ZAKON O RADU: Zaposleni koji radi na dan praznika ima pravo na uvećanu zaradu najmanje 110 odsto od osnovice

Građani Srbije će ove godine, povodom obeležavanja državnih i verskih praznika, u maju imati ukupno četiri neradna dana. Svi zaposleni imaju pravo da odsustvuju sa posla na dan praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi, kao i da za to vreme ostvare pravo na naknadu zarade.

S druge strane, prema Zakonu o radu("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), ako neko radi na dan praznika ima pravo na uvećanu zaradu.

Dodatno, poslodavci mogu ponuditi radniku i “zamenski” slobodan dan, ukoliko radno vreme zaposlenog ne može drugačije da se organizuje. Sve je, naravno, stvar dogovora sa poslodavcem, ali zakon je jasan – onima koji rade na državni praznik sleduje dnevnica, i to dupla.

“Prema Zakonu o radu, zaposleni koji radi na dan praznika, a koji je po zakonu neradan dan, ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 110 odsto od osnovice. Ipak, postoji jedna začkoljica – za poslodavce ne postoji zakonska kazna ako to ne urade”, objašnjava advokat Branislav Vještica.

Budući da se pod zaposlenim, prema Zakonu o radu, smatra samo radnik koji ima ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme, odredbe o uvećanim dnevnicama se ne odnose na radnike koji imaju ugovore van radnog odnosa, kao što su ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu ili autorski ugovor.

U osnovnu zaradu, koja služi kao osnov za obračun uvećane zarade, ne ulaze primanja po osnovu radnog učinka, bonusi, nagrade, “topli obrok”, regres, minuli rad i uvećana zarada po drugim osnovima iz Zakona o radu.

Tako se uvećanje od 110 odsto primenjuje na ugovorenu satnicu, pa zaposleni prima 100 odsto redovne zarade (dnevnice), plus 110 odsto redovne plate (dnevnice).

Prema Zakonu o radu, ako se istovremeno steknu uslovi na uvećanu zaradu po više osnova (za rad na dan praznika, rad noću, prekovremeni rad i rad u smenama), procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.

Mnogi zaposleni kojima je ostao deo neiskorišćenog odmora od prošle godine planiraju da ga iskoriste upravo u maju i tako povežu praznike sa vikendima. Bitno je istaći da, bez obzira na to koliko dana odmora je preneto, nakon 30. juna stari godišnji odmor više ne može da se koristi.

“Stari i novi, prošlogodišnji i ovogodišnji, odmor za prošlu i odmor za tekuću godinu. Od toga kako ove dve komponente odmora nazivamo, bitnije je da u svakom trenutku znamo da li i koliko dana odmora imamo, računajući i onaj od prošle godine. Da bismo došli do broja dana odmora koji je ostao od prethodne godine, informacija od koje polazimo jeste ukupan broj dana odmora na koji je postojalo pravo u prethodnoj godini”, objašnjava advokat Dragana Vidaković.

Za punu kalendarsku godinu zaposleni imaju pravo na najmanje 20 radnih dana odmora, ali ugovorom ili pravilnikom o radu poslodavca ovaj broj može biti uvećan u odnosu na zakonom propisane kriterijume.

U svakom slučaju, prilikom prvog korišćenja odmora za tekuću godinu poslodavac bi trebalo rešenjem da konstatuje na koliko dana odmora zaposleni ima pravo za tu godinu. Kada utvrdimo ukupan broj dana odmora, oduzmemo broj dana odmora od prošle godine koji su iskorišćeni i dobijamo osnovu za stari godišnji odmor.

U narednu godinu može se preneti samo drugi deo odmora. Prve dve nedelje odmora ili prvih 10 dana ne mogu se preneti u narednu godinu.

Izuzetak su zaposlene žene koje su prošle godine bile na trudničkom ili porodiljskom bolovanju, koje do 30. juna naredne godine mogu iskoristiti ceo prošlogodišnji odmor.

Izvor: Vebsajt Biznis, Ljiljana Begović, 20.04.2024.
Naslov: Redakcija