ZAKON O ZAŠTITI PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU: Građani će od 1. januara 2016. godine moći da pošalju prigovor predsedniku suda i da dobiju odštetu od 300 do 3.000 evra, ukoliko se utvrdi da je sud odgovoran zbog odugovlačenja sudskog postupka. Sudsku zaštitu prava na suđenje u razumnom roku mogu da traže sve stranke u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak i vanparnični postupak, osim javnog tužioca. Privatni tužilac, oštećeni i oštećeni kao tužilac u krivičnom postupku to pravo imaju samo ako su istakli imovinskopravni zahtev

Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ("Sl. glasnik RS", br. 40/2015 - dalje: Zakon), koji će početi da sa primenjuje od prvog dana 2016. godine, daće mogućnost građanima da se žale na sporost sudskih postupaka koji su u toku. To znači da od 1. januara građanin može podneti prigovor predsedniku suda ako, na primer, njegova parnica, ili radni spor, traje dugo. Oni koji su već podneli prigovor, na osnovu sada važeće odredbe u Zakonu o uređenju sudova("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 - dr. zakon, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011, 101/2013 i 40/2015 - dr. zakon), nastaviće postupak po tom zakonu.

Ustavni sud Srbije ostaće nadležan da odlučuje po žalbama koje su mu podnete i po žalbama koje se odnose na sudske postupke koji su završeni pred redovnim sudovima.

Zakon će pokušati da spreči naše građane da se žale sudu u Strazburu, pa čak i da vrati na domaći teren one koji su tom sudu već podneli predstavku.

– Za one koji su Evropskom sudu za ljudska prava podneli predstavku o kojoj nije doneta odluka o prihvatljivosti ili osnovanosti, postoji mogućnost da, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog Zakona, podnesu Državnom pravobranilaštvu predlog za poravnanje o novčanom obeštećenju, ili u roku od godinu dana da podnesu tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje – kaže Dubravka Damjanović, predsednica Apelacionog suda u Kragujevcu.

Građane će zanimati kada i kome mogu da se žale i da li mogu da očekuju da predsednici sudova reaguju brzo na sporost sudija.

Sudsku zaštitu prava na suđenje u razumnom roku mogu da traže sve stranke u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak i vanparnični postupak, osim javnog tužioca. Privatni tužilac, oštećeni i oštećeni kao tužilac u krivičnom postupku to pravo imaju samo ako su istakli imovinskopravni zahtev.

Postupak počinje podnošenjem prigovora. Građanin ga podnosi sudu pred kojim se vodi postupak. Prigovor će stizati direktno do predsednika suda, koji će istraživati zbog čega je došlo do odugovlačenja suđenja. On će biti dužan da o prigovoru odluči u roku od dva meseca.

U rešenju kojim se prigovor usvaja i utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku, istovremeno se i nalaže sudiji da izvrši procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak. Određuje se i rok za izvršenje tih radnji, koji ne može biti kraći od 15 dana, ni duži od četiri meseca.

Događa se da pravo na suđenje u razumnom roku ne povredi sudija, nego javni tužilac. U tom slučaju, predsednik suda će svoje rešenje dostaviti neposredno višem tužiocu, koji će biti dužan da u roku od osam dana naloži postupajućem tužiocu da preduzme procesne radnje za ubrzanje postupka.

Ako predsednik suda ne odluči po prigovoru u roku od dva meseca, ili ako odbije prigovor, građanin će imati pravo na žalbu o kojoj će odlučivati predsednik neposredno višeg suda.

Kada predsednik suda utvrdi da je povređeno pravo građana na suđenje u razumnom roku, tada stranka stiče pravo na pravično zadovoljenje, a to pravo može ostvariti tako što podnosi predlog za poravnanje Državnom pravobranilaštvu, ili tako što osnovnom sudu podnosi tužbu protiv Republike Srbije. Ima pravo na isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu, koje se priznaje u visini od 300 do 3.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti.

Kolika će odšteta biti dosuđena zavisiće od svih okolnosti slučaja. Osim neimovinske štete, građani će moći da tuže Srbiju i za imovinsku štetu koju su pretrpeli zbog sporog suđenja, a precizan iznos te štete utvrđuje se veštačenjem.

Izvor: Vebsajt Politika, 25.09.2015.