Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI: POSLODAVCI SU DUżNI DA U ROKU OD 6 MESECI OD DANA STUPANJA NA SNAGU ZAKONA UNESU U PRAVILNIKE O RADU ODREDBE O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI. POSLODAVCI KOJI U RADNOM ODNOSU IMAJU VIšE OD 250 LICA DUżNI SU DA NAJKASNIJE DO 31. JANUARA SVAKE GODINE USVOJE PLAN MERA ZA OTKLANJANJE ILI UBLAżAVANJE NERAVNOMERNE ZAPOSLENOSTI PRIPADNIKA RODOVA ZA TEKUćU GODINU


NACRTZAKONA O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet

Član 1.

1. Ovim zakonom uređuje se rodna ravnopravnost, obaveze državnih organa, institucija, službi i organizacija, mere za sprečavanje i otklanjanje diskriminacije na osnovu roda i rodne pripadnosti, postupak pravne zaštite lica izloženog diskriminaciji na osnovu roda i rodne pripadnosti, nadzor nad primenom ovog zakona, kao i kazne za kršenje odredbi propisanih ovim zakonom.

2. Odredbe ovog zakona ne smeju se tumačiti niti primenjivati na način koji bi doveo do ukidanja ili ograničenja nekog postojećeg prava utvrđenog drugim propisom ili na način da ograniči ili umanji dostignuti nivo ljudskih prava u domenu rodne ravnopravnosti koji proističe iz opštih pravila međunarodnog prava.

3. Državni organi, institucije, službe i organizacije dužni su da se staraju o uključivanju rodne perspektive u javne politike na svim nivoima i da vrše nadzor nad njihovom primenom.   

Pojmovi

Član 2.

1. Pojedini pojmovi navedeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

            a) "rod" označava društveno određene uloge, ponašanja, aktivnosti i atribute koje dato društvo smatra prikladnim za žene i muškarce;

            b) "rodna pripadnost" predstavlja individualniosećaj pripadnosti jednom od rodova;

            v) "rodna ravnopravnost" podrazumeva ravnopravno učešće svih lica bez obzira na rodnu pripadnost u svim oblastima društvenog i privatnog života, kao i njihov ravnopravan položaj, jednake mogućnosti za ostvarivanje svojih prava i jednaku korist od ostvarenih rezultata u skladu sa Ustavom Republike Srbije (dalje u tekstu: Ustav), opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima;

            g) "rodna perspektiva" podrazumeva vođenje javnih politika ravnopravnog učešća pripadnika svih rodova u svim fazama planiranja, pripreme, donošenja i sprovođenja odluka koje utiču na njihov položaj;

            d) "rodno osetljiv jezik" jeste jezik rodne ravnopravnosti;

            đ) pod "diskriminacijom na osnovu roda i rodne pripadnosti" smatra se razlikovanje, nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) sa ciljem ili posledicom da licu ili grupi lica, a na osnovu roda ili rodne pripadnosti, oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti; za diskriminaciju se smatra i nepovoljnije postupanje nego što se postupa, ili bi se moglo postupati, prema drugom licu, isključivo ili uglavnom što je tražilo ili namerava da pokrene postupak za zaštitu od diskriminacije, ponudilo ili namerava da ponudi dokaze o diskriminatornom postupanju, dalo iskaz pred nadležnim telom o slučaju diskriminacije ili upozorilo javnost na slučaj diskriminacije;

            e) "neposredna diskriminacija" svako je postupanje prema nekom licu uslovljeno rodnim ili nekim drugim ličnim svojstvom kojim se to lice stavlja ili bi se moglo staviti u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica u istoj situaciji;      

ž) "posredna diskriminacija" postoji ako prividno neutralna odredba, kriterijum ili postupak može na određeni način staviti u nepovoljniji položaj neko lice u odnosu na druga lica, osim ako je ta odredba, kriterijum, odnosno postupak objektivno opravdan legitimnim ciljem i ako su sredstva za postizanje tog cilja primerena i nužna;

z) "pol" se odnosi na biološke karakteristike lica;

            i) "uznemiravanje" jeste svaki neželjeni verbalni, neverbalni ili fizičkiakt učinjen sa namerom ili koji ima za posledicu povredu dostojanstva i izazivanje straha ili stvaranja neprijateljskog, ponižavajućeg i degradirajućeg okruženja zasnovanog na rodu;

            j) "seksualno uznemiravanje" jeste neželjeni verbalni, neverbalni ili fizički akt seksualne prirode, učinjen s namerom ili posledicom povrede ličnog dostojanstva i stvaranja zastrašujućeg, neprijateljskog, degradirajućeg ili uvredljivog okruženja zasnovanog na rodu;

            k) "seksualno ucenjivanje" jeste svako ponašanje odgovornog lica koje, u nameri traženja usluga seksualne prirode, uceni drugog da će u slučaju odbijanja pružanja traženih usluga protiv njega ili njemu bliskog lica izneti nešto što može škoditi njegovoj časti i ugledu;

            l) "rodno zasnovano nasilje nad ženama" označava nasilje, koje je usmereno protiv žene zato što je žena, odnosno ono koje nesrazmerno pogađa žene;

            lj) "nasilje nad ženama" označava kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije nad ženama i predstavlja sva dela rodno zasnovanog nasilja koja dovode do ili mogu da dovedu do: fizičke, seksualne, psihičke, odnosno finansijske povrede ili patnje za žene, obuhvatajući i pretnje takvim delima, prinudu ili proizvoljno lišavanje slobode, bilo u javnosti bilo u privatnom životu;

            m) "nasilje u porodici" označava svako delo fizičkog, seksualnog, psihičkog, odnosno ekonomskog nasilja do kojeg dolazi u okviru porodice ili domaćinstva, odnosno između bivših ili sadašnjih supružnika ili partnera, nezavisno od toga da li učinilac deli ili je delio isto boravište sa žrtvom;

            n) "članovima porodice" smatraju se:

            - supružnici ili bivši supružnici,

            - deca, roditelji i ostali krvni srodnici, te lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo,

            - lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu,

            - vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri,

            - lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu;

            m) "žena" uključuje i devojčice i devojke ispod 18 godina života;

            nj) "lice" i "svako" označavaju onog ko boravi na teritoriji Republike Srbije ili teritoriji pod njenom jurisdikcijom, bez obzira da li je državljanin Republike Srbije, neke druge države ili je bez državljanstva, kao i pravno lice koje je registrovano, odnosno obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije;

            o) "poslodavac" pravno je ili fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje jedno ili više lica;

            p) "pružalac usluga" svako je fizičko, odnosno pravno lice koje drugim fizičkim ili pravnim licima pruža određene usluge iz svoje nadležnosti određene zakonom, odnosno osnivačkim aktom;

            r) "državni organ, institucija, služba i organizacija" jeste organ uprave Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i javno preduzeće, ustanova, javna agencija i druga organizacija i fizičko lice kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja, a takođe i pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave;

            s)"rodno budžetiranje" predstavlja uvođenje principa rodne ravnopravnosti u budžetski proces; podrazumeva rodnu analizu budžeta i uključivanje rodne perspektive u sve budžetske procese i restruktuiranje prihoda i rashoda sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti;

            t) "merama" se smatraju posebne ili specifične pogodnosti kojima se licima određenog roda omogućava ravnopravno učešće u javnom životu, otklanjaju postojeće neravnopravnosti ili im se obezbeđuju prava koja su im ranije bila uskraćena, uključujući ravnopravno učešće pripadnika svih rodova u postupku pripreme, usvajanja i praćenja primene planskih dokumenata i budžeta, kao i uključivanja rodne perspektive u planske dokumente i budžet;

2. Svi pojmovi koji se koriste u ovom zakonu u muškom gramatičkom rodu obuhvataju iste pojmove u ženskom gramatičkom rodu.

Zabrana diskriminacije na osnovu roda i rodne pripadnosti

Član 3.

1. Svako mora poštovati rodnu ravnopravnost, odnosno zabranu neposredne ili posredne diskriminacije na osnovu roda i rodne pripadnosti u svim oblastima javnog i privatnog života u skladu sa Ustavom i zakonima, kao i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim sporazumima.

2. Pod diskriminacijom na osnovu roda i rodne pripadnosti smatra se:

a) uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanjepogodnosti u odnosu na rod;

b) diskriminatorsko postupanje zbog izjašnjavanja o rodnoj pripadnosti;

v) fizičko idrugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje,ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na rodnu pripadnost i svaki nepovoljniji tretman koji neko ima zbog odbijanja ili trpljenja takvog ponašanja, uključujući davanje uputstva za diskriminaciju na osnovu roda;

g) javno zagovaranje,podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugimdruštvenim obrascima ponašanja, koji su zasnovani na ideji podređenosti ilinadređenosti rodova, odnosno stereotipnih uloga pripadnika rodova;

d) uskraćivanje prava na rad kod poslodavca i pružaoca usluga, kao i prava na obavljanje samostalne delatnosti na osnovu rodne pripadnosti;

đ) uznemiravanje i seksualno uznemiravanje;

e) nepovoljnije postupanje u vezi sa trudnoćom i materinstvom, odnosno roditeljstvom;

ž) rodno zasnovano nasilje, odnosno nasilje nad ženama i nasilje u porodici (u daljem tekstu: nasilje).

II. MERE PROTIV DISKRIMINACIJE NA OSNOVU RODA

Opšta odredba

Član 4.

1. Ne smatra se diskriminacijom donošenje mera radi otklanjanja i sprečavanja neravnopravnog položaja pripadnika rodova i ostvarivanja jednakih mogućnosti u svim oblastima društvenog i privatnog života.

2. Državni organi, institucije, službe i organizacije dužni su da kontinuirano, u okvirima svojih nadležnosti, prate, planiraju, donose, sprovode i javno objavljuju rezultatepolitika i meraza sprečavanje i otklanjanje neposedne ili posredne diskriminacije na osnovu roda i rodne pripadnosti, a sa ciljem postizanja stvarne rodne ravnopravnosti, odnosno ostvarivanja prava svih lica pod jednakim uslovima bez obzira na njihovu rodnu pripadnost.

3. Mere navedene u ovom članuprimenjuju se dok se ne postigne njima propisan cilj.

Rodno budžetiranje

Član 5.

1. Državni organi, institucije, službe i organizacije dužni su da pripremaju, usvajaju i primenjuju svoje godišnje i druge budžete u skladu sa rodnim budžetiranjem najkasnije dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

2. Odredbe ovog člana usklađuju se sa zakonodavstvom u oblasti budžetskog sistema najkasnije 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

1. Zapošljavanje i radni odnosi

Mere u oblasti zapošljavanja

Član 6.

Ne smatraju se diskriminacijom ili povredom principa jednakih mogućnosti:

a) mere za povećanje zaposlenosti i mogućnosti zapošljavanja i samozapošljavanja pripadnika manje zaposlenog roda;

b) mere za povećanje učešća pripadnika manje zaposlenog roda u stručnom osposobljavanju i obezbeđivanju jednakih mogućnosti za napredovanje;

v) mere za sprečavanje ili kompenzaciju za nepogodnosti u profesionalnoj sferi pripadnika manje zaposlenog roda;

g) druge mere, utvrđene u skladu sa zakonom.        

Dužnosti poslodavca i pružaoca usluga

Član 7.

1. Poslodavci i pružaoci usluga dužni su da:

a) najkasnije šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona donesu ili unesu u pravilnike o radu odredbe o rodnoj ravnopravnosti i mere za uspostavljanje rodne ravnopravnosti u pogledu:

            - uslova za zapošljavanje ili obavljanje zanimanja, uključujući kriterijume i uslove za izbor kandidata za radna mesta u bilo kojoj oblasti delovanja i u okviru profesionalne hijerarhije,

            - uslova rada,

            - napredovanja na poslu, odnosno profesionalnom ili stručnom usavršavanju,

            - članstva i delovanja u sindikatima i organizacijama poslodavaca i pružalaca usluga,

            - usklađivanja privatnog i profesionalnog života;

b) vode evidenciju o rodnoj strukturi zaposlenih i pruže je na uvid inspekciji radana način i u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti;

v) prilikom javnog oglašavanja poslova, uslova za njihovo obavljanje i odlučivanje o izboru lica koja traže zaposlenje radi zasnivanja radnog odnosa ili drugog vida radnog angažovanja, uključujući usmeno ispitivanje,ne ističu rodni kriterijum i ne zahtevaju obaveštenja o porodičnom životu ili porodičnim planovima kandidata;

g) propišu oblike i instrumente delotvorne zaštite od uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja na radnom mestu;

d) profesionalnu obuku ili usavršavanje organizuju u skladu sa rodnom strukturom zaposlenih, a vreme i mesto održavanja obuke prilagode nesmetanom obavljanju porodičnih obaveza (uključujući čuvanje dece za vreme dok se održava obuka, kao i "učenje na daljinu");

            đ) uzmu u obzir trudnoću i materinstvo, odnosno roditeljstvo pri utvrđivanju rasporeda radnog vremena (smenskog, noćnog rada i sličnog).

2. Podaci i informacije o rodnoj strukturi zaposlenih obrađuju se i evidentiraju kao statistički. Podatke o rodnoj strukturi prikuplja, obrađuje, koristi i dostavlja trećim licima lice koje je za to ovlašćeno.

Plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomernezaposlenostipripadnika rodovai izveštaj o sprovođenju

Član 8.

1. Poslodavac i pružalac usluge koji u radnom odnosu imaju više od 250licadužni su da u vezi sa svojim zaposlenima najkasnije do 31. januara svake godine:

a) usvoje plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zaposlenosti pripadnika rodova za tekuću godinu;

b) sačine izveštaj o sprovođenju plana mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zaposlenosti pripadnika rodova za prethodnu godinu.

2. Plan mera i izveštaj iz prethodnog stava ovog člana poslodavac i pružalac usluge koji u radnom odnosu imaju više od 250 lica dužni su da dostave ministarstvu nadležnom za poslove rodne ravnopravnosti najkasnije do 31. marta naredne godine u odnosu na godinu obuhvaćenu planom mera i izveštajem.

3. Sadržaj i način dostavljanja plana mera i izveštaja iz ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove rodne ravnopravnosti.

Podsticanje zapošljavanja

Član 9.

1. Državni organi, institucije, službe i organizacije, a naročito nadležne za poslove zapošljavanja dužne su da:

a) obezbede pripadnicima svih rodovajednake mogućnosti za zapošljavanje, jednaku dostupnost poslovima i rodnu ravnopravnost u postupku zapošljavanja sa ciljem afirmacije jednakih mogućnosti na tržištu rada, karijernog vođenja, profesionalnog informisanja, savetovanja i izrade individualnog plana zapošljavanja, dodatnog obrazovanja i obuke, drugih aktivnosti usmerenih na podsticanje zapošljavanja i samozapošljavanja pripadnika manje zaposlenog roda uzimajući u obzir procenu neplaćenog rada u domaćinstvu (vođenje domaćinstva, staranje i briga o deci, o starijim i bolesnim članovima porodice, rad na poljoprivrednom imanju);

b)svake druge godine od dana stupanja na snagu ovog zakona usvoje mere za podsticanje zapošljavanja i samozapošljavanja pripadnika manje zaposlenog roda i samohranih roditelja sa decom predškolskog i školskog uzrasta,koji su bez zaposlenja duže od dve godine,kao i roditelja dece sa invaliditetom.

2. Sredstva za mere navedene u prethodnom stavu ovog člana obezbeđuju se iz budžeta, donacija i drugih izvora, u skladu sa zakonom.

Prestanak radnog odnosa i radnog angažovanja

Član 10.

1. Otkaz ugovora o radu na osnovu rodne pripadnosti, trudnoće, materinstva, odnosno roditeljstva, kao i zbog pokrenutog postupka od strane zaposlenog zbog diskriminacije, uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja predstavlja akt diskriminacije.

2. Rodna pripadnost, trudnoća, materinstvo, odnosno roditeljstvo nisu osnov za proglašenje zaposlenog za višak zaposlenih u skladu sa propisima kojima se uređuju radni odnosi.

Uznemiravanje i seksualno uznemiravanje

Član 11.

Uznemiravanje, seksualno uznemiravanje i seksualno ucenjivanje na radu ili u vezi sa radom koje čini zaposleni prema drugom zaposlenom smatra se povredom radne obaveze koja predstavlja osnov za otkaz ugovora o radu, odnosno za izricanje mere prestanka radnog odnosa. O okolnostima koje ukazuju da je izložen uznemiravanju, seksualnom uznemiravanju ili seksualnom ucenjivanju zaposleni na bezbedan način obaveštava poslodavca ili pružaoca usluga i traži efikasnu zaštitu. Poslodavac ili pružalac usluge dužni su da u najkraćem mogućem roku postupe u skladu sa zakonom.

Zaštita na radu u vezi sa materinstvom, odnosno roditeljstvom

Član 12.

1. Zaposlena žena koja je trudnica ili porodilja (doilja), uživa zaštitu na radnom mestu u skladu sa zakonom, kojim se uređuje materinstvo, odnosno roditeljstvo.

2. Trudnoća, materinstvo, odnosno roditeljstvo nisu razlozi za premeštaj na drugo radno mesto ili kod drugog poslodavca.

3. Zabranjena je preraspodela radnog vremena porodiljama i trudnicama, a samohranim roditeljima samo uz izričit pristanak.

4. Odsustvovanje s posla zbog trudnoće, materinstva, odnosno roditeljstva:

            a) ne utiče na mogućnost stručnog usavršavanja, napredovanja i izbora u više zvanje;

            b) nije smetnja da se zaposleni po isteku tog odsustva vrati na svoje radno mesto ili istovetno mesto pod uslovima koji za njega nisu manje povoljni;

            v) smatra se za period proveden na radnom mestu u smislu ocenjivanja za napredovanje na poslu.

5. Zaposleni iz ovog člana imaju pravo da uživaju sva poboljšanja radnih uslova na koja bi imali pravo za vreme svog odsustva.

Jednaka zarada za isti rad ili rad jednake vrednosti

Član 13.

1. Nepoštovanje principa jednake zarade za isti rad ili rad jednake vrednosti za sve zaposlene bez obzira na rodnu pripadnost smatra se diskriminacijom.

2. Nije dozvoljeno korišćenje rodnog kriterijuma kod klasifikacije i sistematizacije radnih mesta kod poslodavca ili pružaoca usluga.

3. Sindikati su dužni da u svoje kolektivne ugovore i druge akte unesu odredbu kojom se garantuje zaštita od diskriminacije na osnovu roda i rodne pripadnosti. U slučaju povrede načela rodne ravnopravnosti dužni su da preduzmu sudske postupke za zaštitu od diskriminacije u skladu sa zakonom.

2. Socijalna i zdravstvena zaštita

Jednake mogućnosti i mere socijalne i zdravstvene zaštite

Član 14.

1. Rod, rodna pripadnost, bračni i porodični status, trudnoća, materinstvo, odnosno roditeljstvo nisu smetnja za ostvarivanje i uživanje prava iz oblasti socijalne i zdravstvene zaštite.

2. U skladu sa zakonima kojima se uređuje socijalna i zdravstvena zaštita, državni organi, institucije, službe i organizacije, a naročito nadležne za zdravstvenu i socijalnu zaštitu dužni su da obezbede poštovanje rodne ravnopravnosti u svim oblastima socijalne i zdravstvene zaštite, uključujući primenu mera za praćenje, podršku i unapređenje reproduktivnog zdravlja žena, lica sa invaliditetom, lica koja su pretrpela nasilje.

3. Za sprovođenje ovih mera, kao i mera poboljšanja materijalnog položaja samohranih i nezaposlenih roditelja, izdvajanje budžetskih sredstava utvrđuje se na nivou Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.

Ravnopravan pristup robi i uslugama iosiguravajućim i povezanim finansijskim uslugama

Član 15.

1. Nije dozvoljeno ograničavanje pristupa i pružanju usluga, kao i dostupnosti robe i njenoj nabavci na osnovu roda kako u javnoj, tako i u privatnoj sferi.

2. Svako, bez obzira na rodnu pripadnost, ravnopravan je prilikom izračunavanja premija i davanja u svrhu osiguravajućih i povezanih finansijskih usluga koji se uređuju zakonom u oblasti osiguranja. Ukoliko se osim sistema obaveznog osiguranja uspostavi sistem strukovnog osiguranja, nije dozvoljena neposredna i posredna diskriminacija na osnovu roda s obzirom na obuhvat sistema, uslove pristupa sistemu, obaveze uplaćivanja doprinosa i obračuna doprinosa, uključujući dopunska davanja.

3. Odredbe ovog člana usklađuju se sa zakonodavstvom u oblasti osiguranja, kao i penzijskog i invalidskog osiguranja najkasnije dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Socijalni partneri

Član 16.

1. Dužnost je socijalnih partnera da pri kolektivnom pregovaranju i u kolektivnim ugovorima na svim nivoima postupaju u skladu sa odredbama ovog zakona.

2. Sindikati i udruženja poslodavaca dužni su da prilikom obrazovanja odbora za pregovore u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi obezbede učešće pripadnika svih rodova proporcionalno njihovom učešću u članstvu u sindikatima i udruženjima poslodavaca.

Radno vreme ustanova

Član 17.

Ustanove socijalne i zdravstvene zaštite, kao i servisa za građanstvo (ustanove predškolskog i školskog obrazovanja, bez obzira na vlasništvo, pošte, poštanske štedionice, gradske i opštinske uprave) moraju svojrad i raspored radnog vremena prilagoditi potrebama korisnika organizovanjem rada u smenama najkasnije tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

3. Obrazovanje, nauka, kultura, informisanje i sport

Sprečavanje diskriminacije na osnovu roda u obrazovanju i nauci

Član 18.

1. Svako ima pravo na vaspitanje iobrazovanje, bavljenje naukom i pristup naučnim rezultatima bez obzira na rodnu pripadnost.

2. Vaspitanje i obrazovanje o rodnoj ravnopravnosti sastavni su deo predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja, kao i trajnog učenja. Državni organi, institucije, službe i organizacije, a naročito nadležne za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj dužni su da:

            a) obezbede vaspitanje iobrazovanje, bavljenje naukom i pristup naučnim rezultatima na svim nivoima obrazovanja kod svih obrazovnih profila na rodno ravnopravnoj osnovi;

            b) poštuju rodnu ravnopravnost u postupku donošenja nastavnih planova i programa, odnosno studijskih programa, prilikom utvrđivanja standarda udžbenika, nastavnih metoda i normativa školskih prostora i opreme i uključe sadržaje vezane za rodnu ravnopravnost sa ciljem negovanja nenasilne kulture i razvijanja nediskriminatorne prakse kako bi se prevazišli rodni stereotipi i predrasude;

            v) usvajaju mere koje obuhvataju:

            - integrisanje rodne ravnopravnosti, uključujući pitanje nasilja i prepoznavanja i prijavljivanja tog nasilja u nastavne planove i programe u okviru:

            i. redovnih nastavnih predmetai

            ii. obuke u obrazovnim ustanova, centrima ili organizacijama na kojima se obrazuje nastavni kadar,

            - korišćenje rodno osetljivog jezika u udžbenicima u nastavnom procesu i u svedočanstvima, diplomama, kvalifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama,

            - procenjivanje udžbenika i priručnika iz perspektive njihovih direktnih i posrednih rodnih sadržaja,

            - kontinuirano stručno usavršavanje nastavnog kadra i uključivanje sadržaja o rodnoj ravnopravnosti, osetljivosti na rodni sadržaj nastavnog materijala, ljudskim i manjinskim pravima i pravima deteta, diskriminaciji, položaju i zaštiti žena sa invaliditetom, nasilju,

            - trajno osposobljavanje i stučno usavršavanje zaposlenih u državnim organima, institucijama, službama i organizacijama u vezi sa rodnom ravnopravnošću,

            - rodno ravnomerno podsticanje (stipendiranje) na svim nivoima obrazovanja i kod svihobrazovnih profila,

            - podsticaj pripadnicima manje prisutnog roda prilikom konkursa za prijem na studije, programe stipendiranja, programe doživotnog obrazovanja i u korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija,

            - uključivanje u sistem vaspitanja i obrazovanja polaznika ili grupa polaznika koji zbog svoje rodne, nacionalne i etničke pripadnosti, jezičke različitosti, bračnog stanja, tradicije i društveno-ekonomskih uslova rano napuštaju školu.

Zabrana diskriminacije u odnosu na rodnu pripadnost u oblasti kulture

Član 19.

Svako, bez obzira na rodnu pripadnost, ima pravo na:

            a) slobodu kulturnog i umetničkog stvaralaštva;

            b) jednake mogućnosti u ispoljavanju i razvijanju talenata u umetničkom i kulturnom stvaralaštvu;

            v) ravnomerni pristup kulturnim dobrima i kulturnim sadržajima;

            g) obrazovanje i školovanje u umetničkim školama;

            d) učešće na konkursima za projekte u oblasti kulture i umetnosti, kao i učešće na konkursima za nagrade koje se dodeljuju u oblasti kulture i umetnosti.

Rodna ravnopravnost i javno informisanje

Član 20.

1. Nije dopušteno ograničavanje pristupa sredstvima javnog informisanja i prijemu i korišćenju javnih informacija na osnovu roda.

2. Informacije putem sredstava javnog informisanja, uključujući oglašavanje ne smeju sadržavati niti podsticati diskriminaciju na osnovu roda. Zabranjeno je prikazivanje, izražavanje mržnje i omalovažavanje svih lica na osnovu rodne pripadnosti, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti rodova, odnosno stereotipnih uloga rodova.

3. Sredstva javnog informisanja dužna su da usvajaju i koriste jezik prilagođen rodnoj ravnopravnosti, rodno senzitivno i izbalansirano izveštavaju, bez senzacionalizma i iznošenja detalja iz porodičnog života, davanja preteranog prostora učiniocu diskriminacije na osnovu roda, kao i da razvijaju svest o rodnoj ravnopravnosti kako bi se umanjali društveni i kulturni obrasci, običaji i prakse zasnovane na stereotipima, predrasudama i diskriminaciji i smanjio broj slučajeva nasilja.

4. Svako, bez obzira na rodnu pripadnost, ima pravo na pristup podacima koje su u posedu državnih organa, institucija, službi i organizacija, u skladu sa zakonom.

Jemčenje rodne ravnopravnosti u sportu

Član 21.

1. Svako ima pravo da se bavi sportom bez obzira na rodnu pripadnost.

2. Državni organi, institucije, službe i organizacije, a naročito zadužene za poslove obrazovanja i sporta dužne su da u okviru obrazovnih ustanova, organizacija i centara:

            a) obezbede jednake mogućnosti za aktivno bavljenje sportom u skladu sa rodnom ravnopravnošću;

            b) preduzmu mere u skladu sa zakonom za pripadnike određenog roda u okviru aktivnog bavljenja sportom ukoliko je učešće pripadnika tog roda u bavljenju sportskim aktivnostima procentualno niži od njihovog procentualnog učešća u ukupnom broju stanovnika Republike Srbije.      

Rodna ravnopravnost u upravljačkim, rukovodećim i nadzornim telima zaobrazovanje,nauku, kulturu, informisanje i sport

Član 22.

1. U upravljačkim, rukovodećim i nadzornim telima javnih i drugih obrazovnih, naučnih, kulturnih, informativnih i sportskih subjekata osnovanih u skladu sa zakonom, procentualna prisutnost pripadnika jednog roda mora odgovarati njegovom procentualnom učešću u ukupnom broju stanovnika Republike Srbije. Ukoliko to nije slučaj, dužni su da primene mere kojima se ostvaruje navedeni procentualni odnos, uključujući sprovođenje izbora i imenovanja, tamo gde je moguće, za članstvo u telima u skladu sa zakonom i njihovim unutrašnjim aktima najkasnije godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

2. Izveštaj o sprovedenim merama, kao i o njihovim rodno raščlanjenim brojčanim podacima na osnovu ovog zakona javni i drugi obrazovni, naučni, kulturni, informativni i sportski subjekti dužni su da dostave ministarstvu nadležnom za poslove rodne ravnopravnosti i Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost iz člana 40. ovog zakona (u daljem tekstu: Koordinaciono telo) najkasnije 13 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Izveštaji sa rodno raščlanjenim brojčanim podacima o članstvu u telima podnose se i nakon svakog sledećeg redovnog ili vanrednog izbornog ciklusa najkasnije mesec dana od dana njihovog valjanog okončanja.

3. Na zahtev Koordinacionog tela, obrazovni, naučni, kulturni, informativni i sportski subjekti obavezni su da u svakom trenutku dostave brojčane podatke o rodnoj strukturi članova svojih upravnih, rukovodećih i nadzornih tela.

4. Politički i javni život

Zabrana diskriminacije na osnovu roda u ostvarivanju izbornih prava i u okviru političkog delovanja

Član 23.

1. Zajemčena su izborna prava svih lica, bez obzira na rodnu pripadnost ili drugo lično svojstvo, u toku sprovođenja celokupnog izbornog postupka u skladu sa Ustavom i zakonom.       

2. Svako, bez obzira na rodnu pripadnost ili drugo lično svojstvo, ima pravo na jednake mogućnosti učešća u odlučivanju i upravljanju javnim poslovima i pravo da pod jednakim uslovima stupa u javne službe i na javne funkcije.         

3. Rodna ravnopravnost obezbeđuje se prilikom kandidovanja za predsednika Republike, poslanike i odbornike, na način i u skladu sa propisima kojima se uređuju izbori, kao i za sve funkcije i imenovanja u državne organe.         

4. Prilikom izbora ili imenovanja delegacija koje predstavljaju Republiku Srbiju u međunarodnim odnosima i međunarodnim telima obezbeđuje se procentualno učešće pripadnika svih rodova u skladu sa njihovim procentualnim učešćem u ukupnom broju stanovnika Republike Srbije.     

5. Državni organi, institucije, službe i organizacije vode rodno raščlanjenu evidenciju svojih zaposlenih i dužni su je dostaviti svojim koordinatorima za rodnu ravnopravnost iz člana 42. ovog zakona (u daljem tekstu: koordinatori).Procentualna prisutnost pripadnika jednog roda u telima državnih organa, institucija, službi i organizacija, a posebno izvršne i sudske vlasti, kao i u okviru javnih službi, finansijskih i drugih institucija, mora odgovarati njihovom procentualnom učešću u ukupnom broju stanovnika Republike Srbije. Ukoliko to nije slučaj, državni organi, institucije, službe i organizacije preduzimaju mere kojima uspostavljaju navedeni procentualni odnos u svojim telima, uz uvažavanje specifičnosti koje proizilaze iz prirode posla, službe ili delatnosti, mesta i uslova rada i drugih objektivnih razloga utvrđenih u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi. Koordinaciono telo u saradnji sa koordinatorima prati primenu ovih mera i o tome najmanje jednom godišnje izveštava Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Planovi za primenu mera rodne ravnopravnosti u državnim organima, institucijama, službama i organizacijama

Član 24.

Državni organi, institucije, službe i organizacije na republičkom nivou i nivou autononomne pokrajine koji imaju više od 20 zaposlenih svake godine, a najkasnije do 31. januara podnose izveštaj o svom delovanju na polju osnaživanja rodne ravnopravnosti. Sastavni deo izveštaja o sprovedenim merama za unapređivanje i uspostavljanje rodne ravnopravnosti predstavlja akcioni plan za sprovođenje mera koji proizilazi iz izveštaja. Izveštaj i akcioni plan dostavljaju se ministarstvu nadležnom za poslove rodne ravnopravnosti i Koordinacionom telu u skladu sa članom 42. stav 3 tačka b) ovog zakona. Sadržaj izveštaja i akcionog plana uređuju se u saglasnosti sa članom 8. stav 3. ovog zakona.

Članstvo i upravljanje u političkim strankama, sindikalnim organizacijama i udruženjimana rodno ravnopravnoj osnovi

Član 25.

1. Politička stranka, sindikalna organizacija i udruženje vode rodno raščlanjenu evidenciju svojih članova.U upravljačkim, rukovodećim i nadzornim telima političke stranke, sindikalne organizacije i udruženja osnovanih u skladu sa zakonom, procentualno učešće pripadnika rodova mora odgovarati njihovom procentualnom učešću u članstvu političke stranke, sindikalne organizacije i udruženja. Ukoliko to nije slučaj, političke stranke, sindikalne organizacije i udruženja dužna su da primene mere kojima se postiže navedeni procentualni odnos, uključujući sprovođenje izbora, imenovanja, tamo gde je moguće, ili drugog predviđenog postupka za članstvo u telima u skladu sa zakonom i njihovim unutrašnjim aktima najkasnije godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

2. Izveštaj o sprovedenim merama, kao i rodno raščlanjene brojčane podatke o članstvu u upravljačkim, rukovodećim i nadzornim telima, politička stranka, sindikalna organizacija i udruženje dužni su da dostave ministarstvu nadležnom za poslove rodne ravnopravnosti i Koordinacionom telu najkasnije 13 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Izveštaji sa rodno raščlanjenim brojčanim podacima o članstvu u telima podnose se i nakon svakog redovnog ili vanrednog izbornog ciklusa najkasnije mesec dana od dana njihovog valjanog okončanja.

3. Na zahtev ministarstva nadležnog za poslove rodne ravnopravnosti i Koordinacionog tela, političke stranke, sindikalne organizacije i udruženja obavezna su da u svakom trenutku dostave brojčane podatke o rodnoj strukturi svog članstva ičlanova svojih upravnih, rukovodećih i nadzornih tela.

Statistička evidencija

Član 26.

statistički podaci koje državni organi, institucije, službe i organizacije prikupljaju, evidentiraju i obrađuju moraju biti iskazani po rodu. Republički zavod za statistiku, u saradnji sa Koordinacionim telom bliže reguliše način prikupljanja i obrade statističkih podataka najkasnije devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Udruženja za rodnu ravnopravnost i ljudska prava

Član 27.

1. Nije dozvoljeno sprečavanje i ograničavanje delovanja udruženja, čiji su ciljevi vezani za unapređivanje rodne ravnopravnosti i ljudskih prava, da prate ostvarivanje rodne ravnopravnosti, javno ukazuju na diskriminaciju na osnovu roda, sastavljaju i objavljuju izveštaje o svojim nalazima i dostavljaju ih nadležnim domaćim i međunarodnim telima.

2. Državni organi, institucije, službe i i organizacije, a naročito Koordinaciono telo dužni su da sa udruženjima iz prethodnog stava ovog člana:

            a) sarađuju prilikom sastavljanja izveštaja o stanju rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji i u postupku predlaganja i usvajanja mera za stvaranje uslova za postizanje stvarne rodne ravnopravnosti;

            b) deluju u okviru praćenja primene zakona, propisa i stategijskih dokumenata, kao i mera iz oblasti rodne ravnopravnosti i ljudskih prava;

            v) sprovode druge aktivnosti vezane za promociju rodne ravnopravnosti i suočavanja sa rodnim stereotipima i predrasudama.

III. PORODIČNI ODNOSI

Porodični život

Član 28.

1. Svako je ravnopravan bez obzira na porodični i bračni status.

2. Bračna i vanbračna zajednica izjednačene su u pogledu svih prava i obaveza koje proističu iz tih zajednica (roditeljstvo, izdržavanje, imovinski i nasledni odnosi). Uslovi za osnivanje preduzeća između bračnih drugova ili između životnih partnera nisu restriktivniji od uslova za osnivanje preduzeća između drugih fizičkih lica.

3. Diskriminacijom se ne smatraju mere kojima se podstiče rađanje i unapređuje reproduktivno zdravlje žena.

IV. RODNO ZASNOVANO NASILJE, ODNOSNO NASILJE NAD ŽENAMA I NASILJE U PORODICI

1. Opšta zaštita

Pravo zaštite od rodno zasnovanog nasilja, odnosno nasilja nad ženama i nasilja u porodici

Član 29.

1. Svako ima pravo na život bez nasilja i zaštitu od nasilja.

2. Invaliditet roditelja, siromaštvo ili činjenica da je roditelj preživeo nasilje ne smatraju se opravdanim razlozima za lišenje roditeljskog prava, već su osnov za pružanje dodatne socijalne podrške tom roditelju radi poboljšanja uslova za ostvarivanje roditeljskih prava.

3. Diskriminacijom se ne smatraju mere namenjene:

            a) licima koja su pretrpela nasilje i kojima se obezbeđuje socijalna, zdravstvena, pravna i druga pomoć i naknada, u skladu sa zakonom, otklanjaju i ublažavaju posledice nasilja, bez obzira da li su zbrinuti u specijalističke ustanove ili nisu;

            b) učiniocima nasilja u cilju sprečavanja daljeg nasilja.

4. O slučajevima nasilja i ličnim podacima onih koji su pretrpeli ovakav oblik nasilja, kao i o učiniocima nasilja vodi se detaljna evidencija na osnovu zakona koji se donosi najkasnije šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Prijava nasilja

Član 30.

1. Zaposleni, odnosno angažovani u državnim organima, institucijama, službama i organizacijama, a naročito nadležnim za poslove zdravlja, socijalne zaštite, unutrašnje poslove i pravosuđedužni su da zabeleže sumnju na svako nasilje i prijave ga bez odlaganja nadležnim subjektima.

2. Ministarstva nadležna za poslove zdravlja, pravde,socijalne zaštite i unutrašnje poslove dužna su da:

a) najkasnije šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona propišu interne procedure za prijavljivanje nasilja po dobijanju saglasnosti žrtve, kao i bez saglasnosti žrtve u slučaju nastanka teške telesne povrede ili sumnje na moguću težu povredu ili smrtnu posledicu;

b) najkasnije devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona započnu obuku svog osoblja u vezi sa postupanjem u slučajevima nasilja, a sagalsno članu 37. ovog zakona.

3. Koordinaciono telo koordinira primenu mera iz ovog člana.

Prevencija nasilja

Član 31.

Uz dužno poštovanje i potpunu posvećenost,državni organi, institucije, službe i organizacije, a naročito Koordinaciono telo organizuju, sprovode i finansiraju mere namenjene podizanju svesti javnosti o potrebi sprečavanja nasilja, uključujući ohrabrivanje svakog da prijavi slučajeve nasilja nadležnim državnim subjektima.

2. Specijalizovane usluge

Obaveza informisanja javnosti

Član 32.

1. Državni organi, institucije, službe i organizacije dužni su da licima koja su pretrpela nasilje obezbede pristup besplatnim specijalizovanim uslugama, koje omogućavaju njihov oporavak od ovakvih oblika nasilja. Pružanje besplatnih specijalizovanih usluga licima koja su pretrpela nasilje ne zavisi od njihove odluke da ostanu anonimni ili od njihove spremnosti da svedoče ili pokrenu postupak zaštite, u skladu sa zakonom.

2. Državni organi, institucije, službe i organizacije pripremaju i sprovode odgovarajuće (blagovremeno i dugoročno) informisanje javnosti o dostupnim specijalizovanim uslugama za lica koja su pretrpela nasilje.

3. Za sprovođenje specijalizovanih usluga iz ovog zakona namenjenih onima koji su pretrpeli nasilje, odnosno rada SOS telefona, sigurnih kuća ili prihvatilišta za žene i decu, specijalizovanih psiholoških savetovališta, podrške licima koja su pretrpeli seksualno nasilje i programa za učinioce nasilja - izdvajanje budžetskih sredstava utvrđuje se na nivou Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.

SOS telefoni

Član 33.

Ministarstvo nadležnoza poslove socijalne zaštite dužno je da preduzme neophodne zakonodavne ili druge mere najkasnije šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona za uspostavljanje i finansiranje non-stop (24 sata na dan, sedam dana u nedelji) besplatne specijalizovane SOS telefonske linije koja pokriva celu teritoriju Republike Srbije radi davanja stručnih i efikasnih saveta pozivaocima u poverljivoj formi i čuvajući njihovu anonimnost u vezi nasilja obuhvaćenog ovim zakonom, a vodeći računa o posebno osetljivim kategorijama shodno njihovom invaliditetu, seksualnoj orijentaciji, jezičkoj različitosti, ruralnom životu.     

Sigurne kuće ili prihvatilišta za žene i decu i specijalizovana psihološka savetovališta za lica koja su pretrpela nasilje

Član 34.

1. Ukoliko se sigurne kuće ili prihvatilišta za bezbedan smeštaj i pristup licima koja su pretrpela nasilje osnivaju na osnovu zakona kojim se uređuje socijalna zaštita, sigurne kuće ili prihvatilištva:

            a) ne smeju biti locirani u istom prostoru za smeštaj i tretman lica zahvaćenih trgovinom ljudima, niti u okviru prihvatilišta za lica koja se nalaze u socijalnoj potrebi;

            b) moraju biti lako dostupni (24 sata na dan, sedam dana u nedelji);

            v) moraju imati uslove za smeštaj i tretman dece primerene njihovom uzrastu i uz poštovanje najboljeg interesa deteta;

            g) moraju biti prilagođeni posebno osetljivim kategorijama shodno njihovom invaliditetu, seksualnoj orijentaciji, jezičkoj različitosti, ruralnom životu.

2. Državni organi, institucije, službe i organizacije dužni su da prilikom organizovanja i obezbeđenja finansiranja sigurnih kuća ili prihvatilišta za žene i decu na osnovu zakona kojim se uređuje socijalna zaštita vode računa o ravnomernoj geografskoj rasprostranjenosti ovih usluga.

3. Ukoliko se u okviru centara za socijalni rad organizuju programi specijalizovanih psiholoških savetovališta namenjenih licima koja su pretrpela nasilje na osnovu zakona o socijalnoj zaštiti, ovi programi moraju biti primereni uzrastu dece i uz poštovanje najboljeg interesa deteta, kao i prilagođeni posebno osetljivim kategorijama shodno njihovom invaliditetu, seksualnoj orijentaciji, jezičkoj različitosti, ruralnom životu.                 

Podrška za lica koja su pretrpela seksualno nasilje

Član 35.

1. Ukoliko državni organi, institucije, službe i organizacije nadležne za poslove zdravlja organizuju i obezbeđuju finansiranje podrške za lica koja su pretrpela seksualno nasilje, odnosno silovanje na osnovu zakona kojim se uređuje zdravstvena zaštita, ove usluge moraju:

            a) uključivati specijalistički lekarski i laboratorijski pregled;

            b) obuhvatiti podršku u slučaju traume i savetovalište (24 sata na dan, sedam dana u nedelji) vodeći računa o posebno osetljivim kategorijama shodno njihovom invaliditetu, seksualnoj orijentaciji, jezičkoj različitosti, ruralnom životu.

2. Državni organi, institucije, službe i organizacije dužni su da prilikom organizovanja i obezbeđenja finansiranja podrške za lica koja su pretrpela seksualno nasilje, odnosno silovanje na osnovu zakona kojim se uređuje zdravstvena zaštita vode računa o ravnomernoj geografskoj rasprostranjenosti ovih usluga.

Programi za učinioce nasilja

Član 36.

1. Ukoliko državni organi, institucije, službe i organizacije nadležne za poslove socijalne zaštite organizuju program za učinioce nasilja na osnovu zakona kojim se uređuje socijalna zaštita, ciljevi ovog programa moraju biti:

            a) da učinioci nasilja usvoje nenasilno ponašanje u međuljudskim odnosima, au pogledu sprečavanja daljeg nasilja i promene obrazaca nasilnog ponašanja;

            b) obezbeđenje sprečavanja ponavljanja krivičnog dela, naročito u okviru rada sa seksualnim prestupnicima.

2. Državni organi, institucije, službe i organizacije dužni su da prilikom organizovanja i obezbeđenja finansiranja programa za učinioce nasilja na osnovu zakona kojim se uređuje socijalna zaštita vode računa o ravnomernoj geografskoj rasprostranjenosti ovih programa.

Usluge zaposlenih

Član 37.

Profesionalna i druga lica koja postupaju u zaštiti onih koji su pretrpeli nasilje ne mogu istovremeno pružati uslugu specijalizovanog programa rada sa učiniocima nasilja iz prethodnog člana ovog zakona, niti se specijalizovane usluge iz prethodnog člana i čl. 34.-35. Ovog zakona mogu organizovati u istom prostoru.

V. SUDSKA ZAŠTITA

Sudska nadležnost i postupak

Član 38.

           

1. Svako može podneti tužbu zbog diskriminacije na osnovu roda ili nekog drugog ličnog svojstva u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije. Tužbu, uz saglasnost diskriminisanog lica, može podneti zaštitnik građana, poverenik za zaštitu ravnopravnosti, sindikat i udruženja iz člana 27. ovog zakona ili se mogu pridružiti tužiocu u svojstvu umešača, uz njegov pristanak.

2. Lice koje je pretrpelo diskriminaciju na osnovu rodne pripadnosti oslobođeno je od plaćanja prethodnih troškova sudskog postupka. Besplatna pravna pomoć za lica koja su pretrpela nasilje uređuje se u skladu sa zakonom.

Evidencija i dokumentacija o zaštiti

Član 39.

1. Sud je dužan da sve pravnosnažne odluke donete u parnicama za ostvarivanje građanskopravne zaštite zbog diskriminacije na osnovu roda dostavi i ministarstvu nadležnom za poslove rodne ravnopravnosti.

2. Ministarstvo nadležano za poslove rodne ravnopravnosti dužno je da vodi evidenciju o svim pravnosnažnim odlukama donetim u parnicama za ostvarivanje građanskopravne zaštite zbog diskriminacije na osnovu roda.

3. Način vođenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadležan za poslove rodne ravnopravnosti.

VI. MEHANIZMI ZA RODNU RAVNOPRAVNOST

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost

Član 40.

1. Vlada odlukom, najkasnije 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona:

            a) obrazuje Koordinaciono telo sa zadacima da razmatra sva pitanja i koordinira rad državnih organa u vezi sa rodnom ravnopravnošću u cilju unapređenja rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji i obavlja poslove zvaničnog tela za koordinaciju, sprovođenje, praćenje i procenu politika i mera za sprečavanje i borbu protiv nasilja u skladu sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici iz 2011. godine;

            b) imenuje predsednika koji je i potpredsednik Vlade, zamenika i članove Koordinacionog tela iz redova članova Vlade i drugih organa Vlade.

2. Vlada rešenjem razrešava i imenuje nove članove Koordinacionog tela.

3. Predsednik Koordinacionog tela dužan je da sazove inicijalnu sednicu Koordinacionog tela najkasnije 15 dana od dana donošenja odluke iz stava 1. ovog člana.       

4. Koordinaciono telo:

            a) podnosi izveštaj o svom radu Vladi svakih 90 dana;

            b) donosi poslovnik o radu na predlog svog predsednika koji se usvaja na inicijalnoj sednici.

           

5. Stručnu i administrativno-tehničku podršku radu Koordinacionog tela pruža Stručna služba Koordinacionog tela iz narednog člana ovog zakona.

Stručna služba Koordinacionog tela

Član 41.

1. Vlada uredbom obrazuje Stručnu službu Koordinacionog tela (u daljem tekstu: Stručna služba) za obavljanje stručnih, administrativnih, informativnih i tehničkih poslova za potrebe Koordinacionog tela najkasnije 45 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

2. Vlada rešenjem postavlja na pet godina direktora Stručne službe najkasnije 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona koji donosi Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi u roku od 30 dana od dana kada je postavljen za direktora. Vlada može, na predlog direktora Stručne službe, rešenjem postaviti njegovog/e zamenika/e i pomoćnika/e.

3. Za potrebe Koordinacionog tela, Stručna služba obavlja poslove:

a) analize stanja na osnovu prikupljenih podataka sa ciljem predlaganja mera u oblasti unapređenja rodne ravnopravnosti;

b) pripreme, izrade i praćenja sprovođenja nacionalnih programa i strategija u vezi sa unapređenjem rodne ravnopravnosti;

v) iniciranja propisa iz oblasti rodne ravnopravnosti;

g) praćenja mera za podršku licima koja su pretrpela nasilje i diskriminaciju na osnovu roda;

d) saradnje sa državnim organima, institucijama, službama i organizacijama u vezi sa rodnom ravnopravnošću i integrisanja principa rodne ravnopravnosti u sve oblasti njihovog delovanja;

đ) praćenja primene potvrđenih međunarodnih sporazuma i sprovođenja preporuka i zaključaka Komiteta Ujedinjenih nacija o eliminaciji diskriminacije žena i drugih relevantnih međunarodnih organizacija;

e) upoznavanja šire javnosti sa pitanjima rodne ravnopravnosti i otklanjanja rodnih stereotipa i predsrasuda.

4. U svojim aktivnostima, Stručna služba sarađuje sa udruženjima iz člana 27. ovog zakona, drugim udruženjima, sredstvima javnog informisanja i međunarodnim organizacijama.

Koordinatori za rodnu ravnopravnost

Član 42.

1. Iz redova već zaposlenih, državni organ, institucija, služba i organizacija na republičkom nivou i nivou autonomne pokrajine koji ima više od 20, a manje od 250 zaposlenih:

a) određuje koordinatore u skladu sa svojim aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta i o tome izveštava Koordinaciono telo najkasnije tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona;

b) izveštava o promenama koordinatora koje nastupe nakon proteka vremena iz prethodne tačke ovog stava.

2. Državni organ, institucija, služba i organizacija na republičkom nivou i nivou autonomne pokrajine koji ima više od 250 zaposlenih u okviru svog akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta mora imati predviđeno radno mesto za obavljanje poslova koordinatora. Ukoliko to nije slučaj, dužan je da akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta izmeni i usvoji najkasnije tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Radno mesto koordinatora državni organ, institucija, služba i organizacija na republičkom nivou i nivou autonomne pokrajine koji ima više od 250 zaposlenih popunjava u skladu sa zakonom o državnim službenicima najkasnije šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona i o tome izveštava Koordinaciono telo najkasnije sedam meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Dužan je da izveštava i o svim promenama koje nastupe nakon proteka tog vremena.

3. Koordinatori:

a) prate sprovođenje politika i mera u vezi sa rodnom ravnopravnošću iz delokruga svojih organa, institucija, službi i organizacija a na osnovu člana. 23. stav 5. i člana 24. stav 2. ovog zakona;

b) svake godine, najkasnije do 31. marta, dostavljaju ministarstvu nadležnom za poslove rodne ravnopravnosti i Koordinacionom telu izveštaj i akcioni plan iz člana 24. ovog zakona;

v) sarađuju sa Koordinacionim telom povodom svih drugih pitanja vezanih za rodnu ravnopravnost.

Mehanizmi za rodnu ravnopravnost u jedinicama lokalne samouprave

Član 43.

1. Ukoliko skupština grada ili skupština opštine obrazuje stalno ili povremeno radno telo zaduženo za pitanja rodne ravnopravnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje lokalna samouprava, zadaci tog tela odnose se na:

a) podsticanje i uticanje na usvajanje razvojnih planova i drugih akata jedinice lokalne samouprave u skladu sa načelom rodne ravnopravnosti;

b) razmatranje mera i aktivnosti, koje su u funkciji rodne ravnopravnosti;

v) iniciranje kratkoročnih mera, koje doprinose ostvarivanju rodne ravnopravnosti u ekonomskoj, političkoj, socijalnoj i drugoj oblasti;

g) praćenje rada organa, institucija, službi i organizacija na svojoj teritoriji u vezi sa nasiljem;

d) prikupljanje podataka o uzrocima, posledicama, učestalosti oblika nasilja iz ovog zakona i efikasnosti primenjenih mera protiv nasilja.

2. Skupština grada ili skupština opštine:

a) najkasnije šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, iz redova već zaposlenih, u skladu sa svojim aktom o organizaciji uprave i aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, određuje zaposlenog zaduženog za obavljanje poslova vezanih za rodnu ravnopravnost, saradnje sa Koordinacionim telom i pružanje administrativno-tehničke podrške stalnom ili povremenom radnom telu za pitanja rodne ravnopravnosti ukoliko deluje u okviru skupštine grada ili skupštine opštine na osnovu zakona kojim se uređuje lokalna samouprava;

b) dostavlja godišnji izveštaj ministarstvu nadležnom za poslove rodne ravnopravnosti i Koordinacionom telu o stanju i planiranim merama za unapređivanje rodne ravnopravnosti u svojoj sredini do 31. januara svake godine, a dužno je da ih izveštava po svakom drugom pojedinačnom zahtevu.

3. Promena zaposlenog iz tačke a) prethodnog stava obavlja se u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi, odnosno rad državnih službenika. O svakoj promeni i njenim razlozima, skupština grada ili skupština opštine dužna je da obavesti Koordinaciono telo u roku od mesec dana.

VII. KAZNENE ODREDBE

Kaznene odredbe za poslodavce i pružaoce usluga

Član 44.

1. Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara:

            a) kažnjava se za prekršaj poslodavac ili pružalac usluge - pravno lice ukoliko:

            - nije doneo ili izmenio pravilnik o radu u vezi sa odredbama o rodnoj ravnopravnosti najkasnije šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 7. stav 1. tačka a),

            - ne vodi evidenciju o rodnoj strukturi zaposlenih(član 7. stav 1. tačka b),

            - ističe rodni kriterijum i zahteva obaveštenja o porodičnom životu prilikom javnog oglašavanja poslova i izboru lica za posao, uključujući usmeno ispitivanje (član 7. stav 1. tačka v),

            - nije propisao oblike i instrumente delotvorne zaštite od uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja na radnom mestu;(član 7. stav 1. tačka g),

            - nije obezbedioravnomerno učešće pripadnika rodova u stručnoj obuci (član 7. stav 1. tačka d),

            - ne uzima u obzir trudnoću i materinstvo, odnosno roditeljstvo pri utvrđivanju rasporeda radnog vremena (smenskog, noćnog rada i sličnog) (član 7. stav 1. tačka đ);

            - premesti na drugo radno mesto ili kod drugog poslodavca trudnicu ili roditelja (član 12. stav 2),

            - preraspodeli radno vreme porodilji i trudnici i samohranom roditelju bez njegovog izričitog pristanka (član 12. stav 3),

            - ne vrati na isto ili istovetno radno mesto zaposlenog koji je odsustvovao usled materinstva, odnosno roditeljstva (član 12, stav 4. tačka b),

            - ne priznaje odsustvo usled materinstva, odnosno roditeljstva kao period proveden na radnom mestu u smislu ocenjivanja za napredovanje na poslu (član 12, stav 4. tačka v),

            - ne omogući zaposlenom koji je odsustvovao usled materinstva, odnosno roditeljstva uživanje prava na sva poboljšanja radnih uslova na koja bi imao pravo za vreme svog odsustva (član 12, stav 5),

            - kod klasifikacije i sistematizacije radnih mesta koristi rodni kriterijum (član 13, stav 2);

            b) kažnjava se za prekršaj poslodavac ili pružalac usluge - pravnolice koje ima više od 250 zaposlenih ukoliko:

- najkasnije do 31. januara svake godine ne usvoji plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zaposlenosti pripadnika rodova za tekuću godinu ili ne sačini izveštaj o sprovođenju mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zaposlenosti pripradnika rodova za prethodnu godinu (član 8. stav 1);

- najkasnije do 31. marta naredne godine u odnosu na godinu obuhvaćenu planom mera i izveštajem ne dostavi ministarstvu nadležnom za poslove zapošljavanja plan mera i izveštaj za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zaposlenosti pripadnika rodova za tekuću godinu, odnosno o sprovođenju plana mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zaposlenosti pripradnika rodova za prethodnu godinu (član 8. stav 2).

2. Novčanom kaznom od 50.000 do 2.000.000 kažnjava se za prekršaj pravno lice udruženje poslodavaca, a novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara odgovorno lice pravnog lica udruženja poslodavaca ukoliko prilikom obrazovanja odbora za pregovore u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad ne obezbedi učešće pripadnika rodova proporcionalno njihovom učešću u članstvu u udruženju (član 16, stav 2).

Kaznene odredbe u vezi rada u državnim organima, institucijama, službama iorganizacijama

Član 45.

1. Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kažnjava se za prekršaj odgovorno lice u državnom organu, instituciji, službi i organizaciji ukoliko:

            a) pri izboru ili imenovanju delegacija koje predstavljaju Republiku Srbiju u međunarodnim odnosima i međunarodnim telima nije obezbedilo učešće pripadnika svih rodova (član 23. stav 4);

b) u opšti pravni akt njegovog organa nisu unete odredbe o rodnoj ravnopravnosti (član 24).

2. Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kažnjava se za prekršaj odgovorno lice u državnom organu, instituciji, službi i organizaciji ukoliko u odnosu na dan stupanja na snagu ovog zakona najkasnije za:

a) dve godine ne usvoji mere za podsticanje zapošljavanja i samozapošljavanja (član 9. stav 1. tačka b);

b) šest meseci nisu propisane interne procedure za prijavljivanje nasilja (član 30. stav 1. tačka a);

v) devet meseci ne organizuje obuku osoblja za prijavljivanje nasilja (član 30. stav 1. tačka b);

g) šest meseci ne uspostavi i ne obezbedi finansiranje besplatne specijalizovane SOS telefonske linije u vezi sa nasiljem (član 34).

3. Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kažnjava se za prekršaj odgovorno lice državnog organa, institucije, službe i organizacije na republičkom nivou i nivou autonomne pokrajine:

a) sa više od 20, a manje od 250 zaposlenih ukoliko u roku predviđenim ovim zakonom:

            - ne dostavi Koordinacionom telu izveštaj za unapređivanje i uspostavljanje rodne ravnopravnosti i akcioni plan (član 24. stav 2),

- ne odredi ili predvidi koordinatore (član 42),

- ne izveštava o nastalim promenama (član 42. stav 1).

            b) sa više od 250 zaposlenih ukoliko u roku predviđenim ovim zakonom:

- svojim aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta ne sistematizuje poslove rodne ravnopravnosti i o tome izvesti Koordinaciono telo (član 42. stav 2),

- ne popuni radno mesto za rodnu ravnopravnost i o tome izvesti Koordinaciono telo (član 42. stav 2),

- ne izveštava o nastalim promenama (član 42. stav 2).

4. Novčanom kaznom od od 5.000 do 150.000 dinara kažnjava se za prekršaj odgovorno lice iz jedinice lokalne samouprave ukoliko:

            a) u roku predviđenim ovim zakonom nije:

            - odredilo zaposlenog zaduženog za obavljanje poslova vezanih za rodnu ravnopravnost (član 43. stav 1. tačka b);

            - dostavilo godišnji izveštaj Koordinacionom telu (član 43. stav 2. tačka b);

            v) nije izvestilo Koordinaciono telo o promeni koordinatora (član 43. stav 3).

5. Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kažnjava se za prekršaj odgovorno lice Narodne banke Srbije ukoliko ne uskladi propise Republike Srbije u vezi sa osiguranjem i odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 15).

6. Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kažnjava se za prekršaj odgovorno lice ustanove socijalne ili zdravstvene zaštite, kao i servisa za građanstvo ukoliko svoj rad nije organizovao u smenama u roku predviđenim ovim zakonom (član 17).

Ostale kaznene odredbe

Član 46.

1. Novčanom kaznom od 50.000 do 2.000.000 dinara kažnjava se za prekršaj pravno licesindikalna organizacija, a novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara njeno odgovorno lice ukoliko:

            a) u kolektivne ugovore i druga akta za koja su nadležni ne unesu odredbe kojima se garantuje zaštita od diskriminacije na osnovu roda u oblasti rada (član 13. stav 3);

            b) prilikom obrazovanja odbora za pregovore ne obezbede učešće zaposlenih iz svih rodova proporcionalno njihovom učešću u članstvu (član 16. stav 2);

2. Novčanom kaznom od 50.000 do 2.000.000 dinara kažnjava se za prekršaj pravno licesindikalna organizacija, politička stranka i udruženje, a novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara odgovorno lice sindikalne organizacije, političke stranke i udruženja ukoliko:

            a) najkasnije godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona nisu obezbedili učešće pripadnika svih rodova u svojim upravljačkim, rukovodećim i nadzornim telima (član 25. stav 1);

            b) nisu dostavili Koordinacionom telu izveštaj u roku predviđenim ovim zakonom (član 25. stav 2);

            v) ne izveštavaju Koordinaciono telo (član 25. stav 3).

3. Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kažnjava se za prekršajodgovorno lice obrazovne, naučne, kulturne, informativne i sportske ustanove, organizacije i centra, bez obzira na oblik svojine, ukoliko u rokovima predviđenim ovim zakonom:

            a) nisu obezbedili procentualno učešće pripadnika svih rodova u svojim upravljačkim, rukovodećim i nadzornim telima (član 22. stav 1);

            b) nisu dostavili izveštaj Koordinacionom telu (član 22. stav 2);

            v) ne izveštavaju Koordinaciono telo (član 22. stav 3).

4. Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kažnjava se odgovorno lice pravnog lica sredstva javnog informisanja:

            a) ukoliko se informacijom objavljenom ili emitovanom u tom sredstvu prikazuje, izražava mržnja, vrši omalovažavanje na osnovu rodne pripadnosti, kao i javno zagovara, podržava i postupa u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti rodova, odnosno stereotipnih uloga rodova (član 20. stav 2);

            b) ukoliko to sredstvo ne usvoji i ne koristi jezik prilagođen rodnoj ravnopravnosti, rodno senzitivno i izbalansirano izveštava, kao i da razvija svest o rodnoj ravnopravnosti kako bi se umanjali društveni i kulturni obrasci, običaji i sve druge prakse zasnovane na stereotipima, predrasudama i diskriminaciji na osnovu roda (član 20. stav 3).

Denuncijacija

Član 47.

Kod svakog izricanja maksimalnih kazni iz čl. 44.-46. ovog zakona izriče se i mera javnog objavljivanja kazne o trošku kažnjenika.

VIII. ZAVRŠNE ODREDBE

Nadzor

Član 48.

Ministarstvo nadležno za poslove rodne ravnopravnosti vrši nadzor nad primenom ovog zakona i dužno je da najmanje jednom godišnje podnosi izveštaj o stanju zaštite i unapređivanja rodne ravnopravnosti Vladi i nadležnom odboru Narodne skupštine.

Član 49.

1. Podzakonski akti na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona donose se šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

2. Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o ravnopravnosti polova ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009).

3. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Izvor: Vebsajt Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, 15.07.2015.