Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA


PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA

Član 1.

U Zakonu o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 124/2012 i 14/2015), u članu 2. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:

"1) državni organ, organ autonomne pokrajine i organ lokalne samouprave;".

U tački 2) reči: "obavljanja delatnosti koje su u opštem interesu" zamenjuju se rečima: "zadovoljavanja potreba u opštem interesu, koje nemaju industrijski ili trgovinski karakter,".

Podtačka (3) menja se i glasi:

"(3) da više od polovine članova organa nadzora ili organa upravljanja tog pravnog lica imenuje naručilac.".

Tačka 3) briše se.

Stav 2. menja se i glasi:,,Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija i Uprave za javne nabavke utvrđuje spisak naručilaca iz stava 1. tačka 1) ovog zakona.".

Član 2.

U članu 3. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:

"2) ugovor o javnoj nabavci je teretni ugovor zaključen u pisanoj ili elektronskoj formi između jednog ili više ponuđača i jednog ili više naručilaca, koji za predmet ima nabavku dobara, pružanje usluga ili izvođenje radova;".

U tački 5) posle reči: "ugovor o javnoj nabavci" dodaju se reči:,,ili okvirni sporazum".

U tački 10) posle reči:,,rukovodilac naručioca" dodaju se reči:,,kome su povereni poslovi javnih nabavki".

Tač. 12), 13) i 14) brišu se.

Tačka 20) menja se i glasi:

,,20) Okvirni sporazum je sporazum između jednog ili više naručilaca i jednog ili više dobavljača, čija je svrha utvrđivanje uslova ugovora koji će se dodeljivati tokom određenog perioda, a koji se odnose na cene i, gde je to prikladno, na količine;"

Tačka 23) menja se i glasi:

,,23) javna nabavka male vrednosti je nabavka čija procenjena vrednost nije veća od vrednosti određene ovim zakonom, pri čemu ni ukupna procenjena vrednost istovrsnih nabavki na godišnjem nivou nije veća od vrednosti određene ovim zakonom;".

Član 3.

Posle člana 6. dodaje se naziv iznad člana i član 6a, koji glase:

,,Mešovite nabavke

Član 6a

Ukoliko predmet ugovora o javnoj nabavci čini više predmeta u smislu čl. 4 - 6. ovog zakona, predmet se određuje prema osnovnom predmetu ugovora. Ukoliko predmet ugovora čine dobra i usluge, odnosno usluge iz Priloga 1 i druge usluge, osnovni predmet ugovora jeste onaj koji čini veći deo procenjene vrednosti javne nabavke.

Ukoliko je za nabavku dela predmeta nabavke obavezna primena odredaba ovog zakona, a na drugi deo se ne primenjuju odredbe ovog zakona:

1) ukoliko je predmet nabavke objektivno deljiv - naručilac može sprovesti odvojene postupke nabavke ili dodeliti jedan ugovor u postupku javne nabavke, izuzev u slučaju nabavki iz člana 128. ovog zakona;

2) ukoliko je predmet nabavke objektivno nedeljiv - naručilac će dodeliti jedan ugovor u postupku javne nabavke, izuzev u slučaju nabavki iz člana 128. ovog zakona.

Ukoliko predmet nabavke čine i nabavke iz čl. 127. i 128. ovog zakona:

1)         ako je predmet nabavke objektivno deljiv - naručilac može sprovesti odvojene postupke nabavke ili dodeliti jedan ugovor:

(1)        bez primene ovog zakona, ako predmet nabavke čine i nabavke iz člana 128. ovog zakona i ako je dodela jednog ugovora posebno opravdana objektivnim razlozima i nije doneta u cilju izbegavanja primene odredaba ovog zakona;

(2)        u postupku javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti, ako predmet nabavke čine i nabavke iz člana 127. ovog zakona i ako je dodela jednog ugovora posebno opravdana objektivnim razlozima i nije doneta u cilju izbegavanja primene osnovnih odredaba ovog zakona;

2)         ukoliko je predmet nabavke objektivno nedeljiv - naručilac će ugovor dodeliti bez primene ovog zakona, ako predmet nabavke čine i nabavke iz člana 128. ovog zakona, odnosno u postupku javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti, ako predmet nabavke čine i nabavke iz člana 127. ovog zakona.".

Član 4.

U članu 7. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:

,,2) nabavke, odnosno konkurse za dizajn koje su naručioci obavezni da sprovedu u skladu sa postupcima nabavki ustanovljenim:

(1)        međunarodnim ugovorom ili drugim aktom na osnovu kojeg je nastala međunarodna obaveza, a koji je zaključen sa jednom ili više država i/ili užih političko-teritorijalnih jedinica i koji se odnosi na radove, dobra ili usluge namenjene zajedničkoj primeni ili zajedničkom iskorišćavanju od strane potpisnica;

(2)        od strane međunarodnih organizacija;"

Posle tačke 2) dodaje se tačka 2a), koja glasi:

,,2a) nabavke i konkurse za dizajn koji se sprovode u skladu sa pravilima utvrđenim od strane međunarodnih organizacija ili međunarodnih finansijskih institucija, ako se te nabavke, odnosno konkursi za dizajn u potpunosti finansiraju od strane tih organizacija, odnosno institucija. U slučaju nabavki i konkursa za dizajn koje većim delom finansira međunarodna organizacija ili međunarodna finansijska institucija, strane se usaglašavaju o postupcima nabavke koji će se primenjivati;".

Tačka 12) menja se i glasi:

,,12) zasnivanje radnog odnosa i rad van radnog odnosa u smislu zakona kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, osim ugovora o delu. U slučaju zaključenja ugovora o delu koji imaju za predmet samostalno izvršenje određenog intelektualnog posla iz oblasti nauke ili prosvete ili obavljanje umetničke ili druge delatnosti iz oblasti kulture, u skladu sa zakonom, a čija pojedinačna vrednost nije veća od 12.000.000 dinara, uključujući i poreze i doprinose, na godišnjem nivou, odnosno za period važenja ugovora ako je period važenja ugovora duži od godinu dana, ne primenjuju se odredbe ovog zakona;".

Posle tačke 12) dodaju se tač. 13), 14), 15), 16) i 17), koje glase:

,,13) usluge kredita bez obzira da li su u vezi sa prodajom, kupovinom ili prenosom hartija od vrednosti ili drugih finansijskih instrumenata;

14) pravne usluge, i to:

(1)        usluge zastupanja od strane advokata:

-           u postupku arbitraže ili sporazumnog rešavanja sporova, u zemlji i inostranstvu, kao i pred međunarodnom arbitražom ili međunarodnim telom za sporazumno rešavanje sporova;

-           u postupcima pred sudovima ili drugim organima javne vlasti u zemlji i inostranstvu ili pred međunarodnim sudovima, tribunalima ili institucijama;

(2)        usluge pravnih saveta koje advokat pruža u pripremi postupaka iz podtačke (1) ove tačke ili kad postoji jasan pokazatelj i velika verovatnoća da će doći do takvog postupka;

(3)        pravne usluge koje pružaju zakonski zastupnici ili staratelji ili druge pravne usluge čije je izvršioce izabrao sud ili su određeni za obavljanje određenih zadataka pod nadzorom suda;

(4)        pravne usluge vezane za vršenje službenih ovlašćenja;

15)       pribavljanje ili zakup zemljišta, postojećih zgrada ili druge nepokretne imovine i prava u vezi sa njima;

16)       nabavke dobara i usluga čija je procenjena vrednost niža od 15.000.000 dinara, za potrebe diplomatsko-konzularnog predstavništva, međunarodne misije i obavljanje drugih aktivnosti Republike Srbije u inostranstvu, kao i na nabavke radova za te potrebe čija je procenjena vrednost niža od 30.000.000 dinara;

17)       finansiranje obavljanja određene delatnosti, posebno putem bespovratne pomoći, koje je povezano sa obavezom nadoknade dobijenih sredstava ukoliko nisu korišćena u predviđene svrhe, ako se finansijska sredstva dodeljuju zainteresovanim licima na transparentan način pod jednakim uslovima.".

Stav 2. briše se.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.

Dosadašnji st. 4. i 5. brišu se.

Član 5.

Posle člana 7. dodaje se član 7a, koji glasi:

,,Član 7a

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na ugovore koje naručilac zaključuje sa drugim pravnim licem ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1)         naručilac vrši nadzor nad tim pravnim licem sličan nadzoru koji vrši nad svojim organizacionim jedinicama u smislu stava 2. ovog člana;

2)         pravno lice nad kojim naručilac vrši nadzor, više od 80% svojih aktivnosti u Republici Srbiji vrši u cilju obavljanja poslova koje mu je naručilac poverio ili koje su mu poverila druga pravna lica nad kojima taj naručilac vrši nadzor;

3)         u nadziranom pravnom licu nema učešća privatnog kapitala koji ima odlučujući uticaj na donošenje odluka, odnosno sprečavanje donošenja odluka, u skladu sa važećim propisima.

Smatra se da naručilac vrši nadzor nad pravnim licem sličan nadzoru koji vrši nad svojim organizacionim jedinicama u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana, ako ima presudan uticaj na strateške ciljeve i na važne odluke tog pravnog lica. Takav nadzor može vršiti i drugo pravno lice nad kojim naručilac na isti način vrši nadzor.

Stav 1. ovog člana primenjuje se i u slučaju kada nadzirano pravno lice koje je naručilac, zaključuje ugovor sa naručiocem koji vrši nadzor nad njim ili sa drugim pravnim licem nad kojim isti naručilac vrši nadzor, pod uslovom da u tom pravnom licu sa kojim se zaključuje ugovor nema učešća privatnog kapitala koji ima odlučujući uticaj.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na ugovore koje naručilac zaključuje sa drugim pravnim licem nad kojim naručilac ne vrši nadzor u skladu sa stavom 1. ovog člana, ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1)         naručilac zajedno sa drugim naručiocima vrši nadzor nad tim pravnim licem sličan onom koji vrše nad svojim organizacionim jedinicama u smislu stava 5. ovog člana;

2)         pravno lice nad kojim ti naručioci vrše nadzor, više od 80% svojih aktivnosti obavlja u izvršavanju zadataka koje su mu poverili ti naručioci ili koje su mu poverila druga pravna lica nad kojima ti naručioci vrše nadzor;

3)         u nadziranom pravnom licu nema učešća privatnog kapitala koji ima odlučujući uticaj na donošenje odluka, odnosno sprečavanje donošenja odluka, u skladu sa važećim propisima.

Smatra se da naručioci zajednički vrše nadzor nad pravnim licem u smislu stava 4. tačka 1) ovog člana ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1)         organi nadziranog pravnog lica nadležni za odlučivanje sastavljeni su od predstavnika svih naručilaca koji vrše nadzor nad tim pravnim licem. Pojedinačni predstavnici mogu predstavljati nekoliko ili sve naručioce;

2)         ti naručioci mogu zajedno da vrše odlučujući uticaj na strateške ciljeve i na važne odluke tog pravnog lica;

3)         nadzirano pravno lice nema interese različite od interesa naručilaca koji nad njim vrše nadzor.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na ugovore koje zaključuju dva ili više naručioca ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1)         ugovor uspostavlja ili utvrđuje saradnju između naručilaca radi vršenja javnih usluga koje su dužni da izvršavaju, a sa ciljem ostvarivanja njihovih zajedničkih interesa;

2)         uspostavljanje te saradnje vrši se isključivo za potrebe u opštem interesu;

3)         naručioci ostvaruju na otvorenom tržištu manje od 20% aktivnosti na koje se odnosi saradnja.

Za utvrđivanje procentualnog iznosa iz stava 1. tačka 2), stava 4. tačka 2) i stava 6. tačka 3) ovog člana uzima se u obzir prosek ukupnih prihoda od prodaje za period od prethodne tri godine ili kraći period ako zbog datuma osnivanja, početka obavljanja delatnosti, zbog reorganizacije njihovih delatnosti ili drugih opravdanih razloga nisu dostupni podaci za prethodne tri godine i ukoliko iz poslovnih projekcija tog lica proizlazi ispunjenost propisanog uslova.".

Član 6.

U članu 20. stav 1. posle reči:,,ili faksom" tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči:,,kao i objavljivanjem od strane naručioca na Portalu javnih nabavki.".

Član 7.

U članu 21. stav 6. menja se i glasi:

,,Uprava za javne nabavke sačiniće model internog plana za sprečavanje korupcije u javnim nabavkama.".

U stavu 7. reči:,,u skladu sa planom iz stava 6. ovog člana", brišu se.

Stav 8. briše se.

Član 8.

U članu 22. stav 5. menja se i glasi:

,,Naručioci su dužni da interni akt objave na svojoj internet stranici.".

St. 6 - 11. brišu se.

Član 9.

Član 23. menja se i glasi:

,,Član 23.

Lice koje je učestvovalo u planiranju javne nabavke, pripremi konkursne dokumentacije ili pojedinih njenih delova, i sa njim povezano lice ne može nastupati kao ponuđač ili kao podizvođač ponuđača, niti može sarađivati sa ponuđačima ili podizvođačima prilikom pripremanja ponude, ukoliko se na taj način narušava jednakost ponuđača i konkurencija u postupku javne nabavke. U suprotnom naručilac je dužan da odbije ponudu i da bez odlaganja obavesti nadležne državne organe.

Ako je ponuđač, odnosno podnosilac prijave neposredno ili posredno dao, ponudio ili stavio u izgled neku korist ili pokušao da sazna poverljive informacije ili da na bilo koji način utiče na postupanje naručioca u toku postupka javne nabavke, naručilac je dužan da ponudu odbije i da bez odlaganja obavesti nadležne državne organe.".

Član 10.

U članu 27. posle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi:

,,Naručilac u slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana može da nastavi postupak javne nabavke, s tim da će ugovor, ukoliko bude zaključen sa ponuđačem za koga postoji sumnja da je povredio konkurenciju, biti raskinut po sili zakona ukoliko organizacija nadležna za zaštitu konkurencije utvrdi postojanje povrede konkurencije.".

Član 11.

U članu 30. stav 1. posle reči:,,sukoba interesa" tačka se zamenjuje zapetom i dodaju reči:,,ukoliko je postojanje sukoba interesa uticalo ili moglo uticati na odlučivanje u postupku javne nabavke.".

Član 12.

U članu 34. stav 4. reči:,,dostavlja svim podnosiocima prijava" zamenjuju se rečima:,,objavljuje na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici".

U stavu 7. reči:,,ili ako stekne negativnu referencu", brišu se, a posle reči:,,dostavlja svim kandidatima" dodaju se reči:,,i objavljuje na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici".

U stavu 8. posle reči:,,na Portalu javnih nabavki" dodaju se reči:,,i na svojoj internet stranici".

Član 13.

U članu 35. stav 1. tačka 1) posle reči:,,dodelu ugovora" dodaje se zapeta i reči:,,odnosno okvirnog sporazuma"

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

,,U slučaju iz stava 1. tačke 2) ovog člana ne primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na procenjenu vrednost.".

Dosadašnji st. 2, 3. i 4. postaju st. 3, 4. i 5.

Član 14.

U članu 36. stav 1. tačka 1) posle reči:,,dodelu ugovora" dodaje se zapeta i reči:,,odnosno okvirnog sporazuma".

U tački 4) reči:,,u otvorenom ili restriktivnom postupku" brišu se, a reč:,,dve" zamenjuje se rečju:,,tri".

U tački 5) reči:,,u otvorenom ili restriktivnom postupku" brišu se, a reč:,,dve" zamenjuje se rečju:,,tri".

U tački 6) reči:,,uz saglasnost ostalih poverilaca," i reči:,,(usvojen plan reorganizacije)" brišu se.

Stav 7. menja se i glasi:

,,Nakon donošenja odluke o pokretanju pregovaračkog postupka, naručilac je dužan da istovremeno sa slanjem poziva za podnošenje ponuda, objavi obaveštenje o pokretanju postupka koje sadrži podatke iz Priloga 3E i konkursnu dokumentaciju.".

St. 11 - 13. brišu se.

Član 15.

U članu 37. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

,,U slučaju da naručilac objektivno nije u mogućnosti da odredi ekonomsku strukturu javne nabavke u smislu stava 2. tačka 2) ovog člana, ne primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na procenjenu vrednost.".

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 5. reči:,,dostavlja svim podnosiocima prijava" zamenjuju se rečima:,,objavljuje na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici".

U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 6. reči:,,iz stava 4.", zamenjuju se rečima,,iz stava 5."

Dosadašnji st. 6, 7, 8, 9, 10. i 11. postaju st. 7, 8, 9, 10, 11. i 12.

U dosadašnjem stavu 12. koji postaje stav 13. reči:,,iz stava 11.", zamenjuju se rečima,,iz stava 12."

Dosadašnji st. 13, 14, 15. i 16. postaju st. 14, 15, 16. i 17.

Dosadašnji st. 17, 18. i 19. brišu se.

Član 16.

Član 39. stav 1. menja se i glasi:

,,Javna nabavka male vrednosti, u smislu ovog zakona, jeste nabavka čija procenjena vrednost nije veća od 5.000.000 dinara, pri čemu ni ukupna procenjena vrednost istovrsnih nabavki na godišnjem nivou nije veća od 5.000.000 dinara.

Stav 2. menja se i glasi:

,,Na nabavke čija procenjena vrednost nije veća od 500.000 dinara, a ukoliko ni ukupna procenjena vrednost istovrsnih nabavki na godišnjem nivou nije veća od 500.000 dinara, naručioci nisu obavezni da primenjuju odredbe ovog zakona".

Stav 5. menja se i glasi:

,,Naručilac u postupku javne nabavke male vrednosti može da pozove najmanje tri lica, koja su prema saznanjima naručioca sposobna da izvrše nabavku, da podnesu ponude i istovremeno objavljuje poziv za podnošenje ponuda na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici.".

Član 17.

Posle člana 39. dodaje se član 39a, koji glasi:

,,Član 39a

,,Na nabavku usluga iz Priloga 2, mogu da se primene odredbe ovog zakona kojima se uređuju javne nabavke male vrednosti, bez obzira na procenjenu vrednost javne nabavke".

Član 18.

Član 40. menja se i glasi:

,,Član 40.

Naručilac može da zaključi okvirni sporazum nakon sprovedenog postupka javne nabavke iz člana 31. ovog zakona.

Okvirni sporazum se zaključuje sa jednim ili više ponuđača, a naručilac je dužan da u pozivu za podnošenje ponuda, odnosno prijava navede sa koliko ponuđača zaključuje okvirni sporazum.

Ukoliko naručilac ne dobije unapred određeni broj prihvatljivih ponuda, naručilac može da zaključi okvirni sporazum sa manjim brojem ponuđača, odnosno i sa jednim.

Okvirni sporazum ne može trajati duže od tri godine, a ako je zaključen sa jednim ponuđačem ne može trajati duže od dve godine.

Okvirni sporazum mogu koristiti samo naručioci koji su precizno navedeni u okvirnom sporazumu ili se na osnovu okvirnog sporazuma jasno može utvrditi kojim naručiocima je namenjen.

Ugovori o javnoj nabavci koji se zaključuju na osnovu okvirnog sporazuma moraju se dodeliti pre završetka trajanja okvirnog sporazuma, s tim da se trajanje pojedinih ugovora zaključenih na osnovu okvirnog sporazuma ne mora podudarati sa trajanjem tog okvirnog sporazuma, već po potrebi može trajati kraće ili duže.

Okvirni sporazum se ne može koristiti na način kojim bi se sprečila, ograničila ili narušila konkurencija i jednakost ponuđača.

Pri zaključenju ugovora o javnoj nabavci na osnovu okvirnog sporazuma strane ne mogu menjati bitne uslove okvirnog sporazuma.

Na osnovu okvirnog sporazuma može se umesto ugovora o javnoj nabavci izdati narudžbenica ako sadrži bitne elemente ugovora.

Uprava za javne nabavke sačiniće modele i uputstvo o načinu zaključivanja okvirnih sporazuma.".

Član 19.

Posle člana 40. dodaju se naziv iznad člana i član 40a, koji glase:

"Zaključenje ugovora o javnoj nabavci na osnovu okvirnog sporazuma

Član 40a

Ako je okvirni sporazum zaključen sa jednim dobavljačem ugovor se zaključuje na osnovu uslova predviđenih okvirnim sporazumom i ponude dostavljene u postupku javne nabavke za zaključenje okvirnog sporazuma.

Ako je okvirni sporazum zaključen sa više dobavljača, ugovor o javnoj nabavci na osnovu okvirnog sporazuma može se zaključiti na jedan od sledećih načina:

prema uslovima za dodelu ugovora utvrđenim u okvirnom sporazumu, na osnovu već dostavljenih ponuda dobavljača, bez ponovnog otvaranja konkurencije među dobavljačima;

ponovnim otvaranjem konkurencije među dobavljačima, ako okvirnim sporazumom nisu utvrđeni svi uslovi za dodelu ugovora.

U slučaju iz stava 2. tačka 2) ovog člana, naručilac je obavezan da:

(1)        uputi poziv svim dobavljačima sa kojima je zaključio okvirni sporazum da podnesu ponudu;

(2)        predvidi primereni rok za podnošenje ponuda;

(3)        obezbedi da se ponude ne otvore pre isteka roka za podnošenje ponuda;

(4)        donese odluku o dodeli ugovora dobavljaču koji je dostavio najpovoljniju ponudu na osnovu kriterijuma navedenih u konkursnoj dokumentaciji za okvirni sporazum.

U slučaju iz stava 3. ovog člana naručilac objavljuje na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici, odluku o dodeli ugovora.

Naručilac u slučaju iz stava 3. tačka 2) ovog člana može da koristi i elektronsku licitaciju.

Član 20.

Naziv iznad člana 47. i član 47. brišu se.

Član 21.

U članu 48. stav 2. posle reči:,,oblikuje", dodaju se reči,,po partijama, uvek kada je to moguće,". 

Posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:

,,Telo za centralizovane javne nabavke može biti obrazovano od strane više naručilaca.".

U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 6. reči:,,3. i 4." zamenjuju se rečima:,,3. - 5.".

Dosadašnji stav 6. briše se.

Član 22.

U članu 49. stav 2. menja se i glasi:

,,Predmet javne nabavke iz stava 1. ovog člana, uslove, način planiranja centralizovanih javnih nabavki i sprovođenje postupka javne nabavke od strane Uprave za zajedničke poslove bliže uređuje Vlada.".

U stavu 3. reči:,,sprovodi isključivo otvoreni i restriktivni postupak i" brišu se.

St. 4, 5. i 6. brišu se.

Dosadašnji st. 7, 8, 9, 10. i 11. postaju st. 4, 5, 6, 7. i 8.

Stav 12. briše se.

Član 23.

U članu 50. st. 1. i 2. menjaju se i glase:

,,Naručioci mogu zajednički sprovesti određeni postupak javne nabavke ili jedan naručilac može ovlastiti drugog naručioca da u njegovo ime i za njegov račun sprovede postupak javne nabavke ili preduzme određene radnje u tom postupku.

U slučaju iz stava 1. ovog člana naručioci donose posebnu odluku".

Član 24.

Član 51. menja se i glasi:

,,Član 51.

Naručilac je dužan da donese godišnji plan javnih nabavki koji sadrži sledeće podatke:

1)         redni broj javne nabavke;

2)         predmet javne nabavke;

3)         procenjenu vrednost javne nabavke;

4)         vrstu postupka javne nabavke;

5)         okvirni datum pokretanja postupka;

6)         okvirni datum zaključenja ugovora;

7)         okvirni rok trajanja ugovora.

Naručilac u planu javnih nabavki iz stava 1. ovog člana navodi ukoliko nabavku sprovodi preko tela za centralizovane nabavke.

Plan javnih nabavki, izmene i dopune plana naručilac objavljuje na Portalu javnih nabavki u roku od deset dana od dana donošenja.

Izmenom i dopunom plana javnih nabavki smatra se izmena u pogledu povećanja procenjene vrednosti javne nabavke za više od 10%, izmena predmeta javne nabavke, odnosno planiranje nove javne nabavke.

Ako pojedini podaci iz plana javnih nabavki predstavljaju poslovnu tajnu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita poslovne tajne ili predstavljaju tajne podatke u smislu zakona kojim se uređuje tajnost podataka, ti podaci iz plana se neće objaviti.

U slučaju iz stava 5. ovog člana plan javnih nabavki se u izvornom obliku dostavlja Upravi za javne nabavke i Državnoj revizorskoj instituciji.

Formu plana javnih nabavki kao i način objavljivanja na Portalu javnih nabavki, bliže uređuje Uprava za javne nabavke.".

Član 25.

Član 52. menja se i glasi:

,,Član 52.

,,Naručilac može da pokrene postupak javne nabavke ako je nabavka predviđena u godišnjem planu javnih nabavki.

U izuzetnim slučajevima, kada javnu nabavku nije moguće unapred planirati ili iz razloga hitnosti, naručilac može da pokrene postupak javne nabavke i ako nabavka nije predviđena u planu javnih nabavki.

Obaveze koje naručilac preuzima ugovorom o javnoj nabavci moraju biti ugovorene u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem, odnosno raspolaganje finansijskim sredstvima.".

Član 26.

U članu 53. stav 1. tačka 5) posle reči:,,nabavke", dodaju se reči:,,ukupno, a i posebno za svaku partiju kada je to moguće".

Član 27.

U članu 54. stav 9. briše se.

Dosadašnji stav 10. postaje stav 9.

Dosadašnji stav 11. koji postaje stav 10. menja se glasi:

,,Nakon donošenja rešenja članovi komisije potpisuju izjavu kojom potvrđuju da u predmetnoj javnoj nabavci nisu u sukobu interesa. Ukoliko smatraju da mogu biti u sukobu interesa ili ukoliko u toku postupka javne nabavke saznaju da mogu doći u sukob interesa, članovi komisije o tome bez odlaganja obaveštavaju organ koji je doneo rešenje, a koji preduzima potrebne mere kako ne bi došlo do štetnih posledica u daljem toku postupka javne nabavke.".

Dosadašnji st. 12, 13. i 14. postaju st. 11, 12. i 13.

Član 28.

U članu 55. stav 1. posle tačke 10) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaju tač. 11), 12), 13) i 14), koje glase:

,,11)     obaveštenje o produženju roka za podnošenje ponuda, odnosno prijava;

12)       odluka o izmeni ugovora o javnoj nabavci;

13)       obaveštenje o podnetom zahtevu za zaštitu prava;

14)       obaveštenje o poništenju postupka javne nabavke.".

Član 29.

U članu 57. st. 2. i 3. brišu se.

Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 2. i 3.

Član 30.

U članu 59. stav 1. menja se i glasi:

,,Naručilac može da objavi prethodno obaveštenje o nameri da sprovede postupak javne nabavke.".

Član 31.

U članu 61. stav 4. tačka 5) reči:,,(osim u slučaju nabavke kredita kao finansijske usluge kada se sačinjava kreditni zahtev)" brišu se, a tačka iza reči,,sl", zamenjuje se tačkom i zapetom.

U tački 6) reči:,,odnosno dokumentaciju o kreditnoj sposobnosti naručioca u slučaju javne nabavke finansijske usluge kredita" brišu se, a zapeta posle reči:,,planove", zamenjuje se tačkom i zapetom.

St. 5. i 6. brišu se.

Dosadašnji st. 7. i 8. postaju st. 5. i 6.

U dosadašnjem stavu 9. koji postaje stav 7. reči:,,bankarsku garanciju kao" brišu se.

Dosadašnji st. 10, 11. i 12. postaju st. 8, 9. i 10.

Član 32.

U članu 63. stav 2. menja se i glasi:

,,Zainteresovano lice može, u pisanom obliku tražiti od naručioca dodatne informacije ili pojašnjenja u vezi sa pripremanjem ponude, pri čemu može da ukaže naručiocu i na eventualno uočene nedostatke i nepravilnosti u konkursnoj dokumentaciji, najkasnije pet dana pre isteka roka za podnošenje ponude.

Stav 3. menja se i glasi:

,,U slučaju iz stava 2. ovog člana naručilac je dužan da u roku od tri dana od dana prijema zahteva, odgovor objavi na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici.".

Član 33.

U članu 64. stav 4. menja se i glasi:

,,Naručilac ne može određivati procenjenu vrednost javne nabavke, niti može deliti istovrsnu javnu nabavku na više nabavki s namerom izbegavanja primene ovog zakona ili pravila određivanja vrste postupka u odnosu na procenjenu vrednost javne nabavke. Istovrsna javna nabavka je nabavka koja ima istu ili sličnu namenu, pri čemu isti ponuđači u odnosu na prirodu delatnosti koju obavljaju mogu da je ispune.".

Član 34.

U članu 65. stav 1. tačka 2) reči:,,sa 36" zamenjuju se rečima:,,sa 48".

Član 35.

U članu 66. stav 2. tačka 3) briše se.

U stavu 3. tačka 2) reči:,,sa 36" zamenjuju se rečima:,,sa 48".

Član 36.

Naziv iznad člana 73. i član 73. menjaju se i glase:

,,Korišćenje oznaka

 Član 73.

Ako naručilac namerava da nabavi dobra, usluge ili radove sa specifičnim ekološkim, društvenim ili drugim karakteristikama, može u tehničkim specifikacijama, kriterijumima za dodelu ugovora ili uslovima za izvršenje ugovora, zahtevati određene oznake kao dokaz da dobra, usluge ili radovi odgovaraju traženim karakteristikama pod uslovom da su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1)         da se zahtev za oznaku isključivo odnosi na kriterijume koji su u vezi sa predmetom javne nabavke i da je odgovarajući za definisanje karakteristika predmeta javne nabavke;

2)         da je zahtev za oznaku određen na osnovu objektivno proverljivih i nediskriminatorskih kriterijuma;

3)         da su oznake određene u otvorenom i transparentnom postupku uz učešće svih interesnih grupa, poput državnih organa, korisnika usluga, socijalnih partnera, potrošača, proizvođača, distributera, nevladinih organizacija i sl;

4)         da su oznake dostupne svim zainteresovanim licima;

5)         da su zahtevi za oznakom određeni od strane trećeg lica nad kojim zainteresovano lice, odnosno ponuđač koji se prijavio za dobijanje oznake ne može vršiti odlučujući uticaj.

Ako naručilac zahteva tačno određenu oznaku, dužan je da prihvati sve oznake koje potvrđuju da dobra, usluge ili radovi ispunjavaju zahteve odgovarajuće oznake.

U situaciji kada zainteresovano lice očigledno nije bilo u mogućnosti da pribavi određenu oznaku koju je naručilac zahtevao u konkursnoj dokumentaciji ili odgovarajuću oznaku, naručilac je dužan da prihvati drugi odgovarajući način dokazivanja koji može obuhvatiti i tehničku dokumentaciju proizvođača pod uslovom da zainteresovano lice dokaže da dobra, usluge ili radovi koje on nudi ispunjavaju zahteve određene oznake ili određene zahteve koje je naručilac predvideo.".

Član 37.

U članu 75. stav 1. tačka 3) briše se.

U stavu 2. reči:,,ponuđač garantuje da je imalac intelektualne svojine" zamenjuju se rečima:,,nemaju zabranu obavljanja delatnosti koja je na snazi u vreme podnošenja ponude.".

Član 38.

U članu 77. stav 1. tačka 2) posle reči:,,nadležnog suda" dodaje se zapeta i reči:,,odnosno nadležne policijske uprave".

Tačka 3) briše se.

U stavu 2. tačka 1) posle reči:,,specijalizovanih institucija." dodaju se reči:,,Minimalni godišnji prihod koji se traži od ponuđača ne sme biti veći od dvostruke procenjene vrednosti javne nabavke, osim u izuzetnim slučajevima kada je to neophodno zbog posebnih rizika povezanih sa predmetom javne nabavke.".

U tački 2) podtačka (4) reči:,,koji rade za ponuđača" brišu se.

Stav 4. menja se i glasi:

,,Naručilac može odrediti u konkursnoj dokumentaciji da se ispunjenost svih ili pojedinih uslova, osim uslova iz člana 75. stav 1. tačka 5) ovog zakona, dokazuje dostavljanjem izjave kojom ponuđač pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću potvrđuje da ispunjava uslove.".

Član 39.

U članu 79. stav 2. menja se i glasi:

,,Ako je ponuđač dostavio izjavu iz člana 77. stav 4. ovog zakona, naručilac je pre donošenja odluke o dodeli ugovora dužan da od ponuđača čija je ponuda ocenjena kao najpovoljnija zatraži da dostavi kopiju zahtevanih dokaza o ispunjenosti uslova, a može i da zatraži na uvid original ili overenu kopiju svih ili pojedinih dokaza. Naručilac dokaze može da zatraži i od ostalih ponuđača. Naručilac nije dužan da od ponuđača zatraži dostavljanje svih ili pojedinih dokaza ukoliko za istog ponuđača poseduje odgovarajuće dokaze iz drugih postupaka javnih nabavki kod tog naručioca."

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

,,Naručilac nije dužan da postupi na način iz stava 2. ovog člana u slučaju postupka javne nabavke male vrednosti i pregovaračkog postupka iz člana 36. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona čija je procenjena vrednost manja od iznosa iz člana 39. stav 1. ovog zakona.".

U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 4. reči:,,na uvid original ili overenu kopiju traženih dokaza" zamenjuju se rečima:,,dokaze iz st. 1. i 2. ovog člana.".

Dosadašnji st. 4, 5, 6, 7, 8. i 9. postaju st. 5, 6, 7, 8, 9. i 10.

Član 40.

U članu 81. stav 4. menja se i glasi:

,,Sastavni deo zajedničke ponude je sporazum kojim se ponuđači iz grupe međusobno i prema naručiocu obavezuju na izvršenje javne nabavke, a koji sadrži:

1)         podatke o članu grupe koji će biti nosilac posla, odnosno koji će podneti ponudu i koji će zastupati grupu ponuđača pred naručiocem i

2)         opis poslova svakog od ponuđača iz grupe ponuđača u izvršenju ugovora.".

Član 41.

U članu 82. stav 1. reč:,,će" zamenjuje se rečima:,,može", a posle reči:,,tri godine ", dodaju se reči:,,pre objavljivanja poziva za podnošenje ponuda".

U stavu 2. reč:,,će" zamenjuju se rečima:,,može", a posle reči:,,tri godine ", dodaju se reči:,,pre objavljivanja poziva za podnošenje ponuda".

U stavu 3. tačka 8) reči:,,određen konkursnom dokumentacijom", brišu se.

Član 42.

Član 83. briše se.

Član 43.

U članu 84. stav 4. posle reči:,,elemente kriterijuma", dodaje se zapeta i reči:,,odnosno način".

Član 44.

U članu 85. stav 2. tačka 15) reči:,,i dr." brišu se i dodaje se tačka i zapeta i tač. 16) i 17), koje glase:

,,16) socijalni kriterijumi;

17)       troškovi životnog ciklusa i dr.".

Član 45.

,,U članu 95. stav 1. tačka 1) reči:,,40 dana" zamenjuju se rečima:,,35 dana.".

U stavu 2. tačka 1) reči:,,30 dana" zamenjuju se rečima:,,20 dana", a reči:,,u roku od najmanje 30 dana, a najviše šest meseci" zamenjuju se rečima:,,u roku od najmanje 35 dana, a najviše 12 meseci".

U tački 2) reči:,,22 dana" zamenjuju se rečima:,,15 dana" a reči:,,u roku od najmanje 30 dana, a najviše šest meseci" zamenjuju se rečima:,,u roku od najmanje 35 dana, a najviše 12 meseci".

Član 46.

U članu 97. posle stava 1. dodaje se stav 2, koji glasi:

,,Ukoliko naručilac sprovodi pregovarački postupak iz člana 35. stav 1. tačka 1) ovog zakona i odluči da pozove samo i sve ponuđače koji su učestvovali u otvorenom, restriktivnom ili kvalifikacionom postupku ili konkurentnom dijalogu da dopune svoje ponude, tako da ih učine prihvatljivim, odrediće rok primeren vremenu potrebnom za dopunu ponude.".

Član 47.

U članu 104. stav 1. tačka 2) posle reči:,,javne nabavke" dodaju se reči:,,ukupno i posebno za svaku partiju".

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

,,Ako je podneta neblagovremena ponuda, naručilac će je po okončanju postupka otvaranja vratiti neotvorenu ponuđaču, sa naznakom da je podneta neblagovremeno.".

Dosadašnji st. 4, 5, 6. i 7. postaju st. 5, 6, 7. i 8.

Član 48.

Član 105. stav 2. menja se i glasi:

,,Izveštaj iz stava 1. ovog člana mora da sadrži naročito sledeće podatke:

1)         predmet javne nabavke;

2)         procenjenu vrednost javne nabavke ukupno i posebno za svaku partiju;

3)         osnovne podatke o ponuđačima;

4)         ponude koje su odbijene, razloge za njihovo odbijanje i ponuđenu cenu tih ponuda;

5)         ako je ponuda odbijena zbog neuobičajeno niske cene, detaljno obrazloženje - način na koji je utvrđena ta cena;

6)         način primene metodologije dodele pondera;

7)         naziv ponuđača kome se dodeljuje ugovor, a ako je ponuđač naveo da će nabavku izvršiti uz pomoć podizvođača i naziv podizvođača.".

Član 49.

Učlanu 107. stav 4. menja se i glasi:

,,Naručilac može dodeliti ugovor ponuđaču čija ponuda sadrži ponuđenu cenu veću od procenjene vrednosti javne nabavke ako nije veća od uporedive tržišne cene i ako su ponuđene cene u svim odgovarajućim ponudama veće od procenjene vrednosti javne nabavke.".

Član 50.

U članu 108. stav 4. posle reči:,,oceni ponuda" zapeta se zamenjuje tačkom, a reči:,,osim podataka iz člana 105. stav 2. tač. 9) i 10) ovog zakona" brišu se.

U stavu 5. reči:,,dostavi svim ponuđačima" zamenjuju se rečima:,,objavi na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici".

Stav 6. menja se i glasi:

,,Ako pojedini podaci iz odluke predstavljaju poslovnu tajnu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita poslovne tajne ili predstavljaju tajne podatke u smislu zakona kojim se uređuje tajnost podataka, ti podaci iz odluke se neće objaviti".

Stav 7. menja se i glasi:

U slučaju iz stava 6. ovog člana odluka se u izvornom obliku dostavlja Upravi za javne nabavke i Državnoj revizorskoj instituciji".

Stav 8. briše se.

Dosadašnji stav 9. postaje stav 8.

Član 51.

U članu 109. stav 2. posle reči:,,započeti postupak okonča" zapeta se briše, a reči,,odnosno" zamenjuju se rečima:,,ili".

U stavu 3. reči:,,dostavi ponuđačima" zamenjuju se rečima:,,objavi na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici".

Posle stava 6. dodaju se st. 7. i 8, koji glase:

,,Ako pojedini podaci iz odluke predstavljaju poslovnu tajnu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita poslovne tajne ili predstavljaju tajne podatke u smislu zakona kojim se uređuje tajnost podataka, ti podaci iz odluke se neće objaviti.

U slučaju iz stava 7. ovog člana odluka se u izvornom obliku dostavlja Upravi za javne nabavke i Državnoj revizorskoj instituciji.".

Član 52.

U članu 113. stav 1. menja se i glasi:

,,Naručilac je dužan da ugovor o javnoj nabavci dostavi ponuđaču kojem je ugovor dodeljen u roku od osam dana od dana proteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava.".

Član 53.

Naziv iznad člana 115. i član 115. menjaju se i glase:

,,Izmene tokom trajanja ugovora

Član 115.

,,Naručilac može nakon zaključenja ugovora o javnoj nabavci bez sprovođenja postupka javne nabavke povećati obim predmeta nabavke, s tim da se vrednost ugovora može povećati maksimalno do 5% od ukupne vrednosti prvobitno zaključenog ugovora, pri čemu ukupna vrednost povećanja ugovora ne može da bude veća od vrednosti iz člana 39. stav 1. ovog zakona, odnosno člana 124a za naručioce iz oblasti vodoprivrede, energetike, saobraćaja i poštanskih usluga, pod uslovom da je ta mogućnost jasno i precizno navedena u konkursnoj dokumentaciji i ugovoru o javnoj nabavci.

Nakon zaključenja ugovora o javnoj nabavci naručilac može da dozvoli promenu cene i drugih bitnih elemenata ugovora iz objektivnih razloga koji moraju biti jasno i precizno određeni u konkursnoj dokumentaciji, ugovoru o javnoj nabavci, odnosno predviđeni posebnim propisima. Promenom cene ne smatra se usklađivanje cene sa unapred jasno definisanim parametrima u ugovoru i konkursnoj dokumentaciji

Limiti iz stava 1. ovog člana ne odnose se na viškove radova ukoliko su isti ugovoreni.

Izmenom ugovora o javnoj nabavci iz st. 1. i 2. ovog člana ne može se menjati predmet nabavke.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana naručilac je dužan da donese odluku o izmeni ugovora koja sadrži podatke u skladu sa Prilogom 3L i da u roku od tri dana od dana donošenja istu objavi na Portalu javnih nabavki i izveštaj dostavi Upravi za javne nabavke i Državnoj revizorskoj instituciji.".

Član 54.

U članu 117. stav 2. menja se i glasi:

,,Isključivo ili posebno pravo koje je dodeljeno na osnovu objektivnih kriterijuma, na transparentan način u postupku u kojem je izvršeno javno objavljivanje, primenom propisa o javnim nabavkama, javno privatnom partnerstvu i koncesijama ili drugom postupku u kojem su primenjeni objektivni kriterijumi i obezbeđena transparentnost i javno objavljivanje, ne smatra se isključivim ili posebnim pravom u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana.".

Stav 3. briše se.

Dosadašnji stav 4. postaje stav 3.

Član 55.

U članu 122. stav 1. tačka 1) reči :,,članom 7." zamenjuju se rečima:,,čl. 7. i 7a".

Tačka 4) menja se i glasi:

,,4) kada naručilac koji se bavi delatnošću iz člana 119. stav 1. ovog zakona nabavlja:

(1)        energiju ili

(2)        gorivo za proizvodnju energije;".

Stav 2. briše se.

Član 56.

Posle člana 124. dodaju se naziv iznad člana 124a i član124a, koji glase:

,,Posebna pravila za javnu nabavku male vrednosti

Član 124a

"Javna nabavka male vrednosti u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraćaja i poštanskih usluga, u smislu ovog zakona, jeste nabavka čija procenjena vrednost nije veća od 10.000.000 dinara, pri čemu ni ukupna procenjena vrednost istovrsnih nabavki na godišnjem nivou nije veća od 10.000.000 dinara.".

Član 57.

U članu 127. stav 6. posle reči:,, uređuje" dodaju se reči:,, uslovi, način i".

Član 58.

U članu 129. posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:

"U slučaju sprovođenja pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, naručilac ne pribavlja mišljenje Uprave za javne nabavke o osnovanosti primene pregovaračkog postupka".

Dosadašnji st. 3, 4. i 5. postaju st. 4, 5. i 6.

Član 59.

Posle člana 131. dodaju se naziv glave i čl.131a - 131e, koji glase:

"Va JAVNE NABAVKE RADI OTKLANjANjA POSLEDICA ELEMENTARNIH NEPOGODA I TEHNIČKO - TEHNOLOŠKIH NESREĆA -UDESA

Pojam elementarne nepogode i tehničko-tehnološke nesreće-udesa

Član 131a

Elementarna nepogoda je događaj hidrometeorološkog, geološkog ili biološkog porekla, prouzrokovan delovanjem prirodnih sila, kao što su: zemljotres, poplava, bujica, oluja, jake kiše, atmosferska pražnjenja, grad, suša, odronjavanje ili klizanje zemljišta, snežni nanosi i lavina, ekstremne temperature vazduha, nagomilavanje leda na vodotoku, epidemija zaraznih bolesti, epidemija stočnih zaraznih bolesti i pojava štetočina i druge prirodne pojave većih razmera koje mogu da ugroze zdravlje i život ljudi ili prouzrokuju štetu većeg obima, u skladu sa zakonom kojim se uređuju vanredne situacije.

Tehničko-tehnološka nesreća - udes je iznenadni i nekontrolisani događaj ili niz događaja koji je izmakao kontroli prilikom upravljanja određenim sredstvima za rad i prilikom postupanja sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, transportu, prometu, preradi, skladištenju i odlaganju, kao što su požar, eksplozija, havarija, saobraćajni udes u drumskom, rečnom, železničkom i avio saobraćaju, udes u rudnicima i tunelima, zastoj rada žičara za transport ljudi, rušenje brana, havarija na elektroenergetskim, naftnim i gasnim postrojenjima, akcidenti pri rukovanju radioaktivnim i nuklearnim materijama, a čije posledice ugrožavaju bezbednost i živote ljudi, materijalna dobra i životnu sredinu, u skladu sa zakonom kojim se uređuju vanredne situacije.

Predmet i način utvrđivanja predmeta javne nabavke

Član 131b

Javne nabavke koje se sprovode radi otklanjanja posledica elementarnih nepogoda i tehničko-tehnoloških nesreća-udesa i drugih nesreća (u daljem tekstu: nepogode i nesreće), su nabavke dobara, usluga ili radova na izgradnji, rekonstrukciji, adaptaciji ili sanaciji objekata oštećenih u nepogodi ili nesreći, kao i druge nabavke radi sprečavanja produženog štetnog dejstva nepogode i nesreće, utvrđene državnim programom pomoći i obnove područja pogođenog nepogodom ili nesrećom, koji donosi Vlada (u daljem tekstu: državni program obnove), u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita i otklanjanje posledica nepogoda i nesreća.

Državnim programom obnove utvrđuju se mere i kriterijumi za pružanje pomoći, odnosno kriterijumi, mere i postupak za obnovu i saniranje posledica nepogoda ili nesreća po oblastima i teritoriji.

Objektima iz stava 1. ovog člana smatraju se: porodični stambeni objekti, stambeni i stambeno-poslovni objekti, stanovi u stambenim i stambeno-poslovnim objektima; elektroenergetski objekti za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije; objekti rudne proizvodnje i snabdevanja; objekti gasne infrastrukture; putevi i javne železničke infrastrukture; telekomunikacioni objekti, odnosno mreže, sistemi i sredstva, uključujući i objekte infrastrukture elektronskih komunikacija (kablovska kanalizacija); objekti komunalne infrastrukture; objekti posebne namene i objekti javne namene u javnoj svojini; objekti kulturnih dobara i kulturne infrastrukture.

Posebna pravila postupka javne nabavke koja se sprovodi radi otklanjanja posledica nepogode i nesreće

Član 131v

Javne nabavke iz člana 132b stav 1. ovog zakona sprovode se u otvorenom postupku.

U postupku javne nabavke iz stava 1. ovog člana ne primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na plan javnih nabavki, prethodno obaveštenje, način dokazivanja obaveznih i dodatnih uslova za učešće u postupku javne nabavke, rokove za podnošenje ponuda i rokove za odlučivanje Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Rok za podnošenje ponuda i način dokazivanja ispunjenosti uslova

Član 131g

Rok za dostavljanje ponuda u postupku javne nabavke iz člana 132v stav 1. ovog zakona ne može biti kraći od deset dana od dana objavljivanja poziva za podnošenje ponuda na Portalu javnih nabavki.

U postupku javne nabavke iz stava 1. ovog člana ispunjenost obaveznih i dodatnih uslova za učešće u postupku javne nabavke dokazuje se dostavljanjem izjave kojom ponuđač pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću potvrđuje da ispunjava uslove.

Zaštita prava

Član 131d

Zahtev za zaštitu prava ne zadržava aktivnosti naručioca u postupku iz člana 132v stav 1. ovog zakona.

Naručilac može i pre isteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava da zaključi ugovor o javnoj nabavci.

Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki dužna je da o zahtevu za zaštitu prava odluči rešenjem u roku od pet dana od dana prijema urednog zahteva.

O žalbi protiv zaključka naručioca, Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki je dužna da odluči u roku od tri dana od dana prijema žalbe.

Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki je dužna da odluku iz st. 3. i 4. ovog člana dostavi naručiocu, podnosiocu zahteva i izabranom ponuđaču, u roku od dva dana od dana donošenja.

Primena drugih postupaka javne nabavke

Član 131đ

Naručilac može da odluči da javnu nabavku dobara, usluga ili radova radi otklanjanja posledica nepogoda ili nesreća koje su utvrđene državnim programom obnove, sprovede, umesto u otvorenom postupku, primenom druge vrste postupka javne nabavke, ako su za njegovu primenu ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom.

U slučaju iz stava 1. ovog člana ne primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na plan javnih nabavki, prethodno obaveštenje, način dokazivanja obaveznih i dodatnih uslova za učešće u postupku javne nabavke i na pribavljanje mišljenja Uprave za javne nabavke o osnovanosti pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za dostavljanje ponuda.

Ispunjenost obaveznih i dodatnih uslova za učešće u postupku javne nabavke iz stava 1. ovog člana, dostavljanjem izjave kojom ponuđač pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću potvrđuje da ispunjava uslove.

Za primenu postupka iz stava 1. ovog člana, naručilac je dužan da pribavi saglasnost Uprave za javne nabavke.

Nabavke radi otklanjanja posledica nepogoda i nesreća na koje se ne primenjuje zakon

Član 131e

Nabavke radi otklanjanja posledica nepogoda i nesreća na koje se ne primenjuje ovaj zakon su nabavke koje se vrše radi obezbeđivanja osnovnih životnih uslova u toku i neposredno po nastupanju nepogode i nesreće, u skladu sa članom 7. stav 1. tačka 3) ovog zakona.

Nabavke iz stava 1. ovog člana su nabavke dobara, usluga ili radova koji se odnose na:

1)         evakuaciju, odnosno premeštanje ljudi i životinja, kao i materijalnih i kulturnih dobara, državnih organa, privrednih društava i drugih pravnih lica, sa ugrožene teritorije na teritoriju na kojoj ne postoji opasnost, odnosno koja pruža uslove za život i zaštitu;

2)         obezbeđivanje hitnog smeštaja i hitan smeštaj u odgovarajuće objekte; pružanje zdravstvene zaštite bolesnim licima ili povređenim u elementarnoj nepogodi;

3)         snabdevanje namirnicama, pitkom vodom, odećom, obućom, lekovima i drugim predmetima, odnosno sredstvima, ugroženog i postradalog stanovništva, spajanje razdvojenih porodica, psihološku podršku i stvaranje drugih uslova za život;

4)         sprovođenje sanitarno - higijenskih uslova i sanitarno-tehničkih mera na terenu, u naselju i objektima, u cilju sprečavanja širenja zaraznih bolesti, epidemija i drugih štetnih posledica po stanovništvo i materijalna dobra;

5)         uklanjanje, identifikaciju i hitno sahranjivanje poginulih, odnosno umrlih, uklanjanje leševa životinja, dezinfekciju, dezinsekciju, deratizaciju, dekontaminaciju i remedijaciju objekata i terena;

6)         sprovođenje odgovarajućih radnji i postupaka za izviđanje ruševina, pronalaženje lica zatrpanih u ruševinama, osiguranje oštećenih i pomerenih delova konstrukcija zgrada i objekata radi sprečavanja daljeg rušenja, spasavanje zatrpanih odnosno njihovo izvlačenje izvan zone rušenja, mere prve pomoći i hitne medicinske pomoći, kao i druge mere kojima se doprinosi zaštiti i spasavanju iz ruševina;

7)         preduzimanje mera za očuvanje dobara bitnih za opstanak, objekata za vodosnabdevanje, održavanje potrebnog obima poljoprivredne i druge proizvodnje i opstanak biljnog i životinjskog fonda kroz obezbeđenje i čuvanje potrebnih količina i vrsta dobara neophodnih za život stanovništva, kao i kulturno-istorijskih, materijalnih i drugih bitnih dobara;

8)         obezbeđivanje prevoženja i prelaza preko reka i jezera, pronalaženje i izvlačenje nastradalih i utopljenih; odstranjivanje vode iz poplavljenih objekata i površina oko objekata;

9)         preduzimanje hitnih mera radi sprečavanja ili odlaganja izlivanja vode iz rečnog korita u naseljenim mestima i plavljenja stambenih objekata (postavljanje džakova sa peskom, čišćenje odvodnih kanala i sl.);

10)       preduzimanje drugih sličnih aktivnosti radi obezbeđivanja zaštite života i zdravlja ugroženog stanovništva i životinja, kao i radi zaštite materijalnih i kulturnih dobara, u skladu sa propisima o zaštiti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća."

Član 60.

U članu 133. stav 3. reči:,,polugodišnji i" brišu se.

Stav 4. menja se i glasi:

,,Uprava za javne nabavke je dužna da godišnji izveštaj o javnim nabavkama objavi na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici do 31. marta tekuće godine, za prethodnu godinu.".

Član 61.

U članu 134. stav 2. reči:,,sedmostrukog" zamenjuju se rečima:,,petostrukog".

Član 62.

U članu 136. stav 1. tač. 7), 10) i 12) brišu se.

U tački 14) zapeta posle reči,,tromesečni" i reči:,,polugodišnji", brišu se.

Član 63.

U članu 139. stav 1. tačka 3) reči:,,i Uprave za javne nabavke" brišu se.

Član 64.

U članu 140. stav 1. reči: "šest članova" zamenjuje se rečima: "osam članova".

Član 65.

U članu 141. stav 5. reči: "četiri člana" zamenjuju se rečima: "pet članova".

Član 66.

U članu 143. stav 2. reči:,,i koje položi stručni ispit za službenika za javne nabavke" brišu se.

Član 67.

Posle člana 144. dodaju se naziv člana 144a i član 144a, koji glase:

"Sprečenost za rad i odsustvo člana Republičke komisije

Član 144a

U slučaju sprečenosti za rad ili odsustva sa rada predsednika ili člana Republičke komisije, u trajanju dužem od 60 dana, nadležni odbor može predložiti Narodnoj skupštini da radi zamene sprečenog ili odsutnog predsednika ili člana Republičke komisije imenuje drugo lice za vršioca dužnosti predsednika ili člana Republičke komisije bez sprovođenja javnog konkursa do njegovog povratka.

Lice iz stava 1. ovog člana mora ispunjavati odgovarajuće uslove za izbor iz člana 141. ovog zakona.

Član 68.

U članu 145. stav 1. u tački 5) tačka na kraju zamenjuje se tačkom zapetom.

Posle tačke 5) dodaje se tačka 6), koja glasi:

,,6) podnese ostavku.".

U stavu 3. posle reči:,,za njegovo razrešenje" dodaju se reči:,,i istovremeno podnosi predlog za imenovanje lica za vršioca dužnosti predsednika ili člana Republičke komisije u slučaju da predsednik ili član Republičke komisije bude razrešen, bez sprovođenja javnog konkursa, a do izbora novog predsednika ili člana Republičke komisije po postupku propisanom ovim zakonom".

Član 69.

U članu 146. stav 5. briše se.

Dosadašnji st. 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12. i 13. postaju st. 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11. i 12.

Član 70.

Član 147. stav 2. reči:,,šestomesečni izveštaj o svom radu do 30. septembra, odnosno do 31. marta," zamenjuju se rečima:,,godišnji izveštaj o svom radu do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu".

Član 71.

U članu 148. stav 1. posle reči:,,odnosno zainteresovano lice", tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči:,,koji ima interes za dodelu ugovora, odnosno okvirnog sporazuma u konkretnom postupku javne nabavke i koji je pretrpeo ili bi mogao da pretrpi štetu zbog postupanja naručioca protivno odredbama ovog zakona.".

Stav 2. briše se.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.

U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 3. reči:,,stava 3." zamenjuju se rečima:,,stava 2.", a reči,,st. 1. i 2." zamenjuju se rečima,,stava 1.".

U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 4. reči:,,stava 3." zamenjuju se rečima:,,stava 2."

Dosadašnji stav 6. postaje stav 5.

Član 72.

Član 149. menja se i glasi:

,,Član 149.

Zahtev za zaštitu prava podnosi se naručiocu, a kopija se istovremeno dostavlja Republičkoj komisiji.

Zahtev za zaštitu prava može se podneti u toku celog postupka javne nabavke, protiv svake radnje naručioca, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Zahtev za zaštitu prava kojim se osporava vrsta postupka, sadržina poziva za podnošenje ponuda ili konkursne dokumentacije smatraće se blagovremenim ako je primljen od strane naručioca najkasnije sedam dana pre isteka roka za podnošenje ponuda, a u postupku javne nabavke male vrednosti i kvalifikacionom postupku ako je primljen od strane naručioca tri dana pre isteka roka za podnošenje ponuda, bez obzira na način dostavljanja i ukoliko je podnosilac zahteva u skladu sa članom 63. stav 2. ovog zakona ukazao naručiocu na eventualne nedostatke i nepravilnosti, a naručilac iste nije otklonio.

Zahtev za zaštitu prava kojim se osporavaju radnje koje naručilac preduzme pre isteka roka za podnošenje ponuda, a nakon isteka roka iz stava 3. ovog člana, smatraće se blagovremenim ukoliko je podnet najkasnije do isteka roka za podnošenje ponuda.

Odredbe st. 3. i 4. ovog člana ne primenjuju se u slučaju pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, ako podnosilac zahteva ili sa njim povezano lice nije učestvovao u tom postupku.

Posle donošenja odluke o dodeli ugovora, odluke o zaključenju okvirnog sporazuma, odluke o priznavanju kvalifikacije i odluke o obustavi postupka, rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava je deset dana od dana objavljivanja odluke na Portalu javnih nabavki, a pet dana u postupku javne nabavke male vrednosti i donošenja odluke o dodeli ugovora na osnovu okvirnog sporazuma u skladu sa članom 40a ovog zakona.

Zahtevom za zaštitu prava ne mogu se osporavati radnje naručioca preduzete u postupku javne nabavke ako su podnosiocu zahteva bili ili mogli biti poznati razlozi za njegovo podnošenje pre isteka roka za podnošenje zahteva iz st. 3. i 4. ovog člana, a podnosilac zahteva ga nije podneo pre isteka tog roka.

Ako je u istom postupku javne nabavke ponovo podnet zahtev za zaštitu prava od strane istog podnosioca zahteva, u tom zahtevu se ne mogu osporavati radnje naručioca za koje je podnosilac zahteva znao ili mogao znati prilikom podnošenja prethodnog zahteva.

 

Zahtev za zaštitu prava ne zadržava dalje aktivnosti naručioca u postupku javne nabavke u skladu sa odredbama člana 150. ovog zakona.

Naručilac objavljuje obaveštenje o podnetom zahtevu za zaštitu prava na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici najkasnije u roku od dva dana od dana prijema zahteva za zaštitu prava, koje sadrži podatke iz Priloga 3Lj".

Član 73.

Član 150. menja se i glasi:

,,Član 150.

U slučaju podnetog zahteva za zaštitu prava naručilac ne može doneti odluku o dodeli ugovora, odluku o zaključenju okvirnog sporazuma, odluku o priznavanju kvalifikacije i odluku o obustavi postupka, niti može zaključiti ugovor o javnoj nabavci pre donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava, osim u slučaju pregovaračkog postupka iz člana 36. stav 1. tačka 3) ovog zakona.

Odgovorno lice naručioca može doneti odluku da naručilac preduzme aktivnosti iz stava 1. ovog člana pre donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava, kada bi zadržavanje aktivnosti naručioca u postupku javne nabavke, odnosno u izvršenju ugovora o javnoj nabavci prouzrokovalo velike teškoće u radu ili poslovanju naručioca koje su nesrazmerne vrednosti javne nabavke, a koja mora biti obrazložena.

Republička komisija, na predlog naručioca, može dozvoliti naručiocu da preduzme aktivnosti iz stava 1. ovog člana pre donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava, kada bi zadržavanje aktivnosti naručioca u postupku javne nabavke, odnosno u izvršenju ugovora o javnoj nabavci značajno ugrozilo interes Republike Srbije.

Ako je zahtev za zaštitu prava podnet nakon zaključenja ugovora u skladu sa članom 112. stav 2. ovog zakona naručilac ne može izvršiti ugovor o javnoj nabavci do donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava, osim ako su ispunjeni uslovi iz st. 2. i 3. ovog člana i ako naručilac ili Republička komisija na predlog naručioca ne odluči drugačije.

Ako naručilac smatra da postoje uslovi iz stava 3. ovog člana, dužan je da odmah po prijemu, bez prethodne provere, zahtev za zaštitu prava i kompletnu dokumentaciju iz postupka javne nabavke dostavi Republičkoj komisiji sa obrazloženim predlogom za donošenje odluke Republičke komisije.

Ako utvrdi da su ispunjeni uslovi, Republička komisija donosi rešenje kojim usvaja predlog naručioca iz stava 5. ovog člana u roku od pet dana od dana prijema predloga i kompletne dokumentacije.

Odluku iz stava 2. ovog člana, naručilac bez odlaganja dostavlja Republičkoj komisiji i objavljuje na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici.

Ako je zahtev za zaštitu prava uložen u slučaju sprovođenja pregovaračkog postupka iz člana 36. stav 1. tačka 3) ovog zakona, podnosilac zahteva može predložiti da Republička komisija donese rešenje kojim se zabranjuje naručiocu da zaključi, odnosno izvrši ugovor o javnoj nabavci.

Republička komisija će u roku od pet dana rešenjem usvojiti predlog podnosioca zahteva iz stava 8. ovog člana, ukoliko utvrdi da bi zaključenje, odnosno izvršenje ugovora o javnoj nabavci bez prethodne provere pravilnosti postupka moglo da prouzrokuje znatnu štetu po javna sredstva.

Ako Republička komisija donese rešenje iz stava 9. ovog člana, naručilac ne može zaključiti, odnosno izvršiti ugovor o javnoj nabavci.

Naručilac može da odluči da zaustavi dalje aktivnosti u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu prava, pri čemu je dužan da u obaveštenju o podnetom zahtevu za zaštitu prava navede da zaustavlja dalje aktivnosti u postupku javne nabavke.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na okvirni sporazum.".

Član 74.

U članu 151. stav 2. menja se i glasi:

,,Ako podneti zahtev za zaštitu prava ne sadrži sve obavezne elemente iz stava 1. ovog člana, naručilac će takav zahtev odbaciti zaključkom."

Stav 3. menja se i glasi:

,,Zaključak iz stava 2. ovog člana naručilac dostavlja podnosiocu zahteva i Republičkoj komisiji u roku od tri dana od dana donošenja.".

Stav 4. menja se i glasi:

"Protiv zaključka naručioca iz stava 2. ovog člana podnosilac zahteva može u roku od tri dana od dana prijema zaključka podneti žalbu Republičkoj komisiji, dok kopiju žalbe istovremeno dostavlja naručiocu".

Član 75.

U članu 152. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

 "Zaključak iz stava 2. ovog člana naručilac dostavlja podnosiocu zahteva i Republičkoj komisiji u roku od tri dana od dana donošenja".

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Posle stava 4. dodaje se stav 5, koji glasi:

"Nakon prijema žalbe naručilac će u roku od tri dana dostaviti Republičkoj komisiji potrebnu dokumentaciju iz postupka javne nabavke radi odlučivanja o žalbi".

Član 76.

U članu 153. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:

,,2) dostaviti Republičkoj komisiji odgovor u kojem će se izjasniti na sve navode zahteva za zaštitu prava i kompletnu dokumentaciju iz postupka javne nabavke, radi odlučivanja o zahtevu za zaštitu prava.

Posle stava 2. ovog člana dodaju se novi st. 3. i 4, koji glase:

,,Ukoliko rešenjem iz stava 1. tačka 1) ovog člana naručilac nije usvojio sve navode zahteva za zaštitu prava, podnosilac zahteva može pisanim izjašnjenjem nastaviti postupak pred Republičkom komisijom u roku od tri dana od dana prijema rešenja o čemu istovremeno obaveštava naručioca.

U slučaju iz stava 3. ovog člana naručilac je dužan da u roku od tri dana od dana prijema pisanog izjašnjenja podnosioca zahteva kompletnu dokumentaciju iz postupka javne nabavke dostavi Republičkoj komisiji.".

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 5. i 6.

Član 77.

U članu 154. stav 1. menja se i glasi:

,,Nakon prijema pisanog izjašnjenja podnosioca zahteva za nastavak postupka pred Republičkom komisijom ili odgovora naručioca iz člana 153. ovog zakona, Republička komisija utvrđuje da li:

1)         je zahtev za zaštitu prava, odnosno pisano izjašnjenje podnet u roku;

2)         podnosilac zahteva ima aktivnu legitimaciju;

3)         zahtev sadrži sve obavezne elemente iz člana 151. ovog zakona.".

U stavu 2. reč:,,podatke" zamenjuju se rečju:,,elemente".

Član 78.

U članu 156. stav 1. menja se i glasi:

,,Podnosilac zahteva za zaštitu prava je dužan da na određeni račun budžeta Republike Srbije uplati taksu u iznosu od:

1)         60.000 dinara u postupku javne nabavke male vrednosti i pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda;

2)         120.000 dinara ako procenjena vrednost javne nabavke nije veća od 120.000.000 dinara;

3)         120.000 dinara ako zbir procenjenih vrednosti svih osporenih partija nije veći od 120.000.000 dinara, ukoliko je javna nabavka oblikovana po partijama;

4)         0,1% procenjene vrednosti javne nabavke ako je ta vrednost veća od 120.000.000 dinara;

5)         0,1% zbira procenjenih vrednosti svih osporenih partija ako je ta vrednost veća od 120.000.000 dinara, ukoliko je javna nabavka oblikovana po partijama.".

Član 79.

U članu 157. stav 2. posle reči:,,ili je ugovor ništav" tačka se zamenjuje zapetom i dodaju reči:,,kao i da li postoje razlozi zbog kojih postupak javne nabavke ne može da se okonča na zakonit način.".

U stavu 5. tačka 1) menja se i glasi:

,,1) odbacuje zahtev za zaštitu prava, odnosno pisano izjašnjenje o nastavku postupka pred Republičkom komisijom;".

U stavu 6. tačka 1) menja se i glasi:

,,1) usvaja zahtev za zaštitu prava kao osnovan, u celini ili delimično poništava postupak javne nabavke;"

Tačka 4) briše se.

U tački 6) reči:,,iz člana 150. stav 4. i člana 150. stav 6.", zamenjuju se rečima:,,iz člana 150. stav 5. i člana 150. stav 8.".

U stavu 7. posle reči:,,svoju odluku i" dodaju se reči:,,može da".

Član 80.

U članu 158. stav 1. menja se i glasi:

,,Republička komisija je dužna da o zahtevu za zaštitu prava odluči rešenjem u roku od 20 dana od dana prijema kompletne dokumentacije potrebne za utvrđivanje činjeničnog stanja i odlučivanje.".

Stav 3. briše se.

St. 4, 5, 6. i 7. postaju st. 3, 4, 5. i 6.

Dosadašnji stav 5. koji postaje stav 4. menja se i glasi:

,,Republička komisija je dužna da odluku iz st. 1. i 2. ovog člana dostavi naručiocu, podnosiocu zahteva i izabranom ponuđaču u roku od pet dana od dana donošenja.".

Član 81.

U članu 164. st. 2. i 3. brišu se.

Dosadašnji stav 4. postaje stav 2.

Član 82.

U članu 169. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:

,,3) ne obavlja komunikaciju na način propisan ovim zakonom ili ne objavi interni akt i interni plan za sprečavanje korupcije u javnim nabavkama (čl. 20, 21. i 22);"

Tačka 4) menja se i glasi:

,,4) ne objavi ili ne dostavi poziv za podnošenje ponuda, konkursnu dokumentaciju, izmene i dopune konkursne dokumentacije ili odgovor na zahtev za pojašnjenjem konkursne dokumentacije i druge oglase (čl. 57, 62. i 63);".

U stavu 3. tačka 1) reči: "sprovede nabavku", zamenjuju se rečima: "nabavi dobra, usluge ili radove", a posle reči: "čl. 7,". dodaju se reči "7a".

Tačka 5) menja se i glasi:

,,5) ne donese plan javnih nabavki, ne objavi plan javnih nabavki ili ako ne poštuje pravila o sačinjavanju plana javnih nabavki (član 51);

Tačka 7) briše se.

Tačka 9) menja se i glasi:

"9) izmeni ugovor o javnoj nabavci suprotno odredbama člana 115. ovog zakona;".

Član 83.

U Prilogu 1. kategorija 6. alineja druga menja se i glasi:

,, - bankarske i investicione usluge (osim finansijskih usluga iz člana 7. ovog zakona);".

Kategorija 8. menja se i glasi:

,,8. usluge istraživanja i razvoja;".

Kategorija 21. menja se i glasi:

,, 21. pravne usluge (osim pravnih usluga iz člana 7. ovog zakona);".

Član 84.

Prilog 2 menja se i glasi:

,,PRILOG 2

USLUGE IZ ČLANA 39a

Broj

kategorije                    Predmet

1.         zdravstvene i socijalne usluge;

2.         pravne usluge (osim nabavki pravnih usluga iz člana 7. ovog zakona);

3.         usluge hotela i restorana;

4.         usluge obrazovanja i usluge profesionalnog osposobljavanja;

5.         usluge u oblastima rekreacije, kulture i sporta.".

Član 85.

U Prilogu 3A tačka 9. briše se.

U Prilogu 3B tačka 15. briše se, a tač. 16, 17, 18, 19. i 20. postaju tač. 15, 16, 17, 18. i 19.

U Prilogu 3V tačka 12. briše se, a tač. 13, 14, 15, 16. i 17. postaju tač. 12, 13, 14, 15. i 16.

U Prilogu 3Đ u nazivu posle reči: "restriktivnog", dodaju se reči: "i kvalifikacionog".

Posle tačke 5. dodaje se tačka 6, koja glasi:

6. lista kandidata; ".

Dosadašnje tač. 5, 6, 7. i 8. postaju tač. 6, 7, 8. i 9.

Prilog 3Ž menja se i glasi:

,,Ž

Obaveštenje o produženju roka za podnošenje ponuda, odnosno prijava

1.         naziv, adresa i internet stranica naručioca;

2.         vrsta naručioca;

3.         vrsta postupka javne nabavke;

4.         za dobra i usluge: opis predmeta nabavke, naziv i oznaka iz opšteg rečnika nabavke;

5.         za radove priroda i obim radova i osnovna obeležja radova, mesto izvršenja radova, oznaka iz klasifikacije delatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opšteg rečnika nabavke;

6.         datum objavljivanja poziva za podnošenje ponuda/prijava;

7.         datum objavljivanja obaveštenja o produženju roka;

8.         razlog za produženje roka;

9.         vreme i mesto za podnošenje ponuda (novi rok);

10.       vreme i mesto otvaranja ponuda.".

Posle priloga 3L dodaju se prilozi 3Lj i 3M, koji glase:

,,3Lj

Obaveštenje o podnetom zahtevu za zaštitu prava

1.         naziv, adresa i internet stranica naručioca;

2.         vrsta naručioca;

3.         vrsta postupka javne nabavke;

4.         za dobra i usluge: opis predmeta nabavke, naziv i oznaka iz opšteg rečnika nabavke;

5.         za radove priroda i obim radova i osnovna obeležja radova, mesto izvršenja radova, oznaka iz klasifikacije delatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opšteg rečnika nabavke;

6.         faza postupka javne nabavke u kojoj je podnet zahtev za zaštitu prava;

7.         informacija da li naručilac zaustavlja dalje aktivnosti u postupku javne nabavke.

3M

Obaveštenje o poništenju postupka javne nabavke

1.         naziv, adresa i internet stranica naručioca;

2.         vrsta naručioca;

3.         vrsta postupka javne nabavke;

4.         za dobra i usluge, opis predmeta nabavke, naziv i oznaka iz opšteg rečnika nabavke;

5.         za radove priroda i obim radova i osnovna obeležja radova, mesto izvršenja radova, oznaka iz klasifikacije delatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opšteg rečnika nabavke;

6.         osnov za poništenje postupka.".

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 86.

Podzakonski akti koji se donose u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 124/2012 i 14/2015), biće usklađeni sa odredbama ovog zakona u roku od 60 dana od dana njegovog stupanja na snagu.

Do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona, primenjivaće se podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 124/2012 i 14/2015), koji nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 87.

Naručilac je dužan da interni plan za sprečavanje korupcije u javnim nabavkama iz člana 21. stav 7. Zakona o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 124/2012 i 14/2015), donese i objavi na svojoj internet stranici u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Naručilac je dužan da interni akt iz člana 22. Zakona o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 124/2012 i 14/2015) objavi na svojoj internet stranici u roku od 60 dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 88.

Na postupke javnih nabavki započete do dana stupanja na snagu ovog zakona primenjuju se propisi po kojima su započeti.

Član 89.

Na postupke zaštite prava započete do dana stupanja na snagu ovog zakona primenjuju se propisi po kojima su započeti postupci javnih nabavki na koje se zaštita prava odnosi.

Član 90.

Dva nova člana Republičke komisije biće izabrana u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 91.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe čl. 12-18. Zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 75/2014 i 64/2015).

Član 92.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredaba člana 24. ovog zakona koje se primenjuju od 1. januara 2016. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

I. USTAVNI OSNOV

Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopuni Zakona o javnim nabavkama sadržan je u članu 97. stav 1. tač. 6, 11. i 16. Ustava Republike Srbije, po kojem Republika Srbija uređuje i obezbeđuje jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata, kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica, finansijsku reviziju javnih sredstava, prikupljanje statističkih i drugih podataka od opšteg interesa i organizaciju, nadležnosti i rad republičkih organa.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Zakon o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 124/2012 i 14/2015 - u daljem tekstu: ZJN), koji se primenjuje od 1. aprila 2013. godine, predstavlja značajan doprinos unapređenju sistema javnih nabavki u Republici Srbiji, naročito u pogledu povećanja transparentnosti postupka javne nabavke i zaštite konkurencije. Ovaj Zakon je u velikoj meri usklađen sa direktivama EU koje uređuju oblast javnih nabavki, što je posebno važno imajući u vidu da se Republika Srbija nalazi u procesu pristupanja Evropskoj uniji (u daljem tekstu: EU) i obavezna je da domaću regulativu u oblasti javnih nabavki usklađuje sa direktivama i drugim relevantnim aktima EU.

Međutim, nakon dve godine primene ZJN, nadležne institucije iz oblasti javnih nabavki, naručioci i ponuđači su ukazali na potrebu daljeg jačanja sistema javnih nabavki i izmene i dopune ZJN, kako bi se povećali pre svega efikasnost i ekonomičnost postupaka javnih nabavki, kao i intenzitet konkurencije. Takođe, u 2014. godini donete su tri nove direktive EU u ovoj oblasti (Direktiva 2014/24/EU o javnim nabavkama; Direktiva 2014/25/EU o nabavkama od strane subjekata koji posluju u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraćaja i poštanskih usluga; Direktiva 2014/23/EU o dodeli ugovora o koncesiji), sa kojima države članice moraju da se usklade u roku od 24 meseca (osim za elektronske nabavke kod kojih je rok 54 meseca).

Imajući u vidu da je Strategijom razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2014-2018. godine ("Sl. glasnik RS", br. 122/2014, u daljem tekstu: Strategija) i Akcionim planom za sprovođenje Strategije za period 2014-2015. godine, predviđena izmena regulative u oblasti javnih nabavki u 2015. godini, prilika je da se, prvenstveno u cilju ekonomičnog raspolaganja javnim sredstvima, u najvećoj mogućoj meri otklone nedostaci uočeni u dosadašnjoj praksi prilikom sprovođenja javnih nabavki, kao i da se, u obostranom interesu naručilaca i ponuđača, razreše postojeće nedoumice i spreče moguće zloupotrebe, a postupci javnih nabavki učine efikasnijim. Takođe, Strategijom je predviđeno da se izmenom ZJN u 2015. godini, nastavi proces daljeg usklađivanja sa pravnom tekovinom EU i to sa novim direktivama iz 2014. godine.

Naime, na osnovu analize efekata primene ZJN, utvrđeno je da efikasnost postupka javne nabavke i dalje nije na odgovarajućem nivou, te da naručioci i dalje najveći deo svojih napora usmeravaju na zadovoljavanje formalnih zahteva, postupak javne nabavke traje dugo, a što je imalo za posledicu nemogućnost da se obezbede preduslovi za nesmetano odvijanje procesa rada.

Pored slabosti sistema javnih nabavki sa aspekta naručioca, slabosti su uočene i u pogledu ponuđača, koje se ogledaju u njihovom sve manjem učešću. Prosečan broj ponuda po zaključenom ugovoru, kao standardan pokazatelj intenziteta konkurencije u javnim nabavkama, ukazuje da je intenzitet konkurencije u 2014. godini, bio svega 2,6 što je najniži nivo u protekle četiri godine. Takođe, na isto ukazuje i podatak da je čak svaki peti obustavljeni postupak iz razloga što nije dobijena ni jedna ponuda, kao i da je u gotovo polovini sprovedenih postupaka dobijena samo jedna ponuda, a što pokazuju i podaci u Izveštaju o javnim nabavkama u Republici Srbiji za period 1.1.2014 - 31.12.2014. godine (u daljem tekstu: Izveštaj za 2014. godinu).

Stoga, u cilju jačanja sistema javnih nabavki predložene su ove izmene i dopune ZJN, koje su usklađene sa pomenutim direktivama EU.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. izmenjen je pojam naručioca, tako što je isti dalje usklađen sa članom 2. Direktive 2014/24/EU. Na taj način postiže se dalja preciznost pri utvrđivanju subjekata koji imaju obavezu primene ZJN.

Direktiva 2014/24/EU pravi razliku između dve glavne kategorije naručilaca: a) državni, regionalni ili lokalni organi ("javni organi") i b) javnopravna tela. Javni organi definisani su kao "državni, regionalni ili lokalni organi." Ova definicija obuhvata sve državne subjekte, a ne samo izvršnu granu vlasti u državi, tj. državnu upravu i teritorijalne ili lokalne vlasti. Termin "država" takođe obuhvata sva tela koja imaju zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. ZJN do sada nije na takav način preneo ovu kategoriju naručioca, već je upućivao na korisnike budžetskih sredstava u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem.

Ujedno, član 2. Direktive 2014/24/EU, kao naručioca određuje "javnopravno telo" koje je osnovano sa posebnim ciljem zadovoljenja potreba od opšteg interesa, a koje nema industrijski ili komercijalni karakter. Definicija naručioca u ZJN, nema pomenutu odrednicu "koje nema industrijski ili komercijalni karakter", te se u krug naručilaca po ZJN svrstavaju i oni subjekti koji takav status ne bi imali po direktivama, imajući u vidu da posluju u uslovima tržišne konkurencije. S tim u vezi Recital 10 Direktive 2014/24/EU navodi da bi trebalo pojasniti da telo koje posluje u normalnim tržišnim uslovima, ima za cilj ostvarenje profita, i trpi gubitke koji proističu iz obavljanja njegovih delatnosti ne treba da se smatra za "telo kojim upravlja javno pravo", odnosno naručiocem po ZJN, jer se može smatrati da su potrebe od opšteg interesa, koje je ovo telo osnovano da ispunjava ili mu je poveren zadatak da ih ispunjava, industrijske ili komercijalne prirode.

Ujedno, javna preduzeća se shodno odredbama Zakona o javnim preduzećima ("Sl. glasnik RS, br. 119/2012, 116/2013-autentično tumačenje i 44/2014-dr. zakon) osnivaju u cilju obavljanja delatnosti u opštem interesu, tako da su svrstana u kategoriju naručilaca iz člana 2. stav 1. tačka 2) ZJN, te je posebno navođenje u tački 3) suvišno.

Predviđeno je da Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija i Uprave za javne nabavke utvrdi spisak naručilaca iz tačke 1) ovog člana, odnosno spisak naručilaca u koje spadaju državni organi, organi autonomne pokrajine i organi lokalne samouprave.

Članom 2. korigovano je značenje pojedinih osnovnih pojmova i izraza koji se često koriste u zakonu, u cilju otklanjanja nedoumica u dosadašnjoj primeni ZJN. Tako je kod pojma predstavnik naručioca pojašnjeno da je reč o rukovodiocu kome su povereni poslovi javnih nabavki, pojam istovrsnosti se briše i bliže precizira u članu 33. ovog zakona, iz razloga što se istovrsnost pre svega ne može vezivati za istu grupu u Opštem rečniku nabavke (dovelo bi do usitnjavanja predmeta nabavki za koje je nesporno da se smatraju istovrsnim), niti je svrha Opšteg rečnika u zemljama EU za utvrđivanje istovrsnosti, već u omogućavanju da ponuđači iz različitih zemalja EU u oglasima o javnoj nabavci na osnovu oznake iz opšteg rečnika nabavke prepoznaju predmet nabavke. Ujedno, pojam ugovora o javnoj nabavci i okvirnog sporazuma je korigovan u cilju daljeg usklađivanja sa Direktivom 2014/24/EU.

Članom 3. u cilju daljeg usklađivanja sa Direktivom 2014/24/EU, uređuju se mešovite nabavke.

Članom 4. u odnosu na važeći ZJN uvedeni su novi izuzeci koji su predviđeni Direktivom 2014/24/EU, a ujedno su preciznije definisani neki od postojećih izuzetaka.

Izuzeci kada su u pitanju nabavke po osnovu međunarodnih sporazuma i od međunarodnih organizacija i međunarodnih finansijskih institucija u potpunosti su usklađeni sa članom 9. Direktive 2014/24/EU.

U vezi izuzetka koji se odnosi na zasnivanje radnog odnosa precizirano je da se odnosi i na rad van radnog odnosa u smislu zakona o radu, izuzev ugovora o delu, s tim da su ugovori o delu čiji je predmet izvršenje određenog intelektualnog posla iz oblasti nauke ili prosvete ili obavljanje umetničke ili druge delatnosti iz oblasti kulture do određene vrednosti, izuzeti od primene ZJN.

U nabavke na koje se ZJN ne primenjuju dodate su nabavke koje su izuzete u skladu sa Direktivom 2014/24/EU, i to usluge kredita, nabavke nepokretnosti i prava u vezi sa njima, kao i određene pravne usluge.

 Nabavke nepokretnosti (kupovina i zakup) su, shodno članu 10. Direktive 2014/24/EU, izuzete od primene direktive, te se izmenom zakonskog rešenja u Republici Srbiji vrši dalje usklađivanje sa Direktivom, eliminišu se nepotrebni i formalni pregovarački postupci, posebno imajući u vidu specifičnosti nepokretnosti, te odredbe Zakona o javnoj svojini koji, pored ostalog, uređuje pribavljanje nepokretnosti u javnu svojinu.

Dalje usklađivanje sa Direktivom 2014/24/EU predstavlja i izuzimanje od primene ZJN određenih pravnih usluga, i to u situacijama kada je potrebno angažovati advokata u cilju zastupanja pred nadležnim sudovima u zemlji i inostranstvu, institucijama ili pred drugim nadležnim organima. Takođe, izuzete nabavke predstavljaju i pravni saveti koje advokat pruža u pripremi pomenutih postupaka ili kada postoji jasan pokazatelj i verovatnoća da će doći do takvog postupka, kao i kada je reč o pravnim uslugama vezanim za vršenje službenih ovlašćenja.

Nabavke dobara i usluga čija je procenjena vrednost niža od 15.000.000 dinara, za potrebe diplomatsko-konzularnog predstavništva, međunarodne misije i obavljanje drugih aktivnosti Republike Srbije u inostranstvu, kao i na nabavke radova za te potrebe čija je procenjena vrednost niža od 30.000.000 dinara

Zbog svojih specifičnosti, nabavke dobara, usluga i radova za potrebe diplomatsko-konzularnog predstavništva, međunarodne misije i obavljanje drugih aktivnosti Republike Srbije u inostranstvu izuzete su od primene ukoliko je njihova procenjena vrednost niža od 15.000.000 dinara za dobra i usluge, odnosno niža od 30.000.000 dinara za radove.

Takođe, dodeljivanje finansijskih sredstava (naročito putem bespovratne pomoći) na transparentan način i pod jednakim uslovima, radi finansiranja obavljanja određene delatnosti korisnika sredstava. izuzeto je od primene ZJN, uz obavezu da se ta sredstva namenski koriste.

Članom 5. u cilju daljeg usklađivanja sa Direktivom 2014/24/EU, koja u članu 12. propisuje mogućnost izuzeća od primene postupka javne nabavke pod određenim uslovima u slučaju nabavki između povezanih lica (tzv. "In house" nabavke), predviđena je dopuna kojom se uređuju uslovi za takve nabavke.

Članom 6. precizira se da objavljivanje od strane naručioca na Portalu javnih nabavki takođe predstavlja način na koji se odvija komunikacija u postupku javne nabavke, s obzirom da odredbe ovog zakona propisuju objavljivanje odluka o dodeli ugovora (odluka o obustavi postupka) na Portalu javnih nabavki, umesto dosadašnjeg dostavljanja odluka ponuđačima, u cilju povećanja efikasnosti i potpune transparentnosti postupka javne nabavke. Šira primena komunikacije preko Portala javnih nabavki obezbeđuje i primenu drugih odredbi člana 20. ZJN, kao što su široka dostupnost sredstva komunikacije, korišćenje elektronskih sredstava u cilju poštovanja rokova predviđenih ovim zakonom, omogućavanje evidentiranja preduzetih radnji u postupku.

Čl. 7. i 8. predviđena je obaveza Uprave za javne nabavke da sačini model internog plana za sprečavanje korupcije u javnim nabavkama, na osnovu kojih će naručioci koji imaju nabavke na godišnjem nivou veće od milijardu dinara da sačine interne planove za borbu protiv korupcije, a koje će biti dužni da objave na svojim internet stranicama. Imajući u vidu da je Narodna skupština usvojila Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine, da je Vlada donela Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije koji obuhvata i javne nabavke, te da iz tog razloga nije donet poseban Plan za borbu protiv korupcije u javnim nabavkama, neophodno je izvršiti usklađivanje sa ovim Akcionim planom koji je već predvideo model internog plana za sprečavanje korupcije u javnim nabavkama koji priprema Uprava za javne nabavke, te na taj način omogućiti naručiocima da nesmetano koriste ovaj model prilikom izrade svojih internih planova.

 Ujedno, brisana je obaveza da naručioci koji imaju javne nabavke preko jedne milijarde dinara formiraju posebne službe za kontrolu, s obzirom da ova mera nije dala rezultate. Naime, osnivanje ove službe kontrole sa predviđenim zadacima i nadležnostima nije moguće kvalitetno obavljati bez određenih preduslova, i po pravilu, zahteva prijem novih zaposlenih kod naručilaca, odnosno popunjavanje radnih mesta isključivo sa ljudima sa odgovarajućim iskustvom na stručnim poslovima. S druge strane, postoji zabrana zapošljavanja, predstoji i reforma i reorganizacija javne uprave, te onemogućava izvršenje obaveze na način na koji bi trebalo da da efekte. Pri tome, Zakon o budžetskom sistemu već predviđa obavezu uspostavljanja interne revizije kod znatno većeg broja subjekata. Na taj način se dupliraju obaveze za naručioce, a da se pri tome ne omogućava da ni jedna mera ostvari ciljeve i efekte. Dalje jačanje interne revizije i povećanje broja osposobljenih internih revizora, što su ujedno i mere predviđene akcionim planovima, doveli bi i do jačanja interne kontrole javnih nabavki. Na taj način izbegavaju se i preklapanja i neusaglašenosti u pogledu različitih oblika i poslova interne kontrole u okviru naručioca.

Poglavlje II ZJN (10 članova) posvećeno je sprečavanju korupcije i sukoba interesa. Međutim, mnoge druge odredbe ZJN usmerene su takođe na sprečavanje korupcije i sukoba interesa, kao što su veća transparentnost postupaka javnih nabavki,obavezasvakog naručioca da donese interni akt kojim se bliže uređuje način planiranja javne nabavke, sprovođenje postupka, izvršenje ugovora i kontrola javnih nabavki, prethodno mišljenje Uprave za javne nabavke za primenu pregovaračkog postupka, objavljivanje odluke o izmeni ugovora na Portalu javnih nabavki, objavljivanje podataka u vezi sa zaštitom prava, duži rok zastarelosti prekršaja u javnim nabavkama, mogućnost izicanja novčanih kazni i dr. Pri tome, treba uzeti u obzir i druge pozitivne propise koji se odnose na borbu protiv korupcije (npr. Zakon o zaštiti uzbunjivača, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije), te strateške dokumente (Strategija razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2014-2018. godine, Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije za period od 2013. do 2018. godine, Strategija reforme javne uprave u Republici Srbiji, Treći Nacrt Akcionog plana za Poglavlje 23). Ujedno, potrebno je realno i objektivno sagledati efekte svih mera propisanih ZJN u vezi sa poglavljem borbe protiv korupcije i sukoba interesa, te utvrditi da li se takvim zahtevima postiže određeni efekat u pogledu pravilnije primene odredaba ZJN i da li se time utiče na smanjivanje eventualnih nepravilnosti.

Borba protiv korupcije se ostvaruje uz pomoć povećane transparentnosti, dobrim planiranjem, jasnim procedurama, jednakim postupanjem prema svim ponuđačima, funkcionalnim sistemom zaštite prava, jačanjem nadzora i kapaciteta nadležnih institucija, kao i jačanjem sistema kažnjavanja u slučaju kršenja propisa u oblasti javnih nabavki.

Članom 9. korigovana je odredba u vezi zaštite integriteta postupka kako bi se otklonile nejasnoće i omogućilo da se ova odredba primenjuje u slučajevima kada je određenim postupanjem lica koje je učestvovalo u planiranju javne nabavke ili pripremi konkursne dokumentacije narušena jednakost ponuđača i konkurencija u postupku javne nabavke, što u tom slučaju, u cilju zaštite integriteta postupka javne nabavke, dovodi do odbijanja ponude koja bi takvim postupanjem ostvarila prednost.

Članom 10. predviđena je mogućnost da naručilac može da nastavi postupak javne nabavke u slučaju prijavljivanja sumnje o povredi konkurencije, s tim da će ugovor, ukoliko bude zaključen sa ponuđačem za koga postoji sumnja da je povredio konkurenciju, biti raskinut po sili zakona ukoliko organizacija nadležna za zaštitu konkurencije utvrdi postojanje povrede konkurencije. Ovo iz razloga što se u praksi događalo da u tim situacijama naručilac nema zakonom propisano dalje postupanje u postupku javne nabavke, odnosno nije imao mogućnost da okonča postupak javne nabavke.

Članom 11. menja se član 30. ZJN na taj način da se obaveza naručioca da ne zaključi ugovor sa ponuđačem u slučaju sukoba interesa uslovljava time da je sukob interesa bio od uticaja ili mogao biti od uticaja na odlučivanje u postupku javne nabavke.

Članom 12. uređuje se obaveza naručioca da objavi odluku o priznavanju kvalifikacije na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici, kao i odluku o isključenju kandidata sa liste kandita, što će doprineti većoj transparentnosti postupka javne nabavke. Ujedno, kako se odredbe o negativnoj referenci odredbama ovog Zakona menjaju u smislu propisivanja mogućnosti naručioca, umesto izričite obaveze, da odbije ponudu ponuđača za koga poseduje dokaz negativne reference, ovim članom briše se i obaveza naručioca da isključi kandidata sa liste kandidata ako stekne negativnu referencu.

Članom 13. predviđena je mogućnost sprovođenja pregovaračkog postupka sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda iz člana 35. stav 1. tačka 1) ZJN i u postupku javne nabavke u slučaju zaključenja okvirnog sporazuma. Mogućnost za sprovođenje ove vrste postupka vezuje se za situacije u kojima naručilac u prethodno sprovedenom otvorenom, restriktivnom, kvalifikacionom postupku ili konkurentnom dijalogu, dobije sve neprihvatljive ponude, te pitanje da li je ishod postupka ugovor o javnoj nabavci ili okvirni sporazum, nije od značaja za primenu ovog postupka. Kako pregovarački postupak sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda u skladu sa članom 35. stav 1. tačka 1) ZJN predstavlja na neki način nastavak otvorenog, restriktivnog, kvalifikacionog postupka, odnosno konkurentnog dijaloga, potrebno je predvideti da se okvirni sporazum može zaključiti nakon sprovedenog pregovaračkog postupka sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda. Na ovaj način će se doprineti ostvarenju načela javnih nabavki, a posebno načela efikasnosti i ekonomičnosti. U suprotnom, bez ovakve zakonske mogućnosti, naručilac koji je sproveo otvoreni, odnosno restriktivni postupak radi zaključenja okvirnog sporazuma u kome su dobijene sve neprihvatljive ponude jedino može da pokrene novi otvoreni ili restriktivni postupak i time, zbog ZJN propisanih rokova za sprovođenje ovih vrsta postupaka javnih nabavki, dovede u pitanje nesmetano funkcionisanje naručilaca (npr. u slučaju sprovođenja centralizovane javne nabavke).

Takođe, kako je osnov za sprovođenje pregovaračkog postupka iz tačke 2) ovog člana postojanje izuzetnog slučaja kada zbog prirode dobara, usluga ili radova, kao i rizika vezanih za njih, nije moguće unapred proceniti vrednost javne nabavke, bilo je neophodno u ovom slučaju isključiti primenu odredaba ZJN koje se odnose na procenjenu vrednost.

Članom 14. predviđena je mogućnost sprovođenja pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda iz člana 36. stav 1. tačka 1) ZJN i u postupku javne nabavke u slučaju zaključenja okvirnog sporazuma. Razlozi za ovu izmenu su isti kao i kod izmene člana 35. stav 1. tačka 1) ZJN. Takođe, predviđeno je da se pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda iz člana 36. stav 1. tač. 4) i 5) - dodatne isporuke dobara i dodatne usluge i radovi, može primeniti ako su za to ispunjeni uslovi, bez obzira koja vrsta postupka javne nabavke je primenjena prilikom zaključenja prvobitnog ugovora i ako od zaključenja istog nije proteklo više od tri godine, umesto dve godine kako je propisano ZJN. Ovo iz razloga što su svi postupci javne nabavke potpuno transparentni, a razlozi za primenu ovog postupka mogu nastati bez obzira koja je vrsta postupka javne nabavke primenjena prilikom zaključenja prvobitnog ugovora. Takođe, predviđena je obaveza naručioca da nakon donošenja odluke o pokretanju pregovaračkog postupka, istovremeno sa slanjem poziva za podnošenje ponuda, objavi obaveštenje o pokretanju postupka koje sadrži podatke iz Priloga 3E i konkursnu dokumentaciju.

Članom 15. predviđena je obaveza naručioca da u postupku konkurentnog dijaloga objavi odluku o priznavanju kvalifikacije na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici, kao što je predviđeno i u drugim postupcima javne nabavke, u cilju povećanja transparentnosti. Takođe, ZJN u slučaju konkurentnog dijaloga propisuje obavezu naručioca da pre donošenja odluke o pokretanju postupka pribavi od Uprave za javne nabavke saglasnost za sprovođenje konkurentnog dijaloga. Imajući u vidu da na učinak javne nabavke utiču brojni formalni zahtevi, kao i dodatna administrativna opterećenja za naručioce, a ujedno preopterećenost zadacima čini da Uprava za javne nabavke ne može sve svoje obaveze da izvrši pravovremeno, a kako ovaj zadatak, odnosno nadležnost institucije ne doprinosi smanjivanju nepravilnosti u javnim nabavkama, neophodno je brisati nepotrebne administrativne zahteve, koji se negativno odražavaju na efikasnost postupka javne nabavke i postupanje nadležnih institucija. U tom smislu odredbe o pribavljanju saglasnosti Uprave za javne nabavke za sprovođenje konkurentnog dijaloga su brisane. Takođe, kako je kao jedan od razloga pokretanja ovog postupka nemogućnost da se odredi ekonomska struktura javne nabavke, definisano je da se u tom slučaju ne primenjuju odredbe ZJN koje se odnose na procenjenu vrednost.

Članom 16. povećan je limit za javne nabavke male vrednosti na 5.000.000 dinara. Naime, ZJN je povećao transparentost svih postupaka javnih nabavki, pa tako i postupka javne nabavke male vrednosti. Obaveza je naručioca da u postupku javne nabavke male vrednosti objavi poziv za podnošenje ponuda i konkursnu dokumentaciju na Portalu javnih nabavki i svojoj internet stranici, a naručilac ima i mogućnost da pozove najmanje tri potencijalna ponuđača, da podnesu ponude. Sprovođenje postupka javne nabavke male vrednosti u proseku traje 30 dana u odnosu na otvoreni postupak, koji traje najmanje tri puta duže. Razlika u trajanju između ove dve vrste postupka je, pre svega, u kraćem roku za podnošenje ponuda, kraćem roku za donošenje odluke naručioca kojom se okončava postupak javne nabavke, kao i kraćem roku za podnošenje zahteva za zaštitu prava. Kako je postupak javne nabavke male vrednosti u potpunosti transparentan i efikasan, celishodno je povećati limit kako je navedeno.

Članom 17. predviđena je mogućnost sprovođenja postupka javne nabavke male vrednosti, bez obzira na procenjenu vrednost javne nabavke, u slučaju nabavki usluga iz Priloga 2, kao što su: zdravstvene i socijalne usluge; pravne usluge (osim nabavki pravnih usluga iz člana 7. Zakona); usluge hotela i restorana; usluge obrazovanja i usluge profesionalnog osposobljavanja i usluge u oblastima rekreacije, kulture i sporta. Navedene usluge podležu pojednostavljenom režimu nabavke, koji podrazumeva samo primenu načela transparentnosti (,,ex ante" i,,ex post") i nediskriminacije, shodno odredbama Direktive 2014/24/EU (čl.74-76. Direktive). Imajući u vidu prirodu ovih usluga sa jedne strane i odredbe Direktiva EU, sa druge strane, potrebno je predvideti fleksibilnije mehanizme javne nabavke, a kako je postupak javne nabavke male vrednosti efikasan, potpuno transparentan, te podrazumeva primenu pravila nediskriminacije, svrsishodno je predvideti mogućnost primene tog postupka u slučaju nabavki pomenutih usluga bez obzira na njihovu procenjenu vrednost.

Čl. 18. i 19. uređena su pravila postupanja kod zaključenja okvirnog sporazuma, na jasan i sveobuhvatan način, a u skladu sa direktivama EU. Instrument okvirnih sporazuma široko se koristi i smatra se efikasnom tehnikom nabavke u Evropi. Direktiva 2014/24/EU u uvodnom delu preporučuje veću primenu okvirnih sporazuma u praksi. Koncept okvirnog sporazuma obezbeđuje zaključenje ugovora o javnim nabavkama dobara, radova i usluga, kojima ne bi morale da prethode dugotrajne procedure sa neizvesnim ishodom, a posebno praktičnu primenu nalazi kod centralizovanih javnih nabavki. Međutim, ovaj institut nije dovoljno precizan u ZJN, naročito kada se okvirni sporazum zaključuje sa više dobavljača i kada se za dodelu ugovora na osnovu okvirnog sporazuma ponovo otvara konkurencija. Takođe, primena okvirnog sporazuma moguća je samo u slučaju sprovođenja otvorenog ili restriktivnog postupka javne nabavke. Primera radi, naručioci su nakon obustave otvorenog ili restriktivnog postupka, u kome su dobili sve neprihvatljive ponude, imali potrebu zaključivanja okvirnog sporazuma nakon pregovaračkog postupka u skladu sa članom 35. stav 1. tačka 1) ZJN, ali data mogućnost nije propisana ZJN. Tako je ovim Zakonom propisano da naručilac može da zaključi okvirni sporazum nakon sprovedenog postupka javne nabavke, bez obzira na vrstu postupka, za razliku od postojećeg rešenja koje podrazumeva samo zaključivanje okvirnog sporazuma nakon sprovedenog otvorenog ili restriktivnog postupka. Na ovaj način će se doprineti ostvarenju načela javnih nabavki, a posebno načela efikasnosti i ekonomičnosti. Određena pitanja kod okvirnih sporazuma precizirana su, kao što su: okvirni sporazum se zaključuje sa jednim ili više ponuđača, a naručilac je dužan da u pozivu za podnošenje ponuda, odnosno prijava navede sa koliko ponuđača zaključuje okvirni sporazum, s tim da ukoliko naručilac ne dobije unapred određeni broj prihvatljivih ponuda, može da zaključi okvirni sporazum sa manjim brojem ponuđača odnosno i sa jednim; okvirni sporazum mogu koristiti samo naručioci koji su precizno navedeni u okvirnom sporazumu ili se na osnovu okvirnog sporazuma jasno može utvrditi kojim naručiocima je namenjen; ugovori o javnoj nabavci koji se zaključuju na osnovu okvirnog sporazuma moraju se dodeliti pre završetka trajanja okvirnog sporazuma, s tim da se trajanje pojedinih ugovora zaključenih na osnovu okvirnog sporazuma ne mora podudarati sa trajanjem tog okvirnog sporazuma, već po potrebi može trajati kraće ili duže; pravila postupanja kod zaključenja ugovora na osnovu okvirnog sporazuma i sl.

Članom 20. briše se obaveza naručilaca čija ukupna vrednost javnih nabavki na godišnjem nivou, koje ispunjavaju uslove za primenu elektronske licitacije, prelazi iznos od 700.000.000 dinara, da uspostave informacioni sistem i primenjuje elektronsku licitaciju. Naime, mogućnost primene elektronske licitacije još uvek nije u Republici Srbiji razvijena u punoj meri. Obavezna primena elektronske licitacije iziskuje ulaganje resursa naručilaca za uspostavljanje informacionog sistema, sa druge strane isto predstavlja i opterećenje za ponuđače koji bi učestvovali u sistemu elektronske licitacije i na kraju u praksi se pokazalo da sistem elektronske licitacije iako je za pomenute naručioce bio propisan kao obaveza, iz navedenih razloga nije primenjivan. Primena elektronske licitacije ostaje kao mogućnost za sve naručioce, ali ne stvara obavezu koju realno nije moguće realizovati.

Čl. 21. do 23. preciziraju se pitanja centralizacije javnih nabavki. Precizirano jeda telo za centralizovane javne nabavke može biti obrazovano od strane više naručilaca. Takođe, brisana je odredba koja predviđa da na odluku naručioca, odnosno sporazum naručilaca o osnivanju tela za centralizovane javne nabavke saglasnost daje Uprava za javne nabavke. Praksa pokazuje da je davanje saglasnosti Uprave samo nepotrebno administriranje, koje nema nema nikakav suštinski značaj. Ujedno, brisana je i odredba koja obavezuje naručioce da odluku o zajedničkom sprovođenju postupka javne nabavke dostavljaju na mišljenje Upravi za javne nabavke. Praksa takođe pokazuje da je davanje mišljenja Uprave, s obzirom na postojanje podzakonskog akta koji uređuje sadržinu odluke o zajedničkom sprovođenju postupka i objavljeni Model odluke o sprovođenju postupka javne nabavke od strane više naručilaca, samo nepotrebno trošenje vremena za naručioce u sprovođenju postupka javne nabavke, a ujedno nepotrebno administriranje Uprave za javne nabavke. Takođe, precizirano je da jedan naručilac može ovlastiti drugog naručioca da u njegovo ime i za njegov račun sprovede postupak javne nabavke ili preduzme određene radnje u tom postupku. Ujedno, predviđeno je da predmet javne nabavke, uslove, način planiranja centralizovanih javnih nabavki i sprovođenja postupka javne nabavke od strane Uprave za zajedničke poslove republičkih organa bliže uređuje Vlada.

Čl. 24. i 25. uređuju se pitanja planiranja javnih nabavki i pokretanja postupka javne nabavke. ZJN je povećao značaj faze planiranja javnih nabavki, te je regulativa u ovoj oblasti nesporno poboljšana. Međutim, izuzetno rigidna pravila u vezi sa sadržinom Plana nabavki i mogućnostima njegove izmene, predstavljaju težak administrativni teret za naručioce i onemogućavaju efikasnost u sprovođenju javnih nabavki. Naime, ZJN propisuje obavezu naručioca da u planu nabavki navede razloge i opravdanost svake pojedinačne nabavke i način na koji je utvrdio procenjenu vrednost javne nabavke, da proceni vrednost nabavke ukupno i na godišnjem nivou posebno za svaku godinu, kada se zaključuju višegodišnji ugovori, vrstu postupka i sl. Takođe, prvobitno planirana sredstva za određenu javnu nabavku ne mogu se povećati za više od 10 %, osim u slučaju elementarnih nepogoda, havarija ili vanrednih događaja čije nastupanje ne zavisi od volje naručioca, niti je moguće izmeniti plan nabavki bez prethodnog rebalansa budžeta, odnosno izmena finansijskog plana, pri tome sve izmene moraju biti vidljive u odnosu na osnovni plan i obrazložene, te dostavljene Upravi za javne nabavke i Državnoj revizorskoj instituciji, putem aplikativnog softvera. Na kraju u pogledu planiranja izlazi se iz okvira javnih nabavki, pa je predviđena obaveza detaljnog planiranja i nabavki na koje se ZJN ne primenjuje. Sve ovo stvorilo je izuzetne probleme u radu naručilaca. Tako, nemogućnost izmene Plana nabavki bez prethodne izmene finansijskog plana ili budžeta, onemogućava naručioce da čak i namenski raspolažu sredstvima koja su im odobrena, a u situacijama kada tačno određenu nabavku nisu predvideli na početku godine. Takođe, nekada vrstu postupka, pa i javnu nabavku nije moguće planirati, naročito kada je u pitanju pregovarački postupak iz člana 36. stav 1. tačka 3) - hitna nabavka koja se može javiti u toku cele godine, što ne može svaki put biti ispraćeno izmenom plana nabavki. Na ovaj način većina postupaka po hitnosti ne bi ni mogla biti sprovedena, što nije suština ove vrste postupka. Imajući u vidu da planiranje javnih nabavki na ovako zahtevan način nije predviđeno direktivama EU, te da je smanjenje administrativnih prepreka od posebnog značaja za unapređenje sistema javnih nabavki, pravila planiranja nabavki svedena su na razumnu meru, kako u pogledu obaveznih elementa plana nabavki, tako i u pogledu mogućnosti izmena plana nabavki. Ujedno propisuje se objavljivanje planova nabavki na Portalu javnih nabavki, umesto dostavljanja Upravi za javne nabavke i Državnoj revizorskoj instituciji putem aplikativnog softvera, na koji način se dodatno obezbeđuje transparentnost. Ako pojedini podaci iz plana javnih nabavki predstavljaju poslovnu tajnu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita poslovne tajne ili predstavljaju tajne podatke u smislu zakona kojim se uređuje tajnost podataka, ti podaci iz plana se neće objaviti. Na ovaj način ostavlja se naručiocima mogućnost da tajne podatke ne objavljuju u skladu sa pomenutim propisima, što se može odnositi npr. na procenjenu vrednost u smislu člana 4. stav 1. Zakona o zaštiti poslovne tajne.

U sprovođenju javnih nabavki, problem nastaje i kod uslova za pokretanje postupka javne nabavke, naročito kod nabavki, koje se trebaju realizovati u višegodišnjem periodu (koje zakon nedvosmisleno predviđa), imajući u vidu da naručilac donosi/usvaja jednogodišnji budžet, odnosno finansijski plan i nema mogućnost da u trenutku pokretanja postupka ima obezbeđena potrebna sredstva za naredne godine. Uzimajući u obzir trajanje postupaka, naručioci često imaju potrebu da postupak pokrenu u tekućoj godini, kako bi se sa realizacijom blagovremeno započelo u narednoj godini, te je u ovakvim slučajevima neophodno nedvosmisleno predvideti mogućnost da se postupak javne nabavke pokrene u jednoj budžetskoj godini, iako sredstva nisu obezbeđena u finansijskom planu za tu godinu, s tim da ugovorom o javnoj nabavci obaveze koje naručilac preuzima moraju biti ugovorene u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem, odnosno raspolaganje finansijskim sredstvima.

Članom 26. precizirano je da odluka o pokretanju postupka, ukoliko je predmet javne nabavke oblikovan po partijama, pored ukupne procenjene vrednosti javne nabavke sadrži i procenjenu vrednost za svaku partiju posebno kada je to moguće, a što je od značaja za utvrđivanje prihvatljivosti ponuda.

Članom 27. brisana je odredba koja je izazivala nejasnoće u praksi s obzirom na način na koji je definisana, te činjenicu da je zadatak članova komisije za javnu nabavku da pripreme konkursnu dokumentaciju.

Pored toga, preciznije se definiše postupanje članova komisije za javnu nabavku u slučaju saznanja za mogućnost nastanka sukoba interesa i, u tom slučaju, postupanje organa koji imenuje članove komisije.

Članom 28. propisane su još četiri vrste oglasa o javnoj nabavci, od kojih tri oglasa postoje i u važećim odredbama ZJN, ali nisu navedeni u članu 55. ZJN. Ujedno, propisano je i obaveštenje o poništenju postupka javne nabavke kao vrsta oglasa, s obzirom da u slučaju zaštite prava nedostaje oglas na osnovu kojeg bi se jasno moglo zaključiti da je javna nabavka poništena u celini (a samim tim i okončana) usvajanjem zahteva za zaštitu prava od strane naručioca ili Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Članom 29. brisana je obaveza objavljivanja oglasa o javnoj nabavci na Portalu službenih glasila Republike Srbije i baza propisa, imajući u vidu da se rokovi za podnošenje ponuda (prijava) računaju od dana objavljivanja poziva za podnošenje ponuda (prijava)na Portalu javnih nabavki, te da praktično ponuđači i nemaju potrebu da prate oglase na Portalu službenih glasila Republike Srbije i baza propisa, a da objavljivanje oglasa na ovom portalu za naručioce predstavlja nepotreban trošak. S druge strane, objavljivanje oglasa o javnoj nabavci na Portalu javnih nabavki je besplatno za naručioce, a ponuđači takođe imaju besplatan i neograničen pristup objavljenim podacima.

Članom 30. menja se član u vezi objavljivanja prethodnog obaveštenja, s obzirom da član 48. Direktive 2014/24/EU ne zahteva obavezno objavljivanje ovog oglasa (Prethodna informativna obaveštenja),niti isti vezuje sa vrednošću (budućih) ugovora, odnosno sa procenjenom vrednošću javne nabavke. Prema Direktivi 2014/24/EU, objavljivanje prethodnog obaveštenja naručiocu omogućava samo da, nakon propisno objavljenog prethodnog obaveštenja, skrati rok za podnošenje ponuda, te je u tom pravcu i korigovana odredba člana 59. ZJN, a u vezi sa odredbom člana 95. ZJN koja predviđa mogućnost skraćenja roka za podnošenje ponuda u slučaju objavljivanja prethodnog obaveštenja. Takođe, Direktiva 2014/24/EU ne predviđa pravila koja određuju trenutak kada treba objaviti prethodno obaveštenje, već samo da mora postojati određeni vremenski razmak između objavljivanja prethodnog obaveštenja i objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, kao što je i predviđeno članom 30. ovog Zakona. U tom pogledu je i izmenjen dosadašnji član 59. ZJN.

Članom 31. sadržina konkursne dokumentacije korigovana je i usklađena sa uvođenjem usluge kredita kao izuzetka od primene ZJN (član 3. ovog zakona), te se iz tog razloga brišu odredbe u vezi kreditnog zahteva. Ujedno, vrši se korekcija u pogledu mogućnosti da jedino bankarska garancija bude sredstvo obezbeđenja za ispunjenje ugovornih obaveza u slučaju sprovođenja postupka javne nabavke čija je procenjena vrednost veća od iznosa iz člana 57. ZJN.

Članom 32. dodato je da zainteresovano lice može, pri zahtevanju dodatnih informacija ili pojašnjenja od naručioca u vezi sa pripremanjem ponude, da ukaže naručiocu i na eventualno uočene nedostatke i nepravilnosti u konkursnoj dokumentaciji. Navedena odredba je dalje u vezi sa članom 72. ovog zakona kojim se podnošenje zahteva za zaštitu prava i osporavanje vrste postupka, sadržine poziva za podnošenje ponuda ili konkursne dokumentacije vezuje i za činjenicu da li je podnosilac zahteva prethodno ukazao naručiocu na eventualne nedostatke i nepravilnosti, a naručilac iste nije otklonio. Na taj način doprinosi se efikasnosti postupka javne nabavke, odnosno blagovremeno ukazuje naručiocu da otkloni eventualne nedostatke, ukoliko iste postoje u fazi dok još traje rok za podnošenje ponuda, umesto da se postupci naknadno poništavaju iz razloga koji su bili i mogli biti poznati znatno ranije.

Članom 33. precizira se da naručilac ne može određivati procenjenu vrednost javne nabavke, niti sme deliti istovrsnu javnu nabavku na više nabavki s namerom izbegavanja primene zakona ili pravila određivanja vrste postupka u odnosu na procenjenu vrednost javne nabavke. Ujedno, definiše se da je istovrsna javna nabavka nabavka koja ima istu ili sličnu namenu, pri čemu isti ponuđači u odnosu na prirodu delatnosti koju obavljaju mogu da je ispune.

Čl. 34. i 35. usklađuje se način utvrđivanja procenjene vrednosti javne nabavke u skladu sa Direktivama EU i briše način utvrđivanja procenjene vrednosti javne nabavke kredita, s obzirom da se nabavke kredita izuzimaju.

Članom 36. vrši se usklađivanje sa Direktivom 2014/24/EU (član 43), u delu određivanja tehničkih specifikacija kada naručilac namerava da nabavi dobra, usluge ili radove sa specifičnim ekološkim, društvenim ili drugim karakteristikama, tako da može u tehničkim specifikacijama, kriterijumima za dodelu ugovora ili uslovima za izvršenje ugovora, zahtevati određene oznake kao dokaz da dobra, usluge ili radovi odgovaraju traženim karakteristikama, pod propisanim uslovima.

Čl. 37. do 40. briše se jedan od obaveznih uslova za učešće u postupku javne nabavke, i to da ponuđaču nije izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti koja je na snazi u vreme objavljivanja odnosno slanja poziva za podnošenje ponuda. Ovaj uslov za učešće dovodio je, u značajnom broju slučajeva, do neprihvatljive ponude iako je ponuđač dati uslov ispunjavao (ponuđač nema izrečenu meru zabrane obavljanja delatnosti), samo iz razloga što je dokaz bio "neispravan" u pogledu datuma koji je naveden u dostavljenoj potvrdi.

 Ujedno, uvodi se mogućnost da naručilac u svim postupcima javnih nabavki može da traži od ponuđača izjavu kojom pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću potvrđuje da ispunjava uslove, umesto dokaza u pogledu ispunjenosti uslova za učešće, s tim da će u tom slučaju naručilac pre donošenja odluke o dodeli ugovora zatražiti od najpovoljnijeg ponuđača da dostavi kopiju traženih dokaza, a ima mogućnost i da zatraži na uvid original ili overenu kopiju svih ili pojedinih dokaza. Pri tome, naručilac može i od ostalih ponuđača da zatraži dostavljanje svih ili pojedinih dokaza. Na taj način se dalje pojednostavljuje postupak javne nabavke, smanjuju se troškovi pribavljanja dokaza za ponuđače, posebno imajući u vidu da u Registar ponuđača ne mogu da se upišu svi potencijalni ponuđači, već pre svega preduzetnici i pravna lica. Ova izmena se predviđa sa ciljem da veći broj ponuđača učestvuje u postupcima javne nabavke, da se smanji nepotrebno odbijanje ponuda kao neprihvatljivih u situacijama kada su dokazi neispravni iz čisto formalnih razloga, a sa ciljem jačanja konkurencije na tržištu javnih nabavki i povećanja ekonomičnosti i efikasnosti javnih nabavki.

Članom 38. precizira se da finansijski kapacitet u vidu godišnjeg prihoda, ukoliko se kao dodatni uslov za učešće zahteva od potencijalnih ponuđača, ne sme da bude veći od dvostruke procenjene vrednosti javne nabavke. Na taj način se naručiocu ukazuje u kom pravcu maksimalno može da ide pri određivanju ovog dodatnog uslova za učešće (zahtevanog godišnjeg prihoda ponuđača), a što ujedno predstavlja dalje usklađivanje sa članom 58. Direktive 2014/24/EU. Ujedno, postavljanje limita sprečava naručioca da neopravdano postavlja visoke zahteve u pogledu određivanja finansijskog kapaciteta ponuđača kao uslova za učešće u postupku javne nabavke. Izuzetak od ovog pravila moguć je samo izuzetno kada je to neophodno zbog posebnih rizika povezanih sa predmetom javne nabavke.

Članom 40. koriguje se obavezna sadržina sporazuma kojim se ponuđači iz grupe ponuđača međusobno i prema naručiocu obavezuju na izvršenje javne nabavke, s obzirom na slučajeve iz prakse u kojima je ponuda odbijana kao neprihvatljiva iz razloga koji su u vezi sa sadržinom ovog sporazuma. Kao obavezna sadržina sporazuma ostaju podaci koji i jesu bitni za izvršenje ugovora, dok to ne sprečava uređivanje i drugih pitanja ukoliko su isti neophodni.

Čl. 41. i 42. uređuju se pitanja primene negativnih referenci kao mogućnost za naručioce, a ne kao obaveza kako je bilo uređeno. Naime, u praksi su nastali problemi u vezi sa praktičnom primenom negativnih referenci, kako kod samih naručilaca, tako i u postupanju nadležnih institucija u vezi sa utvrđivanjem negativne reference i upisivanjem na Spisak negativnih referenci. Tako su pojedini naručioci obavestili Upravu za javne nabavke da su u postupku javne nabavke dobili samo jednu ponudu (pri tome, jedan od ponuđača se pojavljuje kao jedini na tržištu za dati predmet nabavke), da imaju potrebu za zaključenjem ugovora, a da s druge strane taj ponuđač ima negativnu referencu iz prethodnog perioda kod naručioca, te da bi po odredbama ZJN naručilac ponudu datog ponuđača morao da odbije. U tom slučaju, naručilac praktično dolazi u situaciju da ne može da obezbedi potreban predmet nabavke i obavljanje svojih nadležnosti. Naime, odredbe koje se odnose na negativne reference potrebno je uskladiti sa sudskom praksom Evropskog suda pravde. Direktive EU predviđaju mogućnost odbijanja ponude ponuđača koji nije ispunjavao svoje ugovorne obaveze po prethodno zaključenim ugovorima o javnim nabavkama, ali ne i obavezu. Pri tome ponuđaču je omogućeno da pruži dokaze da je pouzdan da izvrši ugovor, bez obzira na postojanje nekog od razloga za isključenje iz prethodnog perioda, odnosno naručilac ima mogućnost da ne odbije ponuđača ako utvrdi da mu taj ponuđač može izvršiti ugovor o javnoj nabavci. S obzirom da rigorozne mere koje propisuje ZJN u pogledu odbijanja ponude u slučaju postojanja negativne reference ne doprinose racionalnom postupanju naručioca, predviđeno je odbijanje ponude u slučaju postojanja negativne reference samo kao mogućnost, te u tom smislu nije potrebno voditi spisak negativnih referenci, tako da su pravila u vezi spiska negativnih referenci brisana.

Čl. 43. i 44. precizira se način dodele ugovora u situaciji kada postoje dve ili više ponuda sa jednakim brojem pondera ili istom ponuđenom cenom. Ujedno, u članu 85. ZJN, kao elementi kriterijuma dodaju se socijalni kriterijumi i troškovi životnog ciklusa, a sve u cilju daljeg usklađivanja sa direktivama EU i podsticanja promocije socijalnih kriterijuma pri donošenju odluka o javnim nabavkama i troškova životnog ciklusa predmeta nabavke.

Čl. 45. i 46. uređuju se rokovi u postupku javne nabavke u cilju daljeg usklađivanja sa direktivama EU, a radi postizanja efikasnosti postupka javne nabavke. Tako rok za podnošenje ponuda u otvorenom postupku, odnosno prijava u restriktivnom i kvalifikacionom postupku i konkurentnom dijalogu ne može biti kraći od 35 dana, ako je reč o javnim nabavkama iznad vrednosti iz člana 57. ZJN, a ako je za navedene nabavke objavljeno prethodno obaveštenje, rok se može skratiti na 20 dana, pod uslovom da je naručilac objavio prethodno obaveštenje u roku od najmanje 35 dana, a najviše 12 meseci pre objavljivanja poziva. Takođe, za nabavke čija je procenjena vrednost niža od granične vrednosti iz člana 57. ZJN, propisana je mogućnost skraćenja roka na 15 dana, pod uslovom da je naručilac objavio prethodno obaveštenje u roku od najmanje 35 dana, a najviše 12 meseci. Takođe precizira se da ukoliko naručilac sprovodi pregovarački postupak iz člana 35. stav 1. tačka 1) ZJN i odluči da pozove samo i sve ponuđače koji su učestvovali u otvorenom, restriktivnom ili kvalifikacionom postupku ili konkurentnom dijalogu da dopune svoje ponude, tako da ih učine prihvatljivim, određuje rok primeren vremenu potrebnom za dopunu ponude.

Članom 47. precizira se da zapisnik o otvaranju ponuda mora da sadrži procenjenu vrednost javne nabavke ukupno i posebno za svaku partiju. Ujedno, imajući u vidu da naručioci u praksi nisu znali kako da postupaju sa neblagovremenom ponudom, predviđeno je da naručilac neblagovremenu ponudu po okončanju postupka otvaranja vrati neotvorenu ponuđaču, sa naznakom da je podneta neblagovremeno.

Članom 48. uređuje se obavezna sadržina izveštaja o stručnoj oceni ponuda, tako što se brišu kao obavezni elementi: podaci iz plana nabavke koji se odnose na predmetnu javnu nabavku; eventualna odstupanja od plana nabavki sa obrazloženjem; ako je sproveden postupak koji nije otvoren ili restriktivni postupak, razlozi i okolnosti koje opravdavaju primenu tog postupka; ako se postupak javne nabavke sprovodi zajedno sa drugim naručiocem u skladu sa članom 51. Zakona, osnovni podaci o tom naručiocu; ako je podneta samo jedna ponuda, mišljenje komisije o razlozima koji su uzrokovali podnošenje jedne ponude i predlog mera koje treba preduzeti da se u narednim postupcima obezbedi konkurencija u postupku; ako su sve ponude neodgovarajuće ili neprihvatljive mišljenje komisije o razlozima koji su uzrokovali podnošenje takvih ponuda i opis načina na koji je određena procenjena vrednost. Ovo sve zbog potrebe smanjenja administrativnog opterećenja, a navedeni podaci nisu od značaja za stručnu ocenu ponuda.

Članom 49. predviđeno je da naručilac može dodeliti ugovor ponuđaču čija ponuda sadrži ponuđenu cenu veću od procenjene vrednosti javne nabavke ako nije veća od uporedive tržišne cene i ako su ponuđene cene u svim odgovarajućim ponudama veće od procenjene vrednosti javne nabavke, bez obzira koja vrsta postupka je sprovedena. Naime, ZJN predviđa obavezu odbijanja neprihvatljivih ponuda, te tako i ponuda koje prelaze iznos procenjene vrednosti javne nabavke. Izuzetak je predviđen u članu 107. stav 4. ZJN, i podrazumeva mogućnost da naručilac pod određenim uslovima izabere ponudu čija je ponuđena cena iznad procenjene vrednosti javne nabavke, ali samo u otvorenom postupku.Imajući u vidu da su svi postupci javnih nabavki transparentni, nepotrebno je obavezivati naručioce da odbijaju ponude, ukoliko je ponuda trenutno na tržištu najpovoljnija, pod uslovom da naručilac poseduje finansijska sredstva i za datu razliku. U suprotnom, naručilac ponovo sprovodi postupak javne nabavke, gubi vreme i resurse, a po pravilu u novom postupku će ponovo dobiti istu cenu.

Čl. 50. do 52. predviđeno je da odluka o dodeli ugovora sadrži podatke iz izveštaja o stručnoj oceni ponuda i da se objavljuje na Portalu javnih nabavki, kao i odluka o obustavi postupka javne nabavke. Ujedno, predviđena je mogućnost da ako pojedini podaci iz odluke predstavljaju poslovnu tajnu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita poslovne tajne ili predstavljaju tajne podatke u smislu zakona kojim se uređuje tajnost podataka, ti podaci iz odluke se ne moraju objaviti, s tim da je naručilac dužan da odluku u izvornom obliku dostavi Upravi za javne nabavke i Državnoj revizorskoj instituciji. Objavljivanje odluke o dodeli ugovora/odluke o obustavi postupka na Portalu javnih nabavki, i računanje rokova za zaštitu prava od dana objave odluke na Portalu, umesto dostavljanja ponuđačima ubrzava postupak i otklanja rizik odbijanja prijema odluke od strane ponuđača i problem računanja rokova s tim u vezi. Na ovaj način postiže se dalja efikasnost u sprovođenju postupaka javnih nabavki. Takođe, precizira se obaveza naručioca da ugovor o javnoj nabavci dostavi ponuđaču kojem je ugovor dodeljen u roku od osam dana od dana proteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava.

Članom 53. uređuje se mogućnost izmene ugovora tokom njegovog trajanja. Predviđena je i mogućnost da naručilac nakon zaključenja ugovora o javnoj nabavci bez sprovođenja postupka javne nabavke poveća obim predmeta nabavke, s tim da se vrednost ugovora može povećati maksimalno do 5% od ukupne vrednosti prvobitno zaključenog ugovora, pri čemu ukupna vrednost povećanja ugovora ne može da bude veća od vrednosti iz člana 39. stav 1. ZJN, odnosno člana 124a za naručioce iz oblasti vodoprivrede, energetike, saobraćaja i poštanskih usluga, pod uslovom da je ta mogućnost jasno i precizno navedena u konkursnoj dokumentaciji i ugovoru o javnoj nabavci. Navedeno rešenje pruža mogućnost naručiocu da kada ima objektivnu potrebu da poveća obim predmeta nabavke isto učini bez dugotrajnih procedura javnih nabavki, a pri tome se obezbeđuje potpuna transparentnost na način što je naručilac dužan da informacije o tome objavi na Portalu javnih nabavki, što ostavlja mogućnost nadležnim institucijama i zainteresovanoj javnosti praćenje postupanja naručilaca i preduzimanje odgovarajućih mera. Navedeno rešenje je u skladu sa članom 72. Direktive 2014/24/EU. Definisano je i da se predmetni limiti ne odnose na viškove radova ukoliko su oni ugovoreni.

Čl. 54. do 56. u skladu sa Direktivom 2014/25/EU, kod utvrđivanja statusa naručilaca u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraćaja i poštanskih usluga iz člana 117. stav 1. tačka 2), precizira se da isključivo ili posebno pravo koje je dodeljeno na osnovu objektivnih kriterijuma, na transparentan način u postupku u kojem je izvršeno javno objavljivanje, primenom propisa o javnim nabavkama, javno privatnom partnerstvu i koncesijama ili drugom postupku u kojem su primenjeni objektivni kriterijumi i obezbeđena transparentnost i javno objavljivanje, ne smatra se isključivim ili posebnim pravom u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana. Takođe, briše se obaveza utvrđivanja spiska naručilaca koji se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije"i na Portalu javnih nabavki. Nedoumice koje se odnose na izuzeća u pogledu nabavke energije i goriva za proizvodnju energije se preciziraju, a granična vrednost za javne nabavke male vrednosti u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraćaja i poštanskih usluga određuje se na 10.000.000 dinara.

Članom 57-58. data su šira ovlašćenja Vladi prilikom donošenja podzakonskog akta kojim se uređuje postupak javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti, tako da se urede i uslovi i način sprovođenja postupka javne nabavke u predmetnoj oblasti. Ujedno je precizirano da u slučaju sprovođenja pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, naručilac ne pribavlja mišljenje Uprave za javne nabavke o osnovanosti primene pregovaračkog postupka.

Članom 59. uređene su javne nabavke radi otklanjanja posledica elementarnih nepogoda i tehničko-tehnoloških nesreća-udesa. Naime, važeći Zakon o javnim nabavkama, osim izuzeća od primene tog zakona, pored ostalog i u slučaju nabavki koje se spro¬vo¬de ra¬di obez¬be¬đi¬va¬nja osnov¬nih životnih uslova u slučajevima elementarnih nepogoda ili tehničko-tehnoloških nesreća čije posledice ugrožavaju živote ili zdravlje ljudi ili životnu sredinu, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od takvih nepogoda (član 7. stav 1. tačka 3) ZJN).

Ni­je po­treb­na po­seb­na ar­gu­men­ta­ci­ja da bi se oprav­da­nost i osno­va­nost iz­u­zi­ma­nja ovih slu­ča­je­va od pri­me­ne za­ko­na ob­ja­sni­li. Ra­zor­ne po­sle­di­ce ko­je na­ve­de­ni do­ga­đa­ji iza­zi­va­ju, ka­ko na ži­vo­te i zdra­vlje lju­di, ta­ko i na objek­te, po­stro­je­nja, ure­đa­je i drugu imovinu veće vrednosti, ko­ji slu­že za obez­be­đi­va­nje osnov­nih ži­vot­nih uslo­va, upućuju na zaključak da je u svim tim si­tu­a­ci­ja­ma neo­p­hod­no hit­no pred­u­zi­ma­nje me­ra i ak­tiv­no­sti, pre svega,neposredno po nastupanju tih događaja ra­di ot­kla­nja­nja ne­po­sred­ne opa­sno­sti za bez­bed­nost i zdra­vlje lju­di, ta­ko i ra­di obez­be­đi­va­nja neo­p­hod­nih uslo­va za traj­ni­je zbri­nja­va­nje lju­di (hit­na na­bav­ka ša­to­ra, hra­ne, le­ko­va, vo­de za pi­će, dezinfekciju i dezinsekciju poplavljenih objekata radi sprečavanja pojave i širenja zaraznih bolesti i slično).

Naravno, hitnost u postupanju u ovakvim situacijama neophodna je i posle prestanka neposredne opasnosti od elementarne nepogode, jer je potrebno obnoviti ili izgraditi porušene objekte građana, obnoviti poljoprivredno zemljište oštećeno i usled dejstva elementarne nepogode, obezbediti uslove za nastavak proizvodnje i drugih delatnosti koje su obustavljene usled dejstva elementarne nepogode ili tehničko-tehnološke nesreće. Na ove slučajeve ne odnosi se izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama, mada je u dosadašnjoj praksi bilo slučajeva da su se svi radovi i sve nabavke podvodile pod izuzeće od primene tog zakona, što je imalo za posledicu velike zloupotrebe i nekontrolisano korišćenje javnih sredstava koja su budžetom opredeljivana za te namene, nekvalitetno izvođenje radova na sanaciji, rekonstrukciji i izgradnji objekata infrastrukture, zbog odsustva konkurentnosti, javnosti i transparentnosti izbora izvođača radova. Radi sprečavanja navedenih pojava, odmah nakon poplava velikih razmera, koje su se dogodile u maju mesecu 2014. godine u Republici Srbiji, ali i radi kontrolisanog otklanjanja svih posledica poplava u smislu jednakog i ravnopravnog položaja svih ugroženih subjekata koji pripadaju istoj grupaciji, kao i u smislu namenskog korišćenja sredstava opredeljenih i obezbeđenih iz različitih izvora za te namene, donet je Zakon o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 75/2014). U tom smislu, navedenim zakonom uređeno je, pored ostalog i pitanje obezbeđivanja sredstava za otklanjanje posledica poplava, i to posebno izvori sredstava, način korišćenja sredstava, razdeo i način iskazivanja sredstava, način plaćanja, registar plaćanja po ugovorima, izveštavanje Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja o finansijskoj i nefinansijskoj pomoći koju su primili drugi korisnici javnih sredstava i izveštavanje Narodne skupštine i Vlade o finansijskoj i nefinansijskoj pomoći koju su primili drugi korisnici javnih sredstava i o prilivima i odlivima sredstava namenjenih za otklanjanje posledica na područjima pogođenim poplavama koji se realizuju preko Kancelarije. Istovremeno, odredbama čl. 12. do 18. navedenog zakona, posebno je uređeno pitanje postupka javne nabavke koji se kao pravilo primenjuje (otvoreni postupak iz Zakona o javnim nabavkama) i načina sprovođenja tog postupka na javne nabavke koje se u ovim oblastima sprovode (propisana su određena odstupanja u pogledu obaveze naručioca, odnosno ponuđača, koje u redovnom postupku imaju, a sve sa ciljem obezbeđivanja hitnosti, bez dovođenja u pitanje primene svih pet osnovnih načela javnih nabavki).

U dosadašnjoj primeni navedenog zakona, obezbeđena je dosledna primena propisanih pravila, a za one koji su, iz samo njima poznatih razloga, izbegavali primenu navedenog zakona i Zakona o javnim nabavkama, u slučajevima kada za to nije bilo osnova u oba zakona, refundiranje tako utrošenih sredstava teško se ostvaruje. Zakon o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji, pored toga što je po svojoj prirodi lex specialis, jeste i zakon temporalnog karaktera (prestaje da važi 31. decembra 2015. godine), a pitanje prevencije i planskog delovanja u sprečavanju posledica elementarnih nepogoda i nesreća, odnosno pitanje upravljanja rizicima u takvim situacijama. treba da bude predmet uređivanja zakona koji je u pripremi i koji će ovu oblast uređivati na sistemski način, osnovano se postavlja pitanje zakonskog uređivanja pojedinih pitanja na nešto drugačiji način (kojim se obezbeđuje hitno postupanje), koja se odnose na sprovođenje otvorenog postupka javnih nabavki za potrebe otklanjanja posledica elementarnih nepogoda i nesreća.

Pored toga, odredba člana 7. stav 1. tačka 3) ZJN, koja se odnosi na izuzeće od primene tog zakona u slučaju elementarnih nepogoda i tehničko-tehnoloških nesreća, formulisana je na uopšten način, bez bitnih elemenata koji bi opredelili koji su to slučajevi na koje se to izuzeće odnosi, što ima za posledicu primenu te odredbe na različite načine, po pravilu, preširoko tako da se većina nabavki u navedenim situacijama, po shvatanju velikog broja naručilaca, primenjuje preširoko i na taj način ograničenje u smislu izuzeća gubi smisao.

Imajući u vidu izneto, kao i okolnost da je sistem javnih nabavki u Republici Srbiji uređen jednim zakonom i to Zakonom o javnim nabavkama, i da nema primera da se javne nabavke u pojedinim oblastima uređuju drugim zakonima (i tamo gde je to urađeno, Ustavni sud je u kratkom vremenskom periodu ukinuo te odredbe), nameće se kao neminovnost potreba dopune Zakona o javnim nabavkama, dodavanjem novog poglavlja u kome bi bile sistematizovane sve odredbe koje se odnose na posebnosti sprovođenja javnih nabavki radi otklanjanja posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća, uz istovremeno preciziranje slučajeva koji se u smislu člana 7. stav 1. tačka 3) ZJN smatraju izuzecima, odnosno na koje se taj zakon ne primenjuje.

Čl. 60-62. u cilju smanjivanja administrativnih zahteva, predloženo je da Uprava za javne nabavke sačinjava godišnji izveštaj o javnim nabavkama, ne i polugodišnji, imajući u vidu da Uprava za javne nabavke na osnovu dostavljenih tromesečnih izveštaja naručilaca priprema zbirni tromesečni izveštaj o sprovedenim postupcima i zaključenim ugovorima koji objavljuje na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici. S obzirom na povećanje limita za javne nabavke male vrednosti, obaveza naručioca da ima najmanje jednog službenika za javne nabavke vezuje se za ukupnu vrednost planiranih javnih nabavki na godišnjem nivou veću od petostrukog iznosa iz člana 39. stav 1. ZJN. U skladu sa predloženim izmenama i dopunama, usklađene su i nadležnosti Uprave za javne nabavke.

Članom 63. vrši se usklađivanje sa odredbom člana 42. Zakona kojim je brisan član 83. ZJN koji se odnosi na spisak negativnih referenci, te je s tim u vezi i izvršeno brisanje odlučivanja Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (u daljem tekstu: Republička komisija) o žalbi protiv zaključka Uprave za javne nabavke, s obzirom da donošenje takvog zaključka više nije ni predviđeno.

Član 64-65. povećava se broj članova Republičke komisije i broj članova koji ispunjavaju uslove iz člana 141. stav 3. ZJN.

Članom 66. brisana je obaveza da veštak za javne nabavke položi stručni ispit za službenika za javne nabavke, s obzirom da je već propisano da su veštaci za javne nabavke lica koja su upisana u registar stalnih sudskih veštaka, a što podrazumeva da poseduju stručna znanja i praktična iskustva u određenoj oblasti veštačenja i da ispunjavaju uslove predviđene Zakonom o sudskim veštacima. Pri tome, potreba angažovanja veštaka za javne nabavke u radu Republičke komisije nisu znanja iz oblasti javnih nabavki, kojima raspolaže Republička komisija, već posebna stručna znanja iz oblasti koja je predmet veštačenja.

Članom 67. uređuje se način zamene predsednika ili člana Republičke komisije u slučaju sprečenosti za rad ili odsustva sa rada u trajanju dužem od 60 dana, tako da nadležni odbor može predložiti Narodnoj skupštini da radi zamene sprečenog ili odsutnog predsednika ili člana Komisije imenuje drugo lice za vršioca dužnosti predsednika ili člana Komisije bez sprovođenja javnog konkursa do njegovog povratka.

Članom 68. uređena su pitanja razrešenja predsednika i člana Republičke komisije u slučaju ostavke.

Članom 69. briše se mogućnost da u postupcima zaštite prava čija je procenjena vrednost javne nabavke iznad određenog zakonskog limita, na zahtev podnosioca zahteva za zaštitu prava ili naručioca učestvuju i dva veštaka koje sa liste imenuju naručilac i podnosilac zahteva.

Članom 70. umesto dostavljanja dva šestomesečna izveštaja o radu Republičke komisije Narodnoj skupštini predviđeno je dostavljanje godišnjeg izveštaja o radu Republičke komisije.

Članom 71. precizira se aktivna legitimacija za podnošenje zahteva za zaštitu prava, kako bi se sprečila zloupotreba u podnošenju zahteva za zaštitu prava od strane lica koja nisu ponuđači u postupku javne nabavke, odnosno od strane lica koja ne bi mogla da zaključe ugovor i isti izvrše. U tom pogledu aktivna legitimacija za zainteresovano lice se ograničava na lice koje ima interes za dodelu ugovora, odnosno okvirnog sporazuma u konkretnom postupku javne nabavke i koje je pretrpelo ili bi moglo da pretrpi štetu zbog postupanja naručioca protivno odredbama Zakona. To je jedna od mera koja treba da doprinese efikasnosti postupka javne nabavke i da spreči podnošenje zahteva za zaštitu prava u cilju da se samo naručiocu zaustavi postupak javne nabavke, što dalje utiče na prolongiranje pribavljanja potrebnih predmeta nabavki i nepotrebno dodatno angažovanje resursa Republičke komisije.

Članom 72. preciziraju se odredbe u vezi načina podnošenja zahteva za zaštitu prava (zahtev se podnosi naručiocu, a kopija se istovremeno dostavlja Republičkoj komisiji), uvodi pravilo da se zahtev za zaštitu prava kojim se osporava vrsta postupka, sadržina poziva za podnošenje ponuda ili konkursne dokumentacije može podneti ukoliko je podnosilac zahteva u skladu sa odredbom člana 32. ovog zakona prethodno ukazao naručiocu na eventualne nedostatke i nepravilnosti, a naručilac iste nije otklonio. Na taj način, kao što je već i pomenuto, doprinosi se efikasnosti postupka javne nabavke, odnosno blagovremeno ukazuje naručiocu da otkloni eventualne nedostatke, ukoliko iste postoje u fazi dok još traje rok za podnošenje ponuda, umesto da se postupci naknadno poništavaju iz razloga koji su bili i mogli biti poznati znatno ranije.

Ujedno, precizirano je pravilo koje je već uspostavljeno u radu Republičke komisije, a koje sprečava naručioca da nakon isteka propisanih rokova za podnošenje zahteva za zaštitu prava (sedam dana pre isteka roka za podnošenje ponuda, odnosno tri dana u postupku javne nabavke male vrednosti i kvalifikacionim postupku)vrši izmene konkursne dokumentacije koje nisu praćene produženjem roka za podnošenje ponuda.

Vrši se i izmena u pogledu dana od kog se računaju rokovi za zaštitu prava nakon donošenja odluka naručioca (odluke o dodeli ugovora, odluke o obustavi postupka), te se umesto dosadašnjeg računanja rokova od dana prijema odluke od strane ponuđača, kao novo pravilo predviđa rok od dana objavljivanja odluke na Portalu javnih nabavki. Na taj način se ubrzava postupak javne nabavke i ujedno otklanja rizik nepotrebnog prolongiranja postupka izazvanog odbijanjem prijema odluka od strane ponuđača, a što je konstatovano u praksi. Pri tome sadržina odluka naručioca postaje potpuno transparentna, kao što je to od početka primene ZJN slučaj sa odlukama o dodeli ugovora u pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda. Ujedno se predviđa da podneti zahtev za zaštitu prava nema automatski suspenzivno dejstvo, a što je dalje precizirano narednom odredbom Zakona.

Članom 73. precizira se na koji način podneti zahtev za zaštitu prava nema automatski suspenzivno dejstvo. Tako, ukoliko je zahtevom za zaštitu prava osporena vrsta postupka, sadržina poziva za podnošenje ponuda ili konkursne dokumentacije, naručilac i pored podnetog zahteva može da nastavi sa sprovođenjem postupka javne nabavke (npr. da otvori ponude, da komisija za javnu nabavku pripremi izveštaj o stručnoj oceni ponuda), ali ne može da donese odluku o dodeli ugovora (zaključenju okvirnog sporazuma), odluku o obustavi postupka javne nabavke ili odluku o priznavanju kvalifikacije dok se ne donese odluka o podnetom zahtevu. Na taj način se otklanjaju posledice očiglednog neblagovremenog podnošenja zahteva za zaštitu prava (npr. podnošenje zahteva za zaštitu prava na dan otvaranja ponuda iako je rok za njegovo podnošenje u otvorenom postupku sedam dana pre isteka roka za podnošenje ponuda), odnosno slučajevi iz prakse da se u novom produženom roku za podnošenje ponuda, nakon odbijanja zahteva za zaštitu prava od strane Republičke komisije, ponovo podnose zahtevi za zaštitu prava iako nije došlo do izmena konkursne dokumentacije. Ukoliko je zahtevom za zaštitu prava osporena odluka o dodeli ugovora, naručilac ne može zaključiti ugovor o javnoj nabavci pre donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava. Suspenzivnost zahteva se ne primenjuje, kao što je to već i sada predviđeno ZJN, u slučajevima sprovođenja tzv "hitnih nabavki" (pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda iz člana 36. stav 1. tačka 3) ZJN).

Ujedno, pruža se mogućnost da odgovorno lice naručioca donese odluku o dodeli ugovora ili da zaključi ugovor, pre donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava, ukoliko bi zadržavanje aktivnosti naručioca u postupku javne nabavke, odnosno u izvršenju ugovora o javnoj nabavci prouzrokovalo velike teškoće u radu ili poslovanju naručioca koje su nesrazmerne vrednosti javne nabavke. U tom slučaju naručilac donesi odluku kojom obrazlaže ispunjenost propisanih uslova, te istu objavljuje na Portalu javnih nabavki i bez odlaganja dostavlja Republičkoj komisiji. U slučaju da naručilac zloupotrebljava ovo pravo (npr. pristupa zaključenju ugovora iako je očigledno da je zahtev za zaštitu prava osnovan i da će doći do njegovog usvajanja), posledica je ništavost ugovora o javnoj nabavci. Ukoliko bi zadržavanje aktivnosti naručioca u postupku javne nabavke, odnosno u izvršenju ugovora o javnoj nabavci značajno ugrozilo interes Republike Srbije, odluku o nastavku aktivnosti na predlog naručioca, donosi Republička komisija.

Ukoliko bi naručilac ipak odlučio da nakon prijema zahteva za zaštitu prava zaustavi dalje aktivnosti, u tom slučaju bi u obaveštenju o podnetom zahtevu za zaštitu prava, koje se objavljuje na Portalu javnih nabavki, naveo da zaustavlja dalje aktivnosti do donošenja odluke o podnetom zahtevu.

Članom 74. precizira odredbu člana 151. stav 2. tako što ista glasi ako podneti zahtev za zaštitu prava ne sadrži sve obavezne elemente iz stava 1. ovog člana, naručilac će takav zahtev odbaciti zaključkom. Precizira se obaveza dostavljanja zaključka Republičkoj komisiji kao i da protiv zaključka naručioca podnosilac zahteva može u roku od tri dana od dana prijema istog podneti žalbu Republičkoj komisiji, dok kopiju žalbe istovremeno dostavlja naručiocu.

Član 75. se usaglašava sa članom 74. Zakona.

Članom 76. precizira se da naručilac koji ne usvaja zahtev za zaštitu prava, već kompletnu dokumentaciju dostavlja Republičkoj komisiji radi daljeg odlučivanja, ima obavezu da se u odgovoru koji dostavlja Republičkoj komisiji izjasni na sve navode zahteva za zaštitu prava. U ovoj odredbi se ujedno preciziraju dalje mogućnosti i postupanje ukoliko naručilac usvoji zahtev za zaštitu prava ali ne i sve navode iz podnetog zahteva. U tom slučaju, podnosilac zahteva može u pogledu tih navoda u roku od tri dana od dana prijema rešenja naručioca da nastavi postupak pred Republičkom komisijom.

Članom 77. vrši se usklađivanje sa odredbama prethodnih članova zakona.

Članom 78. predviđeno je povećanje iznosa takse za podneti zahtev za zaštitu prava. Navedena odredba ne utiče na sprečavanje podnošenja zahteva za zaštitu prava, s obzirom da podnosilac zahteva kojem je usvojen zahtev ima pravo na nadoknadu troškova postupka zaštite prava, a samim tim i punog iznosa takse koji je uplaćen za podneti zahtev.

Članom 79. se vrši usklađivanje sa izmenama prethodnih odredbi zakona.

Članom 80. predviđa se da je rok za odlučivanje Republičke komisije o podnetom zahtevu za zaštitu prava 20 dana od dana prijema kompletne dokumentacije potrebne za utvrđivanje činjeničnog stanja i odlučivanje.

Članom 81. briše se pretpostavka da je podnosilac zahteva, čija su tri zahteva za zaštitu prava odbijena u periodu od šest meseci neprekidno, zloupotrebio zahtev za zaštitu prava, s obzirom da isto nije pravi pokazatelj zloupotrebe zahteva za zaštitu prava.

Članom 82. preciziraju se i usklađuju određene odredbe u vezi prekršaja imajući u vidu izmene predviđene ovim zakonom.

Članom 83. vrši se preciziranje i usklađivanje u Prilogu 1 u skladu sa izmenama predloženim u prethodnim odredbama zakona.

Članom 84. vrši se izmena tako što se dosadašnji Prilog 2, koji se odnosio na predmete javnih nabavki koje sprovodi Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, briše s obzirom da je članom 22. Zakona predviđeno da se predmeti javne nabavke za koje se sprovode centralizovane nabavke od strane Uprave za zajedničke poslove, pored ostalog, uređuju podzakonskim aktom koji donosi Vlada. Umesto navedenog, sadržina Priloga 2 prema ovoj odredbi Zakona jesu usluge za koje se prema odredbi člana 39a sprovodi postupak javne nabavke male vrednosti bez obzira na procenjenu vrednost javne nabavke. Time se vrši dalje usklađivanje sa čl. 74-76. Direktive 2014/24/EU kojima se predviđa da određene usluge podležu pojednostavljenom režimu nabavke, koji podrazumeva samo primenu načela transparentnosti (,,ex ante" i,,ex post") i nediskriminacije.

Članom 85. vrši se korekcija u sadržini pojedinih oglasa o javnoj nabavci i ujedno predviđa sadržina oglasa koji su dodatno predviđeni u odredbi člana 28. Zakona.

Čl. 86-92. predviđene su prelazne i završne odredbe, odnosno rok za donošenje podzakonskih akata u skladu sa odredbama ovog zakona, stupanje na snagu ovog zakona i odložena primena člana 24. ovog zakona koji se odnosi na plan javnih nabavki, sa početkom primene od 1. januara 2016. godine. Ujedno, precizira se da se na postupke javnih nabavki započete do dana stupanja na snagu ovog zakona primenjuju propisi po kojima su započeti, kao i da se na postupke zaštite prava započete do dana stupanja na snagu ovog zakona primenjuju propisi po kojima su započeti postupci javnih nabavki na koje se zaštita prava odnosi. Takođe, predviđen je rok za izbor dva nova člana Republičke komisije.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

 Imajući u vidu činjenicu da bi primena ovog zakona povećala pre svega efikasnost i ekonomičnost postupaka javnih nabavki, odnosno intenzitet konkurencije i kako bi se u što kraćem roku predloženim zakonskim rešenjima otklonili problemi koji su uočeni u dosadašnjoj praksi, odnosno omogućilo da se obezbede preduslovi za nesmetano odvijanje procesa rada naručilaca, predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, u skladu sa odredbom člana 167. Poslovnika Narodne skupštine ("Sl. glasnik RS", br. 20/2012 - prečišćen tekst).

Izvor: Press služba Skupštine Srbije, 25.07.2015.


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print