ZAKON O VODAMA: Rešenja o naknadi za odvodnjavanje za 2015. i 2016. godinu pristižu na naplatu. Rok za izmirenje ove obaveze je 15 dana od prijema rešenja, a u suprotnom se zaračunava zatezna kamata od 14 odsto godišnje. Iznosi se obračunavaju na osnovu podataka o visini katastarskih prihoda koje Poreskoj upravi dostavlja Republički geodetski zavod. Visina taksi zavisi i od opštine na kojoj se zemljište nalazi ali i kako je ono klasifikovano

Na adrese građana Srbije ovih dana stižu rešenja za plaćanje "naknade za odvodnjavanje" i to za dve godine – proteklu 2015. i 2016. godinu. Rok za plaćanje je 15 dana od prijema rešenja uz pretnju zateznim kamatama onima koji ne izmire obaveze.

Vlasnici kuća i vikendica (odnosno građevinskog zemljišta na kome su sagrađene) kao i oni koji u posedu imaju poljoprivredno zemljište i šume negoduju zbog još jednog nepredviđenog nameta za koji ne znaju ni gde završava ni šta mu je konkretna svrha.

Ali i nejasne računice za obračunavanje iznosa koje treba platiti jer se oni znatno razlikuju. Kreću se od stotinak dinara do hiljadu i po, koliko u proseku stiže vlasnicima vikendica sa okućnicom od desetak ari. Ali ima onih kojima je razrezano čak 100.000 dinara, kao jednom vlasniku 50 hektara prvoklasnih vojvođanskih oranica. Ubedljivo najveće obaveze pale su na teret vlasnika poljoprivrednog zemljišta, njiva prve kategorije, voćnjaka i vinograda… Za građane je dodatni problem što celokupna suma (obračunata za dve godine) mora da se plati bez odlaganja.

Prema objašnjenju nadležnih, iznosi se obračunavaju na osnovu podataka o visini katastarskih prihoda koje Ministarstvu finansija (Poreskoj upravi) dostavlja Republički geodetski zavod. Visina "taksi" zavisi i od opštine na kojoj se zemljište nalazi ali i kako je ono klasifikovano. Naknada za odvodnjavanje plaća se za uređenje vodnog režima zemljišta na meliracionom području, kao i za odvodnjavanje poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta, objekata saobraćajne infrastrukture i drugih dobara u opštoj upotrebi – osim zemljišta pod zgradama.

Pravni osnov za naplatu ove naknade je Zakon o vodama ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010 i 93/2012) u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Ali ovi prihodi ne idu tom Ministarstvu već direktno u državnu kasu, na osnovu Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon i 103/2015) kojim su proglašeni opštim prihodima budžeta Srbije.

Šta je smisao ove takse i gde novac odlazi? U Direkciji za vode pri Ministarstvu poljoprivrede kažu da se ovaj novac (uz druge naknade) prema propisima i godišnjem programu upravljanja vodama koji donosi Vlada, koristi za finansiranje poslova od opšteg interesa u oblasti upravljanja vodama – za uređenje vodotoka i zaštita od štetnog dejstva voda i zagađivanja, uređenje i korišćenje voda, kao i za izgradnju, održavanje i upravljanje melioracionim sistemima… Konkretno, ističu, prema Uredbi iz 2014. godine naplaćene naknade upotrebljene su za finansiranje izgradnje brana sa akumulacijama "Arilje" – profil Svračkovo i "Rovni", Valjevo kao i za izgradnju i rekonstrukciju vodnih objekata za snabdevanje vodom za piće, za uređenje vodotoka i vodnih objekata za zaštitu od poplava…

Nije, međutim, prvi put da ova do sada građanima nepoznata taksa izazove negodovanje. Isto se dogodilo i prošle godine kada su građanima poslata rešenja sa obračunima za dve godine.

U Poreskoj upravi objašnjavaju da su u 2013. godini obračunavali ove obaveze za vlasnike i korisnike poljoprivrednog i šumskog zemljišta za tu godinu. Međutim, u 2015. utvrđivali su naknadu za vlasnike i korisnike građevinskog zemljišta za 2013. godinu, i za vlasnike, odnosno korisnike poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta za 2014. godinu – na jednom rešenju.

– Budući da je Srbija pogođena poplavama u maju 2014. odlukom Vlade te godine od ove obaveze oslobođene su ugrožene lokalne samouprave. Istovremeno je odobreno i odlaganje plaćanja duga za 2013. godinu, bez obračuna kamate. Poreska uprava je aktivnosti u vezi sa štampom i uručivanjem rešenja za 2013. i 2014. godinu sprovela u prvoj polovini 2015. godine. Zato smo obračune za prošlu godinu odložili za ovu, imajući u vidu da bi obveznici u toku jedne godine dobili dva rešenja, za tri kalendarske godine, što bi ih opteretilo u finansijskom smislu – navode u Poreskoj upravi.

Nezvanično se pominje da država za ovu i proteklu godinu računa na prihod od dve i po milijarde dinara i da će rešenja biti poslata na milion adresa.

Izvor: Vebsajt Politika, Ivana Albunović, 26.11.2016.
Naslov: Redakcija