Email Print

NACRT ZAKONA O FINANSIJSKOM OBEZBEĐENJU: Nacrtom zakona nije predviđeno da bilo ko, osim banaka, može postati poverilac, odnosno nema mogućnosti da agencije preuzimaju nenaplativa ili druga potraživanja prema klijentima. Dugovi stanovništva, takođe, ne mogu biti preneti drugoj banci kao obezbeđenje, već mogu biti samo predmet hipoteke. Korisniku je, pored svih relevantnih informacija o prenosu, garantovan isti položaj kao i pre zalaganja potraživanja, u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Među najvažnijim rešenjima Nacrta zakona jeste definisanje ugovora o finansijskom obezbeđenju, s njegovim bitnim elementima i načinom zaključivanja uz predviđene modalitete - zaloga ili prenos svojine


Banke, ipak, neće moći da prodaju loše kredite građana firmama ili agencijama, iako se gotovo dve godine vodila intenzivna kampanja. Građani koji nisu u stanju redovno da otplaćuju zajmove ili su prestali da izmiruje obaveze, pre svega zbog gubitka posla, mogu da odahnu, jer neće pasti u ruke "uterivača dugova". Nacrtom zakona o finansijskom obezbeđenju, koji je pripremila Narodna banka Srbije, posebna pažnja posvećena je pre svega sigurnosti položaja građana. Ovim propisom nije predviđeno da bilo ko, osim banaka, može postati poverilac, odnosno nema mogućnosti da agencije preuzimaju nenaplativa ili druga potraživanja prema klijentima.

Dugovi stanovništva, takođe, ne mogu biti preneti drugoj banci kao obezbeđenje, već mogu biti samo predmet hipoteke. Korisniku je, pored svih relevantnih informacija o prenosu, garantovan isti položaj kao i pre zalaganja potraživanja, u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 139/2014). Na primer, nema jednostranih promena ugovornih elemenata, obaveštenje o svakoj promeni promenljive kamatne stope... Neophodno je od dužnika pribaviti i saglasnost za prenos podataka koji se smatraju bankarskom tajnom.

- Problemi sa naplatom treba da se rešavaju tamo gde su i nastali, odnosno u bankama - smatra Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. - Do zastoja u naplati kredita došlo je zbog loše procene rizika s jedne strane i neočekivanih dešavanja kod dužnika s druge, odnosno najčešće gubitka posla ili tragičnog događaja u porodici. Naši građani vrlo retko ne otplaćuju zajmove iz hira.

Kako ističe Đukić, prodaja loših kredita stanovništva firmama ne može da se uvede dok se ne donese Zakon o ličnom bankrotu, koji će omogućiti porodici da ima sredstva za život, a ostalo da vraća banci. Čak i u tom slučaju, kod nas još nema takve zaštite da se ograniči poslovanje firmi koje kupuju dugove od banaka, odnosno da se kontrolišu uslovi pod kojima posluju, kao i da se spreči korupcija.

- Sa novim propisom predviđene su značajne novine kod ugovaranja sredstava obezbeđenja između učesnika na finansijskom tržištu, ne samo za građane - kažu u NBS. - Pre svega u cilju veće pravne sigurnosti, efikasnosti i brzine pri naplati potraživanja iz tih sredstava. Ova sredstva se ugovaraju radi obezbeđenja kredita, poslova s hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima i drugih novčanih potraživanja koja jedna strana na finansijskom tržištu ima prema drugoj. Reč je o poslovima kod kojih je jedna ugovorna strana uvek određena finansijska institucija ili drugi učesnik na finansijskom tržištu, poput banaka, brokersko-dilerskih društava, osiguravajućih društva, investicionih fondova, ali i države.

Među najvažnijim rešenjima koji će novi zakon da ponudi jeste definisanje ugovora o finansijskom obezbeđenju, s njegovim bitnim elementima i načinom zaključivanja uz predviđene modalitete - zaloga ili prenos svojine. To će pružiti veću pravnu sigurnost i zaštitu, kako poveriocu i banci koja odobrava kredit, tako i građaninu ili firmi kao korisniku kredita.

Nacrtom zakona stvara se veća pravna i finansijska sigurnost, smanjenje kreditnog rizika, a povećanje likvidnosti tržišnih proizvoda, razvija konkurenciju i doprinosi snižavanju cena finansijskih proizvoda i usluga - kažu u NBS. - Kada je reč o građanima, pored pojačane pravne sigurnosti i zaštite koja se pruža predviđenim zakonskim rešenjima, može se očekivati i njihovo veće interesovanje za ulaganje u hartije od vrednosti.

Izvor: Vebsajt Novosti, S. Moravčević, 27.09.2016.
Naslov: Redakcija


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print