EVROPSKI SUD USVOJIO PRIGOVOR VLADE RS U PREDMETU ISPLATE DNEVNICA REZERVISTIMA

Ministarstvo pravde i državne uprave Vlade Republike Srbije saopštilo je da je Veliko veće Evropskog suda za ljudska prava objavilo presudu u predmetu Vučković i drugi podnosioci predstavke protiv Srbije.

U presudi se navodi da podnosioci predstavki nisu iskoristili sve pravne lekove koje su imali na raspolaganju zbog navodne diskriminacije, odnosno u vezi sa navodnim povredama člana 14 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Evropski sud je većinom od 14 prema tri glasa usvojio prethodni prigovor Vlade Republike Srbije u vezi sa pritužbama povodom navodne diskriminacije.

Predmet se odnosi na isplatu dnevnica rezervistima koji su bili angažovani u Vojsci Jugoslavije za vreme NATO intervencije u Srbiji, od marta do juna 1999. godine.

Evropski sud je u presudi Veća od 28. avgusta 2012. godine utvrdio da nije bilo povreda člana 6 stav 1 Konvencije zbog različite prakse domaćih sudova, ali da je došlo do povrede člana 14 u vezi sa članom 1 Protokola broj 1.

Evropski sud je utvrdio da nije bilo "objektivnog i opravdanog objašnjenja" da podnosioci predstavke budu drugačije tretirani samo na osnovu prebivališta.

Vlada Srbije je 26. novembra 2012. godine zatražila da se predmet uputi Velikom veću Evropskog suda prema članu 43, a Veće je 11. februara 2013. godine usvojilo taj zahtev.

Evropski sud je, razmotrivši činjenice predmeta i zakonski okvir, istakao da su podnosioci imali na raspolaganju različita pravna sredstva kojima su mogli da traže zaštitu svojih prava.

Taj sud je ustanovio da su parnični sudovi imali potpunu nadležnost da odlučuju o predmetnim potraživanjima.

U određenom broju sličnih predmeta u kojima zahtevi nisu bili zastareli, prvostepeni i žalbeni sudovi širom Srbije usvajali su ih u periodu od 2002. godine do početka marta 2009. godine.

U tom smislu, Evropski sud je smatrao da je u datom trenutku žalba parničnim sudovima predstavljala delotvoran pravni lek.

U presudi Velikog veća naglašava se da svaki podnosilac predstavke pre obraćanja Evropskom sudu mora iscrpeti domaće pravne lekove u vezi sa pritužbama koje ističe u pogledu povreda prava zaštićenih Konvencijom.

Evropski sud, dalje, primećuje da su se podnosioci predstavki obratili Ustavnom sudu na osnovu članova 32 i 36 Ustava i člana 6 Konvencije, tvrdeći da je praksa domaćih sudova u vezi sa pitanjem roka zastarelosti različita.

Međutim, podnosioci predstavki nisu pred Ustavnim sudom postavili pitanje diskriminacije, pa je razumljivo da Ustavni sud nije razmatrao ovo pitanje.

Evropski sud je detaljno razmatrao pitanje delotvornosti ustavne žalbe i zaključio da, kada pravni sistemi predviđaju ustavnu zaštitu osnovnih prava i sloboda, onaj koji se pritužuje na povredu tih prava mora pokušati da ostvari njihovu zaštitu pred domaćim sudovima.

Razmatrajući da li u slučaju podnosilaca predstavki postoji neki poseban razlog zbog kojeg oni nisu imali obavezu da iskoriste domaće pravne lekove, Evropski sud primećuje da nema ubedljivog objašnjenja za to zašto su oni svoje tužbene zahteve podneli tek 2009. godine, iako pitanje "ratnih dnevnica" datira još iz 1999. godine.

Evropski sud zaključio je da, uzimajući u obzir sve okolnosti slučaja, nema posebnih razloga zbog kojih bi podnosioci bili pošteđeni zahteva da iscrpe domaće pravne lekove u skladu sa pravilima i procedurama domaćeg prava.

Naime, da su tako postupili, to bi pružilo priliku domaćim sudovima da utvrde da li je pitanje spornih radnji ili propusta domaćih državnih organa bilo u skladu sa Konvencijom, navodi se u saopštenju Ministarstva pravde i državne uprave.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 25.3.2014.