NACRT ZAKONA O NAKNADAMA ZA KORIŠĆENJE JAVNIH DOBARA: Javna rasprava produžena do 5. marta 2018. godine

Odbor za privredu i finansije doneo je Zaključak kojim je izmenjen je rok za sprovođenje javne rasprave o Nacrtu zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, tako što je isti produžen do 5. marta 2018. godine.

Osnovni razlozi zbog kojih se predlaže donošenje Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara ogledaju se u potrebi unapređenja transparentnosti sistema javnih prihoda, obezbeđenja predvidivosti troškova poslovanja privredi i optimalnog korišćenja javnih dobara.

Potreba da se naknade za korišćenje javnih dobara urede jednim zakonom proizilazi i iz činjenice da naknade koje se plaćaju za neposredno korišćenje određenog javnog dobra po svojoj prirodi, predstavljaju neporeske prihode, kao i da je neophodno uspostaviti jasna pravila u sistemu javnih prihoda. Time se daje doprinos pravnoj sigurnosti i ujedno obezbeđuje transparentnost u vođenju fiskalne politike.

Naknade za korišćenje javnih dobara prvenstveno predstavljaju sredstvo za regulisanje eksternih efekata koji nastaju ako se neko javno dobro koristi besplatno (preterana upotreba i prebrzo iscrpljivanje, narušavanje/zagađenje životne sredine i slično). Ciljevi koji se postižu donošenjem ovog zakona su:

• da se na jednom mestu predstavi i sagleda pravni okvir kojim se uređuju različite naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa i, u okviru njih, one koje se odnose na korišćenje prirodnih dobara;
• da se na jednom mestu objedine sve naknade koje se plaćaju za korišćenje prirodnih vrednosti, dobara od opšteg interesa i dobara u opštoj upotrebi koje su sada propisane posebnim neporeskim zakonima kako bi se unapredila transparentnost sistema javnih prihoda;
• da se propiše visina naknade za korišćenje određene vrste javnog dobra čime se postiže obezbeđenje predvidivosti troškova poslovanja svim subjektima, da se onemogućiti propisivanje naknada za dobra koja ne predstavljaju prirodno bogatstvo, odnosno dobro od opšteg interesa ili dobro u opštoj upotrebi;
• da se precizira način i rokovi plaćanja naknada;
• da se precizira način utvrđivanja naknada i izveštavanje;
• da se uredi način raspodele prihoda od naknada između različitih nivoa izvršne vlasti.

Prema postojećoj normativi, naknade za korišćenje javnih dobara predmet su uređivanja više posebnih zakona (npr. Zakona o poljoprivrednom zemljištu, Zakona o šumama, Zakona o divljači i lovstvu, Zakona o vodama, Zakona o zaštiti životne sredine, Zakona o održivom korišćenju ribljeg fonda, Zakona o zaštiti prirode, Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, Zakona o upravljanju otpadom, Zakona o javnim putevima, Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, Zakona o banjama i dr.), ali i mnogobrojnih podzakonskih propisa (npr. uglavnom se uredbama uređuje visina naknada).

Ovim zakonom, vrši se grupisanje naknada koje se plaćaju po osnovu korišćenja javnih dobara, odnosno propisuju se naknade prema vrsti korišćenja javnih dobara, obveznik, visina, način utvrđivanja i plaćanja naknada, pripadnost prihoda ostvarenih od naknada, nadležnost za kontrolu i naplatu. Takođe, propisuju se kaznene odredbe za neplaćanje propisanih naknada.

S tim u vezi, predloženim zakonskim rešenjem definišu se:

• naknade za geološka istraživanja;
• naknade za korišćenje resursa i rezervi mineralnih sirovina;
• naknade za korišćenje energije i energenata;
• naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta;
• naknade za promenu namene i korišćenje šuma i šumskog zemljišta;
• naknada za korišćenje lovostajem zaštićenih vrsta divljači;
• naknade za vode;
• naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktor;
• naknade za zaštitu životne sredine;
• naknade za plovidbu i korišćenje luka, pristaništa i objekata bezbednosti plovidbe na državnom vodnom putu;
• naknade za korišćenje javnih puteva;
• naknade za elektronske komunikacije i naknade za korišćenje javne površine.

Predviđeno je da primena ovog zakona počne od 1. januara 2019. godine.