PREDLOG ZAKONA O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: Predlogom zakona stambena zajednica dobija svojstvo pravnog lica, što podrazumeva i dodelu matičnog broja i PIB-a. Predviđeno je uvođenje profesionalnih upravitelja, a ovom delatnošću mogla bi se baviti privredna društva i preduzetnici, koji bi za konkretne profesionalne upravnike angažovali fizička lica koja imaju licencu za profesionalnog upravnika

Predlog zakona o stanovanju i održavanju zgrada ušao je u proceduru Narodne skupštine Republike Srbije 25. januara 2016. godine.

U obrazloženju Predloga zakona navodi se da je osnovni razlog donošenja ovog zakona potreba da se stambena oblast reformiše i kodifikuje u jedan propis radi jasnijeg sagledavanja svih relevantnih činioca koji je prate. Predlogom zakona preciziraju se prava i obaveze građana u stanovanju, regulišu njihovi međusobni odnosi i odnosi prema trećim licima na stvarima od zajedničkog interesa, intervencije iz javnog sektora kada je to neophodno, te raspodele zadataka između javnog sektora i organizacija građanskog društva, te mehanizama za ostvarivanje ciljeva od opšteg interesa.

Predlogom zakona definiše se održivi razvoj stanovanja, koji predstavlja usklađivanje aspekata ekonomskog i socijalnog razvoja izaštite životne sredine u oblasti unapređenja uslova stanovanja građana i očuvanja i unapređenja vrednosti stambenog fonda, uz istovremeno unapređenje energetske efikasnosti, smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu i racionalno korišćenje resursa. Održivi razvoj stanovanja utvrđuje se kao javni interes. Takođe, utvrđeno je da je u javnom interesu održavanje i upravljanje u stambenim zgradama, stambeno-poslovnim zgradama, poslovnim zgradama, zgradama javne namene ili zgradama koje su proglašene za kulturno dobro i zgrade u zaštićenim kulturno-istorijskim celinama, u cilju sprečavanja ili otklanjanja opasnosti po život i zdravlje ljudi, odnosno u cilju obezbeđivanja sigurnosti zgrade i njene okoline.

Stambenoj zajednici, Predlogom zakona, daje se puno svojstvo pravnog lica, ne samo u poslovima koji se tiču održavanja i korišćenja zgrada. U tom smislu, pojavljuje se potreba da se drugačije uredi registracija stambenih zajednica, i da se podaci o stambenoj zajednici i njenom zastupniku (upravniku) učine javno dostupnim.

Predlagač zakona predvideo je da će registraciju vršiti jedinice lokalne samouprave (koje trenutno samo "evidentiraju" postojanje skupštine zgrade). Dobijanje svojstva pravnog lica podrazumeva i dodelu matičnog broja i PIB, te kako bi se izbegao dug postupak registracije, odlaženjem na više šaltera (Republičkog zavoda za statistiku za matični broj, Poreske uprave za PIB, i dr.), predlagač zakona uvodi "jednošalterski sistem" registracije u kom bi podnosilac zahteva na jednom mestu dobio uslugu više državnih organa koji će biti elektronski povezani. Pri tom, ustanoviće se jedinstvena evidencija podataka o stambenim zajednicama koju će voditi Agencija za privredne registre i koji će biti javno dostupni na internet strani APR.

Predlogom zakona utvrđuje se ko upravlja zgradom, bez obzira na njenu namenu, a u odnosu na stambene zgrade jasno se uređuje sistem odlučivanja stambenih zajednica, propisivanjem načina odlučivanja, kvorum u prvo sazvanoj ali i ponovljenoj sednici, kao i većine za odlučivanje po kriterijumu vrste odluke koja se odnosi, a koji čine sistem odlučivanja sprovodivim i primenljivim u svakodnevnim situacijama koje se dešavaju u stambenim zgradama.

Institut profesionalnog upravnika definiše se kroz dobrovoljni princip i ostavlja se kao mogućnost svakoj stambenoj zajednici da po slobodnoj volji zaključi ugovor sa organizatorom profesionalnog upravljanja (privrednim društvom ili preduzetnikom). Profesionalnim upravljanjem bi se u vidu delatnosti mogla baviti privredna društva i preduzetnici, koji bi za konkretne profesionalne upravnike angažovali fizička lica koja imaju licencu za profesionalnog upravnika.

Predlog zakona uvodi institut prinudne uprave koja se uvodi u tačno propisanim slučajevima. Postupak uvođenja prinudne uprave imenovanjem profesionalnog upravnika pokreće se podnošenjem prijave nadležnog inspektora ili vlasnika posebnog dela u skladu sa ovim zakonom i traje samo dok se stambena zajednica ne organizuje u skladu sa ovim zakonom. Postupak uspostavljanja prinudne uprave sprovodi nadležni organ jedinice lokalne samouprave, uz primenu pravila zakona kojim se uređuje upravni postupak, čime je uspostavljena pravna sigurnost u postupku uvođenja ovog instituta.

Predlogom zakona predviđeno je da se radovi hitnih intervencija na stambenim zgradama, stambeno-poslovnim zgradama, poslovnim zgradama, zgradama javne namene ili zgradama kulturnim dobrima, u slučaju kada nadležni subjekt iz nije izvršio potrebne radove, a neizvođenjem ovih radova bi mogle da nastanu štetne posledice po život ili zdravlje ljudi, životnu sredinu, privredu ili imovinu veće vrednosti, vrše u javnom interesu.

Predlogom zakona reguliše se i pitanje problema zakupaca na neodređeno vreme u stanovima građana, zadužbina i fondacija. Naime, nakon sprovođenja Zakona o prijavljivanju i evidentiranju zakupaca na neodređeno vreme u stanovima građana, zadužbina i fondacija ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015) dobiće se precizni podaci o potrebnom broju stanova za preseljenje ovih zakupaca. Imajući u vidu da još nema preciznih podataka o ovim stambenim potrebama (odnosno koliko takvih zakupaca ima), u članu 121. stav 1. Predloga zakona je predviđeno da će jedinica lokalne samouprave kroz godinu dana od primene ovog zakona doneti program za obezbeđivanje stanova za preseljenje zakupaca na neodređeno vreme, a koji će se zasnivati na stvarno utvrđenim potrebama, čime će se otkloniti nepreciznost finansijskih potreba za sprovođenje zakona.

Izvor: Redakcija, 26.01.2016.