Email Print

ZAKON O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA: U porastu broj žalbi na rad banaka. Najveći broj primedaba upućenih NBS-u odnosi se na zloupotrebe kartica, kreditnu sposobnost i tarife banaka. Svaki deseti prigovor rešen je u korist klijenta


Iako je Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 139/2014 - dalje: Zakon), koji je na snazi već pet godina, trebalo da sve postupke bankara dovede u red, ponovo je u porastu broj žalbi na rad ovih institucija.

Tako je u prva tri meseca 2016. godine Centar za zaštitu korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije (NBS) primio 714 pritužbi i preuranjenih prigovora koji se odnose na rad finansijskih institucija. To je oko 50 odsto više nego u istom periodu 2015. godine. Skoro svaki deseti prigovor rešen je u korist klijenta.

Najveći broj primedaba upućenih Centru za zaštitu korisnika finansijskih usluga odnosi se na zloupotrebe kartica, kreditnu sposobnost i tarife banaka. Centar NBS naglašava da određeni broj banaka i dalje ugovara visinu kamatne stope koja se primenjuje u slučaju kašnjenja. Zato su predložene i određene korekcije. A da građani ne bi zavisili od zateznih kamata, moraju da imaju dobru kreditnu istoriju. Ako već dođe do kašnjenja i do loše kreditne istorije, moraju da znaju da će im loš kreditni dosije stajati najmanje tri godine posle otplate ili raskida ugovora o kreditu sa bankom.

Udruženja potrošača i bankarskih klijenata naglašavaju da je stvarnost daleko od one koju prikazuje Centar za zaštitu korisnika finansijskih usluga. Tvrde da banke jednostrano podižu kamate, nepravilno obračunavaju kamate, da naplaćuju fantomske tarife... Na sve to, tvrde, nema pravog odjeka, pa nije čudo što "Efektiva" ima 2.000 članova koji traže pravdu.

- Najčešće to ide ovako - prvo se klijent obrati banci sa nekom pritužbom. Banka mu odgovori u nekom roku. On ne bude zadovoljan tim odgovorom i uputi žalbu Centru. Centar dalje tu istu pritužbu uputi banci. Banka mu odgovori isto što i klijentu. Centar vrati odgovor klijentu kao definitivan odgovor banke. U svega 10 odsto slučajeva od toga pritužbe su proglasili osnovanim - kažu u "Efektivi".

U Srbiji je registrovano sedam miliona tekućih računa - 6,2 miliona kartica i šest milijardi evra plasiranih kredita stanovništvu. Po koji promil primedaba za banke i osiguravajuće kuće možda je simboličan, ali za klijente može biti egzistencijalno pitanje. Banke podsećaju na to da postoje predugovori, ali i mogućnost odustajanja od kredita u roku od 14 dana, i da je žalbena procedura jasna.

- Ukoliko klijent primeti da posle toga nešto nije u redu, procedura je takva da klijent treba najpre da se obrati finansijskoj ustanovi sa kojom sarađuje. Uglavnom su to banke i osiguravajuće kuće. Tada klijent treba da uputi dopis u vidu prigovora u kojem treba da navede šta nije u redu. Zakonska procedura nalaže bankama da u roku od 15 dana odgovore na takve prigovore - ističu u jednoj od banaka.

Centru za zaštitu korisnika finansijskih usluga obraćali su se i građani koje je zbog kašnjenja u otplati registrovao Kreditni biro i nisu mogli da se ponovo zaduže. Prema Zakonu, banka svakog klijenta koji dva meseca ne uplaćuje rate prijavljuje Kreditnom birou. Ukoliko je kašenje po tekućem računu, banka ga ne uzima kao prepreku za odobrenje bilo koje usluge. Ako je docnja za kreditnu karticu i kredit, onda je zabrana novog zaduživanja 12 meseci.

Kada je u pitanju visina zatezne kamate koja se primenjuje kada klijent ne izmiruje na vreme obaveze, jedan broj banaka i dalje je ugovara samostalno, iako Zakon propisuje da se na dospelu i neizmirenu obavezu primenjuje kamata koja je utvrđena republičkim propisom. Pojedine banke su spremne i da plate kazne, a da zadrže visoke kamatne stope koje se kreću i do 80-90 odsto godišnje.

Izvor: Vebsajt Novosti, S. Moravčević, 27.07.2016.
Naslov. Redakcija


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print