Polazeći od člana 97. tačka 2) Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) prema kom Republika Srbija uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, kao i postupak pred sudovima i drugim državnim organima, Zakon o posredovanju u rešavanju sporova ("Sl. glasnik RS", br. 55/2014 - dalje: Zakon) u članu 2. definiše posredovanje kao postupak u kom strane dobrovoljno nastoje da sporni odnos reše putem pregovaranja, uz pomoć jednog ili više posrednika koji stranama pomažu da postignu spor.
Dalje, u članu 3. Zakona zakonodavac određuje da se posredovanje primenjuje u spornim odnosima u kojima strane mogu slobodno da raspolažu svojim zahtevima, ako drugim zakonom nije propisana isključiva nadležnosti suda ili drugog organa, bez obzira da li se sprovodi pre ili posle pokretanja sudskog ili drugog postupka, i pod uslovom da posredovanje odgovara prirodi spornih odnosa i može da pomogne njihovom razrešenju. Zatim sledi detaljno nabrajanje sporova u kojima se može primeniti medijacija, kao i onih sporova u kojima je ona isključena.
Pokretanje postupka posredovanja
Član 18. Zakona predviđa da se postupak posredovanja pokreće zaključenjem sporazuma o pristupanju posredovanju, koji zaključuju strane u sporu i posrednik. Sporazum mora biti u pisanoj formi, i njime se potvrđuje izbor posrednika, uređuju međusobna prava i obaveze u skladu sa načelima posredovanja, utvrđuju troškovi i druga pitanja od značaja za sprovođenje posredovanja.
Ako jedna strana uputi predlog za zaključenje sporazuma o pristupanju posredovanju, druga strana je dužna da se o navedenom predlogu pisano izjasni u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga. Iako se ostavlja ponuđenoj strani da odluči o prihvatanju predloga, čime se udovoljava načelu dobrovoljnosti, zakonodavac je ovde imperativno uredio samo davanje odgovora na podneti predlog.
Kada je pokretanje postupka posredovanja posebnim zakonom predviđeno kao uslov za vođenje sudskog ili drugog postupka, odnosno ako su se strane prilikom zaključenja ugovora obavezale da će spor pokušati da reše putem posredovanja pre pokretanja sudskog ili drugog postupka, jedna strana je dužna da pisanim putem predloži drugoj strani zaključenje sporazuma o pristupanju posredovanju.
Međutim, ukoliko se stranke u toku već postojećeg sudskog ili drugog postupka saglase da reše spor posredovanjem uz zastoj sudskog postupka, posredovanje se pokreće dostavljanjem sudu ili drugom organu pred kojim se vodi postupak sporazuma o pristupanju posredovanju. Ukoliko dođe do zastoja sudskog postupka, zakon predviđa da može biti određen samo jedan zastoj i to ne duži od 60 dana, a sve u cilju brzog i efikasnog rešenja spora, posebno u onim situacijama gde je odugovlačenje postupka bespotrebno i stvara sve veće troškove strankama.
Sprovođenje postupka posredovanja
Postupak posredovanja sprovodi jedan ili više posrednika koje strane u sporu sporazumno odrede. Ukoliko pak strane ne odrede posrednika sporazumno, mogu zatražiti da posrednika odredi sud ili drugi organ pred kojim se vodi postupak.
Zakon predviđa mogućnost isključenja posrednika ukoliko je to sudija koji postupa u predmetu povodom spornog odnosa, ili ukoliko je to službeno lice koje odlučuje o zahtevu strana u vezi sa spornim odnosom u upravnom ili nekom drugom postupku. Takođe, zakon predviđa i izuzeće posrednika onda kad on ima lični interes ili ako iz drugih razloga nije u mogućnosti da postupa nepristrasno, a o čemu je posrednik dužan obavestiti strane u sporu. Međutim, zakon ostavlja kao mogućnost da i u okolnostima koje su osnov za izuzeće posrednika isti nastavi sprovođenje postupka ukoliko se stranke, upoznate sa svim okolnostima, saglase da on sprovodi postupak.
Uz uvažavanje ograničene uloge posrednika, zakon predviđa da na početku postupka posrednik upoznaje strane sa ciljem posredovanja, ulogom posrednika, pravilima postupka i troškovima. Sa druge strane, strane u sporu su slobodne da se i same sporazumeju o načinu sprovođenja posredovanja upućivanjem na određena pravila postupka ili na neki drugi način. Konačno, svaka strana može i odustati od daljeg učešća u posredovanju u bilo kojoj fazi.
Iako posrednik ima ograničenu ulogu, u smislu da ne donosi konačnu odluku, on može voditi zajedničke ili odvojene razgovore sa stranama u sporu, i prenositi predloge i stavove jedne strane drugoj, uz prethodno dobijenu saglasnost strane čiji predlog ili stav prenosi drugoj. Takođe, posrednik može i obustaviti postupak ukoliko proceni da sprovođenje postupka nije celishodno.
Okončanje postupka posredovanja
Postupak posredovanja okončava se:
- -zaključenjem sporazuma o rešavanju spora posredovanjem,,
- - odlukom posrednika da se postupak obustavlja jer dalje vođenje postupka nije celishodno,
- - izjavom jedne strane da odustaje od daljeg sprovođenja postupka osim u slučaju ako u postupku posredovanja učestvuje više strana koje nakon odustanka jedne od strana odluče da nastave postupak posredovanja, kao i,
- - protekom roka od 60 dana od dana zaključenja sporazuma o pristupanju posredovanju osim ukoliko se strane ne sporazumeju drugačije.
U svakom slučaju, najvažniji način na koji se može okončati posredovanje je sporazum strana u sporu. Zakon propisuje da se sporazum sačinjava u pisanoj formi i potpisuju ga posrednik, strane u postupku posredovanja i punomoćnici koji prisustvuju posredovanju, a da sadržinu sporazuma o rešavanju spora određuju strane u postupku, dok posrednik učestvuje u sastavljanju i izradi sporazuma ukoliko se strane u postupku saglase.
Ako strane u postupku posredovanja ne postignu sporazum zbog nesaglasnosti o pravnim pitanjima, mogu postići pisanu saglasnost o činjeničnim pitanjima. Činjenična pitanja obuhvaćena saglasnošću volja strana u postupku smatraće se nespornim u sudskom ili drugom postupku.
Dejstvo sporazuma o rešavanju spora posredovanjem
Član 28. Zakona predviđa da se na zaključivanje, dejstvo i prestanak sporazuma zaključenog u postupku posredovanja iz člana 26. ovog zakona shodno primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93, "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br. 18/2020) kojima se uređuje vansudsko poravnanje.
Članom 27. Zakona predviđeno je da ukoliko strane žele da pisani sporazum o rešavanju spora putem posredovanja učine izvršnom ispravom to mogu uz kumulativno ispunjenje sledećih uslova a to je da:
- sporazum sadrži izjavu dužnika kojom pristaje da poverilac na osnovu sporazuma o rešavanju spora putem posredovanja, nakon dospelosti potraživanja može pokrenuti postupak prinudnog izvršenja (klauzula izvršnosti), kao i
- su potpisi strana i posrednika overeni od strane suda ili javnog beležnika.
PRETPLATITE SE NA
Časopis Pravnik u privredi i pravosuđu