Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA: Nacrt zakona trenutno se nalazi na usaglašavanju u Evropskoj komisiji, a u Narodnoj skupštini RS mogao bi se naći u januaru 2017. godine


Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima izazvao je polemiku u javnosti zbog strožih kazni koje propisuje. Ovaj dokument trenutno se nalazi na usaglašavanju u Evropskoj komisiji, a mogao bi se naći pred srpskim poslanicima u januaru 2017. godine.

Ono što je izazvalo s jedne strane odobravanje, a sa druge negodovanje, jesu kazne koje će ići i do 120.000 dinara.

Ukoliko vozač tokom vožnje drži u krilu dete čeka ga upravo ta kazna od 100.000 do 120.000 dinara, 14 kaznenih bodova i oduzimanje dozvole. Ako je dete u krilu suvozača, sleduje mu "samo" novčani deo kazne od 100.000 do 120.000 dinara. Ako dete mlađe od 12 godina nije u sedištu, predlaže se kazna od 30.000 dinara. Trenutno važeća kazna za taj prekršaj je 5.000 dinara.

Biće povećana i kazna za nevezivanje pojasa vozača i suvozača i to sa 5.000 na 10.000 dinara.

Strože sankcije čekaju i one koji budu vozili u alkoholisanom stanju. Na primer, do sada su oni koji su vozili sa više od dva promila alkohola u krvi, morali da plate od 100.000 do 120.000 dinara uz oduzimanje dozvole i kaznene poene, a od 2017. godine će toliku kaznu morati da plate oni koji su u krvi imali 1,2 promila alkohola.

Predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović podseća da je važeći Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 - odluka US, 55/2014, 96/2015 - dr. zakon i 9/2016 - odluka US) donet 2009. godine utvrdio važeće kazne za saobraćajne prekršaje.

- Potom je 2014. godine Zakonom o prekršajima ("Sl. glasnik RS", br. 65/2013 i 13/2016) omogućen popust od 50 odsto ukoliko se kazna plati u roku od osam dana. Time su faktički kazne prepolovljene. U ovom novom Nacrtu zakona uglavnom se kazne podižu tako da budu na nivou onih iz Zakona iz 2009. godine - objašnjava Okanović.

Međutim ako se uzme u obzir da je prosečna plata u Srbiji 45.000 dinara, a da se mnogo veći broj zarada nalazi ispod ove cifre nego iznad, postavlja se pitanje ekonomske opravdanosti ovolikih kazni.

Advokat Vojin Biljić ističe da se kod nas pogrešno smatra da se izmenama Zakona može popraviti loše stanje u društvu koje je pre svega posledica nefunkcionisanja institucija, a ne samih zakonskih tekstova.

- Zakon nema magičnu moć da sam po sebi obezbedi svoju primenu, već je potrebno da država organizuje svoj sistem tako da funkcioniše. Na žalost, umesto toga, država pribegava apsurdnim zakonskim rešenjima, koja su neretko i u suprotnosti sa ustavnim garancijama, prebacujući na građane teret svoje nefunkcionalnosti. Jedan od takvih primera su i kazne propisane novim ZOBS-om. Ako u državi u kojoj je minimalna zarada oko 200 evra, a zarada dobro pozicioniranog i fakultetski obrazovanog državnog službenika oko 500 evra, propišete kaznu od 1.000 evra za propust vezivanja deteta u saobraćaju, postavlja se pitanje da li kršite pravo na imovinu građana. Ako je cilj države da se radi bezbednosti deteta, to isto dete sankcioniše tako što će gladovati, onda država ima problem sa sagledavanjem interesa deteta. Interesantno je to sa sudska praksa dosuđuje veoma niske naknade šteta kod povreda u saobraćaju, pravdajući to svrhom naknade štete, a država istovremeno ima kaznenu, ali i taksenu politiku kojoj nije cilj zaštita svojih građana već punjenje budžeta od strane tih istih svojih građana. Kako drugačije objasniti to da za minimalnu zaradu svakog meseca morate da pravite izbor između toga da li da platite račun za Infostan i struju ili platite sudsku taksu ili platite kaznu u saobraćaju ili nahranite svoje dete. Podrazumeva se, naravno da vi tog meseca ništa nećete jesti - kaže Biljić.

Okanović, međutim, ističe da ne stoji teza da država hoće da puni budžet kaznama, jer su troškovi od saobraćajnih nezgoda daleko veći nego prihodi od kazni. Prema njegovim rečima, država od kazni za saobraćajne prekršaje godišnje naplati 25 do 30 miliona evra, a procenjuje se da su ukupni direktni i indirektni troškovi od saobraćajnih nezgoda u 2015. godini bili 280,2 miliona evra.

- Samo troškovi lečenja 20.000 povređenih u saobraćajnim nezgodama godišnje su daleko veći od prihoda od kazni. Državu ne zanima da naplati kazne, već da niko ne plaća kazne i da nema povređenih u saobraćaju - ističe on dodajući da se gubitak deteta zbog toga što nije vezano ne može iskazati nikakvom cenom.

Srbija je u poslednjih 30 godina zabeležila značajan napredak u smanjenju stradalih u saobraćajnim nezgodama budući da je krajem 80-ih godina prošlog veka bilo oko 2.000 mrtvih na 100.000 vozila, a prošle godine 600, ali to je i dalje mnogo više od razvijenih evropskih zemalja. Okanović ističe da je razlog za ovoliku razliku to što se u zapadnoj Evropi počelo sa sistemskim merama pre 40 godina, kao i da se kod nas danas vode diskusije o bezbednosti u saobraćaju, kakve su se tamo vodile pre 30 ili 40 godina.

Izvor: Vebsajt Danas, M. Obradović, 27.11.2016.
Naslov: Redakcija