Email Print

PREDLOG ZAKONA O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: Predlogom zakona je predviđeno da će pitanje zaštićenih stanara, kao i onih građana koji žive u zadužbinama i fondacijama biti rešeno u roku od 10 godina od usvajanja ovog propisa


Predlog zakona o stanovanju i održavanju zgrada čeka formiranje novog skupštinskog saziva. Njegovim usvajanjem trebalo bi da se, posle sedam decenija, reši problem zaštićenih stanara koji su posle Drugog svetskog rata, kao zakupci, useljavani u privatnu svojinu na neodređeno vreme, kao i onih građana koji žive u zadužbinama i fondacijama. Iako je rok za rešenje tog pitanja 10 godina od usvajanja Zakona, u Mreži za restituciju tvrde da je država ima stanove u koje zaštićeni stanari odmah mogu da se usele.

R.Ć. skoro dve decenije pokušava da dođe do svoje kuće na Dedinju, u kojoj dve porodice žive kao zaštićeni stanari. Njegovoj porodici kuća je oduzeta posle Drugog svetskog rata, a R.Ć., iako poseduje vlasnički list, u nju ne može da se useli.

"Godine 1996. je izvršena deeksproprijacija ovog stambenog objekta ja sam ponovo postao vlasnik dedovine i porez na imovinu plaćaju zaštićeni podstanari", kaže R.Ć., vlasnik kuće na Dedinju.

Sa druge strane, zaštićeni stanari imaju drugu vrstu problema.

"Radio sam u preduzeću i nisam mogao da dobijem odgovarajući stan zato što smo imali rešeno stambeno pitanje pod znacima navoda", kaže B.B., zaštićen stanar.

"Plaćam porez na imovinu iako to nije regulisano i zanima me šta će sutra biti sa nama", ističe A.B., takođe zaštićen stanar.

Koliko je zaštićenih stanara u zemlji, još se ne zna, samo u prestonici ih je oko 1.400, a ostale lokalne samouprave tek treba da dostave spiskove Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

"Nadamo se da ćemo u sledećem koraku zajedno sa republikom uz primenu novog Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, koji će biti donet, rešiti pitanje ljudi", kaže Slavica Savčić iz Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove u Beogradu.

Da sazna koliko je zaštićenih stanara, država ne mora da čeka evidencije opština. Te podatke može da dobije i od Poreske uprave.

"Obveznik jeste zaštićeni podstanar, jer ima oporezivo pravo zakupa na period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme, ali u suštini u pitanju su odredbe Zakona o stanovanju ("Sl. glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92 - ispr., 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 - ispr., 48/94, 44/95 - dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/2001, 101/2005 - dr. zakon i 99/2011) koje regulišu status zaštićenog podstanara i odnosa zakupa koji je on konstituisao sa državom", kaže Slavica Gvozdić iz Uprave prihoda Beograda.

Iz Mreže za restituciju podsećaju da je za rešavanje statusa zaštićenih zakupaca važna političa volja, jer država u vlasništvu ima veliki broj stanova.

"Ako uzimamo u obzir da samo jedno preduzeće koristi veliki broj stanova, onda nema nijednog razloga da se upravo ti stanovi koje koristi Dipos i postoje kao višak, ako su danas nesporno državna svojina, upotrebe za rešavanje ovog problema bez nekih velikih zakonskih promena i onog što je najvažije od svega bez novca", kaže Mile Antić iz Mreže za restituciju.

U Zakonuo vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US) piše da će status zakupaca na neodređeno vreme biti rešen Zakonom o stanovanju.

Izvor: Vebsajt RTS, Olivera Vukosavljević, 21.05.2016.
Naslov: Redakcija