih odredaba Zakona na važeće ugovore, s tim što nema pravnih smetnji da ugovorne strane aneksiraju postojeće ugovore, kako bi obezbedile veću pravnu zaštitu i sigurnost u poslovanju po Zakonu.

Odredbom člana 25. propisano je da danom početka primene Zakona prestaju da važe odredbe člana 12. Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje kojima se uređuju uslovi za prebijanje međusobnih prava i obaveza banaka u stečajnom postupku, a koji se više ne mogu primenjivati u kontekstu ovog zakona.

Članom 26. predviđeno je stupanje na snagu Zakona osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS", s primenom od 1. januara 2019. godine.

V.         ANALIZA EFEKATA ZAKONA

1. Koje probleme Zakon treba da reši, odnosno koji se ciljevi Zakonom postižu?

Zakonom se uspostavlja savremeni zakonski okvir za efikasno izvršavanje obaveza učesnika na finansijskom tržištu na osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju, u skladu s međunarodnim standardima i najboljom tržišnom praksom. Nepostojanje odgovarajuće regulative u oblasti finansijskog kolaterala navodi se kao jedno od glavnih ograničenja razvoja OTS tržišta i tržišta kolateralizovanih kredita i zajmova. Važeća rešenja iz Zakona o obligacionim odnosima kojima se uređuje zaloga hartija od vrednosti praktično su neprimenljiva na ugovaranje obezbeđenja po osnovu finansijskih ugovora (npr. taj zakon prepoznaje samo materijalizovane hartije od vrednosti i institut finansijske zaloge nije prilagođen savremenim tržišnim kretanjima, uključujući vrste finansijskih instrumenata, način realizacije kolaterala, netiranje i dr.). Međutim, na subjekte koji nisu kvalifikovani u smislu Zakona i dalje se primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima (u toku je reforma civilnog prava i priprema se građanski zakonik), odnosno odredbe Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, koji se inače ne odnosi na hartije od vrednosti. Treba istaći i da primena Zakona nije obavezna, na ugovornim stranama je da odaberu zakon prema kome će urediti svoje odnose. Ograničenja proističu i iz Zakona o stečaju, jer se ovim aktom ne obezbeđuje odgovarajuća zaštita poverilaca koji su primaoci finansijskog obezbeđenja, odnosno ne omogućava se efikasno namirenje potraživanja iz kolaterala u slučaju postojanja stečajnih razloga ili otvaranja/pokretanja stečajnog postupka. Stoga je cilj Zakona da se materija ugovornog finansijskog kolaterala sistemski uredi rešenjima kojima se unapređuju pravna sigurnost i efikasnost u izvršavanju transakcija na finansijskom tržištu, radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema. Istovremeno, napredna zakonska rešenja treba da obezbede pravne pretpostavke za intenzivniji razvoj domaćeg finansijskog tržišta, koje je i dalje nerazvijeno, kao i za šire korišćenje instrumenata za zaštitu od deviznog rizika i drugih vrsta tržišnih rizika putem finansijskih derivata. Naime, najrazvijeniji segment ovog tržišta i dalje je novčano tržište, i to tržište neosiguranih prekonoćnih međubankarskih pozajmica, kao i deo novčanog tržišta na kome Narodna banka Srbije sprovodi svoje monetarne operacije, dok ostali segmenti stagniraju. Pritom treba imati u vidu da Narodna banka Srbije sprovodi operacije na finansijskom tržištu u sklopu monetarne politike isključivo s bankama, i to trenutno jednonedeljne reverzne repo operacije u kojima prodaje sopstvene blagajničke zapise radi povlačenja viškova dinarske likvidnosti iz bankarskog sektora. Po ovom osnovu, Narodna banka Srbije je u 2017. godini prodala blagajničke zapise u iznosu 2.701,6 milijardi dinara. Repo transakcije između ostalih učesnika na finansijskom tržištu sporadične su i malog obima. Tako je u 2017. godini obim međubankarskih repo poslova iznosio 1,9 milijardi dinara po tržišnoj vrednosti hartija, dok su u istom periodu evidentirani repo poslovi između drugih subjekata u iznosu 605,2 miliona dinara i 108,8 miliona evra po tržišnoj vrednosti hartija.

Tržište finansijskih derivata takođe je u povoju i nema šireg korišćenja instrumenata za zaštitu od tržišnih rizika. Radi podsticaja međubankarskog tržišta derivata, Narodna banka Srbije organizuje redovne tromesečne i dvonedeljne aukcije na kojima svop kupuje i prodaje devize bankama. Po ovom osnovu, Narodna banka Srbije je u 2017. godini svop kupila od banka ukupno 546,5 miliona evra, a u istom obimu je realizovala i svop prodaju deviza. Obim prometa na deviznom tržištu derivata između ostalih učesnika je skroman – ukupno 66.187,48 miliona evra u 2107. godini, od čega se veći deo odnosi na devizne svopove između banaka i nerezidenata (64.522,30 miliona evra), a manji deo na devizne forvarde koje obično zaključuju rezidenti s domaćim bankama radi zaštite budućih plaćanja/obaveza od rizika promene deviznog kursa, dok su ostale vrste derivata, kao što su kamatni svopovi i unakrsni valutni svopovi, minorno zastupljene.

Takođe, može se konstatovati da nema široke upotrebe kolaterala u obavljanju kreditnih poslova na domaćem tržištu. Prema stanju na dan 31. decembra 2017. godine, krediti banaka obezbeđeni gotovinskim depozitima iznosili su 38.647 miliona dinara (učešće u ukupnim bruto kreditima 1,9%), a krediti obezbeđeni hartijama od vrednosti – 132.613 miliona dinara (učešće u ukupnim bruto kreditima 6,5%).

Narodna banka Srbije koristi kolateral u odobravanju kredita bankama, u sklopu monetarnih operacija, na bazi zaloge prvoklasnih dinarskih hartija od vrednosti – hartija od vrednosti čiji je izdavalac Republika Srbija, Narodna banka Srbije ili prvoklasna međunarodna finansijska organizacija. Po ovom osnovu, Narodna banka Srbije je u 2017. godini bankama odobrila ukupno 61.128,0 miliona dinara dnevnog kredita i 12.646,5 miliona dinara prekonoćnog kredita. Kad je reč o kreditnim poslovima sa inostranstvom – prema raspoloživim podacima, ni u ovim transakcijama nema šire upotrebe finansijskog kolaterala.

Imajući u vidu navedeno, očekivani efekti donošenja Zakona jesu veće korišćenje sredstva finansijskog obezbeđenja u poslovima na finansijskom tržištu, odnosno razvoj tržišta kolateralizovanih kredita i zajmova, kao i repo tržišta, tržišta finansijskih derivata i drugih standardizovanih OTS kvalifikovanih ugovora. Povećanje likvidnosti tržišta i smanjenje kreditnog rizika koji se obezbeđuju predloženim zakonskim rešenjima stvaraju uslove za sigurnije i bolje poslovanje svih privrednih subjekata.

Ostvarivanje efekata ovog zakona pratiće se kontinuirano na bazi izveštaja o obavljenim transakcijama koje tržišni učesnici dostavljaju nadležnim nadzornim organima, u skladu s podzakonskim aktima, kao što je Odluka Narodne banke Srbije o obavljanju poslova s finansijskim derivatima (dekadno dostavljanje izveštaja), i dr. Jedinstvenu evidenciju o korišćenju finansijskih intrumenta kao sredstava obezbeđenja vodi Centralni registar, s kojim nadležni organi (na osnovu već zaključenog sporazuma) razmenjuju relevantne podatke i prate kretanja na finansijskom tržištu, preduzimajući po potrebi odgovarajuće mere.

2. Da li su razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja zakona?

Imajući u vidu da su predložena rešenja zakonska materija, željene ciljeve nije moguće postići bez donošenja zakona.

3. Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema?

Predmetna pitanja nije moguće urediti na drugi način zato što uslove za kvalifikovane ugovore o finansijskom obezbeđenju i druge finansijske ugovore, odnosno subjekte koji ih zaključuju a koji uživaju posebnu zaštitu treba propisati zakonom, radi finansijske stabilnosti i efikasnosti izvršavanja obaveza na finansijskom tržištu. Pored toga, osnovni uslovi za namirenje potraživanja poverilaca iz kolaterala, naročito kada se ono odvija vansudskim putem, jesu zakonska materija. U tom pogledu, intencija zakonodavca je da obezbedi odgovarajući normativni okvir kojim se jedinstveno i jasno uređuju osnovna pitanja iz ove oblasti, ostavljajući ugovornim stranama slobodu da, u granicama tog okvira, bilateralno urede odnose.

4. Na koga će i kako uticati predložena rešenja?

Predložena rešenja neposredno će uticati na poslovanje učesnika na finansijskom tržištu, i to na propisane kategorije subjekata koji mogu zaključivati ugovore o finansijskom kolateralu, odnosno druge finansijske ugovore, kao što su banke, investiciona društva, društva za osiguranje i druge domaće i strane finansijske institucije. Zakonom su izuzeta druga pravna i fizička lica kao subjekti ugovora o finansijskom kolateralu (što je opcija predviđena Direktivom), jer je ocenjeno da njihov ulazak u predviđene finansijske transakcije zahteva dodatan oprez u fazi nedovoljno razvijenog finansijskog tržišta kao što je naše. Predložena rešenja uticaće i na Narodnu banku Srbije u sprovođenju monetarnih i deviznih operacija, kao i na Republiku Srbiju u poslovima upravljanja javnim dugom, u pogledu obezbeđenja veće pravne sigurnosti u izvršavanju obaveza njihovih ugovornih strana po osnovu finansijskih transakcija koje se uobičajeno zaključuju na OTS tržištu, kao što su repo operacije i poslovi s finansijskim derivatima radi zaštite od rizika, zatim odobravanja kredita Narodne banke Srbije bankama na bazi kolaterala, ali isto tako i kredita banaka pravnim i fizičkim licima na bazi ovih obezbeđenja i dr. Očekuje se i znatno veći ulazak investitora na domaće tržište, budući da se obezbeđuju sigurniji uslovi obavljanja finansijskih transakcija, po međunarodno prihvaćenim standardima.

5. Koje će troškove primena Zakona izazvati kod građana i privrede, posebno malih i srednjih preduzeća?

Za primenu Zakona neće biti dodatnih troškova koji bi padali na teret građana i privrede.

6. Da li su pozitivne posledice donošenja Zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?

Neće biti dodatnih troškova donošenjem Zakona.

7. Da li se Zakonom podržavaju stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija?

Zakonom nije predviđeno stvaranje novih privrednih subjekata, ali njegovim donošenjem stvaraju se pretpostavke za unapređenje poslovanja finansijskih institucija, razvoj tržišta i tržišnu konkurenciju. Stoga se očekuje proširivanje kruga tržišnih učesnika, koji bi nudili raznovrsnije, kvalitetnije i jeftinije finansijske usluge.

8. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o Zakonu?

O Nacrtu zakona o finansijskom obezbeđenju (u daljem tekstu: Nacrt) obavljena je javna rasprava krajem 2016. i početkom 2017. godine, tako da su sve zainteresovane strane imale priliku da se upoznaju s predviđenim zakonskim novinama i da se o njima izjasne. U međuvremenu, rešenja iz Nacrta prezentovana su i na okruglim stolovima strukovog udruženja banka, Privredne komore i dr. Zainteresovane strane, finansijske institucije, podržale su predložena rešenja, budući da su ona bazirana na međunarodno priznatim standardima koje primenjuju i njihovi poslovni parteri na razvijenim tržištima i da treba da doprinesu i unapređenju njihovog poslovanja. Rešenja iz Nacrta prezentovana su i na sednici Odbora za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije u Briselu, a pribavljeno je i mišljenje Evropske komisije na taj tekst, koje je načelno pozitivno, bez značajnijih primedaba. U postupku pripreme, Nacrt je dostavljen na mišljenje i nadležnim ministarstvima i drugim institucijama, kojima je pružena prilika da se o njemu izjasne. Narodna banka Srbije razmotrila je sve pristigle komentare na tekst Nacrta i prihvatila konstruktivne sugestije, čime su predviđena zakonska rešenja unapređena.

9. Koje će se mere tokom primene Zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem Zakona namerava?

Po usvajanju predloženih zakonskih rešenja očekuju se aktivnosti na njihovoj primeni, – u prvoj fazi pripremiće se standardizovani okvirni ugovori za obavljanje pojedinih transakcija na finansijskom tržištu, kao što su OTS derivati (svopovi, forvardi, opcije i dr.), kao i drugi okvirni finansijski ugovori, što je prema uobičajenoj poslovnoj praksi u nadležnosti strukovnih udruženja.

Takođe, pripremiće se potrebni podzakonski akti radi sprovođenja Zakona, uključujući propise Centralnog registra o evidenciji finansijskih instrumenata kao sredstava obezbeđenja u smislu Zakona.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 22.05.2018.

http://www.parlament.gov.rs/akti/zakoni-u-proceduri/zakoni-u-proceduri.1037.html

 

 

Slika: 120

• PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O NARODNOJ BANCI SRBIJE - Tekst propisa

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O NARODNOJ BANCI SRBIJE

Član 1.

U Zakonu o Narodnoj banci Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 72/2003, 55/2004, 85/2005 – dr. zakon, 44/2010, 76/2012, 106/2012, 14/2015 i 40/2015 – odluka US), u članu 4. posle tačke 13) dodaje se tačka 13a), koja glasi:

"13a)    izdaje i oduzima ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova, vrši kontrolu menjačkog i deviznog poslovanja i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se uređuje devizno poslovanje;".

Član 2.

Član 8a briše se.

Član 3.

U članu 12. stav 2. menja se i glasi:

"Izvršni odbor i guverner odgovorni su za ostvarivanje ciljeva Narodne banke Srbije u okviru svojih nadležnosti utvrđenih ovim zakonom.".

Član 4.

Član 13. menja se i glasi:

"Član 13.

Izvršni odbor čine guverner i viceguverneri Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: viceguverneri).".

Član 5.

U članu 14. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:

"2)        način obračuna, naplate i plaćanja kamate na plasmane i druga potraživanja Narodne banke Srbije, kao i na sredstva na koja Narodna banka Srbije plaća kamatu;".

U stavu 3. posle reči: "monetarne politike" dodaju se zapeta i reči: "kao i način utvrđivanja kamatnih stopa Narodne banke Srbije".

Član 6.

U članu 15. stav 1. menja se i glasi:

"Izvršni odbor, u skladu sa zakonom, donosi propise i druge opšte akte u oblasti kontrolne i nadzorne funkcije nad licima koja obavljaju delatnosti iz člana 4. tač. 6) do 10) ovog zakona (u daljem tekstu: finansijske institucije), kao i u oblastima zaštite prava i interesa korisnika usluga iz tačke 11) tog člana i izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za menjačke poslove i kontrole iz tačke 13a) tog člana.".

U st. 2. i 3. reči: "na predlog Uprave za nadzor" – brišu se.

Član 7.

U članu 15a stav 3. briše se.

Član 8.

Posle člana 15a dodaje se član 15b, koji glasi:

"Član 15b

Izvršni odbor daje smernice za jedinstvenu primenu propisa iz nadležnosti Narodne banke Srbije.".

Član 9.

U članu 16. stav 2. menja se i glasi:

"Sednice Izvršnog odbora održavaju se ako je prisutna većina članova Izvršnog odbora.".

Član 10.

U članu 18. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:

"3)        donosi propise, opšte i pojedinačne akte iz nadležnosti Narodne banke Srbije koji zakonom nisu stavljeni u nadležnost Izvršnog odbora i Saveta;".

Član 11.

Član 21a briše se.

Član 12.

Član 21b briše se.

Član 13.

U članu 24. stav 1. reči: "davanju i oduzimanju dozvola iz člana 59. ovog zakona" zamenjuju se rečima: "nadzoru nad finansijskim institucijama i davanju i oduzimanju dozvola iz člana 59. ovog zakona".

Stav 2. briše se.

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 2. i 3.

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 2, reči: "člana 15a ovog zakona" zamenjuju se rečima: "čl. 15. i 15a ovog zakona".

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 3, reči: "Izvršnog odbora, guvernera i Uprave za nadzor" zamenjuju se rečima: "Izvršnog odbora i guvernera".

Član 14.

Član 26. menja se i glasi:

"Član 26.

Guverneru, viceguvernerima i članovima Saveta (u daljem tekstu: funkcioner Narodne banke Srbije) prestaje funkcija istekom mandata, a pre isteka mandata – ako podnesu pismenu ostavku, kao i u slučaju razrešenja s funkcije.

Novi funkcioner Narodne banke Srbije bira se najkasnije do isteka mandata funkcionera kome ističe mandat, a najranije 120 dana pre dana isteka mandata. Mandat novog funkcionera počinje da teče narednog dana od dana prestanka funkcije prethodnog funkcionera.

Ako funkcioneru Narodne banke Srbije funkcija prestane pre isteka mandata, novi funkcioner bira se u roku od 90 dana od dana prestanka funkcije, osim ako je novi funkcioner već izabran u skladu sa stavom 2. ovog člana.".

Član 15.

U članu 28. st. 2. i 3. reči: "guvernera, viceguvernera i direktora Uprave za nadzor" zamenjuju se rečima: "guvernera i viceguvernera".

U stavu 4. reči: "guvernera, viceguvernera, odnosno direktora Uprave za nadzor" zamenjuju se rečima: "guvernera, odnosno viceguvernera".

U stavu 5. reči: "guvernera, viceguvernera i direktora Uprave za nadzor" zamenjuju se rečima: "guvernera i viceguvernera".

Član 16.

U članu 29. stav 1. reči: "a direktor Uprave za nadzor u periodu od godinu dana," – brišu se.

U stavu 2. reči: "Guverner, viceguverneri i direktor Uprave za nadzor" zamenjuju se rečima: "Guverner i viceguverneri".

Član 17.

U članu 41. posle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi:

"Kamatne stope iz stava 2. ovog člana Narodna banka Srbije objavljuje na svojoj internet prezentaciji.".

Član 18.

U članu 63. stav 1. reči: "preko Uprave za nadzor" ‒ brišu se.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

"Poslovi nadzora nad finansijskim institucijama obavljaju se u Narodnoj banci Srbije na način kojim se obezbeđuju operativna samostalnost organizacionih jedinica u kojima se obavljaju ti poslovi i njihova razdvojenost u odnosu na druge funkcije i poslove Narodne banke Srbije i kojim se sprečava sukob interesa.".

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.

Član 19.

U članu 65. stav 1. reči: "preko Uprave za nadzor" ‒ brišu se.

Član 20.

Posle člana 65b dodaje se član 65v, koji glasi:

"Član 65v

Poslovi koji se odnose na restrukturiranje banaka obavljaju se u Narodnoj banci Srbije na način kojim se obezbeđuju njihova operativna samostalnost i organizaciona razdvojenost u odnosu na druge funkcije i poslove Narodne banke Srbije i kojim se sprečava sukob interesa.

Poslovi nadzora nad finansijskim institucijama i poslovi koji se odnose na restrukturiranje banaka obavljaju se u Narodnoj banci Srbije na način kojim se obezbeđuju odvojeno rukovođenje svakim od tih poslova i njihova organizaciona razdvojenost i kojim se sprečava sukob interesa.

Narodna banka Srbije unutrašnjim opštim aktima bliže uređuje saradnju i razmenu podataka između organizacionih jedinica u čijem su delokrugu poslovi iz stava 2. ovog člana, kao i između tih organizacionih jedinica i drugih organizacionih jedinica Narodne banke Srbije.".

Član 21.

U članu 72a stav 2. reči: "odnosno direktor Uprave za nadzor" i zapeta ispred tih reči – brišu se.

Član 22.

U članu 81a stav 3. reči: "Saveta, Izvršnog odbora, guvernera ili direktora Uprave za nadzor" zamenjuju se rečima: "Saveta, Izvršnog odbora ili guvernera".

Član 23.

U članu 86b stav 1. reči: "direktor Uprave za nadzor" i zapeta ispred tih reči – brišu se.

Član 24.

Naslov iznad člana 91. i član 91. menjaju se i glase:

"3. Mere i novčane kazne

Član 91.

"Narodna banka Srbije izriče mere i novčane kazne banci u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka:

1)         ako banka ne postupa u skladu s propisima Narodne banke Srbije iz člana 40. ovog zakona;

2)         ako banka ne sprovodi mere koje je Narodna banka Srbije propisala radi održavanja likvidnosti banaka iz člana 42. ovog zakona;

3)         ako banka ne postupa u skladu s propisima Narodne banke Srbije iz člana 45. ovog zakona;

4)         ako se banka ne pridržava mera koje je Narodna banka Srbije propisala radi održavanja likvidnosti u plaćanjima sa inostranstvom iz člana 46. ovog zakona;

5)         ako banka ne postupa u skladu s propisima Narodne banke Srbije iz člana 58. stav 4. ovog zakona;

6)         ako banka ne postupa u skladu s propisima Narodne banke Srbije iz člana 58a stav 3. ovog zakona;

7)         ako banka ne dostavi odgovarajuće podatke u skladu s propisima iz člana 68. ovog zakona.".

Član 25.

Posle člana 91. dodaje se naslov iznad člana 91a, koji glasi:

"4. Prekršaji".

Član 26.

Uprava za nadzor nad finansijskim institucijama obrazovana u okviru Narodne banke Srbije u skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 72/2003, 55/2004, 85/2005 – dr. zakon, 44/2010 i 76/2012) ‒ prestaje s radom danom stupanja na snagu ovog zakona, a osnovne organizacione jedinice u sastavu ove uprave nastavljaju da obavljaju poslove kao osnovne organizacione jedinice Narodne banke Srbije u skladu s delokrugom utvrđenim na dan stupanja na snagu ovog zakona unutrašnjim opštim aktom Narodne banke Srbije kojim se uređuje njena unutrašnja organizacija.

Član 27.

Guverner, viceguverneri i članovi Saveta guvernera Narodne banke Srbije koji su obavljali funkciju do dana stupanja na snagu ovog zakona nastaviće da obavljaju funkciju do isteka mandata na koji su izabrani.

Direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama koji je obavljao funkciju do dana stupanja na snagu ovog zakona – nastaviće da obavlja funkciju člana Izvršnog odbora Narodne banke Srbije, kao vršilac dužnosti viceguvernera, s pravima i dužnostima viceguvernera utvrđenim zakonom, Statutom Narodne banke Srbije i ovlašćenjem guvernera Narodne banke Srbije, i to do izbora novog viceguvernera u skladu sa ovim zakonom, a najduže 120 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 28.

Narodna banka Srbije uskladiće Statut Narodne banke Srbije i svoje unutrašnje opšte akte u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 29.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a član 1. ovog zakona primenjuje se od 1. januara 2019. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Zakonom o Narodnoj banci Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 72/2003, 55/2004, 85/2005 – dr. zakon, 44/2010, 76/2012, 106/2012, 14/2015 i 40/2015 – odluka US ‒ u daljem tekstu: Zakon) sveobuhvatno su i sistematično uređeni položaj, ciljevi, funkcije, organi i organizacija Narodne banke Srbije, kao i odnos Narodne banke Srbije prema organima i organizacijama Republike Srbije, a učinjen je i ključan iskorak ka približavanju međunarodnim institucijama i uporednopravnoj praksi centralnog bankarstva, što je pozitivno ocenjeno i u pregovaračkom procesu s predstavnicima nadležnih institucija Evropske unije.

Međutim, pojedina rešenja propisana Zakonom koja se odnose na organizaciju kontrolne funkcije Narodne banke Srbije zahtevaju izmene kako bi se, u skladu s dosadašnjim iskustvom, stvorili optimalni uslovi za dalje unapređenje te funkcije unutar Narodne banke Srbije. S tim u vezi, predlaže se da se ukine Uprava za nadzor nad finansijskim institucijama (u daljem tekstu: Uprava za nadzor), koja je obrazovana kao posebna organizaciona celina unutar Narodne banke Srbije (bez svojstva pravnog lica), ali da se poslovi nadzora i dalje obavljaju u Narodnoj banci Srbije u okviru organizacionih jedinica koje su trenutno u sastavu Uprave za nadzor a koje bi nastavile s radom kao osnovne organizacione jedinice Narodne banke Srbije i bile neposredno odgovorne organima Narodne banke Srbije i nadležnom viceguverneru. To su Sektor za kontrolu poslovanja banaka, Sektor za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja, Centar za superviziju informacionih sistema i Sektor za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga. Naime, usled razvoja tehnologije u oblasti pružanja platnih usluga i pojave novih, nebankarskih pružalaca platnih usluga u Republici Srbiji (platnih institucija i institucija elektronskog novca), kao i usled preuzimanja novih nadležnosti od 1. januara 2019. godine (izdavanje i oduzimanje ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova, kontrola menjačkog i deviznog poslovanja), pojavila se potreba za unapređenjem i jačanjem supervizijske funkcije Narodne banke Srbije. U poslednjih nekoliko godina primetno je jačanje supervizijske funkcije centralne banke, odnosno preuzimanje, centralizovanje ili vraćanje ove funkcije tamo gde je ona ranije bila poverena posebnim agencijama (npr. Evropska centralna banka, Banka Engleske ili Centralna banka Mađarske). Imajući u vidu da se poslovi iz nadležnosti Uprave za nadzor obavljaju u organizacionim jedinicama koje su u njenom sastavu, a koje bi nastavile s radom kao osnovne organizacione jedinice Narodne banke Srbije – ne bi bilo potrebe za premeštanjem zaposlenih u tim organizacionim jedinicama, nego bi oni nastavili da obavljaju poslove koje trenutno obavljaju. U pitanju je ukupno 220 zaposlenih, i to 124 u Sektoru za kontrolu poslovanja banaka, 55 u Sektoru za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja, 9 u Centru za superviziju informacionih sistema i 32 u Sektoru za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga.

Pored toga, predlaže se rešenje kojim bi se obezbedio kontinuitet u radu organa i obavljanju funkcija Narodne banke Srbije u slučaju isteka mandata funkcionera Narodne banke Srbije. S tim u vezi, predlaže se da se propiše da se izbor novog funkcionera Narodne banke Srbije mora izvršiti najkasnije do isteka mandata funkcionera kome ističe mandat, kako bi novi funkcioner počeo da obavlja funkciju odmah po prestanku funkcije njegovog prethodnika. Ističemo da je izbor novog funkcionera centralne banke pre isteka mandata njegovog prethodnika radi obezbeđenja kontinuiteta u radu centralne banke uobičajen u uporednoj praksi (npr. Evropska centralna banka, Banka Engleske i Banka Slovenije), a nesporno je da ovo rešenje ima pozitivan uticaj i na stabilnost finansijskog sistema.

Budući da će na osnovu izmena i dopuna Zakona o deviznom poslovanju ("Službeni glasnik RS", br. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014 i 30/2018) Narodna banka Srbije 1. januara 2019. godine preuzeti nadležnosti Poreske uprave za izdavanje i oduzimanje ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i kontrolu menjačkog i deviznog poslovanja – predlaže se i preciziranje odredbe kojom se propisuju funkcije Narodne banke Srbije. S tim u vezi, Narodna banka Srbije će 1. januara 2019. godine preuzeti i deo zaposlenih u Poreskoj upravi koji na dan 31. decembra 2018. godine obavljaju navedene poslove (oko 60 zaposlenih). Pored toga, predlaže se i preciziranje pojedinih odredaba koje se odnose na način objavljivanja kamatnih stopa Narodne banke Srbije i delokrug organa Narodne banke Srbije.

Obrazloženje ovog zakona ne sadrži analizu njegovih efekata imajući u vidu obim predloženih izmena i dopuna, kao i to da eventualno usvajanje predloženih odredaba neće uticati na privredni sistem, a posebno ne na troškove privrede i odnose između tržišnih subjekata. U svakom slučaju, usvajanje predloženih odredaba trebalo bi da dovede do određenog smanjivanja troškova Narodne banke Srbije pošto se stvaraju adekvatni uslovi da njena organizacija bude još efikasnija.

U pripremi ovog zakona razmatrane su mogućnosti da se uočeni problemi reše i bez predlaganja, odnosno donošenja ovog zakona, ali je ipak zaključeno da bi jedino izričite zakonske odredbe mogle otkloniti poteškoće u tumačenju i primeni pojedinih postojećih zakonskih rešenja.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. vrši se dopuna člana 4. Zakona imajući u vidu da će na osnovu izmena i dopuna Zakona o deviznom poslovanju Narodna banka Srbije 1. januara 2019. godine preuzeti nadležnosti Poreske uprave za izdavanje i oduzimanje ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i kontrolu menjačkog i deviznog poslovanja.

Članom 2. briše se član 8a Zakona jer Uprava za nadzor prestaje s radom radi daljeg unapređenja organizacije kontrolne funkcije unutar Narodne banke Srbije.

Članom 3. menja se član 12. stav 2. Zakona tako što se, zbog ukidanja Uprave za nadzor, iz lica odgovornih za ostvarivanje ciljeva Narodne banke Srbije izostavlja direktor Uprave za nadzor.

Članom 4. promenjen je član 13. Zakona, jer će zbog ukidanja Uprave za nadzor Izvršni odbor činiti guverner i viceguverneri.

Članom 5. vrši se usklađivanje u članu 14. Zakona pošto je u stavu 3. tog člana predviđeno da Izvršni odbor utvrđuje referentnu kamatnu stopu i druge kamatne stope koje Narodna banka Srbije primenjuje u sprovođenju monetarne politike. S tim u vezi, predloženo je da se u istom stavu propiše i da Izvršni odbor utvrđuje i način utvrđivanja kamatnih stopa Narodne banke Srbije, imajući u vidu povezanost ove dve odredbe.

Članom 6, kojim se menja član 15. stav 1. Zakona, precizirano je da Izvršni odbor donosi propise u oblasti kontrolne funkcije i zaštite korisnika finansijskih usluga, a to će činiti na predlog guvernera u skladu s članom 18. stav 1. tačka 4) Zakona. Budući da se ukida Uprava za nadzor, vrše se pravnoredakcijske izmene u st. 2. i 3. člana 15. Zakona.

Članom 7. briše se stav 3. u članu 15a Zakona, za kojim više nema potrebe, s obzirom na izmenjeni član 15. stav 2. Zakona, tj. činjenicu da će Izvršni odbor sada u svim situacijama donositi rešenja o oduzimanju dozvole za rad i odgovarajuća rešenja o stečaju i likvidaciji na predlog guvernera, a ne na predlog Uprave za nadzor.

Članom 8. vrši se dopuna u vidu novog člana, kojim je predviđeno da Izvršni odbor daje smernice za jedinstvenu primenu propisa iz nadležnosti Narodne banke Srbije, radi unapređenja pravne izvesnosti u primeni ovih propisa.

Članom 9. menja se član 16. stav 2. Zakona. Naime, minimalni broj članova Izvršnog odbora prema predloženom rešenju je tri, a ne četiri, pa je stoga neophodno propisati i novi kvorum za održavanje sednice.

Članom 10. vrši se pravnoredakcijsko uređivanje člana 18. stav 1. tačka 3) Zakona koje se odnosi na ovlašćenja guvernera za donošenje pravnih akata, imajući u vidu da Uprava za nadzor prestaje s radom.

Članom 11. briše se član 21a Zakona, kojim su bliže uređene nadležnosti Uprave za nadzor.

Članom 12. briše se član 21b Zakona radi pravnoredakcijskog usklađivanja usled ukidanja Uprave za nadzor. Naime, ova pitanja bi sada bila uređena u čl. 63. i 65v Zakona, imajući u vidu da se odnose na organizaciju kontrolne funkcije i funkcije restrukturiranja.

Članom 13. prilagođena je sadržina izveštaja koje Savetu dostavljaju guverner i Izvršni odbor u skladu s članom 24. Zakona. Naime, Izvršni odbor će Savetu kvartalno dostavljati i izveštaj o datim i oduzetim licencama finansijskim institucijama, kao i o usvojenoj regulativi u oblasti kontrolne funkcije, dok će guverner dostavljati izveštaje o nadzoru nad tim institucijama.

Članom 14. vrši se izmena člana 26. Zakona radi pravnoredakcijskog usklađivanja usled brisanja odredaba koje se odnose na Upravu za nadzor. Pored toga, propisuje se da se novi funkcioner Narodne banke Srbije mora izabrati najkasnije do isteka mandata funkcionera kome ističe mandat, ali najranije 120 dana pre dana tog isteka mandata, pri čemu bi mandat novog funkcionera počeo da teče tek po prestanku funkcije njegovog prethodnika. Svrha ove odredbe jeste obezbeđivanje kontinuiteta u radu organa Narodne banke Srbije i obavljanju njenih funkcija.

Članom 15. vrši se pravnoredakcijsko usklađivanje člana 28. Zakona s predloženim rešenjima.

Članom 16. vrši se pravnoredakcijsko usklađivanje člana 29. Zakona s predloženim rešenjima.

Članom 17. predviđena je dopuna člana 41. Zakona tako da je propisano da Narodna banka Srbije i druge kamatne stope, pored referentne kamatne stope, objavljuje na svojoj internet prezentaciji, imajući u vidu da se visina osnovnih kamatnih stopa na novčanom tržištu, odnosno koridor kamatnih stopa, utvrđuje prema visini referentne kamatne stope. S tim u vezi, objavljivanje ovih kamatnih stopa treba da bude vremenski usklađeno, što će biti obezbeđeno na ovaj način.

Članom 18. vrši se pravnoredakcijsko usklađivanje člana 63. stav 1. Zakona s predloženim rešenjima. Pored toga, u tom članu dodaje se stav kojim je predviđena operativna samostalnost organizacionih jedinica u kojima se obavljaju poslovi nadzora nad finansijskim institucijama i njihova razdvojenost u odnosu na druge funkcije i poslove Narodne banke Srbije. Predloženim rešenjem su, pored pravnoredakcijskog usklađivanja usled ukidanja Uprave za nadzor i brisanja člana 21b, i precizirana važeća rešenja.

Članom 19. vrši se pravnoredakcijsko usklađivanje člana 65. stav 1. Zakona s predloženim rešenjima.

Članom 20. dodaje se novi član, kojim su predviđene operativna samostalnost i organizaciona razdvojenost poslova koji se odnose na restrukturiranje banaka u odnosu na druge funkcije i poslove Narodne banke Srbije. Pored toga, uređen je odnos organizacionih jedinica u čijem delokrugu su poslovi nadzora nad finansijskim institucijama i restrukturiranje banaka, te stvoren osnov da se bliže urede saradnja i razmena podataka između tih organizacionih jedinica, kao i između tih organizacionih jedinica i drugih organizacionih jedinica Narodne banke Srbije. Predloženim rešenjem su, pored pravnoredakcijskog usklađivanja usled ukidanja Uprave za nadzor i brisanja člana 21b, i precizirana važeća rešenja.

Članom 21. vrši se pravnoredakcijsko usklađivanje člana 72a stav 2. Zakona s predloženim rešenjima.

Članom 22. vrši se pravnoredakcijsko usklađivanje člana 81a stav 3. Zakona s predloženim rešenjima.

Članom 23. vrši se pravnoredakcijsko usklađivanje člana 86b stav 1. Zakona s predloženim rešenjima.

Članom 24. menja se član 91. Zakona tako da je predviđeno da Narodna banka Srbije izriče mere i novčane kazne banci koja ne postupa u skladu sa odredbama Zakona i propisa koji su doneti na osnovu njega u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka. Na ovaj način se vrši usklađivanje sa zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka pošto je tim zakonom propisano da će Narodna banka Srbije preduzeti mere i/ili izreći novčane kazne ako utvrdi da je banka postupala suprotno, između ostalog, odredbama drugih zakona po kojima je Narodna banka Srbije nadležna za vršenje nadzora nad poslovanjem banaka, kao i propisa Narodne banke Srbije. Time se doprinosi i većoj finansijskoj disciplini banaka u primeni zakonskih odredaba s obzirom na efikasnost nadzora koji Narodna banka Srbije vrši nad bankama.

Članom 25. vrši se pravnoredakcijsko usklađivanje imajući u vidu izmene u članu 91. Zakona. Prekršajne odredbe iz ovog člana više ne obuhvataju banke prema kojima se za propuste koji se tiču dostavljanja podataka u skladu s propisom iz člana 68. Zakona, saobrazno predloženim izmenama člana 91, mogu preduzeti supervizorske mere i izreći novčane kazne u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka.

Članom 26. predviđeno je da Uprava za nadzor prestaje s radom na dan stupanja na snagu ovog zakona, a osnovne organizacione jedinice koje su u sastavu Uprave za nadzor nastavljaju s radom kao osnovne organizacione jedinice Narodne banke Srbije. To su Sektor za kontrolu poslovanja banaka, Sektor za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja, Centar za superviziju informacionih sistema i Sektor za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga.

Članom 27. utvrđen je kontinuitet mandata guvernera, viceguvernera i članova Saveta guvernera Narodne banke Srbije koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona obavljali te funkcije. Pored toga, predviđeno je da će direktor Uprave za nadzor koji je obavljao tu funkciju do dana stupanja na snagu ovog zakona nastaviti da obavlja funkciju člana Izvršnog odbora Narodne banke Srbije, kao vršilac dužnosti viceguvernera, s pravima i dužnostima viceguvernera, kako bi se obezbedilo nesmetano obavljanje funkcija i rad organa Narodne banke Srbije do izbora novog viceguvernera.

Članom 28. utvrđena je obaveza Narodne banke Srbije da, s obzirom na obim predloženih izmena i dopuna, uskladi Statut Narodne banke Srbije i druge unutrašnje opšte akte u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 29. predviđen je dan stupanja na snagu ovog zakona.

VI. RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAŽE DA ZAKON STUPI NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA

Predlaže se da zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS" kako bi se blagovremeno obezbedio kontinuitet u radu organa Narodne banke Srbije i obavljanju njenih funkcija.

VII. PREGLED ODREDABA ZAKONA O NARODNOJ BANCI SRBIJE KOJE SE MENJAJU I DOPUNJUJU

Član 4.

Narodna banka Srbije obavlja sledeće funkcije:

1) utvrđuje i sprovodi monetarnu i deviznu politiku;

2) upravlja deviznim rezervama;

3) utvrđuje i sprovodi, u okviru svoje nadležnosti, aktivnosti i mere radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema;

4) izdaje novčanice i kovani novac i upravlja tokovima gotovine;

5) uređuje, kontroliše i unapređuje nesmetano funkcionisanje platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom, u skladu sa zakonom;

6) izdaje i oduzima bankama dozvole za rad, vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke;

7) izdaje i oduzima dozvole za obavljanje delatnosti osiguranja, vrši kontrolu ove delatnosti, odnosno nadzor nad njenim obavljanjem, izdaje i oduzima ovlašćenja za obavljanje pojedinih poslova iz delatnosti osiguranja i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje;

8) izdaje i oduzima dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, vrši nadzor nad obavljanjem ovih poslova i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijski lizing;

9) izdaje i oduzima društvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima dozvole za rad i dozvole za upravljanje tim fondovima, vrši nadzor nad ovom delatnošću i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se uređuju dobrovoljni penzijski fondovi;

10) izdaje i oduzima platnim institucijama dozvole za pružanje platnih usluga, a institucijama elektronskog novca dozvole za izdavanje elektronskog novca, vrši nadzor nad pružanjem platnih usluga i izdavanjem elektronskog novca, a obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge;

11) obavlja poslove zaštite prava i interesa korisnika usluga koje pružaju banke, društva za osiguranje, davaoci finansijskog lizinga, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, pružaoci platnih usluga i izdavaoci elektronskog novca u skladu sa zakonom;

12) utvrđuje ispunjenost uslova za pokretanje postupaka restrukturiranja banaka, odnosno članova bankarske grupe i sprovodi ove postupke, odlučuje o instrumentima i merama koje će se preduzeti u restrukturiranju i obavlja druge poslove u vezi s restrukturiranjem banaka, u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke;

13) izdaje i oduzima operatorima platnog sistema dozvole za rad ovog sistema, vrši nadzor nad njihovim poslovanjem i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge;

13A) IZDAJE I ODUZIMA OVLAŠĆENjA ZA OBAVLjANjE MENjAČKIH POSLOVA, VRŠI KONTROLU MENjAČKOG I DEVIZNOG POSLOVANjA I OBAVLjA DRUGE POSLOVE, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE DEVIZNO POSLOVANjE;

14) obavlja zakonom, odnosno ugovorom utvrđene poslove za Republiku Srbiju ne ugrožavajući pritom samostalnost i nezavisnost iz člana 2. ovog zakona;

15) obavlja druge poslove iz svoje nadležnosti, u skladu sa zakonom.

Član 8a

U okviru Narodne banke Srbije, u skladu sa ovim zakonom i Statutom, za obavljanje funkcija iz člana 4. tač. 6) do 11) ovog zakona obrazuje se Uprava za nadzor nad finansijskim institucijama (u daljem tekstu: Uprava za nadzor).

Finansijskim institucijama u smislu ovog zakona smatraju se lica koja obavljaju delatnosti iz člana 4. tač. 6) do 11) ovog zakona.

Položaj, organizacija i način rada Uprave za nadzor bliže se uređuju Statutom.

Član 12.

Organi Narodne banke Srbije su:

1)         Izvršni odbor Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: Izvršni odbor);

2)         guverner Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: guverner);

3)         Savet guvernera Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: Savet).

Izvršni odbor, guverner i direktor Uprave za nadzor odgovorni su za ostvarivanje ciljeva Narodne banke Srbije u okviru svojih nadležnosti utvrđenih ovim zakonom.

IZVRŠNI ODBOR I GUVERNER ODGOVORNI SU ZA OSTVARIVANjE CILjEVA NARODNE BANKE SRBIJE U OKVIRU SVOJIH NADLEŽNOSTI UTVRĐENIH OVIM ZAKONOM.

Član 13.

Izvršni odbor čine guverner, direktor Uprave za nadzor i viceguverneri Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: viceguverneri).

IZVRŠNI ODBOR ČINE GUVERNER I VICEGUVERNERI NARODNE BANKE SRBIJE (U DALjEM TEKSTU: VICEGUVERNERI).

Član 14.

Izvršni odbor utvrđuje monetarnu i deviznu politiku, kao i aktivnosti radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema, a posebno utvrđuje:

1) program monetarne politike Narodne banke Srbije;

2) način utvrđivanja kamatnih stopa Narodne banke Srbije i način obračuna, naplate i plaćanja kamate na plasmane i druga potraživanja Narodne banke Srbije, kao i na sredstva na koja Narodna banka Srbije plaća kamatu;

2) NAČIN OBRAČUNA, NAPLATE I PLAĆANjA KAMATE NA PLASMANE I DRUGA POTRAŽIVANjA NARODNE BANKE SRBIJE, KAO I NA SREDSTVA NA KOJA NARODNA BANKA SRBIJE PLAĆA KAMATU;

3) uslove i način izdavanja hartija od vrednosti Narodne banke Srbije;

4) uslove pod kojima i način na koji Narodna banka Srbije sprovodi operacije na otvorenom tržištu i obavlja diskontne poslove;

5) politiku odobravanja kratkoročnih kredita;

6) politiku kursa dinara;

7) osnovice za obračunavanje obavezne rezerve i stope obavezne rezerve, kao i način, uslove i rokove izdvajanja i korišćenja sredstava obavezne rezerve banaka;

8) politiku upravljanja deviznim rezervama, kao i smernice za upravljanje tim rezervama;

9) druge instrumente i mere monetarne i devizne politike;

10) mere za održavanje likvidnosti banaka;

11) mere i aktivnosti, u okviru nadležnosti Narodne banke Srbije, radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema.

Propisi Narodne banke Srbije iz stava 1. ovog člana objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Izvršni odbor utvrđuje referentnu kamatnu stopu i druge kamatne stope koje Narodna banka Srbije primenjuje u sprovođenju monetarne politike, KAO I NAČIN UTVRĐIVANjA KAMATNIH STOPA NARODNE BANKE SRBIJE.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 22.05.2018.