NACRT ZAKONA O NAKNADAMA ZA KORIŠĆENJE JAVNIH DOBARA: Definisana su pravila za eksploataciju svih vrsta uglja, škriljaca, soli, prirodnih mineralnih voda i slično, kao i visina naknade za njihovu eksploataciju

Javna rasprava o Nacrtu zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, koja je planirana da traje do 28. februara, produžena je do 5. marta 2018. godine, objavilo je Ministarstvo finansija.

Cilj budućih pravila je da se jednim zakonom definiše ko, zašto, kada, i koliko plaća korišćenje prirodnih resursa Srbije.

U Nacrtu zakona definisana su pravila za eksploataciju svih vrsta uglja, škriljaca, soli, prirodnih mineralnih voda i slično, kao i visina naknade za njihovu eksploataciju.

Nacrt je obuhvatio neke postojeće, ali uvodi i nove naknade, kako bi država istovremeno zaštitila svoja dobra ali i olakšala poslovanje privredi.

Nameti za korišćenje javnih dobara i prirodnih resursa do sada su bili definisani u najmanje 13 zakona i velikom broju podzakonskih akata, a nakon javne rasprave i kada ga Narodna skupština Republike usvoji, ovaj zakon, pod okriljem Ministarstva finansija, će na jednom mestu objediniti sva pravila i cenovnike.

Kako je, između ostalog, predloženo u Nacrtu zakona, kompanije zainteresovane za vađenje uglja i škriljaca na teritoriji Srbije, moraće da izdvoje tri odsto sopstvenog novca iz prihoda kompanije.

Za naftu, gas i ostale prirodne gasove, kompanije će iz džepa morati da plate državi sedam procenata svog prihoda, dok će se za "gaziranu vodu" izdvajati tri procenta prihoda firme, predviđa Nacrt.

Nacrt zakona predviđa takođe, da za svaki proizvedeni litar mineralne i prirodne vode koju proizvođači "vade iz zemlje" radi flaširanja, plate 1,21 dinara, dok oni koji vodu koriste u proizvodnji alkoholnih i bezalkoholnih pića treba da izdvoje 0,56 dinara po litru vode u tom proizvodu.

Nacrt zakona sačinjen je u okviru rada Radne grupe u čijem sastavu su, pored predstavnika Ministarstva finansija, bili i predstavnici drugih ministarstava, rudarstva i energetike, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, zaštite životne sredine, trgovine, turizma i telekomunikacija, građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kulture i informisanja, kao i predstavnici Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, predstavnik fakulteta, NALED-a i USAID-a.