Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O AGENCIJSKOM ZAPOŠLJAVANJU: Sporan dozvoljeni procenat radnika na lizing


Angažovanje radnika na lizing odnosno iznajmljivanje radne snage praksa je koju poznaju sve evropske zemlje.

Međutim, u većini evropskih država njihov status je regulisan zakonom i to tako da oni imaju prava i garancije za rad posredstvom privatnih agencija za zapošljavanje, a u nekim državama radnici angažovani preko agencija mogu da ostvare i veću zaradu od zaposlenih po klasičnim osnovama. Broj radnika angažovanih preko privatnih agencija u većini evropskih država je ograničen na 10 do 15 odsto u odnosu na ukupan broj zaposlenih u nekoj firmi.

Potrebu za radnicima na lizing za određene poslove prepoznala je i Međunarodna organizacija rada koja je još 1997.godine donela Konvenciju o privatnim agencija za zapošljavanje i uputila ih svim državama na usvajanje. Srpski parlament ratifikovao je ovaj dokument 2013. godine i od tada se najavljuje donošenje posebnog zakonskog okvira za zaštitu radnika na lizing. To, pak, znači da su radnici koji rade na lizing u Srbiju u proteklih pet godina vidljivi u praksi, ali ne i zaštićeni, a da pri tom, zapošljavanje radnika na lizing u pravnom smislu nije ni zabranjeno ni dozvoljeno.

Naime, kako aktuelni Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), a ni Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 38/2015, 113/2017 i 113/2017 - dr. zakon) nisu regulisali položaj odnosno prava i obaveze radnika na lizing, oni su trenutno na srpskom tržištu rada "zaglavljeni" između potvrđene Međunarodne konvencije i stanja u kojem se danas koristi mogućnost takvog zapošljavanja... Koliko danas radnika u Srbiji radi na lizing tačnih podataka nema, ali sindikati su tokom rasprave o Nacrtu zakona o agencijskom zapošljavanju iznosili podatak da je danas taj procenat visok kao i da bi u skoroj budućnosti polovina ukupnog broja radnika mogla biti zaposlena na ovaj način.

Resorno Ministarstvo za rad sačinilo je Nacrt zakona, uputilo ga na javnu raspravu ali nakon njenog završetka ovaj dokument ponovo im je vraćen jer je naišao na niz primedaba sindikata. Prvo što je predstavnicima radnika zasmetalo jeste da je od na radnoj grupi prvobitnih 10 procenata dozvoljenih radnika na lizing povećan na 30 procenata, a tokom javne rasprave rešenje je dodatno liberalizovano i poraslo na čak 50 odsto u odnosu na ukupan broj zaposlenih u nekoj firmi.

Sindikati dakako nisu zadovoljni brojem radnika koji privatni i javni sektor može da zaposli preko agencija u odnosu na broj zaposlenih i zato traži da se Nacrt zakona vrati resornom Ministarstvu, a ono da ga uputi ponovo radnoj grupi kako bi se na njoj usaglasio tekst u skladu sa onim što se čulo tokom javne rasprave, a pre svega da se definiše dozvoljeni procenat radnika koji mogu biti angažovani preko privatnih agencija za zapošljavanje, kao i da osnovna zarada za njihov posao mora biti ista kao plata zaposlenog u privatnom ili javnom sektoru, sa dopuštanjem da dodaci mogu da budu različiti.

Kako je stopa nezaposlenosti u Srbiji i dalje visoka, radnici bez posla pristaju da rade preko agencija za zapošljavanje, kako onih koje su legalne odnosno imaju dozvolu za rad tako i preko onih koji posluju na ivici ili u sivoj zoni i pri tom pristaju i na niže plate u odnosu na one koje dobijaju zaposleni u istoj firmi.

Sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović, koji je bio i član radne grupe za izradu Nacrta zakona objasnio je da je ovaj dokument trebao da reši status oko 100.000 radnika koji do posla dolaze isključivo uz posredovanje gotovo 80 agencija i da premosti višegodišnji pravni vakuum u kojem se oni nalaze. Ukoliko ovaj dokument, ocenio je Mihajlović, ne reši pitanje dozvoljenog procenta angažovanja ovih radnika i njihova prava koja treba da budu ista onima koji imaju zaposleni u firmi koja njihove usluge koriste kao i visinu agencijskom depozita za rad sa ovim radnicima, onda je besmislen i opet neće rešiti ono zbog čega se i donosi.

- Što je veći ulog propisan za agencije, suzbiće se rad manjih agencija za zapošljavanje koje uglavnom mešetare. A ukoliko se ne smanji kvota poslodavcima koliko radnika mogu da zaposle, ono što je trenutna situacija u Nišu, da oko 60 procenata radnika radi na lizing, desiće se u svim gradovima – istakao je Mihajlović dodajući da je uveren da su nadležni predložili Nacrt zakona pod "pritiskom" stranih investitora.

Upravo zbog niza primedaba koje su iznete tokom javne rasprave, Nacrt zakona je vraćen resornom Ministarstvu rada. Iako je najavljeno da će status radnika na lizing biti konačno brzo zakonski regulisan sudeći prema poslednjim dešavanjima on se ipak neće skoro naći pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije, jer je jasno da mu zeleno svetlo sa postojećim odredbama neće dati radnički predstavnici, a ukoliko se njihove primedbe usvoje onda će dobiti crveno svetlo od poslodavaca. Sada treba naći balans između sindikalnih zahteva i onoga što poslodavci koji koriste radnike na lizing smatraju prihvatljivim.

Jedna od nedoumica oko koje se sindikat sporio sa predlagačem jeste i termin "srodni poslovi" u uvodnom delu zakona, jer nije precizirano šta se pod tim podrazumeva. Uporedni radnik je onaj koji radi iste poslove kod poslodavca za istu platu kao i onaj koji je angažovan na istom radnom mestu. U verziji Nacrta ovog akta koja je bila na javnoj raspravi čulo se da je reč o ostalim ili sličnim poslovima, a brisanjem upravo termina "sličnim poslovima" i uvođenjem novog termina "srodnim poslovima" po oceni sindikata dovodi do toga da ukoliko poslodavac nema iste (srodne) poslove za radnika koji je kod njega zaposlen odnosno u radnom odnosu, onda nema ni obavezu da traži ni slične poslove za njega. Poslodavac tako može da određuje zaradu radnika kakvu god poželi, da ga otpusti i za te poslove zapošljava radnike posredstvom agencije.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Ljubinka Malešević, 24.02.2019.
Naslov: Redakcija