Email Print

NACRT ZAKONA O OZAKONJENJU OBJEKATA: Među pitanjima koja nisu do kraja definisana, je način na koji će dokazivati pravo svojine na objektu ili zemljištu ispod njega. Predlog ministarstva je da se prihvati jedna vrsta održaja, svojina stečena višedecenijskim korišćenjem, pa bi se to pravo dokazivalo u upravnom postupku


U Privrednoj komori Srbije u utorak, 22. septembra 2015. godine, počela je javna rasprava o Nacrtu zakona o ozakonjenju objekata, kada je konstatovano da je to poslednja šansa za vlasnike skoro milion i po nelegalnih objekata u Srbiji, da svoje objekte legalizuju.

Za objekte koji ne budu mogli da se legalizuju ili sruše, vlasnici će morati da plaćaju drastično veći porez na imovinu od onih za koje postoje papiri. U ovu grupu spadaju kuće, stanovi ili pomoćni objekti za koje su odbijeni zahtevi za legalizaciju ili njihovi vlasnici nisu ni pokušali da ih ozakone.

Među pitanjima koje nisu do kraja definisana, je i način na koji će dokazivati pravo svojine na objektu ili zemljištu ispod njega. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture razmišlja da se prihvati jedna vrsta održaja, svojina stečena višedecenijskim korišćenjem, pa bi se to pravo dokazivalo u upravnom postupku.

Državna sekretarka u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture,Aleksandra Damnjanović, ističe da iako Evropska povelja o ljudskim pravima predviđa da se svaka svojina dokazuje u sudskom sporu, mnogi naši zakoni predviđaju da se u upravnom postupku utvrđuje ovo pravo. Kada je reč o objektima koji neće biti ozakonjeni, ali i ne mogu da se sruše, verovatno će plaćati veći porez na imovinu.

- Reč je o stanovima u višespratnicama ili objektima čije bi rušenje ugrozilo susedne objekte - pojasnila je Damnjanovićeva. - Razmišlja se o uvođenju obaveze plaćanja većeg poreza na imovinu. Prihvatili smo princip da predmet ozakonjenja mogu biti samo objekti koji su vidljivi na satelitskom snimku, a te snimke upravo pribavljamo. Po pitanju spratnosti, ako postoje planska dokumenta koja je difinišu, prihvata se maksimalno odstupanje za dva sprata. Ako je predviđeno prizmelje, sprat i potkrovlje, mi ćemo razmatrati najviše prizemlje, tri sprata i potkrovlje. I tu je kraj. Za područja koja nemaju planska dokumenta, prihvatićemo najviše četiri sprata, odnosno tri sprata i potkrovlje.

Ne mogu se ozakoniti, između ostalog, objekti koji su građeni na zemljištu nepogodnom za gradnju. Ali i tu mogu biti izuzeci. Zadatak je vlasnika, da o svom trošku, u roku od 30 dana dokaže da je građevina sigurna i stabilna. Nema šanse ni za kuće, zgrade, hale koji su građeni od nebezbednog materijala. U ovom slučaju nadležni za poslove legalizacije, odnosno ozakonjenja, treba da dokažu da je materijal nestabilan i nesiguran.

Ovog puta, kako je već isticano, građani koji su podneli zahteve za legalizaciju po ranijim zakonima, ne moraju ponovo da se prijavljuju. Ne moraju ni oni koji nisu, jer će do njih doći sami građevinski inspektori u narednih šest meseci. Ali građani koji su iskoristili takozvanu katastarsku legalizaciju, jedina su kategorija koja sama bira hoće li i ovako ozakoniti svoje kvadrate.

- Predmet ozakonjenja neće biti oni objekti koji su odbijeni po nekom od ranijih zakona o legalizaciji - navela je Damnjanović.

Izvor: Vebsajt Novosti, 22.09.2015.


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print