Ministarstvo finansija je nedavno dalo službeno mišljenje u kojem je zauzelo stav da se promet usluga pozicioniranja koje prodavac na malo pruža dobavljačima, smatra izvršenim u maloprodajnom objektu, tj. da se smatra prometom na malo i da postoji obaveza evidentiranja ove usluge preko EFU.
Međutim, naše mišljenje je da je predmetni stav ministarstva vrlo diskutabilan i da postoje jaki argumenti u prilog suprotnom stavu, tj. da ova usluga ne bi trebalo da se smatra prometom usluge na malo. Detaljnije u odgovoru na pitanje koji možete pročitati u nastavku.
(NE)POSTOJANJE OBAVEZE EVIDENTIRANJA PREKO ELEKTRONSKOG FISKALNOG UREĐAJA PROMETA USLUGA POZICIONIRANJA DOBARA U MALOPRODAJNOM OBJEKTU KOJE OBVEZNIK FISKALIZACIJE PRUŽA DOBAVLJAČIMA - PRAVNIM LICIMA I PREDUZETNICIMA
Prema članu 3. stav 1. Zakona o fiskalizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 153/2020 i 96/2021), predmet fiskalizacije je promet dobara i usluga na malo (dalje: promet na malo) i primljeni avans za promet na malo.
Prometom na malo iz stava 1. ovog člana smatra se svaki izvršen promet dobara i pružanje usluga fizičkim licima, kao i svaki promet dobara i usluga u maloprodajnim objektima, nezavisno od toga da li je korisnik fizičko lice, pravno lice ili preduzetnik, uključujući i promet izvršen putem samonaplatnih uređaja - automata. Maloprodajnim objektom smatra se svaki poslovni prostor i poslovna prostorija koji se primarno koriste za promet dobara i pružanje usluga fizičkim licima (član 3. st. 2. i 3. Zakona o fiskalizaciji).
Saglasno odredbi člana 4. stav 1. Zakona o fiskalizaciji, obveznik fiskalizacije je svaki obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana i svaki obveznik poreza na dobit pravnih lica u smislu zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, koji vrši promet na malo.
Obveznik fiskalizacije je u obavezi da evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet na malo i to nezavisno od načina plaćanja (gotovinom, instant transferom odobrenja, čekom, platnom karticom, na drugi bezgotovinski način i sl.), uključujući i primljene avanse za budući promet na malo, preko elektronskog fiskalnog uređaja (član 4. stav 2. Zakona o fiskalizaciji).
Imajući u vidu navedeno nesporno se može zaključiti da se svaki promet dobara i usluga fizičkim licima smatra prometom na malo. Međutim, prometom na malo se smatra i svaki promet u maloprodajnim objektima, nezavisno od toga da li se vrši fizičkim licima ili pravnim licima i preduzetnicima. Kako je definicija maloprodajnog objekta nedovoljno precizna (svaki poslovni prostor ili poslovna prostorija koji se primarno koriste za promet dobara i pružanje usluga fizičkim licima), u praksi je često sporno da li se neka usluga koju obveznik fiskalizacije pruža pravnim licima ili preduzetnicima smatra prometom na malo, tj. da li taj promet obveznik treba da evidentira preko elektronskog fiskalnog uređaja (dalje: EFU). Tako npr. promet usluga iz oblasti marketinga koji obveznik fiskalizacije vrši fizičkim licima nesporno podleže obavezi evidentiranja preko EFU. Međutim, ako obveznik fiskalizacije ove usluge pruža pravnim licima ili preduzetnicima, postavlja se pitanje da li tada predmetni promet može da se smatra prometom na malo i ako može kada može.
Odgovor na ovo pitanje bi bio potvrdan pod uslovom da usluge iz oblasti marketinga pravnim licima i preduzetnicima obveznik fiskalizacije pruža u maloprodajnom objektu, ali to je upravo ono što je sporno kod ovog pitanja - kada se usluga smatra pruženom u maloprodajnom objektu. Da li je to uvek kada se usluga pruža u bilo kojem maloprodajnom objektu ili samo ako se pruža u maloprodajnom objektu primarno namenjenom za pružanje tih ili sličnih usluga fizičkim licima? Tako npr. nesporno je da usluge popravke motornih vozila u servisu namenjenom primarno za pružanje ovih usluga fizičkim licima, predstavljaju promet na malo i kada se pružaju pravnim licima i preduzetnicima. To bi npr. bile i frizerske usluge koje se pružaju u frizerskom salonu i sve druge vrste usluga koje se pružaju u objektima primarno namenjenim za pružanje tih usluga fizičkim licima.
Usluga pozicioniranja proizvoda u maloprodajnom objektu prodavca na malo predstavlja marketinšku aktivnost koja ima za cilj bolju prodaju određenih proizvoda dobavljača, usled njihovog boljeg pozicioniranja u samom objektu (na mestima vidljivim i lako dostupnim potrošačima, npr. na policama u visini očiju kupaca, na ili u blizini kase i sl). Međutim, objekat prodavca na malo je u konkretnom slučaju primarno namenjen za promet dobara na malo, a ne za promet usluga pozicioniranja i drugih marketinških usluga koje prodavac na malo pruža dobavljačima, te iz tog razloga smatramo (a tako smo i odgovarali pretplatnicima u više navrata) da se pružanje usluge pozicioniranja proizvoda dobavljaču ne smatra prometom na malo i da ne treba da se evidentira preko EFU. Međutim, Ministarstvo finansija je dalo službeno mišljenje u kojem je zauzelo stav da se promet usluga pozicioniranja koje prodavac na malo pruža dobavljačima, smatra izvršenim u maloprodajnom objektu, tj. da se smatra prometom na malo i da postoji obaveza evidentiranja ove usluge preko EFU.
Iz mišljenja Ministarstva finansija, br. 011-00-00549/2022-04 od 15.07.2022. godine Kada je reč o uslugama pozicioniranja proizvoda, koje imaju za cilj uspostavljanje određenog odnosa potrošača prema proizvodu i njegove motivacije prilikom kupovine da odabere konkretni proizvod, koje maloprodavac pruža distributeru - pravnom licu ili preduzetniku u maloprodajnom objektu, pri čemu se te usluge, po prirodi stvari pružaju samo obveznicima poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana i obveznicima poreza na dobit pravnih lica u smislu zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, mišljenja smo da maloprodavac ima obavezu da tako ostvaren promet evidentira preko elektronskog fiskalnog uređaja, s obzirom na to da se u konkretnom slučaju radi o prometu na malo (pružanju usluga pozicioniranja) koji je izvršen u maloprodajnom objektu, saglasno članu 3. stav 2. ZF."
Prema našem mišljenju navedeni stav je očigledno kontradiktoran, jer u prvom delu zaključka se navodi da je reč o uslugama koje se "po prirodi stvari pružaju samo obveznicima poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana i obveznicima poreza na dobit pravnih lica u smislu zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica", što znači da je reč o uslugama koje se praktično nikad ne pružaju fizičkim licima i da ne može postojati objekat (poslovni prostor ili prostorija) koji je primarno namenjen za pružanje ovih usluga fizičkim licima. Objekat obveznika fiskalizacije u kojem se pružaju ove usluge jeste maloprodajni objekat, ali primarno namenjen za promet dobara na malo (robe široke potrošnje), a ne usluga pozicioniranja ili nekih sličnih marketinških usluga, te ovakav stav Ministarstva finansija smatramo vrlo diskutabilnim.
Smatramo da ovakvi stavovi i nedostatak jasnih kriterijuma na osnovu kojih se opredeljuje da li je neka usluga pružena u maloprodajnom objektu i sl., izazivaju dodatnu pravnu nesigurnost kod obveznika i svih onih koji se bave tumačenjem propisa o fiskalizaciji, jer ukazuju na to da odgovori na mnoga pitanja ne mogu da se pronađu tumačenjem samog propisa (iako to nekad izgleda prilično očigledno), već da je za svako takvo pitanje potrebno pribaviti mišljenje Ministarstva finansija (što je, s obzirom na broj spornih pitanja, praktično nemoguće).
Međutim, s obzirom da su mišljenja Ministarstva finansija obavezujuća za Poresku upravu, savetujemo obveznicima da i ovo mišljenje primenjuju (koliko god ono bilo nelogično) i da usluge pozicioniranja proizvoda u maloprodajnim objektima evidentiraju preko EFU. Ono što se postavlja kao dodatno pitanje, a o čemu se Ministarstvo finansija nije izjasnilo u citiranom mišljenju, jeste na koji način će obveznik fiskalizacije evidentirati promet usluge pozicioniranja proizvoda u slučaju kada tu uslugu pruža u više maloprodajnih objekata (što je vrlo čest slučaj), s obzirom da se naknada za uslugu pozicioniranja obračunava jedinstveno za sve maloprodajne objekte obveznika, tj. da li će moći da izda jedan fiskalni račun za predmetnu uslugu ili će morati da deli naknadu za pozicioniranje po svakom maloprodajnom objektu i za svaki maloprodajni objekat da izda poseban fiskalni račun.
Mišljenja smo da bi takav zahtev, da se naknada za pozicioniranje deli po svakom maloprodajnom objektu, bio suvišan i da bi trebalo zauzeti stav da se može izdati jedan fiskani račun za uslugu pozicioniranja (kad već treba da se evidentira), ali ostaje da se vidi kakav stav će Ministarstvo zauzeti po ovom pitanju i da li će uopšte zauzeti stav. Inače, ova činjenica, da se usluga pozicioniranja pruža kao jedinstvena usluga u svim maloprodajnim objektima obveznika fiskalizacije, je još jedan važan argument u prilog stava da nije reč o prometu usluga na malo i da u stvari ovu uslugu ne bi ni trebalo evidentirati preko EFU.
Izvor: Poresko-računovodstveni instruktor
Za više informacija o pretplati na časopis
Poresko-računovodstveni instruktor pozovite nas na:
Beograd: 063/379-948
Novi Sad: 063/379-961
Niš: 063/379-619