Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O FINANSIRANJU LOKALNE SAMOUPRAVE: Fiskalni savet Srbije pozitivno ocenio Predlog zakona, ali ukazuju da propisivanje različitog procenta poreza na zarade između opština – 74 odsto i gradova – 77 odsto može imati i negativne posledice da se pojedine opštine formalno kategorizuju kao gradovi


Fiskalni savet Srbije pozitivno je ocenio Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, po kome će opštine vratiti 4,8 milijardi dinara sa lokalnog nivoa vlasti na centralni i na taj način u najvećoj meri otkloniti fiskalnu neravnotežu nastalu nakon usvajanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave ("sl. glasnik rs", br. 47/2011) 2011. godine. Međutim, Fiskalni savet nije zadovoljan što Predlog zakona ne rešava izraženu horizontalnu neravnotežu između pojedinih lokalnih samouprava, oličenu u neobjektivnom, nepredvidivom i netransparentnom sistemu republičkih transfera ka lokalnim budžetima.

Ukazuju na to da propisivanje različitog procenta poreza na zarade između opština – 74 odsto i gradova – 77 odsto može imati i negativne posledice da se pojedine opštine formalno kategorizuju kao gradovi. Tokom prethodnih godina, usled različite administrativne organizacije državne uprave i lokalne samouprave, došlo je do osetnog povećanja broja lokalnih samouprava koje su formalno klasifikovane kao gradovi. Tako su početkom ove godine Kikinda, Vršac i Pirot prekvalifikovani iz opština u gradove. Predlogom zakona se, međutim, stvara jasniji finansijski podsticaj da se veće opštine prekvalifikuju u status grada da bi povećale prihode od poreza na zarade tri procentna poena, a na štetu republičkog budžeta. Otuda je potrebno u narednom periodu obratiti pažnju na taj potencijalni problem ekonomski neopravdanih prekvalifikovanja opština u gradove.

Ukazuju članovi Fiskalnog saveta i na to da Predlog zakona ne pruža osnovu za unapređenje kvaliteta i kredibiliteta budžetskog procesa na lokalnom nivou. Integritet budžetskog procesa je ugrožen u sve većem broju lokalnih samouprava, što se najčešće ogleda u neralnom "naduvavanju" prihoda da bi njihov iznos bio jednak željenom nivou rashoda. Tako Fiskalni savet, pozivajući se na izveštaj Državne revizorske institucije za 2014. godinu, ukazuje na to da je u Kragujevcu budžet bio čak 35 odsto manji od budžetskog plana, u opštini Mali Iđoš 34 odsto, u Nišu i Bačkoj Topoli 29 odsto, u Majdanpeku 25 i u Smederevskoj Palanci 22 odsto.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Lj. Malešević, 29.08.2016.
Naslov: Redakcija


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print