Podsećamo da je rok poslodavcima da organizuju svoje poslovanje u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 35/2023 - dalje: Zakon) dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona a to je 7.5.2025. godine.
Pod organizovanjem poslovanja podrazumeva se i osiguranje zaposlenih za slučaj povrede na radu i profesionalnog oboljenja. Ova obaveza je utvrđena u odredbi člana 67. Zakona kojom je propisano da je poslodavac dužan da zaposlene osigura za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti, radi obezbeđivanja naknade štete, da finansijska sredstva za osiguranje padaju na teret poslodavca i da se uslovi i postupci osiguranja od povreda na radu i profesionalnih bolesti zaposlenih uređuju zakonom. Poslodavci svakako ne trebaju da čekaju istek roka da bi osigurali svoje zaposlene, ali nakon ovog datuma će biti osnova za prekršajno kažnjavanje.
Ovaj član Zakona je nepromenjen u odnosu na prethodno važeći zakon pa kako još uvek nije donet poseban zakon o osiguranju od povreda na radu i profesionalnih bolesti, postavljalo se pitanje da li je poslodavac dužan da postupi po ovoj obavezi. Odgovor na pitanje je na kraju dala praksa i sama tumačenja nadležnog ministarstva, da je poslodavac, iako taj poseban zakon nije donet, dužan da osigura svoje zaposlene po ovom osnovu u skladu sa postojećim propisima. Do donošenja posebnog zakona poslodavac može da osigura zaposlene u skladu sa postojećim propisima o osiguranju kao što je Zakon o osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014 i 44/2021) prema kojem je osiguranje imovine i lica dobrovoljno a obavezno je samo u slučajevima propisanim zakonom.
Ovu obavezu imaju svi poslodavci, bez obzira kojom se delatnošću bave, a koji imaju zaposlene odnosno lica koja su u radnom odnosu. Dakle bez obzira da li se poslodavac bavi delatnošću trgovine na malo, uslugama smeštaja i ishrane, informisanja i komunikacija, finansijskih delatnosti i delatnosti osiguranja, poslovanja nekretninama, stručnim, naučnim, inovacionim, administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima, obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja, umetnosti, zabave i rekreacije, ostalim uslužnim delatnostima, ima obavezu da osigura svoje zaposlene.
Ovu obavezu ima i poslodavac u delatnostima građevinarstva, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, rudarstva, prerađivačke industrije, snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije (osim trgovine električnom energijom i gasovitim gorivima preko gasovodne mreže), snabdevanja vodom, upravljanja otpadnim vodama, kontrolisanja procesa uklanjanja otpada, trgovine na veliko, saobraćaja i skladištenja i sličnim aktivnostima, delatnostima zdravstvene i socijalne zaštite ali i drugim delatnostima koje nisu ovde pobrojane.
Osiguranje od posledica nezgode, uključujući i osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja je vrsta neživotnog osiguranja koje prema odredbi člana 9. stav 1. tačka 1) Zakona o osiguranju pokriva:
- 1. ugovorenu novčanu naknadu za slučaj nezgode,
- 2. naknadu ugovorenih troškova za slučaj nezgode,
- 3. kombinaciju isplata iz podtač. (1) i (2) ove tačke,
- 4. isplatu zbog posledica povrede ili oštećenja zdravlja ili zbog smrti putnika.
Kolektivno osiguranje zaposlenih za slučaj povrede na radu i profesionalnih bolesti obuhvata najčešće osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja, uključujući smrt usled nezgode i trajni invaliditet usled nezgode kao i osiguranje od profesionalnih oboljenja u smislu dijagnostifikovanja profesionalnog oboljenja i telesno/organsko oštećenje usled profesionalnog oboljenja. Visina premije zavisi od nivoa rizika, od delatnosti kojom se poslodavac bavi, kao i da li se radi o poslovima sa povećanim ili poslovima bez povećanog rizika.
U svakom slučaju, Zakon o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 - usklađeni din. izn., 153/2020, 156/2020 - usklađeni din. izn., 6/2021 - usklađeni din. izn., 44/2021, 118/2021, 132/2021 - usklađeni din. izn., 10/2022 - usklađeni din. izn., 138/2022, 144/2022 - usklađeni din. izn., 6/2023 - usklađeni din. izn., 92/2023, 116/2023 - usklađeni din. izn., 6/2024 - usklađeni din. izn., 94/2024, 101/2024 - usklađeni din. izn. i 8/2025 - usklađeni din. izn.) u odredbi člana 14b stav 2. tačka 1) propisuje da se ne smatra zaradom premija osiguranja koju poslodavac plaća za sve zaposlene kod neživotnog kolektivnog osiguranja od posledica nezgode, uključujući osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja i kolektivnog osiguranja za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, kao i premija kolektivnog osiguranja života za slučaj smrti zaposlenog usled bolesti koju poslodavac plaća za sve zaposlene. Takođe prema odredbi člana 6. stav 1. tač. 1) i 2) Zakona o porezu na premije neživotnih osiguranja ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004 i 68/2014 - dr. zakon) porez na premije osiguranja ne plaća se na premije osiguranja koje se ostvaruju zaključivanjem i izvršavanjem ugovora o poslovima neživotnog osiguranja, i to osiguranje od posledica nezgode kao i osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja.
Osnov za uređivanje dodatnog osiguranja od povreda na radu i profesionalnih oboljenja sadržan je i u konvencijama Međunarodne organizacije rada br. 102 i 121 koje je naša zemlja ratifikovala i samim tim se obavezala da će svoje zakonodavstvo u oblasti socijalne zaštite uskladiti sa ciljevima ovih konvencija. Dodatno, Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) u odredbi člana 119. stav 5. propisuje da poslodavac može zaposlenima uplaćivati premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, a u cilju sprovođenja kvalitetne dodatne socijalne zaštite. U tom slučaju, poslodavac i osiguravajuća kuća su ugovorne strane, dok je zaposleni korisnik osiguranja, i ukoliko osigurani slučaj nastane, može ostvariti svoja prava iz osiguranja.
Propisane kazne
Zakonom su propisane kaznene odredbe pa će se tako novčanom kaznom od 1.000.000 do 1.500.000 dinara kazniti za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako zaposlene ne osigura za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti, radi obezbeđivanja naknade štete (član 67. stav 1). Novčanom kaznom od 200.000 do 400.000 dinara kazniće se za ovaj prekršaj poslodavac koji je preduzetnik, novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca a novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara poslodavac fizičko lice.
