KRIVIČNI ZAKONIK: Svedok, veštak, prevodilac ili tumač, koji da lažan iskaz pred sudom, u disciplinskom, prekršajnom ili upravnom postupku ili u drugom zakonom propisanom postupku, kazniće se zatvorom do tri godine. Istom kaznom kazniće se i stranka koja prilikom izvođenja dokaza saslušanjem stranaka u sudskom ili upravnom postupku da lažan iskaz, a na ovom iskazu bude zasnovana odluka donesena u tom postupku. Učinilac koji dobrovoljno opozove lažan iskaz pre nego što se donese konačna odluka, može se osloboditi od kazne

Da li vam se desilo da kao učesnik u sudskom postupku ili gledajući serije sudske tematike, čujete da se svedok pred sudijom "zaklinje svojom svešću da će o svemu što pred sudom bude pitan govoriti istinu i da ništa od onoga što mu je poznato neće prećutati"? Koliko puta ste, uprkos položenoj zakletvi, posumnjali u istinitost tvrdnji svedoka i zapitali se da li će i na koji način biti kažnjen ukoliko se dokaže da nije govorio istinu?

Uprkos uvreženom mišljenju da svedoci pred sudom često ne govore istinu, podaci o broju pokrenutih postupaka zbog lažnog svedočenja pred beogradskim osnovnim sudovima govore da to nije tako. Pred tri osnovna suda u prestonici zbog davanja lažnog iskaza vodi se deset postupaka, a dosadašnja praksa pokazuje da se za ovo krivično delo izriču uglavnom uslovne kazne.

Ivana Ramić, sudija i portparol Prvog osnovnog suda, objašnjava ko sve može da odgovara zbog lažnog iskaza. Ima i onih koji po zakonu na sudu ne moraju da govore istinu.

– Lažni iskaz može da da svedok, veštak, prevodilac ili tumač, a ne mogu osobe koje bi svojim iskazom povredile obavezu čuvanja državne, službene ili vojne tajne dok ga nadležni organ ne oslobodi obaveze čuvanja tajne. Lažni iskaz, takođe, ne mogu da daju branilac okrivljenog, osoba koja bi davanjem iskaza povredila obavezu čuvanja profesionalne tajne (advokat, lekar, verski ispovednik), osim ako je oslobođena te dužnosti. Lažni iskaz predstavlja izjavu koja sadrži potvrđivanje neistinitih činjenica ili negiranje istinitih. Potrebno je da se lažni iskaz odnosi na činjenice koje mogu da budu od uticaja na odluku u predmetu u kojem se daju. Takođe, nije važno da li je iskaz lažan u celini ili samo u nekom svom delu. I prećutkivanje neke relevantne činjenice smatra se davanjem lažnog iskaza – navodi Ivana Ramić.

Prema njenim rečima za postojanje krivičnog dela davanja lažnog iskaza neophodno je postojanje umišljaja, odnosno da je osoba koja ne govori istinu toga svesna. Kao teži oblik ovog krivičnog dela ocenjuje se kada je on dat u krivičnom postupku, to jest pod zakletvom. Okrivljeni ne može da bude izvršilac ovog krivičnog dela s obzirom na to da svoju odbranu može da iznosi na način na koji mu to najviše odgovara.

Zanimljivo je da ovo delo ne čini svedok koji u nameri da prikrije počinioca tvrdi da je izvršilac neko drugi, a u postupku se kasnije dokaže da je pomenuti zaista kriv.

– Lažni iskaz može da bude dat pred redovnim ili posebnim sudom, u prethodnom postupku ili na glavnom pretresu, u postupku po redovnim ili vanrednim pravnim lekovima, kao i u drugim postupcima predviđenim Zakonikom o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014). Onaj koji daje lažni iskaz može da ga kasnije opozove, pa da time ne nastupi štetna posledica. Zakon, u ovakvim slučajevima predviđa blažu kaznu ili oslobađanje od nje ukoliko su ispunjena dva uslova: da je lažni iskaz dobrovoljno opozvan i da je to urađeno pre nego što je doneta konačna odluka. Opozivanje iskaza moguće je kod svih oblika ovog krivičnog dela– navodi Ramićeva.

Advokat Veljko Delibašić, objašnjava da mora da se pravi razlika između laži i negovorenja istine.

– Kada kažemo da neko laže to znači da on svesno, sa ciljem da obmane onoga kome ih saopštava, iznosi podatke koji ne odgovaraju objektivnoj istini. U ovom slučaju – sud. Međutim, može da se dogodi da neko ne govori istinu, što ne znači da laže. Do toga može da dođe usled poremećaja nekog faktora u vezi sa svedočenjem: percepcije, pamćenja, razmišljanja, načina na koji svedok reprodukuje ono što je video... U onoj situaciji kada svedok ne govori istinu, to ne znači da on laže i da vrši delo lažnog svedočenja. Da bi činio pomenuto krivično delo, on mora da bude potpuno svestan da ono što govori nije istina i s ciljem da prevari sud – navodi Delibašić.

Advokat smatra da je jako teško dokazivo da neko svesno ne govori istinu, zbog čega tužioci obično ne žele da preuzmu rizik da uđu u postupak, a ne mogu da dokažu tu ključnu stvar.

– Iz tog razloga, oni retko pokreću postupak. Međutim, ostavljam mogućnost da postoji mnogo situacija u kojima svedoci očigledno lažu s ciljem da namagarče sud, a da tužioci ne reaguju – kaže advokat.

Postupak protiv osobe za koju se ustanovi da je počinila krivično delo davanja lažnog iskaza pokreće tužilac po službenoj dužnosti. Prema rečima sagovornika iz pravosuđa, uočeno je da svedoci često brane okrivljene. Na primer, navijači suprotstavljenih klubova na sudu brane jedni druge, a u krivičnim delima iznude, pokazuje praksa, okrivljeni pronalazi način da zapreti oštećenom, pa se dešava da oštećeni koji se u toku postupka saslušava kao svedok menja iskaz.

Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014) propisuje da će svedok, veštak, prevodilac ili tumač, koji da lažan iskaz pred sudom, u disciplinskom, prekršajnom, upravnom ili u drugom zakonom propisanom postupku, biti kažnjen zatvorom do tri godine. Ako je lažan iskaz dat u krivičnom postupku ili pod zakletvom, onom ko je počinio delo može da bude izrečena kazna zatvora od tri meseca do pet godina. Ako su zbog davanja lažnog iskaza nastupile naročito teške posledice za okrivljenog, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Broj postupaka zbog davanja lažnog iskaza:

Prvi osnovni sud u Beogradu 6

Drugi osnovni sud u Beogradu 3

Treći osnovni sud u Beogradu 1

Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 22.03.2016.
Naslov: Redakcija