Email Print

NARODNA SKUPŠTINA USVOJILA PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNOJ AGENCIJI


Usvojenim Izmenama Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji tri odredbe člana usklađene su sa Ustavom. Ustavni sud je 26. decembra 2013. godine utvrđio da su odredbe tri člana Zakona o BIA neustavne.

Izmene Zakona određuju se posebne mere kojima se odstupa od načela nepovredivosti tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja, krug lica i uslovi pod kojima se one mogu odrediti, a uređen je i postupak odlučivanja o predlogu za odredivanje posebnih mera, njihovo trajanje, mogućnost proširenja posebnih mera u slučaju hitnosti i postupanje sa prikupljenim materijalom.

Kada su posebne mere u pitanju, reč je o cetiri posebne mere, s tim da se uz dve posebne mere koje se odnose na tajni nadzor i snimanje komunikacije može odrediti tajni nadzor i snimanje mesta, prostorija i predmeta, uključujući i uređaje za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi. Izmenama Zakona predviđeni su uslovi za određivanje posebnih mera.

Materijalni uslov predstavlja osnov sumnje, a posebne mere se mogu odnositi na lice, grupu ili organizaciju koja sprovodi radnju protiv bezbednosti Srbije. Posebne mere se mogu odrediti kako u slučaju preduzimanja, tako i u fazi pripremanja tih radnji, s tim da je primena posebnih mera uređena u skladu s načelima srazmernosti i supsidijarnosti. Takođe, uređeno je i pokretanje postupka za određivanje posebnih mera.

Direktor Agencije je ovlašćen za podnošenje predloga o kojem odlučuje sud. Predviđen je sadržaj predloga za određivanje posebnih mera, a novina je u tome što odluku o osnovanosti predloga donosi predsednik Višeg suda u Beogradu, odnosno sudija Posebnog odeljenja tog suda koga predsednik odredi. Uređen je i rok za donošenje odluke o predlogu.

Članom četiri tog zakona unete su određene novine u postupak odlučivanja o predlogu za određivanje posebnih mera. Predlog se usvaja naredbom koja mora imati zakonom predviđeni sadržaj, a novina je i u tome što je, u okviru roka od 12 meseci, koliko posebne mere mogu najviše da se primenjuju, propisano češće periodično odlučivanje o opravdanosti njihovog produženja koje po novom režimu iznosi tri meseca, kao i ukidanje primene posebnih mera čim prestanu razlozi za primenu.

Neprihvatanje predloga za određivanje posebnih mera znači da sud donosi rešenje, a protiv te odluke žalbu može da izjavi direktor Agencije. O žalbi odlučuje vanpretresno veće Posebnog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu.

Direktor Agencije može u toku primene posebnih mera naredbom da proširi njihovu primenu i na drugo sredstvo komunikacije, elektronsku ili drugu adresu ili na druga mesta na kojima je pristup ograničen ili prostorije u kojima se obavlja komunikacija. U tom slučaju, direktor Agencije ima obavezu da odmah podnese predlog za proširenje primene posebne mere o kojem odlučuje sud.

Ako sud naknadno odobri proširenje posebne mere, materijal se može koristiti u skladu sa zakonskih odredbama, dok se u protivnom materijal uništava u prisustvu sudije i o tome se sačinjava zapisnik. S obzirom da je reč o radnjama usmerenim protiv bezbednosti Srbije, one mogu predstavljati krivična dela, i u tom slučaju se prikupljeni materijal dostavlja nadležnom javnom tužilaštvu u skladu sa odredbama koje ureduju krivični postupak.

Jedna od važnih novena odnosi se na postupanje sa aktima i materijalom koji je se odnosi na posebne mere. Takav materijal se čuva u posebnom omotu sa oznakom stepena tajnosti, u skladu sa odredbama koje uređuju tajne podatke. Svi podaci koji se odnose na postupak u vezi s posebnim merama predstavljaju posebne podatke, a obaveza čuvanja tajne odnosi se na svako lice koje ih u bilo kom svojstvu sazna.

Izvor: Tanjug, 29.6.2014.