Email Print

IZMENE USTAVA RS I PRAVOSUDNIH ZAKONA U CILJU SMANJENJA KORUPCIJE U PRAVOSUĐU: Neutralisati posledice loše sprovedenih reizbora i propisa koji su omogućili politički uticaj na pravosuđe, kao i onih koji su doneti ali se ne primenjuju


Stvarnosni razlozi leže u zatečenom stanju koje nije zadovoljavajuće zbog neuspešne postustavne reizbornosti. Među reizabranim nosiocima pravosudne funkcije bilo je i onih koji nisu stručni, osposobljeni ili dostojni da je obavljaju, a bilo ih je i među onima koje je Ustavni sud, poništavajući odluke o nereizboru, vratio na dužnost zbog grubih povreda postupka, ne baveći se njihovim pojedinačnim kvalitetima. Reizbornost, stoga, nije pomogla pravosuđu da se oslobodi onih zbog kojih je i bilo u riziku korupcije. Tom cilju nije pomogao ni Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava (kolokvijalno, o lustraciji), koji je postao čuven po tome što u desetogodišnjem vremenu važenja nijednom nije primenjen.

Sistemski razlozi leže u propisima koji su instalirali poluge političkog uticaja na pravosuđe. Te poluge povezuju one od kojih koruptivni uticaji kreću, one koje te uticaje prenose i one koje te uticaje materijalizuju. Žarišta visoke korupcije su, najčešće, u političkim partijama. Od tog izvora koruptivni uticaji najpre kreću prema organima izvršne vlasti a oni ga usmeravaju prema rukovodiocima sudova, odnosno javnih tužilaštava.

Da bi se pravosudna korupcija iskorenila ili barem svela na minimalnu meru, neophodno je neutralisati njene transmisione poluge.To se može postići izmenama Ustava i pravosudnih zakona u sledećim pravcima:

1) da predsednike sudova i sudije bira Visoki savet sudstva, poveravajući im i prvi i stalni mandat;

2) da javne tužioce i njihove zamenike bira Državno veće tužilaca, poveravajući im i prvi i stalni mandat;

3) da predsednika suda predlažu sudije u sudu kojim će rukovoditi, a da javnog tužioca predlažu zamenici tužioca u tužilaštvu kojim će rukovoditi;

4) da u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca ne budu ministar pravde i predsednik Odbora Narodne skupštine nadležnog za pravosuđe;

5) da članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca ne bira Narodna skupština, već oni koje ti članovi predstavljaju;

6) da članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca imaju zamenike kako bi uvek odlučivali u punom sastavu;

7) da i javno tužilaštvo bude samostalan i nezavisan državni organ a ne samo samostalan, kako bi se izjednačilo sa sudom i približilo sudskoj vlasti udaljavajući se od izvršne.

Izvor:

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print