Email Print

ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU: Nova upisna politika na fakultete, uvođenje sufinansirajućih studenata, novi model po kome će država finansirati univerzitete, linearno umanjenje školarina, po grupama, zavisno od uspeha na studijama, novi sistem napredovanja kroz akademska zvanja


Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja priprema novi Zakon o visokom obrazovanju, koji će značajno promeniti način studiranja i univerzitete u Srbiji. Fakulteti će prvo morati da troše zarađeni novac, pa tek onda budžetski.

Nova upisna politika na fakultete, uvođenje sufinansirajućih studenata, novi model po kome će država finansirati univerzitete - samo su neke od promena koje bi sledeće godine trebalo da doživi visoko obrazovanje.

Dok se poslanici u Skupštini bave Predlogom zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju, popuštajući studentskim zahtevima za više ispitnih rokova, upis na budžet sa 48 bodova i budžetski apsolventski staž, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja priprema sasvim novi zakon.

- Taj dokument potpuno će promeniti ključne stvari u visokom obrazovanju. Posao je ogroman i trebalo bi da bude završen do kraja godine - najavio je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Srđan Verbić, na sednici skupštinskog Odbora za obrazovanje i nauku.

Pripreme novog zakona počele su i to u šest odvojenih radnih grupa. Svaka se bavi posebnom temom.

- Ključno će biti urediti finansiranje, kako države prema univerzitetima, tako i izraditi skalu sufinansiranja. Ideja je da se studenti više ne dele na budžetske i samofinansirajuće, već da se školarina linearno umanjuje, po grupama, zavisno od uspeha na studijama - objašnjava pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Milovan Šuvakov.

Kada je reč o obavezama države prema visokom školstvu, probleme stvara više neusaglašenih zakona i podzakonskih akata. Uredba iz 2002. godine kaže da država treba da potpiše ugovor sa fakultetima i da snosi sve njihove troškove, 2005. godine donet je važeći Zakon o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 76/2005, 100/2007 - autentično tumačenje, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014 i 45/2015 - autentično tumačenje) koji nije uredio to pitanje. A postoji i Zakon o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013 i 142/2014) koji kaže da institucije koje imaju i sopstvene prihode, struju, komunalije i ostale režijske troškove plaćaju najpre svojim, pa tek onda budžetskim novcem.

Šuvakov objašnjava da neće svi fakulteti biti stavljeni u isti koš i da će se voditi računa o tome koliko ko realno može da zaradi.

Uređivanje problema kadrova dirnuće u jedno od najosetljivijih pitanja. Očekuje se da se radna grupa pozabavi i pitanjem evaluacije redovnih profesora. Promeniće se i sistem napredovanja kroz akademska zvanja.

- Ideja je da se uvede model prema kome jedan profesor neće moći do penzije da drži monopol na predmete. Tamo gde je moguće, postojaće kruženje na predmetu. Na Oksfordu, na primer, profesori matematike menjaju se na četiri godine - kaže Šuvakov. - Nije dobro da mladi profesor nema nikakvu šansu da dobije predmet sve dok njegov stariji kolega ne ode u penziju.

Jedna grupa bavi se pitanjem organizacije visokoškolskih ustanova. Državni univerziteti, osim novopazarskog, slabo su integrisani. Potrebna je veća mobilnost među fakultetima - da profesori sa jednog mogu da predaju i na drugim fakultetima, kao i da studenti mogu predmete da slušaju na više katedri.

Sa postojećim načinom finansiranja ne možemo da napravimo ozbiljne rezove i promene u upisnoj politici na fakultete. Ako bismo odlučili da školujemo upola manje učitelja, a da oni budu duplo kvalitetniji, to sada ne bismo mogli, jer bi fakultet propao finansijski. Novim zakonom hoćemo to da omogućimo. Fakulteti neće biti finansirani samo prema kvantitetu, broju studenata, već i prema kvalitetu merenom objaktivnim kriterijumima - najavljuje Šuvakov.

Izvor: Vebsajt Novosti, 23.07.2015.


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print