U cilju zaštite svojih poslovnih interesa odnosno polazeći od potrebe zaštite poverljivih podataka, know-how i drugih legitimnih interesa poslodavca, vrlo često se u ugovorima o radu ugovaraju klauzule o zabrani konkurencije i zaštiti poslovne tajne, i međusobna prava i obaveze zaposlenog i poslodavca ovim povodom.
Zaštita poslovne tajne je uz klauzulu o zabrani konkurencije jedan od osnovnih načina kojima poslodavac štiti svoje poslovne interese, naročito kada zaposleni imaju pristup poverljivim informacijama, klijentima, tehnologiji ili strateškim planovima. U tom smislu, odavanje odnosno otkrivanje poslovne tajne od strane zaposlenog može da predstavlja težu povredu radne obaveze i osnov za njegovu disciplinsku odgovornost, otkaz ugovora o radu, kao i naknadu eventualne štete.
Poslovna tajna je pre svega predmet uređenja Zakona o zaštiti poslovne tajne ("Sl. glasnik RS", br. 53/2021 - dalje: Zakon) ali i Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019, 109/2021 i 19/2025 - dalje: ZPD). Prilikom propisivanja aktima poslodavca šta se sve može smatrati poslovnom tajnom, mora se uzeti u obzir i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018). Za razliku od ovih propisa, Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017, 95/2018 - autentično tumačenje i 109/2025 - dr. zakon) ne predviđa dužnost čuvanja poslovne tajne, niti je otkrivanje poslovne tajne propisano kao povreda radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.
Međutim, poslodavac može, u skladu sa odredbom člana 179. stav 2. tačka 5) i stav 3. tačka 8) Zakona o radu, da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu odnosno ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Ovo znači da poslodavac može opštim aktom a to su pravilnik o radu i kolektivni ugovor, ili ugovorom o radu da propiše da je odavanje poslovne tajne razlog za otkaz, ili razlog za izricanje disciplinske mere. Poslodavci često u praksi donose i pravilnik o poslovnoj tajni kojim utvrđuju da i zaposleni spadaju u krug lica koja su dužna da čuvaju poslovnu tajnu.
Da bi poslodavac otkazao ugovor o radu ili izrekao disciplinsku meru zaposlenom koji otkrije poslovnu tajnu drugom zaposlenom ili trećem licu, potrebno je da je otkrivanje odnosno odavanje poslovne tajne propisano kao povreda radne obaveze ali i da je aktima poslodavca definisano šta se sve smatra poslovnom tajnom.
U slučaju povrede obaveze čuvanja poverljivih informacija zaposleni pored radnopravnih posledica predviđenih ugovorom o radu može da odgovara i za naknadu štete prema pravilima obligacionog prava, odnosno Zakonom o zaštiti poslovne tajne je predviđena građanskopravna zaštita poslovne tajne od nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja odnosno predviđena je i građanskopravna zaštita poslovne tajne u vidu podnošenja tužbe zbog povrede poslovne tajne a odavanje poslovne tajne je Krivičnim zakonikom ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 35/2019 i 94/2024 – dalje: KZ) predviđeno i kao krivično delo protiv privrede.
Šta se smatra poslovnom tajnom?
Poslovnom tajnom, u smislu odredbe člana 2. stav 1. tačka 1) Zakona o zaštiti poslovne tajne, smatraju se informacije koje ispunjavaju sledeće uslove:
- (1) predstavljaju tajnu jer nisu u celini ili u pogledu strukture i skupa njihovih sastavnih delova opšte poznate ili lako dostupne licima koja u okviru svojih aktivnosti uobičajeno dolaze u kontakt sa takvom vrstom informacija,
- (2) imaju komercijalnu vrednost jer predstavljaju tajnu,
- (3) lice koje ih zakonito kontroliše je u datim okolnostima preduzelo razumne mere kako bi sačuvalo njihovu tajnost.
Poslovna tajna u smislu odredbe člana 72. st. 3. do 6. ZPD je podatak čije bi saopštavanje trećem licu moglo naneti štetu društvu, kao i podatak koji ima ili može imati ekonomsku vrednost zato što nije opšte poznat, niti je lako dostupan trećim licima koja bi njegovim korišćenjem ili saopštavanjem mogla ostvariti ekonomsku korist i koji je od strane društva zaštićen odgovarajućim merama u cilju čuvanja njegove tajnosti. Poslovna tajna je i podatak koji je zakonom, drugim propisom ili aktom društva određen kao poslovna tajna.
Aktom društva se kao poslovna tajna može odrediti samo podatak koji ispunjava napred navedene uslove i ne mogu se kao poslovna tajna odrediti svi podaci koji se odnose na poslovanje društva. Ovaj podatak može biti proizvodni, tehnički, tehnološki, finansijski ili komercijalni, studija, rezultat istraživanja, kao i dokument, formula, crtež, objekat, metod, postupak, obaveštenje ili uputstvo internog karaktera i slično.
Poslovnom tajnom se u smislu odredbe člana 240. stav 4. Krivičnog zakonika smatraju podaci i dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadležnog organa donesenom na osnovu zakona proglašeni poslovnom tajnom čije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje štetne posledice za subjekt privrednog poslovanja.
ZPD definiše i koja su to lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu, ko ima dužnost čuvanja poslovne tajne, izuzetke od čuvanja poslovne tajne kao i koje su posledice povrede dužnosti čuvanja poslovne tajne. Tako su saglasno odredbama čl. 61. i 72. st. 1. i 2. ovog zakona između ostalih, i lica zaposlena u društvu, dužna da čuvaju poslovnu tajnu društva, a dužna su da poslovnu tajnu čuvaju i nakon prestanka tog svojstva, u periodu od dve godine od dana prestanka tog svojstva. Osnivačkim aktom, statutom, odlukom društva ili ugovorom zaključenim sa tim licima može se predvideti da taj period bude duži, ali ne duži od pet godina.
Zakon o zaštiti poslovne tajne predviđa i izuzetke pa se tako odredbe ovog zakona o merama, pravnim sredstvima i postupcima ne primenjuju radi otkrivanja poslovne tajne od strane zaposlenih njihovim predstavnicima u okviru zakonitog vršenja funkcije predstavnika, u skladu s posebnim propisima, pod uslovom da je otkrivanje poslovne tajne bilo neophodno za zakonito vršenje funkcije predstavnika, saglasno odredbi člana 17. stav 1. tačka 3) ovog zakona.
Zakon o zaštiti poslovne tajne koristi termin "otkrivanje" poslovne tajne, lice koje je povredilo poslovnu tajnu je fizičko ili pravno lice koje je nezakonito pribavilo, koristilo ili otkrilo poslovnu tajnu a lice za koje se sumnja da je povredilo poslovnu tajnu je fizičko ili pravno lice za koje se sumnja da je nezakonito pribavilo, koristilo ili otkrilo poslovnu tajnu, saglasno odredbi člana 2. stav 1. tač. 3 i 4) ovog zakona, potom odredba člana 3. nosi naziv - "Zakonito pribavljanje, korišćenje i otkrivanje poslovne tajne" a odredba člana 4. "Nezakonito pribavljanje, korišćenje i otkrivanje poslovne tajne". S druge strane, KZ koristi termin odavanje, konkretno odredba člana 240. ovog zakona glasi "Odavanje poslovne tajne".
Klauzula zabrane konkurencije
Pored poslovne tajne, klauzula zabrane konkurencije je još jedan od načina kojima poslodavac štiti svoje poslovne interese, a koji se dovodi u blisku vezu sa zaštitom poslovne tajne. Međutim, klauzula zabrane konkurencije ima šire dejstvo od instituta zaštite poslovne tajne, budući da je ugovaranjem iste zaposlenom zabranjeno ne samo da se koristi informacijama koje predstavljaju poslovnu tajnu, već i da se bavi određenom vrstom poslova uopšte. I jedna i druga se naročito ugovaraju kada poslodavac želi da se zaštiti da njegov zaposleni odmah po osposobljavanju za samostalni rad sticanjem određenih specifičnih znanja, veštine i umeća, tokom radnog odnosa kod poslodavca, otkaže ugovor o radu i pređe ili u konkurentsku kuću ili se osamostali.
Naime, prema odredbi člana 161. Zakona o radu ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu.
Zabrana konkurencije može da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebno važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera ili da dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni. Opštim aktom i ugovorom o radu utvrđuje se i teritorijalno važenje zabrane konkurencije, u zavisnosti od vrste posla na koji se zabrana odnosi.
Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu štete. Dalje je odredbom člana 162. ovog zakona propisano da ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore i uslove zabrane konkurencije u smislu člana 161. ovog zakona po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne može da bude duži od dve godine po prestanku radnog odnosa. Zabrana konkurencije u tom slučaju može se ugovoriti ako se poslodavac ugovorom o radu obaveže da će zaposlenom isplatiti novčanu naknadu u ugovorenoj visini.
Zabrana konkurencije po zakonskoj definiciji znači ugovorom o radu utvrđene poslove koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu. Na taj način određena je zaštita poslodavca od povrede ove klauzule za vreme trajanja radnog odnosa zaposlenog za koga važi ova zabrana. Prethodna pretpostavka za ugovaranje ove klauzule je da postoje uslovi da zaposleni obavljajući poslove radnog mesta kod poslodavca stekne nova, posebno važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera ili da dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni.
ZPD takođe predviđa dužnost poštovanja zabrane konkurencije. Naime, prema odredbi člana 75. ovog zakona lice iz člana 61. stav 1. tač. 1) do 4) ovog zakona (ortaci i komplementari, članovi društva sa ograničenom odgovornošću koji poseduju značajno učešće u osnovnom kapitalu društva ili član društva sa ograničenom odgovornošću koji je kontrolni član društva u smislu člana 62. ovog zakona, akcionari koji poseduju značajno učešće u osnovnom kapitalu društva ili akcionar koji je kontrolni akcionar društva u smislu člana 62. ovog zakona kao i direktori, članovi nadzornog odbora, zastupnici i prokuristi) ne može bez pribavljenog odobrenja u skladu sa članom 66. ovog zakona:
- imati svojstvo ortaka i komplementara, člana društva sa ograničenom odgovornošću koji poseduju značajno učešće u osnovnom kapitalu društva ili člana društva sa ograničenom odgovornošću koji je kontrolni član društva u smislu člana 62. ovog zakona, akcionara koji poseduje značajno učešće u osnovnom kapitalu društva ili akcionara koji je kontrolni akcionar društva u smislu člana 62. ovog zakona kao i direktora, člana nadzornog odbora, zastupnika i prokuriste u drugom društvu koje ima isti ili sličan predmet poslovanja (konkurentsko društvo);
- biti preduzetnik koji ima isti ili sličan predmet poslovanja;
- biti zaposlen u konkurentskom društvu;
- biti na drugi način angažovan u konkurentskom društvu;
- biti član ili osnivač u drugom pravnom licu koje ima isti ili sličan predmet poslovanja.
Osnivačkim aktom, odnosno statutom:
- može se napred navedena zabrana proširiti i na druga lica, čime se ne može dirati u stečena prava tih lica;
- može se odrediti da zabrana važi i posle prestanka svojstva ortaka i komplementara, člana društva sa ograničenom odgovornošću koji poseduje značajno učešće u osnovnom kapitalu društva ili člana društva sa ograničenom odgovornošću koji je kontrolni član društva u smislu člana 62. ovog zakona, akcionara koji poseduje značajno učešće u osnovnom kapitalu društva ili akcionara koji je kontrolni akcionar društva u smislu člana 62. ovog zakona kao i direktora, člana nadzornog odbora, zastupnika i prokuriste ali ne duže od dve godine;
- mogu se odrediti poslovi, način ili mesto njihovog obavljanja koji ne predstavljaju povredu dužnosti poštovanja zabrane konkurencije.
Zabrana se ne odnosi se na jedinog člana društva.
ZPD predviđa i tužbu zbog povrede pravila o zabrani konkurencije pa u odredbi člana 76. propisuje da društvo može podneti tužbu protiv ortaka i komplementara, člana društva sa ograničenom odgovornošću koji poseduje značajno učešće u osnovnom kapitalu društva ili člana društva sa ograničenom odgovornošću koji je kontrolni član društva u smislu člana 62. ovog zakona, akcionara koji poseduje značajno učešće u osnovnom kapitalu društva ili akcionara koji je kontrolni akcionar društva u smislu člana 62. ovog zakona kao i direktora, člana nadzornog odbora, zastupnika i prokuriste koji povredi pravila o zabrani konkurencije iz člana 75. ovog zakona za:
- naknadu štete;
- prenos na društvo koristi koju je to lice ostvarilo kao posledicu te povrede;
- isključenje tog lica kao člana društva, ako je to lice član društva.
| Poslovna tajna Non disclosure agreement |
Klauzula zabrane konkurencije Non compete clause |
|---|---|
| Ograničava koje informacije zaposleni sme da pribavi, koristi i otkrije | Ograničava koje poslove zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca |
| Ne mora biti posebno ugovorena da bi uživala pravnu zaštitu, ali je u praksi mnogo lakše dokazati postojanje poslovne tajne ako je definisana internim aktima poslodavca, ugovorom o poverljivosti, pravilnikom o poverljivosti i ugovorom o radu | Mora biti posebno ugovorena - kako glasi odredba člana 161. Zakona o radu - "ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne može da radi..." |
| Vremenski nije ograničena, ali se tužba zbog povrede poslovne tajne može podneti u roku od godinu dana od dana kada je tužilac saznao za povredu i lice za koje se sumnja da je povredilo poslovnu tajnu, a najkasnije u roku od pet godina od dana učinjene povrede ili od dana poslednje učinjene povrede ako se povreda vrši kontinuirano | Vremenski ograničena - može da se ugovori u roku koji ne može da bude duži od dve godine po prestanku radnog odnosa |
| Teritorijalno nije nužno ograničena | Teritorijalno se ograničava |
| Fokus je na poverljivim informacijama | Fokus je na tržišnoj konkurenciji |
| Pravo na naknadu štete - protiv lica koje je povredilo poslovnu tajnu koje je znalo ili je moralo da zna da učestvuje u nezakonitom pribavljanju, korišćenju ili otkrivanju poslovne tajne, držalac poslovne tajne, odnosno sticalac licence može tužbom da zahteva naknadu štete prema opštim pravilima o naknadi štete i u skladu sa Zakonom o zaštiti poslovne tajne | Pravo na naknadu štete - samo ako je ugovorena klauzula zabrane konkurencije ali i obaveza poslodavca da u tom slučaju zaposlenom isplati novčanu naknadu u ugovorenoj visini |
| Novčana naknada od strane poslodavca - ne | Novčana naknada od strane poslodavca - da, klauzula i može da se ugovori samo ako se poslodavac obaveže na isplatu novčane naknade u ugovorenoj visini (prema uporednom pravu i dosadašnjoj praksi najčešće se ugovara u visini 1/2 odnosno 1/3 osnovne zarade zaposlenog) |
| Pravne posledice - izricanje disciplinske mere u smislu odredbe člana 179a Zakona o radu, otkaz ugovora o radu, obaveza naknade eventualne štete poslodavcu, objavljivanje presude, privremene mere, krivična odgovornost ako su ispunjeni elementi krivičnog dela odavanje poslovne tajne. | Pravne posledice - ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu štete. |
Know how
Blisko povezano sa poslovnom tajnom i klauzulom o zabrani konkurencije je i Know how koji se, kako se navodi u sudskoj praksi konkretno Rešenju Privrednog apelacionog suda, Pž 6120/2022 od 6.6.2024. godine - Sudska praksa privrednih sudova - Bilten br. 4/2024, definiše kao nematerijalno dobro, nastalo kao tvorevina ljudskog duha koja je privredno primenljiva i kojoj je neophodno obezbediti pravnu zaštitu. To je skup savremenih tehničkih znanja, iskustava i veština koje se primenjuju u industrijskoj i drugoj proizvodnji, a koju karakterišu tri bitna elementa: tajnost, prenosivost i tehnički element.
Tajnost podrazumeva da imalac know how poseduje tehnička znanja o kojima vodi računa kako bi ostala nedostupna drugim subjektima, a čime za sebe obezbeđuje prednost na tržištu. Prenosivost podrazumeva da su ova znanja i iskustva takvog karaktera da ih je moguće preneti sa jednog korisnika na jednog ili više korisnika, a tehnički element podrazumeva da znanja i iskustva mogu poslužiti industrijskoj i drugoj proizvodnji.
Ne postoji zakonski oblik zaštite know how, niti poseban postupak za sticanje zaštite, te se know how štiti tako što nije dostupan drugim licima, osim onima koja su upoznata sa njim. Know how podrazumeva određena znanja i iskustva koja se primenjuju u industrijskoj i zanatskoj proizvodnji, to je skup nepatentiranih, praktičnih informacija koje su rezultat iskustva i provere, sadrži posebna uputstva o tehnologiji izrade ili proizvodnje, kontrole i dr., a i posebno specifične postupke koji se imaju smatrati poslovnom tajnom, kao i iskustva i znanja koja nisu sadržana u pisanom obliku.
Know how se svrstava u posebna ostvarenja intelektualnog rada, pa se tretira kao pravo srodno patentnom pravu. Vanugovorna zaštita know how ne postoji bez njegove tajnosti, koja se utvrđuje u odnosu na faktičko stanje u određenoj grani industrije. Know how ne mora da predstavlja nešto apsolutno novo, već je dovoljno da predstavlja novost u određenoj industrijskoj grani i da doprinosi boljem konkurentskom položaju onih koji ga poseduju.
Sadržina know how, odnosno specifičnih zvanja i iskustava može se podvesti pod definiciju poslovne tajne koju daje Zakon o zaštiti poslovne tajne, a sa druge strane može i sadržati određenu ličnu komponentu koja nikada ne ulazi u pojam poslovne tajne, kao što su veština, iskustvo i lična sposobnost.
Bitne činjenice za ostvarivanje pravne zaštite know how jesu sadržina prava čiju zaštitu zaposleni traži i neovlašćeno korišćenje tog prava od strane poslodavca. Evo kako se to obrazlaže u napred navedenom rešenju:
"Prvostepeni sud je utvrdio da je sporna činjenica šta predstavlja tužiočev know how, te da li je tuženi od 2012. godine do 2019. godine koristio tužiočevu poslovnu tajnu odnosno tužiočev know how, ali pobijana međupresuda ne sadrži utvrđenje, niti obrazloženje šta je sadržina tužiočevog prava, da li se radi o poslovnoj tajni ili se radi o širem pojmu know how, koja su to znanja i veštine predmet prava tužioca, da li ona ispunjavaju uslov tajnosti i da li su takvog karaktera da tužiocu obezbeđuju prednost na tržištu ili se radi o znanjima i iskustvima koja ne ispunjavaju uslov tajnosti, odnosno koja su uslovljena tehničkim karakteristikama proizvoda koje proizvode parnične stranke, a koja zapravo primenjuju i drugi privredni subjekti koji obavljaju istu delatnost, sve imajući u vidu da se ne radi o proizvodima široke potrošnje, te da su vrsta proizvoda i njihove tehničke karakteristike uslovljeni namenom ovih proizvoda.
Nakon što se utvrdi sadržina tužiočevog prava, nužno je utvrditi da li je tuženi u obavljanju svoje privredne delatnosti upravo upotrebio specifična znanja i veštine koje je razvio tužilac ili je proces proizvodnje i organizacija proizvodnje i prodaje tuženog takođe uslovljena tehničkim karakteristikama predmeta proizvodnje i njihovom namenom. Prema oceni drugostepenog suda, navedeno nije moguće utvrditi poređenjem proizvodnog programa tužioca i tuženog, niti poređenjem kupaca parničnih stranaka, već je prethodno nužno utvrditi koje su to konkretne osobenosti, tehnička znanja i iskustva koja tužilac koristi u proizvodnji i poslovanju, a koje ga razlikuje od drugih privrednih subjekata koja se bave istom delatnošću, kako bi se moglo oceniti da li ova specifična znanja i postupci predstavljaju know how, a zatim i analizom poslovanja tuženog u smislu postupaka proizvodnje, tehničko-tehnološkog procesa i uopšte proizvodnje predmeta koje tuženi proizvodi, utvrditi da li su primenjena specifična znanja i iskustva koja je razvio tužilac, a koja daju prednost tužiocu na tržištu u odnosu na druge privredne subjekte koji se bave istom ili sličnom delatnošću.
Od utvrđenja navedenih činjenica zavisi zaključak da li postoji osnov tužbenog zahteva tužioca u spornom periodu, a u prvostepenom postupku izostalo je utvrđenje ovih činjenica, kao i razlozi za zaključak o postojanju osnova tužbenog zahteva".
ZA CELOKUPAN TEKST
PRETPLATITE SE NA
Časopis Pravnik u privredi i pravosuđu
BESPLATNO PRELISTAJTE poslednji broj časopisa
Pravo u privredi i pravosuđu