Radna verzija zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru: Maksimalan broj zaposlenih u javnom sektoru određivaće se uz primenu načela odgovornog fiskalnog upravljanja, racionalnosti, funkcionalnosti i efikasnosti, od 1. juna 2016. godine maksimalan broj zaposlenih u sudovima i javnim tužilaštvima vršiće se u skladu sa propisima iz oblasti pravosuđa

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave izradilo je novu Radnu verziju Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru (u daljem tekstu: Radna verzija Zakona), posle održane javne rasprave. Nova Radna verzija Zakona nije drastično promenjena u odnosu na prethodnu. U ovoj vesti predstavljene su samo odredbe koje su definisane na drugačiji način u odnosu na prethodnu Radnu verziju Zakona.

Javni sektor je u novoj Radnoj verziji Zakona definisan kao i javni sektor koji je definisan propisom o budžetskom sistemu, osim javnih preduzeća osnovanih od strane Republike Srbije, pravnih lica osnovanih od strane tih preduzeća, javnih medijskih servisa, ustanova regionalnog karaktera, organizacionih oblika u javnom sektoru koji su osnovani međunarodnim ugovorom ili u kojima se broj zaposlenih određuje u skladu sa međunarodnim ugovorom.

Brisana je odredba koja je propisivala da su, u smislu Radne verzije Zakona, drugi organi i organizacije koje je osnovala Republika Srbija - komisije, kancelarije, agencije i drugi oblici organizovanja koji obavljaju poslove iz nadležnosti Republike Srbije.

Kada je u pitanju nadležnost za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih po sistemima, Radna verzija Zakona predviđa da se aktom Vlade, za svaku kalendarsku godinu, utvrđuje maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu autonomne pokrajine, sistemu lokalne samouprave i sistemu javnih službi, na predlog ministarstva nadležnog za poslove državne uprave i lokalne samouprave i ministarstva nadležnog za poslove finansija. Navedeni akt Vlade predlaže se na osnovu:

1. podataka koje dostavljaju nadležni organi i organizacioni oblici, u cilju praćenja primene i sprovođenja predloženih odredaba;
2. obrazloženog mišljenja ministra u čijem delokrugu su poslovi javne službe – za javne službe i organizacione oblike u javnim službama;
3. obrazloženog mišljenja ministra nadležnog za poslove odbrane – za profesionalne pripadnike Vojske Srbije u vojnim ustanovama Ministarstva odbrane, koje posluju po principu sticanja i raspodele dobiti i koji se ne finansiraju iz budžeta;
4. obrazloženog mišljenja ministra nadležnog za unutrašnje poslove – za zaposlene u Ministarstvu unutrašnjih poslova koji nisu u statusu policijskih službenika;
5. obrazloženog mišljenja ministra nadležnog za spoljne poslove – za zaposlene u Ministarstvu spoljnih poslova;
6. obrazloženog mišljenja ministra nadležnog za poslove pravde - za zaposlene u sudovima, javnim tužilaštvima i državnom pravobranilaštvu, kao i organizacionim oblicima u njihovom sastavu;
7. obrazloženog mišljenja direktora bezbednosno informativne agencije – za zaposlene u Bezbednosno informativnoj agenciji;
8. obrazloženog mišljenja Generalnog sekretarijata Vlade, za službe Vlade.

Predviđen je i izuzetak od navedenog kada je u pitanju maksimalan broj zaposlenih u sudovima i javnim tužilaštvima a to je da se, počev od 1. juna 2016. godine, maksimalan broj ovih zaposlenih vrši u skladu sa propisima iz oblasti pravosuđa.

Takođe, predviđeno je i da se maksimalan broj zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije koji imaju status profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i čija se plata finansira iz budžeta, utvrđuje Dugoročnim planom razvoja sistema odbrane Republike Srbije u okviru sredstava predviđenih propisom o budžetu.

Takođe, na osnovu gore navedenog akta Vlade, nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno skupština jedinice lokalne samouprave, svojim aktom utvrđuje maksimalan broj zaposlenih za svaki organizacioni oblik u sistemu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave. Nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave odluku o maksimalnom broju zaposlenih dostavlja ministarstvu nadležnom za lokalnu samoupravu u roku od osam dana od dana donošenja odluke.

Kada su u pitanju načela za određivanje maksimalnog broja zaposlenih, ona su malo drugačije formulisana u odnosu na prethodnu Radnu verziju Zakona. Naime, ovog puta je predviđeno da će se maksimalan broj zaposlenih u javnom sektoru odrediti uz primenu načela: odgovornog fiskalnog upravljanja, racionalnosti, funkcionalnosti i efikasnosti.

Načelo odgovornog fiskalnog upravljanja podrazumeva odgovorno upravljanje javnim sredstvima, obavezama i fiskalnim rizicima radi ispunjenja fiskalnih pravila utvrđenog zakonom kojim se uređuje budžetski sistem koje nalaže svođenje rashoda za plate na održiv nivo, a sve u cilju obezbeđenja fiskalne održivosti i očuvanja stabilnosti javnih finansija.

Načelo racionalnosti podrazumeva neophodnost uspostavljanje ekonomične organizacione strukture u oblastima delovanja organizacionih oblika u javnom sektoru, potrebne za efikasno i uspešno obavljanje poslova i rukovođenje uz što manje troškove.

Načelo funkcionalnosti podrazumeva organizaciju vršenja poslova u skladu sa njihovom prirodom, načinom obavljanja i njihovom međusobnom funkcionalnom povezanošću, kao i ostvarivanje pune zaposlenosti svih izvršilaca na način adekvatan vrsti, složenosti i obimu poslova.

Načelo efikasnosti podrazumeva organizaciju rada uspostavljenu na način kojim se u najvećoj mogućoj meri, sa optimalnim brojem zaposlenih, omogućava efikasno izvršavanje zakona i zadovoljavanje potreba građana i drugih subjekata.

I ova Radna verzija Zakona predviđa da ukupan broj zaposlenih u radnom odnosu na neodređeno vreme u organizacionom obliku ne može biti veći od maksimalnog broja utvrđenog u skladu sa odredbama iz Radne verzije Zakona, međutim, brisan je izuzetak od navedenog da će se ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme u jedinicama lokalne samouprave, u periodu sprovođenja racionalizacije, utvrditi aktom Vlade za svaku kalendarsku godinu, do dostizanja maksimalnog broja zaposlenih utvrđenog u skladu sa odredbama iz Radne verzije Zakona.

Kada je u pitanju obim racionalizacije zaposlenih na određeno vreme i na osnovu drugih ugovora o radnom angažovanju, Radna verzija Zakona predviđa da se predložena ograničenja zaposlenih na određeno vreme i na osnovu drugih ugovora o radnom angažovanju ne odnose ni na radno angažovanje lica u vezi sa prevođenjem pravnih tekovina Evropske unije, stručne i jezičke redakture, prevoda pravnih tekovina Evropske unije, kao i angažovanje eksperata u postupku izrade pregovaračkih pozicija od strane Kancelarije za evropske integracije i člana Vlade zaduženog za evropske integracije.

Ako se, u postupku racionalizacije, izvrši racionalizacija broja zaposlenih na broj manji od utvrđenog maksimalnog broja zaposlenih, organizacioni oblik može povećavati taj broj najviše do utvrđenog maksimalnog broja zaposlenih, osim za ona radna mesta na kojima je sprovedena racionalizacija.

Kada je reč o zaštiti od nezakonitog povećanja broja zaposlenih, Radna verzija Zakona predviđa da se aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u organizacionim oblicima ne može utvrditi veći broj zaposlenih od maksimalnog broja zaposlenih određenog u skladu sa predloženim odredbama, odnosno veći broj profesionalnih pripadnika Vojske Srbije od utvrđenog broja u dugoročnom planu razvoja sistema odbrane Republike Srbije. U isto vreme, brisana je i odredba koja je predviđala da su ništave odredbe opšteg ili pojedinačnog akta koji su doneti za vreme primene predloženih odredaba, a kojima se, suprotno predloženim odredbama, povećava broj zaposlenih u javnom sektoru.

Radna verzija Zakona preciznije uređuje i otpremnine i to tako što predviđa da zaposleni kojima prestane radni odnos u postupku racionalizacije imaju pravo na otpremninu u visini 1/3 plate, odnosno zarade, za svaku godinu rada u organizacionom obliku u javnom sektoru. Predviđena je i obaveza organizacionih oblika u sistemu državne uprave i javnih službi da nadležnom ministarstvu, uz zahtev za obezbeđenje sredstava za isplatu otpremnine iz budžeta Republike Srbije, dostave akt o prestanku radnog odnosa kojim se utvrđuje i iznos otpremnine na koju zaposleni ima pravo.

Konačno, Radna verzija Zakona predviđa da nadzor nad primenom predloženih odredaba vrši ministarstvo nadležno za poslove državne uprave i lokalne samouprave, dok inspekcijski nadzor vrše nadležne inspekcije, u skladu sa zakonom.

Izvor: Redakcija, 22.06.2015.