Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

VISOKI SAVET SUDSTVA: Srbiji nedostaje 225 sudija, a najveći manjak je na nivou osnovnih sudova – čak 111. Najviše sudija, njih 11, nedostaje Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Popunjavanje upražnjenih sudijskih mesta doprinelo bi boljoj organizaciji sudova, unapređenju vođenja sudskih postupaka, odnosno kraćem vremenu njihovog trajanja i efikasnijem rešavanju predmeta


Sudovima u Srbiji trenutno nedostaje 225 sudija, a najveći "manjak" delilaca pravde je na nivou osnovnih sudova – čak 111, pokazuju podaci Visokog saveta sudstva (VSS). Najviše sudija, njih 11, nedostaje Prvom osnovnom sudu u Beogradu.

Broj "nedostajućih" sudija utvrđen je nakon pojedinačne analize rada svakog suda i broja sudija u njemu. Na osnovu dostavljenih podataka, izborni članovi najvišeg sudskog tela su, na osnovu priliva predmeta, utvrdili kom sudu nedostaje i koliko sudija.

Upoređujući ove i podatke od sredine 2014. godine, stanje u srpskim sudovima, kada je reč o broju upražnjenih sudijskih mesta, nije se mnogo promenilo. I tada je u sudovima širom Srbije nedostajalo oko dve stotine sudija, a najveći "deficit" delilaca pravde i tada je bio u osnovnim sudovima. Doduše, nešto manji nego danas – oko 160.

Nedostatak sudija, priznaju u VSS, odražava se na rad sudova.

Popunjavanje upražnjenih sudijskih mesta doprinelo bi boljoj organizaciji sudova, unapređenju vođenja sudskih postupaka, odnosno kraćem vremenu njihovog trajanja i efikasnijem rešavanju predmeta – kažu u VSS.

Razlog nepopunjavanja upražnjenih sudijskih mesta, može da se nasluti, leži u mnogobrojnim zakonskim procedurama i pravilnicima koji moraju da se poštuju prilikom odabira kandidata za sudije. To potvrđuju i u najvišem sudskom telu.

Izbor za sudiju predstavlja dug i kompleksan postupak koji je regulisan Zakonom o sudijama ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 58/2009 - odluka US, 104/2009, 101/2010, 8/2012 - odluka US, 121/2012, 124/2012 - odluka US, 101/2013, 111/2014 - odluka US, 117/2014, 40/2015, 63/2015 - odluka US, 106/2015 i 63/2016 - odluka US), Pravilnikom o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za sudiju koji se prvi put bira ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016). Pored toga, izbor reguliše i Pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudije na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili viši sud i o kriterijumima za predlaganje kandidata za predsednika suda ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016). Broj sudija u sudovima se konstantno menja, te sam postupak izbora nije moguće izvršiti jednim oglašavanjem. Stoga, VSS periodično oglašava izbor za sudije određenih sudova i sprovodi navedeni postupak, istovremeno sprovodeći i ostale aktivnosti koje su u nadležnosti saveta – navode u VSS.

Iako najveći broj sudija nedostaje u osnovnim sudovima, VSS je poslednjim oglasom za izbor 62 sudije, koji je raspisao 4. aprila 2017. godine, predvideo popunjavanje upražnjenih mesta u apelacionim, višim, privrednim i privrednom apelacionom sudu. A izbor sudija za osnovne sudove je utoliko značajniji ukoliko se ima u vidu da je upravo u njima najveći broj krivičnih predmeta.

Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, podseća da prema funkcionalnoj analizi reforme pravosuđa koju je 2013. godina uradila Svetska banka, a koju prema njenim saznanjima, vlast primenjuje iako za to nije doneta formalna odluka – u Srbiji nema manjka sudija. U pomenutoj analizi i na osnovu nje datim preporukama, napominje Boljević, navodi se da bi trebalo izvršiti preraspodelu sudija i sudskog osoblja iz onih sudova u kojima ima manje predmeta u one u kojim je njihov broj veći.

To bi značilo da se neki ljudi iz, recimo Negotina, prebacuju u Beograd, odnosno veće gradove u kojima je nedostatak delilaca pravde, hroničan. Kada govorim o ljudima, mislim na sudije, sudsko osoblje, a posebno na pripravnike i pomoćnike. Premeštaj ne može da se izvrši tek tako. Jer, ako prebacite sudiju iz jednog mesta u drugo, morate da mu platite naknadu za odvojeni život, stan, putne troškove. U tom smislu, pozdravljam konstataciju VSS da postoji manjak sudija i pozivam da se taj problem što pre reši – kaže predsednica Društva sudija Srbije.

Oglas za popunjavanje upražnjenih sudijskih mesta u osnovnim sudovima, prema njenom mišljenju, još nije raspisan jer bi izbor sudija koji se prvi put biraju na funkciju, trebalo sprovesti na nov način. Prema izmenama Zakona o sudijama, navodi Boljević, sudijski pomoćnici sa položenim pravosudnim ispitom, koji su "ušli" u pravosuđe u vreme kada nije postojala Pravosudna akademija, treba da polažu poseban ispit u vidu testa. Sudije se, na ovaj način, biraju prvi put od septembra 2016. godine.

Očigledno je da još nije završen, da tako kažem, period tranzicije u smislu da ljudi koji su do juče mogli da konkurišu i budu izabrani za sudije, sada moraju da prođu i test. Mislim da je to neka vrsta prepreke zbog čega još nije raspisan konkurs za izbor sudija u osnovnim sudovima – kaže Boljević.

Dragana Boljević, kao jedan od problema u sudstvu uočava i rad na određeno vreme. Pravosuđe, smatra ona, sve više funkcioniše na principu volonterskog rada.

Sve češće, svršeni pravnici, pa i oni sa položenim pravosudnim ispitom rade kao sudijski pripravnici i pomoćnici, a da za to uopšte ne dobijaju novčanu naknadu. Oni su za sistem nevidljivi, a stvara se slika da se rezultati rada sudova postižu sa ovako malim brojem ljudi. To je nešto što mora da se ispravi – kaže ona.

U VSS navode da će se buduće sudije birati iz redova sudijskih pomoćnika.

Po Poslovniku o radu Visokog saveta sudstva ("Sl. glasnik RS", br. 29/2013, 4/2016, 91/2016 i 24/2017), prijavu na oglas za izbor sudija mogu da pošalju zainteresovani kandidati iz redova sudija, sudijskih pomoćnika, ostali kandidati i kandidati koji su završili početnu obuku u Pravosudnoj akademiji – kažu u VSS.

Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 27.04.2017.
Naslov: Redakcija