PRAVILNIK O KVALITETU JAJA I PROIZVODA OD JAJA: Zbog neusaglašenosti sa veterinarskim propisima Evropske unije Srbija nema dozvolu za izvoz jaja u EU. Zamera se što nismo usaglasili kontrolu salmonele sa evropskim propisima

Srpska jaja još dugo se neće naći na rafovima evropskih prodavnica. Izvoz na tržište Starog kontinenta zabranjen je iz mnogo razloga - ne samo da su proizvodnja, označavanje i propisi zastareli i neusaglašeni sa onima iz EU, već je i kontrola na salmonelu koju mi radimo odavno izbačena iz upotrebe u Evropi. Za savremenije analize na ovu bakteriju para u našoj kasi - nema.

U Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine kažu da se ispitivanje na salmonelu obavlja u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, ali sve dok se ne budu usaglasili propisi Srbije i EU, u ovoj oblasti, nije moguće izvoziti konzumna jaja u zemlje Unije.

- Izvoz u zemlje EU zahteva ispunjenost i poštovanje standarda koji se odnose na monitoring na salmonelozu, što iziskuje velika finansijska sredstva - navode u Upravi za veterinu. - Uz to, potrebno je uspostaviti sistem označavanja jaja u skladu sa zahtevima EU. Konzumna jaja izvoze se u zemlje CEFTA, a bilans izvoza je u korist Srbije, dok je uvoz daleko manji.

Rade Škorić, predsednik Poslovne zajednice za živinarstvo, međutim, kaže da postoje i drugi razlozi zašto domaći živinari nisu u prilici da izvoze jaja na tržište EU.

- Pitanje izvoza u Evropu je vrlo komleksno i po svemu sudeći neće skorije zaživeti - kaže Škorić. - Još jedino Srbija koristi Pravilnik o kvalitetu jaja i proizvoda od jaja ("Sl. list SFRJ", br. 55/89 i "Sl. list SCG", br. 56/2003 - dr. pravilnik i 4/2004 - dr. pravilnik), iz SFRJ iz 1989. godine, koji više niko nema ni na Balkanu, gde se govori o kvalitetu proizvodnje, distribuciji, transportu i obeležavanju jaja.

Naši živinari ne obeležavaju jaja na ljusci, kao što rade u EU, i to je, između ostalog, jedan od razloga zašto srpska jaja ne mogu preko evropske granice. I dok se još uvek kod nas obeležavaju sa A, B, C, u EU gramatura se označava za H, L i HL.

- Za sada konzumna jaja izvoze se samo u zemlje regiona, međutim, pitanje je kada će i tu nastati problem - ističe Škorić. - Neusklađen je i Pravilnik o uslovima za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme u objektima u kojima se drže, uzgajaju i stavljaju u promet životinje u proizvodne svrhe, načinu držanja, uzgajanja i prometa pojedinih vrsta i kategorija životinja, kao i sadržini i načinu vođenja evidencije o životinjama ("Sl. glasnik RS", br. 6/2010 i 57/2014). Naime, kavezi za kokoške koje sada koristi Srbija zabranjeni su u Evropi. Osnovni zahtev je da budu "obogaćeni" EU standardima, što zahteva ozbiljna ulaganja u tu proizvodnju. Investicije u novu, savremeniju opremu koštaju, pa je živinarima potreban ogroman novac.

Škorić napominje da su i sami proizvođači, kod nas, tražili odlaganje primene tog Pravilnika, jer bi ih mnogo koštalo. Samim tim, nisu u mogućnosti da prodaju jaja Evropskoj uniji. Uz to nismo uveli ni kategorizaciju objekata, kako se to zahteva, u četiri grupe, što je još jedna od barijera.

U Srbiji trenutno posluje ukupno 800 farmi, velikih i malih. Prošle godine Srbija je izvezla na tržište regiona, pre svega u Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, 30 miliona komada jaja, a uvezla dva miliona komada. Iako imamo dve fabrike za preradu jaja, nijedna ne radi, a domaća prehrambena industrija prinuđena je da uvozi jaja u prahu, kao i ona tečna.

Izvor: Vebsajt Novosti, J. Subin - D. Marinković, 28.05.2016.
Naslov: Redakcija