Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI: Uvode se kvote na upravljačke i rukovodeće organe svih resora. Nacrt zakona ne pravi razliku između privatnih i državnih preduzeća. Ovaj zakon trebalo bi da obezbedi punu primenu prava tokom trudnoće i porodiljskog odsustva, ali i veće zapošljavanje


Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije insistira da se Zakon o rodnoj ravnopravnosti, kada ga Vlada Republike Srbije predloži, nađe u redovnoj skupštinskoj proceduri i da se sprovede sveobuhvatna javna rasprava. Podsetimo, u pripremi Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti učestvovala su sva ministarstva, nezavisne institucije, nevladine organizacije. Jedna od verzija Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti povučena je iz procedure 2016. godine. Na sadašnju verziju primedbe ima Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja.

Posle dve i po godine rada na izradi Nacrta zakona, ponovo se pravi bilans o zastupljenosti žena na položaju. Srbija ima ženu na čelu Narodne banke Srbije, ženu na čelu Narodne skupštine, pet žena u Vladi Republike Srbije i šesta je u Evropi po procentu žena koje su uključene u parlament.

"Sigurno je da je manje zastupljeni pol, kada govorimo o upravljačkim, nadzornim organima, i rukovodećim organima – upravo ženski pol. U tom smislu ovaj zakon će pomoći da se u praksi stvore realniji uslovi za jednako uključivanje muškaraca i žena. Praktično dira sve muškarce i sve žene", objašnjava potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović.

Ovim zakonom uvode se kvote na upravljačke i rukovodeće organe svih resora. Nacrt zakona ne pravi razliku između privatnih i državnih preduzeća.

"Novi zakon o rodnoj ravnopravnosti obuhvatiće sve sfere društvenog, ekonomskog i političkog života. Predviđa učešće 40 odsto žena u političkom i javnom životu. Ovaj zakon trebalo bi da obezbedi punu primenu prava tokom trudnoće i porodiljskog odsustva, ali veće zapošljavanje", rekla je Mihailoviće.

Kada je u pitanju primena zakona, Mihajlovićeva navodi primer školskih odbora u srednjim školama.

"Kako se ti školski odbori menjaju, a to nije sada slučaj, pol koji je manje zastupljen mora da bude zastupljen 40 odsto u odboru", navodi ministarka.

Marija Janjušević iz skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava, ističe da je pre svega važno da se osnaži položaj žena.

"I ja kao žena pozdravljam svaki zakon koji će da pomogne ne da se uskladimo sa zakonodavstvom EU, već da roditelji, pre svega majke, usklade svoje obaveze za materinstvom", rekla je Janjušević.

Kancelarija za ljudska i manjinska prava dala je pozitivno mišljenje o Nacrtu zakona, kao i još 24 institucije. Autonomni ženski centar od premijerke Ane Brnabić zatražio je da spreči odlaganje usvajanja Zakona.

Najduže se čekalo na mišljenje Ministarstva rada, a potom su zatražili doradu Nacrta zakona.

U jednom se ipak slažu i Ministarstvo za rad i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost da Zakon prođe javnu raspravu i redovnu skupštinsku proceduru, baš kao i predsednica Narodne skupštine, koja ukazuje da je neophodno da se o Nacrtu zakona sprovede širok društveni konsenzus, kako bi taj važan zakon bio u potpunosti primenjiv i sprovodiv.

Izvor: Vebsajt RTS, Sanja Živković, 29.08.2017.
Naslov: Redakcija