Email Print

ZAKON O CENTRALNOJ EVIDENCIJI PRIVREMENIH OGRANIČENJA PRAVA LICA REGISTROVANIH U AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE: U Centralnu evidenciju uneti su podaci za domaća i strana pravna i fizička lica, koji su preuzeti iz Prinudne naplate Narodne banke Srbije


U Agenciji za privredne registre od sredine januara uključeni su i podaci Narodne banke Srbije o privremenim ograničenjima. Oni se odnose na evidenciju svih mera državnih institucija od pravosudnih do poreskih i inspekcijskih službi, izrečenih prema privrednicima do ograničenja delatnosti i raspolaganja novčanim sredstvima.

Da li posle više decenija dolazi vreme čistih računa? To je moguće ako se umreže svi podaci o firmama koje od nedavno u svakom momentu možete kompletno proveriti u Agenciji za privredne registre. Poslednji podaci u registru sadrže 276.000 mera koje su izrekli različiti državni organi.

"Taj set ukupnih podataka treba da upotpuni kompletnu sliku, da pored čistih računa jedan bilten poslovanja u nekom pogledu finansijskog zdravlja određene kompanije. Kada vidite jednu kompaniju koja ima preko 30 ili 50 izrečenih, vidite da postoji ozbiljan problem u poslovanju, dok sa druge strane postoji tzv. efektivno zabranjivanje tim kompanijama da vrše registracije, zasnivaju nove poslovne odnose i to onako kako sudski ili poreski organ odredi", objašnjava direktor APR-a Zvonko Obradović.

I dok se privredna društva uglavnom razdužuju i smanjuju dug, kod fizičkih lica situacija je drugačija. Dugi rokovi otplate i niske kamate doprineli su da građani kroz gotovinske kredite i tekuće račune duguju čak tri milijarde evra. Ako se taj dug upotrebi za refinansiranje starih potraživanja ili za potrošnju, onda je to kao hod po tankom ledu.

Građani kažu da uglavnom ne uzimaju kredite zbog visokih kamata.

Čistim računima doprineće i takozvani kliring čekova i opštih zaduženja koje odnedavno obavlja Kreditni biro.

"To znači da građani koji imaju uređene neke obaveze i plaćanja, recimo Infostan, struja, porez i slično mogu dati ovlašćenje svojoj banci da ona može sa njihovog računa da skida obaveze koje dospevaju i na taj način građani ne moraju da odlaze na šaltere i čekaju da plaćaju ono što je njihova uređena obaveza", kaže sekretar Udruženja banaka Srbije, Veroljub Dugalić.

Kada se zatvori krug svi bi voleli da troše više od trenutnih prihoda. Ipak građani su duplo revnosniji od privrede kada je u pitanju urednost u vraćanju kredita. Ali da niko ne bi ostao uskraćen u lancu likvidnosti potrebno je da više zarađujemo.

Izvor: Vebsajt RTS, Dragan Stojev, 28.01.2017.
Naslov: Redakcija