Email Print

UVOĐENJE SISTEMA ALTERNATIVNOG REŠAVANJA SPOROVA U REDOVAN RAD PRAVOBRANILAŠTVA RADI POVEĆANJA EFIKASNOSTI, SMANJENJA TROŠKOVA I BOLJE ZAŠTITE IMOVINSKOPRAVNIH INTERESA DRŽAVE


Kako bi se povećala efikasnost, smanjili troškovi i bolje zaštitili imovinskopravni interesi države, neophodno je razmotriti modalitete uvođenja sistema alternativnog rešavanja sporova u redovan rad pravobranilaštva, izjavila je ministarka pravde, Nela Kuburović, na regionalnom skupu predstavnika državnih pravobranilaštava.

Prema njenim rečima, procesni putevi za to su uglavnom jednaki s tim što, zavisno od posebnosti procesnih sistema i oblasti koje se uređuju različitim resorskim zakonima, njihova uloga uglavnom neznatno varira od države do države.

Naglasila je poseban aspekt neophodnosti unapređenja rada pravobranilaštva, koji je naročito bitan kako zbog procesa evropskih integracija, tako i zbog neophodnosti smanjenja priliva predmeta u sudovima, i činjenja sudskog postupka efikasnijim.

"Član 21. Zakona o pravobranilaštvu ("Sl. glasnik RS", br. 55/2014) propisuje da Državno pravobranilaštvo pre pokretanja postupka pred sudom, organom uprave ili drugim nadležnim organom, odnosno u postupku odgovora na tužbu, predlog ili drugi akt kojim je pokrenut postupak protiv zastupanog subjekta, treba da razmatra mogućnost sporazumnog rešavanja spornog odnosa, na svoju inicijativu ili na inicijativu suprotne strane", rekla je Kuburović.

Dakle, državno pravobranilaštvo bi trebalo da primenjuje alternativne načine rešavanja sporova naročito s obzirom na to da osnovni strateški okvir u reformi pravosuđa upućuje na to, dodala je ministarka.

Kuburović je rekla i da se tokom pravne istorije menjao položaj pravobranilaštva, kao organa, kako u pogledu njegove samostalnosti, tako i pogledu njegovog odnosa sa izvršnom vlašću i odgovornosti njoj, tako i u pogledu samih odnosa unutar pravobranilaštva.

"Danas su to uglavnom od organa državne uprave izdvojeni organi, koji su, međutim, pod snažnim uticajem izvršne vlasti, oličene pre svega u Vladi i Ministarstvu pravde. Razlog za to treba videti u velikom interesu države da se efikasno štite njeni imovinski interesi, jer slaba ili nedovoljna zaštita državne imovine slabi državu i otežava joj da vrši sve svoje nadležnosti", rekla je ministarka.

Otuda, kaže Kuburović, pravobranioce i zamenike pravobranilaca najčešće postavlja Vlada, kojoj oni i odgovaraju za svoj rad, a nije nemoguće ni da ih postavlja ministar pravde ili ministar finansija, jer, sve zavisi od bliskosti koju između izvršne vlasti i pravobranilaštva zahteva pojedini pravni poredak.

Šef Misije OEBS u Srbiji Andrea Orizio rekao je da za region veoma važna ideja da se okupe svi državni pravobranioci, jer, kada se razmišlja o rastu, modernizaciji, vladavini prava, to jeste ključni stub.

Pravobranioci igraju presudnu ulogu u pravosudnim sistemima, rekao je Orizio i dodao da ta nova vrednost, koja dolazi od razmene iskustava, posebna je vrednost, a može da otvori i inovativne puteve promovisanja javnog interesa.

"Uopšteno gledajući, jasno je da je rad državnih pravobranilaštava od najveće važnosti za unapređenje efikasnosti pravosudnog sistema, obezbeđivanja pravne sigurnosti, osiguranja dostupnosti pravde i za poboljšanje poverenja javnosti u pravosuđe", istakao je Orizio.

Državni pravobranilac Srbije Olivera Stanimirović rekla je da Pravobranilaštvo u svakodnevnom radu primenjuje oko 500 zakona i drugih propisa, a samo 2015. godine pristupilo je na oko 45.000 ročišta i obradilo oko 300.000 predmeta.

Te brojke, kaže Stanimirović, za Pravobranilaštvo predstavljaju veliki profesionalni izazov i da, sagledavajući značaj položaja i odgovornosti, smatra da se od njega očekuje da u radu postupa sa visokim nivoom pažnje i savesnosti i da se stalno usavršava.

Dvodnevno okupljanje Pravobranilaštava regiona, koje zajednički organizuju Misija OEBS i Državno pravobranilaštvo Srbije ima za cilj da unapredi rad tih državnih organa i njihovih zastupnika koji pred domaćim i stranim sudovima štite interese svojih zemalja, a pored domaćina, pravobranilaca Srbije, bili su prisutni i predstavnici Pravobranilaštava Slovenije, Hrvatske, BiH, Crne Gore i Makedonije.

ZAKON O PRAVOBRANILAŠTVU ("Sl. glasnik RS", br. 55/2014)

Postupanje radi sporazumnog rešavanja spornog odnosa

Član 21

Državno pravobranilaštvo će pre pokretanja postupka pred sudom, organom uprave ili drugim nadležnim organom, odnosno u postupku odgovora na tužbu, predlog ili drugi akt kojim je pokrenut postupak protiv zastupanog subjekta, razmotriti mogućnost sporazumnog rešavanja spornog odnosa, na svoju inicijativu ili na inicijativu suprotne strane.

Kada Državno pravobranilaštvo proceni da nisu ispunjeni materijalni ili formalni uslovi da se sporni odnos reši sporazumno ili da predloženo sporazumno rešenje nije u interesu Republike Srbije, o tome će pismeno obavestiti subjekta koga zastupa.

Pre zaključenja postignutog sporazuma za rešavanje spornog odnosa, Državno pravobranilaštvo je dužno da pribavi saglasnost ministarstva nadležnog za finansije za zaključenje tog sporazuma.

Razmatranje mogućnosti sporazumnog rešavanja spornog odnosa ne oslobađa Državno pravobranilaštvo obaveze da u pokrenutom sudskom, upravnom ili drugom postupku pred nadležnim organom istovremeno preduzima sve potrebne pravne radnje, a posebno zakonom predviđene procesne radnje, odnosno ne oslobađa ga obaveze postupanja u okviru zakonom utvrđenih rokova za preduzimanje pravnih radnji u tim postupcima.

Za svaki konačni sporazum u postupku za alternativno rešavanje spora u kome ne učestvuje Državno pravobranilaštvo mora biti pribavljeno pravno mišljenje Državnog pravobranilaštva.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 24.11.2016.
Naslov: Redakcija