NACRT ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANJU ORGANIZOVANOG KRIMINALA I KORUPCIJE: Javna rasprava o Nacrtu zakona će trajati do 5. septembra 2015. godine
NACRT ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANJU ORGANIZOVANOG KRIMINALA I KORUPCIJE
I. UVODNE ODREDBE
Predmet zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja državnih organa i posebnih organizacionih jedinica državnih organa, radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela određena ovim zakonom.
Krivična dela na koje se zakon primenjuje
Član 2.
Ovaj zakon se primenjuje radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za:
1) krivična dela organizovanog kriminala;
2) krivično delo ubistvo najviših državnih predstavnika (član 310. Krivičnog zakonika) i krivično delo oružane pobune (član 311. Krivičnog zakonika);
3) krivična dela protiv službene dužnosti (čl. 359. i čl. 361. do 368. Krivičnog zakonika);
4) krivična dela protiv privrede (čl. 223, 223a, 224, 226, 228, 229, 230, 230a, 231. 232, 233, 234, 234a, 235. i 245. Krivičnog zakonika);
5) krivično delo terorizam (član 391. Krivičnog zakonika), krivično delo javno podsticanje na izvršenje terorističkih dela (član 391a Krivičnog zakonika), krivično delo vrbovanje i obučavanje za vršenje terorističkih dela (član 391b Krivičnog zakonika), krivično delo upotreba smrtonosne naprave (član 391v Krivičnog zakonika), krivično delo uništenje i oštećenje nuklearnog objekta (član 391g Krivičnog zakonika), krivično delo finansiranje terorizma (član 393. Krivičnog zakonika) i krivično delo terorističko udruživanje (član 393a Krivičnog zakonika);
6) krivična dela protiv državnih organa (član 322. st. 3. i 4. i član 323. st. 3. i 4. Krivičnog zakonika) i krivična dela protiv pravosuđa (čl. 333. i 335, član 336. st. 1, 2. i 4. i čl. 336b, 337. i 339. Krivičnog zakonika), ako su izvršena u vezi sa krivičnim delima iz tač. 1) do 5) ovog člana.
II. ORGANIZACIJA I NADLEŽNOST DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANJU ORGANIZOVANOG KRIMINALA
Krivična dela za koja postupaju državni organi nadležni za suzbijanje organizovanog kriminala
Član 3.
Krivična dela za koja postupaju državni organi nadležni za suzbijanje organizovanog kriminala su:
1) krivična dela iz člana 2. tač. 1), 2) i 5) ovog zakona;
2) krivičnih dela protiv službene dužnosti (čl. 359, 366, 367. i 368. Krivičnog zakonika), kada je okrivljeni, odnosno lice kojem se daje mito, službeno ili odgovorno lice koje vrši javnu funkciju na osnovu izbora, imenovanja ili postavljenja od strane Narodne skupštine, Vlade, Visokog saveta sudstva ili Državnog veća tužilaca;
3) krivična dela iz člana 2. tačka 4) ovog zakona kada vrednost imovinske koristi prelazi 200.000.000 dinara, odnosno kada vrednost javne nabavke prelazi 800.000.000 dinara;
4) krivična dela iz člana 2. tačka 6) ovog zakona ako su izvršena u vezi sa krivičnim delima iz tač. 1) do 3) ovog člana;
5) krivično delo pranja novca (član 245. Krivičnog zakonika) u slučaju kada imovina koja je predmet pranja novca potiče iz krivičnih dela iz tač. 1) do 4) ovog člana.
Državni organi nadležni za postupanje u predmetima krivičnih dela organizovanog kriminala
Član 4.
Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona nadležni su:
1) Tužilaštvo za organizovani kriminal;
2) Služba za suzbijanje organizovanog kriminala;
3) Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal;
4) Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu za organizovani kriminal;
5) Posebna pritvorska jedinica Okružnog zatvora u Beogradu.
Tužilaštvo za organizovani kriminal
Član 5.
Tužilaštvo za organizovani kriminal nadležno je za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona za teritoriju Republike Srbije.
Radom Tužilaštva za organizovani kriminal rukovodi Tužilac za organizovani kriminal (u daljem tekstu: Tužilac).
Prilikom predlaganja kandidata za Tužioca, odnosno izbora zamenika Tužioca, prednost imaju kandidati koji poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Republički javni tužilac može, na predlog Tužioca, da uputi u Tužilaštvo za organizovani kriminal, zamenika javnog tužioca, uz njegovu pismenu saglasnost.
Upućivanje iz stava 4. ovog člana traje najduže četiri godine, a može biti produženo odlukom Republičkog javnog tužioca, na predlog Tužioca, uz pismenu saglasnost upućenog zamenika javnog tužioca.
Ako ovim zakonom nije drugačije određeno, na Tužilaštvo za organizovani kriminal primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje javno tužilaštvo.
Služba za suzbijanje organizovanog kriminala
Član 6.
Policijske poslove u vezi sa krivičnim delima iz člana 3. ovog zakona obavlja Služba za suzbijanje organizovanog kriminala (u daljem tekstu: Služba), koja je organizaciona jedinica u okviru ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.
Služba postupa po zahtevima Tužioca, u skladu sa zakonom.
Ministar nadležan za unutrašnje poslove, uz pribavljeno mišljenje Tužioca, postavlja i razrešava starešinu Službe i donosi akt kojim bliže uređuje rad Službe, u skladu sa zakonom.
Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal
Član 7.
Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona nadležan je Viši sud u Beogradu, kao prvostepeni, za teritoriju Republike Srbije.
Nadležnost iz stava 1. ovog člana vrši Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal (u daljem tekstu: Posebno odeljenje Višeg suda za organizovani kriminal).
Radom Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal rukovodi predsednik ovog odeljenja.
Predsednika Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal postavlja predsednik Višeg suda u Beogradu iz reda sudija raspoređenih na rad u to odeljenje, na vreme od četiri godine. Predsednik Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal mora imati najmanje deset godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.
Sudije u Posebno odeljenje Višeg suda za organizovani kriminal raspoređuje predsednik Višeg suda u Beogradu, na vreme od šest godina, uz njihovu pismenu saglasnost. Sudija Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal mora imati najmanje osam godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.
Izuzetno od odredaba Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Posebno odeljenje Višeg suda za organizovani kriminal, na vreme od šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost. Sudija koji se upućuje mora ispunjavati uslove iz stava 5. ovog člana.
Prilikom raspoređivanja, odnosno upućivanja u Posebno odeljenje Višeg suda za organizovani kriminal, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Predsednik Višeg suda u Beogradu bliže uređuje rad Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal.
Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu za organizovani kriminal
Član 8.
Za odlučivanje u drugom stepenu u predmetima krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona nadležan je Apelacioni sud u Beogradu, za teritoriju Republike Srbije.
Nadležnost iz stava 1. ovog člana vrši Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu za organizovani kriminal (u daljem tekstu: Posebno odeljenje Apelacionog suda za organizovani kriminal).
Radom Posebnog odeljenja Apelacionog suda za organizovani kriminal rukovodi predsednik tog odeljenja.
Predsednika Posebnog odeljenja Apelacionog suda za organizovani kriminal postavlja predsednik Apelacionog suda u Beogradu iz reda sudija raspoređenih na rad u to odeljenje, na vreme od četiri godine. Predsednik Posebnog odeljenja Apelacionog suda za organizovani kriminal mora imati najmanje 12 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.
Sudije u Posebno odeljenje Apelacionog suda za organizovani kriminal raspoređuje predsednik Apelacionog suda u Beogradu, na vreme od šest godina, uz njihovu pismenu saglasnost. Sudija Posebnog odeljenja Apelacionog suda za organizovani kriminal mora imati najmanje deset godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.
Izuzetno od odredaba Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Posebno odeljenje Apelacionog suda za organizovani kriminal, na vreme od šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost. Sudija koji se upućuje mora ispunjavati uslove iz stava 5. ovog člana.
Prilikom raspoređivanja, odnosno upućivanja u Posebno odeljenje Apelacionog suda za organizovani kriminal, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Predsednik Apelacionog suda u Beogradu bliže uređuje rad Posebnog odeljenja Apelacionog suda za organizovani kriminal.
Rešavanje sukoba nadležnosti
Član 9.
Sukob nadležnosti između redovnih sudova za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona rešava Vrhovni kasacioni sud.
Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i u slučaju sukoba nadležnosti između Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu i drugih odeljenja i veća toga suda.
Posebna pritvorska jedinica
Član 10.
Pritvor određen u krivičnom postupku za krivična dela iz člana 3. ovog zakona izdržava se u Posebnoj pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Beogradu (u daljem tekstu: Posebna pritvorska jedinica).
Ministar nadležan za pravosuđe bliže uređuje organizaciju, rad i postupanje sa pritvorenicima u Posebnoj pritvorskoj jedinici, u skladu sa zakonom koji uređuje krivični postupak i zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija.
Plate
Član 11.
Lica koja obavljaju poslove i zadatke u državnim organima iz člana 4. ovog zakona imaju pravo na platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarila lica zaposlena na odgovarajućim poslovima i zadacima u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Višem sudu u Beogradu, Apelacionom sudu u Beogradu, ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove i Okružnom zatvoru u Beogradu.
Plate lica iz stava 1. ovog člana uređuje Vlada.
Pravo na staž osiguranja sa uvećenim trajanjem
Član 12.
Sudije raspoređene u Posebno odeljenje Višeg suda za organizovani kriminal i Posebno odeljenje Apelacionog suda za organizovani kriminal, kao i Tužilac i njegovi zamenici, imaju pravo na staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, i to tako što se 12 meseci provedenih na radu u posebnim odeljenjima tih sudova, odnosno Tužilaštvu za organizovani kriminal računa kao 16 meseci staža osiguranja.
III. ORGANIZACIJA I NADLEŽNOST DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANJU KORUPCIJE
Krivična dela i nadležni organi za suzbijanje korupcije
Član 13.
Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona, izuzev krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona nadležni su:
1) posebna odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije;
2) Služba za suzbijanje korupcije;
3) posebna odeljenja viših sudova za suzbijanje korupcije.
Posebna odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanja korupcije
Član 14.
Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 13. ovog zakona, nadležna su posebna odeljenja za suzbijanje korupcije koja se obrazuju u višim javnim tužilaštvima u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.
Posebno odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu za suzbijanje korupcije, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Beogradu.
Posebno odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Kragujevcu za suzbijanje korupcije, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Kragujevcu.
Posebno odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Nišu za suzbijanje korupcije, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Nišu.
Posebno odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu za suzbijanje korupcije, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Novom Sadu.
Rukovodilac posebnog odeljenja višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije
Član 15.
Radom posebnog odeljenja višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije iz člana 13. ovog zakona, rukovodi rukovodilac odeljenja koga postavlja viši javni tužilac uz saglasnost Republičkog javnog tužioca.
Rukovodilac odeljenja i zamenici javnog tužioca raspoređeni u odeljenje iz stava 1. ovog člana postavljaju se odnosno, raspoređuju iz reda zamenika javnih tužilaca iz javnih tužilaštava sa područja nadležnosti posebnog odeljenja višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije.
Prilikom postavljenja rukovodioca, odnosno raspoređivanja zamenika javnih tužilaca u posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije, vodi se računa o posedovanju potrebnih stručnih znanja i iskustava iz oblasti borbe protiv privrednog kriminala i suzbijanja krivičnih dela protiv službene dužnosti i korupcije.
Za postavljenje rukovodioca, odnosno rapoređivanje zamenika javnih tužilaca u posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije neophodna je saglasnost zamenika javnog tužioca u slučaju da se postavlja odnosno raspoređuje iz javnog tužilaštva u kojem nije obrazovano posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije.
Služba za suzbijanje korupcije
Član 16.
Radi obavljanja policijskih poslova u vezi sa krivičnim delima iz člana 13. ovog zakona, u okviru ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, obrazuje se Služba za suzbijanje korupcije.
Služba iz stava 1. ovog člana ima četiri odeljenja sa sedištem u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.
Služba iz stava 1. ovog člana postupa po zahtevu nadležnog višeg javnog tužioca, u skladu sa zakonom.
Rokovi, način postupanja i način službene komunikacije posebnih odeljenja viših javnih tužilaštava i službe iz stava 1. ovog člana uređuju se aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa.
Akt iz stava 4. ovog člana donosi se po pribaljenom mišljenju ministra nadležnog za unutrašnje poslove.
Ministar nadležan za unutrašnje poslove donosi akt kojim bliže uređuje rad i organizacija službe iz stava 1. ovog člana.
Mesna nadležnost viših sudova
Član 17.
Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 13. ovog zakona u prvom stepenu, nadležni su viši sudovi u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, kao prvostepeni.
Viši sud u Beogradu, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Beogradu.
Viši sud u Kragujevcu, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Kragujevcu.
Viši sud u Nišu, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Nišu.
Viši sud u Novom Sadu, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Novom Sadu.
Posebna odeljenja viših sudova za suzbijanje korupcije
Član 18.
U Višim sudovima u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu obrazuju se posebna odeljenja za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 13. ovog zakona (u daljem tekstu: Posebno odeljenja višeg suda za suzbijanje korupcije).
Radom posebnog odeljenja višeg suda za suzbijanje korupcije rukovodi predsednik tog odeljenja.
Predsednika posebnog odeljenja višeg suda za suzbijanje korupcije postavlja predsednik višeg suda iz reda sudija raspoređenih na rad u to odeljenje na vreme od četiri godine. Predsednik posebnog odeljenja višeg suda za suzbijanje korupcije mora da ima najmanje osam godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.
Sudije u posebno odeljenje višeg suda za suzbijanje korupcije raspoređuje predsednik višeg suda, na vreme od šest godina, uz njihovu pismenu saglasnost. Sudija posebnog odeljenja višeg suda za suzbijanje korupcije mora da ima najmanje šest godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.
Visoki savet sudstva može uputiti sudiju iz drugog suda sa područja nadležnosti posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, na rad u to odeljenje, na vreme od šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost. Sudija koji se upućuje mora ispunjavati uslove iz stava 4. ovog člana.
Predsednik višeg suda bliže uređuje rad posebnog odeljenja višeg suda za suzbijanje korupcije.
IV. SLUŽBA FINANSIJSKE FORENZIKE
Član 19.
U Tužilaštvu za organizovani kriminal i posebnim odeljenjima viših javnih tužilaštava iz ovog zakona može se obrazovati služba finansijske forenzike.
Poslove službe finansijske forenzike obavljaju finansijski forenzičari.
Finansijski forenzičar je lice koje pomaže javnom tužiocu u analizi tokova novca i finsijskih transakcija u cilju krivičnog gonjenja.
Finansijski forenzičar je stručno lice koje poseduje posebna znanja iz oblasti finansija, računovodstva, revizije, bankarskog, berzanskog i privrednog poslovanja, koje je završilo specijalizovanu obuku u Pravosudnoj akedimiji iz oblasti krivičnog prava.
Način prijema finansijskih forenzičara u javna tužilaštva i način provere posedovanja posebnih znanja bliže se uređuje aktom Republičkog javnog tužioca.
V. SARADNJA DRŽAVNIH ORGANA
Službenici za vezu
Član 20.
Poreska uprava, Poreska policija, Uprava carina, Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za privredne registre, Centralni registar hartija od vrednosti, Agencija za privatizaciju, Državna revizorska institucija, Služba za katastar nepokretnosti, Agencija za borbu protiv korupcije, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za imovinu Republike Srbije i Uprava za javne nabavke moraju da odrede više službenika za vezu, radi ostvarivanja saradnje i efikasnijeg dostavljanja podataka tih organa i organizacija Tužilaštvu za organizovani kriminal i posebnih odeljenja viših javnih tužilaštva za suzbijanje korupcije u cilju krivičnog gonjenja za krivična dela propisana ovim zakonom.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, na zahtev nadležnog javnog tužioca, službenici za vezu moraju biti određeni i u drugim organima i organizacijama.
U slučaju potrebe, službenici za vezu mogu biti upućeni u Tužilaštvo za organizovani kriminal i posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije.
Upućivanje u slučaju iz stava 3. ovog člana vrši se na zahtev nadležnog javnog tužioca.
Upućivanje traje najduže tri godine i može se produžiti.
Rešenje o upućivanju donosi organ ili organizacija iz koje se zaposleni upućuje, uz pismenu saglasnost zaposlenog i nadležnog javnog tužioca.
Udarne grupe
Član 21.
U Tužilaštvu za organizovani kriminal i posebnim odeljenjima viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije mogu se formirati udarne grupe, sa ciljem da rade na otkrivanju i gonjenju krivičnih dela koja su predmet rada udarne grupe.
Udarna grupa se obrazuje odlukom Tužioca, odnosno odlukom nadležnog višeg javnog tužioca, po pribavljenoj saglasnosti Republičkog javnog tužioca.
Odlukom o obrazovanju uređuje se sastav udarne grupe, način rada, zadatak, period za koji se obrazuje i druga pitanja od značaja za rad udarne grupe.
Rukovođenje udarnom grupom
Član 22.
Udarnom grupom koja se obrazuje u Tužilaštvu za organizovani kriminal rukovodi Tužilac ili njegov zamenik.
Udarnom grupom koja se obrazuje u posebnom odeljenju višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije rukovodi javni tužilac, rukovodilac posebnog odeljenja ili zamenik javnog tužioca raspoređen u posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije.
Sastav udarne grupe
Član 23.
U sastav udarne grupe imenuju se članovi iz reda zaposlenih u državnim i drugim organima, zavisno od predmeta rada utvrđenog odlukom o obrazovanju udarne grupe.
Zaposleni iz stava 1. ovog člana mogu se imenovati u sastav udarne grupe samo uz njihovu saglasnost.
Zaposleni iz stava 1. ovog člana može biti potpuno ili delimično oslobođen obavljanja redovnog posla u državnom i drugom organu u kojem su zaposleni, na osnovu sporazuma nadležnog javnog tužioca i rukovodioca u državnom i drugom organu.
VI. OBUKA
Član 24.
Nosioci pravosudnih funkcija koji vrše funkciju u sudovima i javnim tužilaštvima, odnosno njihovim odeljenjima propisanim ovim zakonom, dužna su da pohađaju program stalne obuke koju sprovodi Pravosudna akademija.
Pripadnici policije koji obavljaju poslove i zadatke u smislu ovog zakona dužnI su da pohađaju program stalne obuke koju sprovodi Kriminalnističko-policijska akademija u saradnji sa Pravosudnom akademijom.
VII. PODACI O IMOVNOM STANJU I BEZBEDNOSNE PROVERE LICA
Podaci o imovnom stanju
Član 25.
Lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz čl. 4. i 13. ovog zakona, dužna su da pre stupanja na funkciju, odnosno rad, dostave Agenciji za borbu protiv korupcije, u pisanoj formi, potpune i tačne podatke o svojoj imovini i imovini svog bračnog druga, krvnih srodnika u pravoj liniji, a u pobočnoj do trećeg stepena krvnog srodstva i u tazbinskom srodstvu do drugog stepena.
Evidentiranje i proveru podataka iz stava 1. ovog člana vrši Agencija za borbu protiv korupcije, u skladu sa posebnim zakonom.
Bezbednosne provere lica
Član 26.
Bezbednosne provere lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz čl. 4. i 13. ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i Bezbednosno-informativna agencija. Bezbednosne provere mogu se obaviti bez znanja tih lica pre stupanja na rad, odnosno funkciju, tokom vršenja funkcije, odnosno obavljanja poslova, kao i godinu dana po prestanku vršenja funkcije, odnosno obavljanja poslova.
Način obavljanja bezbednosnih provera iz stava 1. ovog člana, kao i evidentiranje prikupljenih podataka, uređuje se aktom Vlade.
VIII. ČUVANJE TAJNIH PODATAKA
Član 27.
Sva lica koja izvršavaju poslove i zadatke u okviru nadležnosti državnih organa u suzbijanju krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona dužna su da podatke i saznanja do kojih dođu prilikom obavljanja tih poslova i zadataka čuvaju kao tajne podatke, u skladu sa propisima koji uređuju tajnost podataka.
Bez odobrenja nadležnog javnog tužioca ne mogu se javno iznositi podaci iz predistražnog postupka i istrage u potupcima za krivična dela iz člana 2. ovog zakona.
Podaci iz čl. 25. i 26. ovog zakona su tajni podaci određeni u skladu sa zakonom koji uređuje tajnost podataka.
IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Nastavak rada postojećih organa i početak rada novih organa
Član 28.
Tužilaštvo za organizovani kriminal, Služba za suzbijanje organizovanog kriminala, posebna odeljenja Višeg suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu i Posebna pritvorska jedinica, obrazovani u skladu sa Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela ("Sl. glasnik RS", br. 42/2002, 27/2003, 39/2003, 67/2003, 29/2004, 58/2004 – dr. zakon, 45/2005, 61/2005, 72/2009, 72/2011 – dr. zakon, 101/2011 – dr. zakon i 32/2013) nastavljaju da rade u skladu sa ovim zakonom.
Posebna odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštava u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, Služba za suzbijanje korupcije Ministarstva unutrašnjih poslova i posebna odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg suda u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu počinju sa danom početka primene ovog zakona.
Započeti postupci
Član 29.
Krivični postupci pokrenuti zbog krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona okončaće se pred javnim tužilaštvom ili pred stvarno i mesno nadležnim sudom, odnosno odeljenjem suda koje je bilo funkcionalno nadležno pre stupanja na snagu ovog zakona.
Rok za donošenje podzakonskog propisa
Član 30.
Podzakonski akti predviđeni ovim zakonom doneće se do dana početka primene ovog zakona, osim akta iz člana 16. stav 4. ovog zakona koji će se doneti se u roku od tri meseca od dana početka primene ovog zakona.
Do donošenja akata predviđenih ovim zakonom primenjuju se akti doneti prema odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela ("Sl. glasnik RS", br. 42/2002, 27/2003, 39/2003, 67/2003, 29/2004, 58/2004 – dr. zakon, 45/2005, 61/2005, 72/2009, 72/2011 – dr. zakon, 101/2011 – dr. zakon i 32/2013), ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Prestanak važenja ranijeg zakona
Član 31.
Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela ("Sl. glasnik RS", br. 42/2002, 27/2003, 39/2003, 67/2003, 29/2004, 58/2004 – dr. zakon, 45/2005, 61/2005, 72/2009, 72/2011 – dr. zakon, 101/2011 – dr. zakon i 32/2013).
Završna odredba
Član 32.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu.
Izvor: Vebsajt Ministartsvo pravde, Redakcija, 24.08.2015.