Email Print

NACRT ZAKONA O FINANSIRANJU LOKALNE SAMOUPRAVE: Fiskalni savet podržava reformu finansiranja lokalne uprave. Sugerišu da se dodatno usklade parametri vezani za obim transfernih sredstava kako bi se obezbedilo planirano prebacivanje 8 milijardi dinara sa lokalnog na republički nivo, da se precizira način integracije firmarine u porez na imovinu pravnih lica tako da ne dođe do prelivanja tereta na fizička lica, kao i da se u cilju povećanja transparentnosti zakonski propiše obaveza objavljivanja detaljnih fiskalnih statistika na lokalnom nivou


Fiskalni savet u potpunosti podržava reformski pravac u Nacrtu zakona o finansiranju lokalne samouprave kojim se otklanjaju sistemski nedostaci nastali izmenama Zakonao finansiranju lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 47/2011, 93/2012, 99/2013 - usklađeni din. izn., 125/2014 - usklađeni din. izn. i 95/2015 - usklađeni din. izn. - dalje: Zakon) iz juna 2011. godine, saopštio je taj Savet.

"Predloženo smanjenje učešća lokalnih samouprava u porezu na zarade i povećanje transfernih sredstava iz budžeta Republike je u skladu sa dobrom fiskalnom praksom i doprineće objektivnom i predvidivom okviru za finansiranje lokalnih samouprava", navodi se u ocenama i komentarima Fiskalnog saveta o Nacrtu zakona.

Nacrt zakona, kako se dodaje, otklanja veliku fiskalnu neravnotežu koja je nastala prekomernim transferom sredstava sa republičkog na lokalni nivo vlasti prilikom izmena Zakona u junu 2011. godine.

"Tako će u 2015. godini lokalne samouprave po osnovu poreza na zarade i republičkih transfera ostvariti 5 milijardi dinara veće prihode nego da je na snazi ostao inicijalni Zakon iz 2006. godine, koji se može smatrati relativno darežljivim usled relaksiranih fiskalnih uslova pre nastanka ekonomske krize", napominju iz Fiskalnog saveta.

Prema njihovom mišljenju, povećani obim sredstava na lokalnom nivou u prethodnim godinama nije upotrebljen na produktivan način, već je došlo do pogoršanja ekonomske strukture izdataka.

Tako su u periodu od 2008. do 2014. godine, kako ukazuju iz Saveta, rashodi za zarade povećani 42 odsto, rashodi za dobra i usluge su povećani 50 odsto, dok su kapitalni rashodi smanjeni za 29 procenata. Takođe, rashodi za zarade zaposlenih su od 2009. do 2014. godine povećani za 6,6 milijardi dinara preko zakonskog iznosa indeksacije plata.

"Sa tehničkog stanovišta, sugerišemo da se dodatno usklade parametri vezani za obim transfernih sredstava kako bi se obezbedilo planirano prebacivanje 8 milijardi dinara sa lokalnog na republički nivo, da se precizira način integracije firmarine u porez na imovinu pravnih lica tako da ne dođe do prelivanja tereta na fizička lica, kao i da se u cilju povećanja transparentnosti zakonski propiše obaveza objavljivanja detaljnih fiskalnih statistika na lokalnom nivou", poručio je Fiskalni savet u svojim ocenama i komentarima.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 21.12.2015.
Naslov: Redakcija