Email Print

ZAKON O CENTRALNOJ EVIDENCIJI PRIVREMENIH OGRANIČENJA PRAVA LICA REGISTROVANIH U AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE: Od 1. juna 2016. godine sa radom je počela Centralna evidencija izrečenih mera, u kojoj se na jednom mestu nalaze elektronski podaci o rešenjima, presudama i drugim aktima na osnovu kojih su državni organi doneli mere kojima su zabranili ili ograničili obavljanje delatnosti ili poslova, raspolaganje novcem i udelima u preduzećima ili obavljanje dužnosti odgovornog lica u firmama i preduzetničkim radnjama


Zakon o centralnoj evidenciji privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre ("Sl. glasnik RS", br. 112/2015 - dalje: Zakon) počeo je da se primenjuje od 1. juna 2016. godine.

Primena ovog Zakona pružiće šansu da se proveri kakav je potencijalni partner samo ako uspostavljena Centralna evidencija privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre bude javna, besplatno dostupna i ako se pronađe način da svako može da pogleda koje je sve firme vodilo određeno lice.

U registru sada nisu dostupni lični podaci iz kaznenih evidencija iako će biti upisani u registar oni koji su učinili krivično delo poreske utaje, privredne prestupe, dugovanja i sve za šta sud osudi jedno lice. Čest je slučaj da jedno lice otvara i po nekoliko desetina različitih fantomskih firmi. Često se ponudi novac bukvalno nekome sa ulice ko nema posao kako bi se na njega otvorila firma, to lice za sitne novce postane odgovorno, a kasnije kada se naprave različite malverzacije to lice će biti optuženo, potraživanja će ostati nenaplaćena, a pravi krivci neće biti kažnjeni i naći će nekog drugog na koga će otvoriti fantomsku firmu. Pored toga i Zakon o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2013) dozvoljava prikazivanje lažnih podataka o rezultatima poslovanja i stanju firme.

Sledeći scenario pravi najviše problema:

Otvore firmu ili kupe neku manju firmu koja nije bila u blokadi, koja je dobro poslovala, poruče jednu količinu robe prvih mesec dana sve plaćaju na vreme, čak i avansno i tako nekoliko puta. Sledeći mesec naruče tri puta veću količinu robe od desetak različitih firmi, ne plate nikom, odlaze u blokadu, stečaj, a robu prodaju na crno. Takođe često je i davanje menice bez pokrića – daju menicu iako znaju da će za dva/tri dana otići u blokadu.

Zakon se ne odnosi na privredne subjekte čiji su poslovni računi u blokadi tako da ne postoji zabrana otvaranja nove firme čak ni u ograničenom periodu dok je ova prva u blokadi. Treba naći model da se razdvoje oni koji nisu svojom krivicom u blokadi jer i oni savesni koji ne mogu da naplate potraživanje i koji zbog toga upadnu u blokadu otvaraju još jednu firmu kako bi mogli da prevaziđu krizni period. Tokom prethodne tri godine dugovanja blokiranih preduzeća i preduzetnika povećala su se za 51% i sada iznose 292 milijarde dinara.

Iako su Zakonom neke stvari mogle malo bolje da se regulišu, ukoliko se bude primenjivao i ukoliko se podaci budu na vreme ažurirali može da bude veoma korisno sredstvo u svakodnevnom poslovanju, odabiru poslovnih partnera i sprečavanju zloupotreba.

Izvor: Vebsajt Unija poslodavaca Srbije, 21.06.2016.
Naslov: Redakcija